Po svemu sudeći  i ovoga puta ostaćemo bez odgovora na pitanje o razlozima  zbog kojih  se kasni sa organizovanjem javne rasprave o  Odluci o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine. Naime Odeljenje za inspekcijske poslove , tačnije njegov Odsek za zaštitu životne sredine i inspekcije za zaštitu životne sredine je svojim dopisom od 14.11.2017 godine upoznao javnost da će , u periodu od 17. do 27. novembra ove godine , organizovati javnu raspravu o Nacrtu Odluke o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine na teritoriji grada Kraljeva. Podsećanja radi  Kraljevo je još 2015 godine usvojilo ovaj akt ali  je,  odlukom Ustavnog suda Srbije iz novembra 2016 godine , koja je stupila na snagu danom svog objavljivanja u Službenom glasniku  Republike Srbije , krajem februara ove godine,  isti prestao da važi. Ustavni sud je takvu svoju odluku doneo zbog činjenice da prilikom donošenja Odluke o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine na teritoriji grada Kraljeva  u 2015 godini nije ispoštovana procedura u delu koji predviđa obavezno sprovođenje javne rasprave. Na taj način je prestalo ubiranje prihoda po ovom osnovu koji jesu izvorni prihod budžeta grada ali namenjen  primarno poslovima u oblasti jačanja kapaciteta zaštite životne sredine. Prema procenama nadeležnih radi se o prihodu  nešto većem od jednog procenta gradskog budžeta lil oko 35 miliona dinara. Smanjivanje prihoda po ovom osnovu uticalo je i na smanjivanje  aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine u tekućoj godini .Svojevrsna potvrda  za ovakve konstatcije dobijena  je  i Odlukom Skupštine grada o  izmenama i dopunama Odluke o budžetu grada za 2017 godinu od 5 oktobra ove godine. Rebalnsom budžeta planirana sredstva  za  zaštitu životne sredine u iznosu od 66.600.000 dinara smanjena su na  48.600.000 dinara iako se ,istom aktom , planira povećanje budžeta  u 2017 godini , sa prvobitnih 3.149.416.550,00 na 3.244.633.472,12. Iako je od primene odluke Ustavnog suda do raspisivanja javne rasprave o novoj Odluci o naknadama za zaštitu životne sredine prošlo čitavih osam-devet meseci  čini se da to vreme nije utrošeno na kvalitetnu analizu stanja i potreba u oblasti zaštite životne sredine. O tome na svoj način svedoči i visina predloženog iznosa naknade  u iznosima ispod onih dozvoljenih Uredbom resornog ministarstva iz 2009 godine. I u ovoj novopredloženoj Odluci o naknadama osnovi naknada se obračunavaju po kvadratnom metru korišćene nepokretnosti  razvrstanih u objekte stanovanja, poslovanja i zemljišta za  obavljanje privrednih delatnosti. Čemu ovaj gest jeftinog populizma usmeren ka kreiranju mogućnosti da se građanima to predstavi kao tobožnja briga za njihovo teško ekonomsko stanje čućemo ,valjda,  tokom javne rasprave ili na samoj sednici Skupštine grada kada odluka bude usvajanja. Ovako se šalje jasna poruka da su aktivnosti vezane za zaštitu životne sredine i dalje van fokus gradske političke elite ,jer ako nečemu ,nekoj oblasti , u startu , smanjujete materijalne resurse teško da možete govoriti o brizi za tu oblast. A da sumnja o nejednakim aršinima i voluntarizmu kod odlučivanja , u oblastima od vitalnog značaja za građane poput zaštite životne sredine i energetske efikasnosti , bude još izraženija , na svoj način , svedoči budžetska pozicija u programu Komunalne delatnosti-upravljanje/održavanje javnim osvtljenjem  koja sa prvobitno planiranih 232.000.000,00 dinara u 2017 godini , tri meseca pre njenog kraja , raste na 283.400.000,00. Reći će neko da je to prvenstveno zbog aktivnosti na zameni neefikasnih sijalica energetski efikasnim led sijalicama  koja se  , trenutno , sprovodi na delu  gradske javne rasvete. Ali ako se zna da toj aktivnosti nije predhodila , ili barem nije javnosti predočena ,  analiza postojećeg sistema javne rasvete i Program i Plan energetske efikasnosti čije je usvajanje  zakonska obaveza  kako lokalne samouprave kao kreatora sistema energetskog menadžmenta na svojoj teritoriji tako i  Javnog preduzeća za uređivanje građevinskog zemljišta kao dela ustanovljenog sistema energetskog menadžmenta na lokalnom nivou , koje , inače , upravlja mrežom gradske  javne  rasvete i vodi poslove oko njene rekonstrukcije, onda se teško može govoriti o jednakim aršinima . No, o tome drugom prilikom.