Bilo je to nekada…U zemlji koja više ne postoji, u vremenu koje se nikada više neće vratiti…

To je ono prvo što je,verovatno,  palo na pamet posetiocima nesvakidašnjeg muzičkog vremeplova koji je, zahvaljući Narodnom muzej u Kraljevu i izložbi „LP – Istorija gramofona i zlatno doba ploča“ , zaustavljen u našem gradu.

U takvom ambijentu,vremeplova koji plovi zahvaljući  nostalgiji i sećanjima, upriličeno je,u saradnji sa časopisom Sidža ,nesvakidašnje veče sećanja na diskoteke koje su radile u Kraljevu sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka, kao i na muziku koja se sa gramofona i gramofonskih ploča slušala tih godina.

Za muzičku atmosferu tog vremena bio je zadužen, Dragan Trifunović Džindžer koji je,1976 godine u prostorijama Mesne zajednice “Ženeva”otvorio diskoteku “Intergral” zajedno sa svojim tadašnjim partnerom Milom Martićem koji se , sinoć , nije pojavio iako je bio najavljen u programu.

Bilo je interesantno pratiti ponašanje malobrojnih ,mahom vremešnih, posetilaca kraljevačkog muzičkog vremeplova kako su sa neskrivenim oduševljenjem reagovali na susret sa muzičkim napravama iz tih sedamdesetih godina XX veka, gramofonima, pločama, zvučnicima, ondašnjim strobovima i drugim napravama za obavezni lajt šou koji je tada  ,kao savremeni svetlosni efekti danas, bio zadužen da sasvim obične prostore bar na čas pretvori, prateći ritam muzike i ritam emocija publike, u  mesta snova i mašte.

Samo retki su u tim trenucima odoleli da se ne maše za svoj mobilni telefon kako bi bar na tren,u po kojoj fotki,zarobili  svoje emocije izazvane ponovnim “susretom sa  mladošću”.

Taj kratkotrajni blesak ekrana mobilnih telefona, koji su ,sinoć, bili svojevrsni “padobranci – uljezi” u kraljevačkom muzičkom vremeplovu,imao je efekat hladnog tuša koji je,kod većine ,raspršio iluziju povratka u mlade dane.

Iskre u očima izazvane ponovnim ulaskom u Disko  zamenilo je setno raspoloženje manifestovano činjenicom da je većina posetilaca brzo  nalazila  svoje mesto na kome su ,sedeći, slušali muziku koja ih je ,bar na tren ,vratila u mladost.

Za ples – igru, bez čega  ni jedno mesto nije Disko, bila je raspoložena samo jedna prelepa devojčica predškolskog uzrasta, koja je kako to već samo deca znaju, “na keca” odreagovala na dobru muziku izazvaši svoju baku da joj se,bar na tren,pridruži.

Ostali su ostali…Sedeći zamišljeni ili  razgovarajući šapatom o vremenima prošlim!