Autorka monografije,arheolog Gordana Gavrić
Danas je u svečanoj sali Skupštine grada Kraljeva predstavljena monografija „Kraljevo- Jedan srpski topos“ autora Gordane Gavrić. Projekat čiji je krajnji ishod ova knjiga, u izdanju Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva, finansijski je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja. U svom obraćanju prisutnim gostima na promociji autorka , arheolog Gordana Gavrić je , najpre podsetila činjenicu da je prošlo šest decenija od objavljvanja slične monografije „Kraljevo i okolina“ a „da ovaj topos, uprkos brojnim novim naučnim saznanjima, nije dobio publikaciju koja bi široj čitalačkoj publici, u pogledu na njegovo spomeničko nasleđe, prikazala bogatu kulturnu baštinu grada i okoline“. Govoreći o svom radu i izazovima koji su bil pred njom tokom nastanka monografije Gordana je ,između ostalog ,rekla: „Imajući u vidu, s jedne strane, značaj Grada Kraljeva na kulturnoj mapi Srbije i, s druge strane, oskudnost literature koja bi posetioce grada uvela u čudesan svet Ibarske doline od praistorije do savremenog doba, odlučili smo da čitaocu ponudimo ulazak u taj čudesni svet kroz portal spomeničkog nasleđa. Na njegovom putu leži obilje svedočanstava o kulturnoj istoriji ovoga toposa, od ostataka starih naselja sa vinčanskim figurinama, preko otisaka sandala rimskih legionara, do monumentalnih građevina srpskih vladara, a onda do brvnara, gradskih kuća i spomenika srpskim ratnicima“. Autorka se za pruženu pomoć i podršku posebno zahvalila arhimandritu studeničkom, igumanu Tihonu na ustupljenoj manastirskoj foto-dokumentaciji, bez koje bi knjiga u vizuelnom smislu bila daleko skromnija, dizajneru Draganu Pešiću, Daliboru Anđelkoviću, fotografu Zavoda, kao i direktoru Muzeja u Kraljevu, Draganu Draškoviću, na ustupljenim fotografijama iz oblasti arheologije i urbanog razvoja grada. Posebna zahvalnost je iskazala recenzentima, dr Vladeti Petroviću i arheologu Dušanu Raškoviću koji su prilježno pratili nastanak teksta, kao i prevodiocu dr Branislavu Cvetkoviću koji je kao vrhunski profesionalac brižljivo poredio srpsku i englesku verziju teksta.
Na današnjem predstavljanju monografije pored autorke govorili su i v.d. direktor Zavoda Ivan Milunović , gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić , recezent dr Vladeta Petrović i prof.dr.Dragan Bulatović.
Danas je, u Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu , saopštena vest o odobrenim sredstvima za izvođenje konzervatorsko –restauratorskih radova na memorijalnim kompleksima i spomen – obeležjima na teritoriji gradova Čačak i Kraljevo i opština Raška i Vrnjačka Banja u 2017 godini. Sredstva u iznosu od 21.387.800 dinara koje je izdvojilo Ministarstvo rada , zapošljavanja i socijalne politike biće utrošena za konzervatorsko-resturatorske radove na Aleji nosilaca spommenice 1941 u Kraljevu , Memorijalnom prostoru na Ružića brdu u Drakčićima kod Kraljeva , Spomeniku žrtavama fašističkog terora u Konarevu kod Kraljeva , Spomen parku borbe i pobede u Čačku , Spomen kosturnici palih boraca u Preljini kod Čačka , Spomen paku Popina kod Vrnjačke Banje i Memorijalnom kompleksu posvećenom pripadnicima Kopaoničkog partizanskog odreda u Raški. Ovo su, za ovu ustanovu i lokalne samouprave na čijim teritorijama se nalaze spomenici, značajna sredstva koja će omogućiti da se na spomen-obeležjima urade prvi ozbiljniji konzervatorsko-restauratorski radovi od njihove izgradnje , sedamdesetih godina prošlog veka , rekao je danas predstavnicima medija akademski slikar Ivan Milunović , direktor Zavoda za zaštu spomenika kulture u Kraljevu i dodao da će realizacija projekta podrazumevati i predlog Zavoda za određivanje titulara-staraoca nad ovim spomen-obeležjima koji će , posle odluke donete od strane nadležnih organa , biti zaduženi za brigu o ovim spomenicima . Arhitekta Rajko Čubrić , koji je određen za realizatora dela projekta , naglasio je značaj obnove ovih spomenika u kontekstu jačanja kulture sećanja na događaje iz naše prošlosti ističući potrebu izbegavanja ideoloških konfontacija oko interpretacije događaja iz prošlosti u aktuelnom trenutku i u kontekstu aktuelnih političkih podela. I zaista kao narod skloni smo olakom i nezasluženom zaboravu naše prošlosti pravdajući to ,često, naknadnom i pogrešnom interpretacijom značaja pojedihih događaja i ličnosti. Da nam je osobina olakog zaborava itekao svojstvena najlakše se da zapaziti na grobljima na kojima počivaju naši predci koja su , često, zapuštena i bezrazložno devastirana.