Deo životnih aktivnosti  akademske slikarke Dušice- Duce Radosavljević iz Kraljeva odvijao se , do pre dve godine , u trouglu između obaveza nastavnika likovnog vaspitanja u nekoliko kraljevačkih osnovnih škola , poslova u sopstvenoj firmi koja se bavila dizajnom eneterijera i slikanja za koje je , u takvim uslovima, imala sve manje vremena. Primarna okupacija, još iz mladosti, bile su joj  tkanine i materijali od kojih se prave tkanine, kao  i različite tehnologije  kojim se tkanine izrađuju. To ju je , uz ljubav prema izražavanju crtanjem i slikanjem , svojevremeno, i usmerilo put Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu na kome  je stekla formalno , akademsko, obrazovanje.

A onda joj se , pre dve godine, desio , kako to ona kaže, susret sa vunom !

Tragajući za rešavanjem konkretnog zahteva oko materijala od vune setila se  tehnike valjanja vune. Znala je , tada ,  Dušica osnovno o ovoj prastaroj tehnici obrade vune , koju svojataju mnogi narodi kao svoj izum a koja  datira još iz antičkog doba. Ono što tada nije znala , a otkrila je za ove dve godine bavljenja izradom ručno rađenih predmeta od pustovane , valjane ili filcovane vune , da se ovom tehnikom prerade bavi jako malo ljudi u Srbiji  , da je to postupak baziran na korišćenju isključivo , ekološki prihvatljivih , prirodnih sastojaka , da vuna proizvedena od naših ovaca i nije baš prijemčiva za obradu valjanjem ,da…

Želja da sazna više i njen nemirni , kreativni, duh vode je potom u inostranstvo gde  uči mnoge  stvari o valjanju vune , izboru kvalitetene vune , tehnikama bojenja vune i još koječemu vezanom za izradu unikatnih predmeta od ovog materijala.

Danas , dve godine kasnije, Duca ima svoju ,novu , firmu  „Kodkod “ preko koje plasira svoje unikatne rukotvorine , ženske pismo tašne , muške kravate , jastučnice ,ženski akcesoar , sve pod brendom „Duca“. Zadovoljna je , kaže, reakcijama na njene proizvode- kreacije kako u zemlji tako i u inostranstvu , koje predstavlja preko društvenih mreža i vrlo malog broja prodajnih objekata u zemlji.

Potvrdilo se , i u ovom slučaju , da spoj kreativnosti , iskustva, teorijskog  znanja i  zanatskih veština ne može a da ne da rezultat.

Možda je ,zato, njena priča o susretu sa vunom dobar primer  drugima, da tragajući za poslom kojim bi se bavili, sledeći svoju intuiciju ne zaborave i potrebu stalnog stručnog  usavršavanja i unapređivanja veština kojima raspolažu.