sreda, 22. januar 2025.

Posts Tagged ‘vrnjačka banja’

Da li su i zašto zanemareni obnovljivi izvori energije u Programu energetske efikasnosti opštine Vrnjačka Banja?

Objavljeno: 15.01.2025. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

Da li su se,zašto i kako, “razmimoišli u gledanju na obnovljive izvore energije” akteri procesa izrade dva važna planska dokumenat  opštine Vrnjačka Banja koji su kreirani  na početku druge polovine 2023 godine?

Ako se ova  upitna konstatacija, pokaže tačnom ,to će se ,u narednom periodu  videti najpre, u ostvarivanju planiranog u oblasti  energetike opštine Vrnjačka Banja,preciznije u planiranom unapređenju energetske efikasnosti.

 Evo nekih argumenata za izraženu sumnju: Odbornici Skupštine opštine na svom 23. redovnom zasedanju održanom juna meseca 2023.godine usvajaju Plan razvoja opštine  za period 2023-2030.g nazvan “Veni,vidi,Vrnjci”.

Isti skupštinski saziv je 28.decembra 2023.godine usvojio Program energetske efikasnosti opštine Vrnjačka Banja za period 2023-2026.godine.

Ovakvim redosledom usvajanja planskih dokumenata opštine Vrnjačka Banja  ispunjena su,barem formalno reklo bi se, i dva od četrnaest načela na kojima počiva planski sistema Republike Srbije.

Ta,formalno ispunjena načela su: načelo konzistentnosti i usklađenosti i načelo koordinacije i saradnje

Pitate se,verovatno,posle svega ovoga otkud mesto za našu upitnost o postojanju neusklađenosti ovih dokumenata  u oblasti  energetike opštine Vrnjačka Banja, tačnije u planiranom unapređenju energetske efikasnosti?

Program energetske efikasnosti opštine Vrnjačka Banja za period 2023-2026.je, kao planski dokument nižeg hijerarhiskog nivoa  “razardio” meru podsticanje upotrebe solarnih panela i sistema kao jedne od tri planirane  mere koje treba da vode do smanjenja emisije štetnih gasova za 50% do 2030.godine.

To je predviđeno  Planom razvoja opštine Vrnjačka Banja za period 2023-2030 nazvnim  “Veni,vidi,Vrnjci”

 I bez detaljnijeg ulaženja u analizu koja se bavi potrošnjom energije u sektorima obuhvaćenim Programom energetske efikasnosti, vidi se da, još uvek ,nema ni jednog javnog objekat na kome su montirani solarni paneli u opštini Vrnjačka Banja.

Ako se u obzir uzme i podatak da su samo dva domaćinstva sa teritorije opštine upisana u 2024.godini u Registar kupac -proizvođač Elektrodistribucije Srbije u kome ih je ,do kraja 2023 bilo manje od deset upisanih iz opštine Vrnjačka Banja onda eto povoda da se o  meri  subvenicje ugradnje solarnih panela koja je inače predviđena kao deveta mera aktuelnim Pravilnikom o sufinansiranju mera energetske sancije porodičnih kuća i  stanova, dodatno porazgovara.

A gde je bolje da se o tome razgovara nego na opštinskom Odboru za energetiku koji ,još uvek,nije formiran ali čije formiranje je predviđeno  usvojenim Program energetske efikasnosti opštine Vrnjačka Banja.

Konstituisanje tog važnog radnog tela  planirano je kao deo horizonatalne mere za smanjenje potrošnje finalne energije nazvane unapređenje Sistema energetskog menadžmenta.

Odbor za energetiku bi trebalo  da savetuje i podržava energetskog menadžera, pomaže u formiranju nacrta politike energetskog menadžmenta i akcionog plana,ali i da pomaže u širenju informacija i izveštavanju o napredovanju programa,kao i u  promociji inicijativa iz oblasti gazdovanja energijom.

Suština mogućeg “komunikacijskog šuma” dva planska dokumenta na koju ukazujemo nije u tome što još uvek nije formirano to radno telo, već u činjenici da u Programu energetske efikasnosti nije dovoljno  detaljno razrađena mera podsticanja upotrebe solarnih panela i sistema.Čini nam se,šta više, da se ona i ne pominje.

Tačnije , pominje se ugradnja solarnih kolektora za dobijanje sanitarne  tople vode u okviru energetske sancije škole “Popinski borci” u odeljku Programa energetske efikasnosti opštine  nazvanom Predlozi mera i aktivnosti  za unapređenje energetske efikasnosti i povećanje udela obnovljvih izvora energije ,u odeljku Plan energetske sanacije i održavanja javnih zgrada.

Ugradnja solarnih panela za proizvodnju električne energiej ne pominje ni u delu gde se govori o energetskoj sanaciji  objekta opštine Vrnjačka Banja iako smo imali uvida u idejni projekat,iz septembra 2023.godine, kojim se predviđa  izgradnja solarne fotonaponske elektrane snage 50kW na krovu dela objekta opštine prekrivenog trapeznim limom.

Korišćenje solarne enrgije se u ovom dokumentu pominje još u odeljku nazvanom Metodologija proračuna uštede energije, finasijskih i ekoloških pokazatelja  i to kao jedanaesta  od 13 pojedinačnih mera energetske efikasnosti – Ugradnja solarnog sistema za grejanje potrošne sanitarne vode u novim ili postojećim stambenim, komercijalnim i zgradama javno-uslužnog sektora.

Autori Programa energetske efikasnosti opštine Vrnjačka Banja u zaključku dokumenta navode da je osnovna uloga Programa  analiza dosadašnjih aktivnosti  i potrošnje energije, uz predlaganje najadekvatnijih mera za povećanje energetske efikasnosti i ušteda energije u narednom trogodišnjem periodu.

Trebalo,ipak, da se detaljnje pozabave i predlozima za povećanje udela obnovljivih energetskih izvora među  energentima koji se koriste u javnim objektima,jer ovaj dokument može, i treba da ima ključnu ulogu u unapređenju korišćenja obnovljivih izvora energije koru nekoliko aspekata i koraka od kojih je ,pored sačinjene analize potrošnje, trebalo kao cilj postaviti  da se određeni procenat energije potrošene u javnim objektima proizvede iz obnovljivih izvora energije.

Zar to moglo da se prikaže na bar jednom primeru od 156 pobrojanih potrošački mernih mesta (npr nekoj od fontana)?

Ovako ,čini nam se da će se,bez nekih promena u dokumentima ali i postojećim praksama, teško ostvariti deo prioritenog cilja broj 8. iz Plana razvoja nazvanog “Veni,vidi,Vrnjci” koji se odnosi na  povećanje udela obnovljivih energetskih izvora u energetskom miksu opštine Vrnjačka Banja.

Ko je sve nadležan za otklanjanje prepreka za veće korišćenje solarne energije  u Vrnjačkoj Banji?

Objavljeno: 27.12.2024. | autor: KV Novosti -on line

Vrnjačka Banja nastavlja sa višegodišnjom praksom sprovođenja mera energetske efikasnosti. To radi u saradnji sa ministarstvima energetike i zaštite životne sredine, ali i u saradnji sa međunarodnim donatorima,Evropskom unijom pre svega,  kroz razne projektne aplikacije.

Set mera ,od unapređenja energetskih svojstava kako porodičnih kuća tako i javnih objekata ,pa sve do ugradnje solarnih panela za proizvodnju električne energije, se sufinansira sredstvima iz javnih prihoda i države i lokalne samouprave, po već ustaljenoj praksi.

Tako je,opština Vrnjačka Banja u predhodne četri godine,iz svog budžeta izdvojila preko 20 miliona dinara, za sufinasiranje mera unapređenja energetske efikasnosti na  porodičnim kućama. Još tolika  bila su i izdvajanja MRE za tu istu namenu, pa je zavhvaljujući tome na preko 100 objekata tog tipa, na teritoriji Vrnjačke Banje,  sprovedena barem po jedna od mera za unapređenje energetske efiksanosti.

Ovde nismo spominjali  vrednosti projekata  unapređenja energetske efikasnosti nekolicine javnih objekata poput primera radi škole “Popinski borci”, zgrade Opštine ili unapređenja energetske efiksanosti javne rasvete za šta su u tom istom periodu ,takođe,izdvajana značajna sredstva iz već pomenutih izvora finansiranja.

Ali,jedno je sigurno ti iznosi su višestruko veći od onoga što je izdvojeno za porodične kućesudeći samo na jednom podatku.

Jer, samo za obnovu fasade sa izolacijom od kamene vune, postavljanje nove stolarije, zamenu starog  kotla  novim pumpama,  i termo–tehničku izolaciju  u OŠ „Popinski borci“ izdvojeno je 28 miliona dinara.

U izvesnoj meri se, i na taj način,realizuje deo prioritetnog cilja definisanog kao  povećanje udela obnovljivih energetskih izvora i primena principa energetske efikasnosti sa ciljem smanjenja emisije štetnih gasova za 50% do 2030. godine iz Plana razvoja opštine Vrnjačka Banja za period 2023-20230.g nazvan “Veni,Vidi,Vrnjci”.

Ono što ,čini nam se ide sporije jeste realizacija dela  prioritetnog cilja koji se zove “povećanje udela obnovljivih energetskih izvora”

O tome svedoči i  Odluka Opštinskog veća  o obustavljanju poziva za izbor kvalifikovanih izvođača radova za meru ugradnje solarnih panela,objavljena 26.12.2024.godine

Kao razlog za ovakvu odluku navedneo je  da su “procedure  vezane  za potpisivanje Ugovora o potpunom snabdevanju sa neto merenjem sa EPS snabdevanjem, izdavanje akata o priključenju i upisa u Registar kupaca proizvođača,trajala duže nego što je prvobitno bilo planirano”.

Uvidom u Registar kupaca proizvođača u kategoriji domaćinstva uverili smo se da su se samo 2 domaćinstva sa teritorije opštine Vrnjačka Banaj upisala  u 2024.godini.

Kako god to nama  zvučalo jedno je izvesno: i  aktivnosti i sredstva planirana za realizaciju Javnog poziva za sufinasiranje mera energetske sanacije porodičnih kuća i stanova na teritoriji opštine Vrnjačka Banja za 2024.godinu objavljenog 7.novembra, “sele” u 2025.godinu.

To nije ni novina niti pak praksa samo  Vrnjačke Banje ,što  jasno ukazuje da na relaciji resorno ministarstvo (rudastva i energetike) –Elektroprivrede Srbije –  lokalne samouprave postoji ,blago rečeno, komunikacijski šum.

 Ko je od pobrojanih aktera najmanje upoznat sa obavezama koje za Srbiju proističu iz Pariskog sporazuma i nacionalno utvrđenih doprinosa borbi protiv klimatskih promena pokazaće vreme.

Ali ono što i sada već znamo ostvarenja tih obaveza nema bez praktičnih aktivnosti sprovedenih kapilarno u lokalnim samoupravama kojima,očigledno je,nije od strane države  data adekvatna podrška i pomoć ,pre svega kroz različite mehanizme edukacija i transfera znanja ka zaposlenima u njihovim javnim upravama.

Primarno isticanje iznosa opredeljenih i izdvojenih sredstava za mere energetske efikasnosti, u javnim nastupima odgovornih ,od nacionalnog do lokalnog nivoa,neće rešiti probleme energetske neefikasnosti niti doprineti ispunjavanuju međunarodno prihvaćenih obaveza države Srbije u borbi potiv klimatskih promena.

A što se tiče Vrnjačke Banje pisali smo već,ali nije zgoreg ponoviti:

Smanjenje emisije štetnih gasova u Vrnjačkoj Banji  za 50% do 2030. godine je ,reklo bi se ,vrlo ambiciozan cilj ,ali ne i nedostižan.

Pod uslovom da se pored načela integralnosti i održivog rasta i razvoja iz Zakona o plaskom sistemu,u većoj meri primenjenog  u Planu razvoja Vrnjačke Banje za period 2023-20230.g ,primenjuje i načelo načelo javnosti i partnerstva u periodu njegovog sprovođenja,koje je ,valjda,otpočelo još pre godinu i više  dana.

Ide  li Vrnjačka Banja dovoljno  brzo ka budućnosti bez fosilnih goriva?

Objavljeno: 18.12.2024. | autor: KV Novosti -on line

Energetska tranzicja je neminovnost. Pitanje upravljanja ovim procesom otvoreno je kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou.

Iako postoji nekoliko ključnih izazova i potreba za strategijama koje bi omogućile uspešan prelazak sa fosilnih na „zelena“ goriva budućnost gradova i malih lokalnih zajednica bez fosilnih goriva je moguća i ostvariva i u Srbiji.

Osim što je prelazak na „zelena goriva“ evidentna potreba i ključni preduslov održivog razvoja to je ,usvajanjem Integrisanog nacioalnog  energetskog i klimatskog  plana (INEKP) ,od strane Vlade Srbije jula ove godine, kao ključnog  dokumentu države kojim se ona obavezuje pred međunarodnom zajednicom  da redukuje emisije štetnih gasova za 33,3% u odnosu na nivo ostvaren u 1990. godini u svim relevantnim sektorima,postala i obaveza koje se moraju pridržavati i donosioci odluka na lokalnom nivou.

Učinjene izmene u planskom sistemu Republike Srbije donošenjem Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 30/2018) daju osnovne smernice upravljačima procesa planiranja u  opštinama i gradovima širom Srbije, kroz načela  proklamovana u ovo dokumentu, upućujući ih na značaj konzistentnosti i usklađenosti u tom procesu.

Prihvatajući uvodnu konstataciju o neminovnosti energetske tranzicije u svakoj njenoj komponenti (tenološkoj,ekonomskoj ,političkoj i društvenoj) jasno je da  dugoročni strateški planovi,poput Plana razvoja opštine treba u velikoj ,mogućoj,meri da transponuju delove predloženih mera i aktivnosti  iz strateških dokumenata nacionalnog nivoa u kojima se ,energetski sektor tretira kao dominantni uzročnik emisija ugljen-dioksida.

Koliko su u tome bili uspešni tvorci i predlagači Plana razvoja opštine Vrnjačka Banja za period opštine  za period 2023-20230.g nazvan Veni,Vidi,Vrnjci..pokazaće vreme.

Ono što nam je,u ovom momentu dostupno jesu činjenice da taj dokument defininiše kao prioritetni cilj pravca razvoja Održivi urbani razvoj i zaštitu životne sredine Vrnjačke Banje Povećanje udela obnovljivih energetskih izvora i primena principa energetske efikasnosti sa ciljem smanjenja emisije štetnih gasova za 50% do 2030. godine.

Dobro je što se Vrnjačka Banja ,među prvima nalazi u krugu onih lokalnih samouprava u Srbiji i ,nekoliko godina unazad, sufinansira mere unapređenja  energetske efikasnosti privatnih objekata.

Dobro je što Vrnjačka Banja uz podršku resornog ministarstva ,pre svega, a i drugih donatora sprovodi mere na unapređenju javnih objekata čije troškove energenata finansira iz svog budžeta.

Problem je,a o tome smo već pisali,što nema merenja kvaliteta vazduha i emisija štetnih gasova tako da su u Vrnjačkoj Banji još uvek ne zna precizno  koji,  od tri dominantna sektora koja se oslanjaju na fosilna goriva i zastarele tehnologije: proizvodnja električne i toplotne energije, individualno grejanje i saobraćaj, koliko dopinosi emisiji štetnih gasova i o kojim količinam se to radi u Vrnjačkoj Banji.

Imajući to u vidu sa dovoljno osnova sumnje se može reći da , i u Vrnjačkoj Banji, individualno grejanje tokom grejne sezone daje najveći doprinos emisij štetnih gasova.

Zato su ,valjda, predlagači Plana razvoja opštine Vrnjačka Banja  kao ciljanu vrednost koju treba dostići 2030.godine u smanjenju emisije  suspendovanih čestica PM2.5 i PM10  naveli da je to najmanje 10% ispod republičkog proseka.

Prema dostupnim izvorima, prosečne godišnje vrednosti emisija suspendovanih čestica PM2.5 ,u Srbiji,iznosi oko 24.73 mikrograma po kubnom metru. Ove vrednosti su znatno iznad preporuka Svjetske zdravstvene organizacije (WHO), koje preporučuju da prosečne godišnje koncentracije PM2.5 ne bi trebalo da premašuju 10 mikrograma po kubnom metru.

Redosled  mera predoženih za realizaciju prioritetnog cilja Povećanje udela obnovljivih energetskih izvora i primena principa energetske efikasnosti sa ciljem smanjenja emisije štetnih gasova za 50% do 2030. godine je u Planu razvoja ,čini nam se, dobro  postavljen.

To je: Unapređenje energetske efikasnosti u javnim i privatnim objektima i zgradama, podsticanje upotrebe solarnih panela i sistema i Podrška razvoju infrastrukture za električna vozila.

Smanjenje emisije štetnih gasova u Vrnjačkoj Banji  za 50% do 2030. godine je ,reklo bi se ,vrlo ambiciozan cilj ,ali ne i nedostižan.

Pod uslovom da se pored načela integralnosti i održivog rasta i razvoja iz Zakona o plaskom sistemu,u većoj meri primenjenog  u Planu razvoja Vrnjačke Banje za period 2023-20230.g , u periodu njegove implementacije primenjuje i načelo načelo javnosti i partnerstva

 To načelo  podrazumeva da se tokom sprovođenja planskih dokumenata, kao i analize efekata i vrednovanja učinaka javnih politika, sprovodi transparentan proces konsultacija sa svim zainteresovanim stranama i ciljnim grupama, uključujući i udruženja i druge organizacije civilnog društva, naučno-istraživačke i druge organizacije.

Samo tako, integrisanjem svih raspoloživih,pre svega kadrovskih, resursa lokalne zajednice biće moguće ostvarenje vizije zapisane u Planu razvoja opštine : Vrnjačka Banja je 2030.godine jedinstvena turistička destinacija i banjsko lečilište u Evropi sa autentičnim welness&spa sadržajima i zadovoljnim građanima u održivom životnom okruženju.

Zašto je izostala analiza energetike kao sektora ekonomije prilikom izrade Plana razvoja Vrnjačke Banje za period 2023-2030.g.?

Objavljeno: 07.12.2024. | autor: KV Novosti -on line

Prvi deo Plana razvoja opštine Vranjačka Banja za period 2023-20230 nazvan je Pregled i analiza postojećeg stanja .

On ima  ,kako to u samom dokumentu piše „svrhu da prikaže gde se opština Vrnjačka Banja trenutno nalazi kada su u pitanju stanje njenog razvoja i razvojni potencijali“ ,te da je to i „polazna tačka u planskom procesu“ koja „ima uticaja na formulisanje problema, ciljeva i rezultata“.

 Nejasno je zašto su Pregled i analiaz obuhvatili samo 15 posmatranih segmenata među kojima nema ni reči o energetici kao  sektoru  lokalne ekonomije.

 Energetika ima velik uticaj na ekonomski razvoj, jer obezbeđuje neophodne resurse za funkcionisanje industrije, transporta, i svakodnevnog života.

Dodamo li tome da taj sektor ekonomije ima, kao i u svim ostalim lokalnim samoupravama u Srbiji,    najveći negativni uticaj na životnu sredinu ,njegovo izostajanje u tom delu Plana razvoja opštine Vranjačka Banja za period 2023-20230 je još manje razumljivo.

Posebno ako se zna da je uloga energetike kao sektora ekonomije za održivi razvoj svake lokalne samouprave u Srbiji  višestruka i ključna za ispunjavanje ciljeva i sprovođenje mera unapređenja  održivog razvoja iz planskih dokumenata kako onih  sa državnog tako i onih lokalnog nivoa..

Hajde zato da, za početak priče o energetici i energetskoj efikasnosti u  dokumentu Plan razvoja opštine Vrnjačka Banja za period 2023 -2030. g. razjasnimo šta  to čini energetski sektor jedne lokalne samouprave, koje su njegove ključne komponente i kakva je njihova pojedinačna uloga održivom razvoju svake  lokalne zajednice.

Energetski sektor lokalne zajednice sastoji se od nekoliko ključnih komponenti i aktera koji zajedno rade na obezbeđivanju energetske sigurnosti, efikasnosti i održivosti.

 Važni  elemeti lokalnog energetskog sektora  su: Infrastruktura za proizvodnju i distribuciju energije,Lokalne strategije i planovi za  razvoj energetskog sektora uključujući strategije za obnovljive izvore energije i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte,sistem energetskog menadžmenta,energetska efikasnost,edukacija građana i zaposlenih u javnoj upravi i javnim preduzećima o značaju energije i energetske efikasnosti, investicije u energetsku infrastrukturu i subvencionisnje projekata unapređenja energetskih svojstava objekata i veće korišćenje obnovljivih izvora energije.

Energetski sektor doprinosi održivom razvoju lokalne samouprave kroz unapređenje energetske efikasnosti, veće korišćenje obnovljivih izvora energije, smanjenje troškova za energente koji se finasiraju iz javnih prihoda, kreiranje novih radnih mesta i zaštitu životne sredine.

Na taj način, lokalna zajednica može efikasno ispunjavati ciljeve unapređenja sopstvenog, održivog, razvoja i sprovoditi mere i aktivnosti iz planskih dokumenata javnih politika države i lokalne samouprave.

Nedavno je javnost obaveštena da je opština  Vrnjačka Banja  otpočela sa aktivnostima na izradi jednog važnog planskog dokumenta – Akcionog  plana za održivu energiju i borbu protiv klimatskih promena lokalne samouprave (SECAP)

SECAP ,pre svega, zahteva usklađivanje sa međunarodnim standardima i ciljevima definsanim u Sporazumu gradonačelnika,koga je Vrnjačka Banja potpisala,ove godine ,takođe.

Ovaj dokument može delimično nadomestiti nedostatak Plana i Programa energetske efikasnosti lokalne samouprave jer je on specifično usmeren na održivu energiju i klimatske promene, dok Plan i Program energetske efikasnosti mogu obuhvatati širi spektar mera i aktivnosti koje su specifične za lokalne potrebe.

Plan energetske efikasnosti  je dugoročan i strateški dokument koji postavlja viziju, ciljeve i osnovne smernice za unapređenje energetske efikasnosti u lokalnoj samoupravi, dok je program  detaljan operativni dokument koji konkretizuje ciljeve i strategije postavljene u Planu energetske efikasnosti.

Ovome treba dodati da je donošenje  Plana i programa energetske efikasnosti zakonska obaveza lokalne samouprave.

Vrnjačka Banja, kao i ogromna većina drugil lokalnih samouprava u Srbiji, nema dovoljno  institucionalnih i finansijskih kapaciteta ali jednako tako i kadrovskih,  da u dokumenta svojih javnih politika,dovoljno efikasno implementira sve ono što jesu načela,mere i aktivnosti međunarodnih i nacionalnih strategija održivog razvoja energetskog sektora.

Za pojekat unapređenja energetskih svojstava zgrade opštine Vrnjačka Banja utrošeno je oko 30.milona dinara (23 resorno ministarstvo+7.milona opština)

Zato je od presudnog značaja unapređenje međusektorske i međuresorne saradnje kako bi se kanali komunikacije  između aktera u tom procesu učinili dovoljno efikasnim da oni snažnije utiču na kreiranje političke volje donosilaca odluka na svim nivoima organizovanja,a pre svega na nivou lokalne samouprave.

Dok se to ne desi imaćemo nastavak prakse  pojedinačnog preduzimanja određenih mera i aktivnosti u ovom važnom sektoru ekonomije ,najčešće indukovanih nalozima resornog ministarstva.

U takvom modelu odlučivanja  definisanje prioritetnih ciljeva na lokalnom nivou nema onu ključnu komponentu lokalnih potreba i specifičnosti što značajno umanjuje efekte sprovedenih mera.

Kad zažmuriš ne vidiš problem, ali on ostaje!

Objavljeno: 25.09.2024. | autor: KV Novosti -on line

Ekspanzijom izgradnje novih hotelskih i individualnih smeštajnih kapaciteta ,zabeleženoj u zadnjoj deceniji,logično je, raste i broj gostiju koji odsedaju u Vrnjačkoj Banji.To  ,na svoj način, raduje kako žitelje banje  tako i rukovodioce lokalne samouprave. Ali takva ekspanzija naglašava i mnoge, nerešene komunalne i infrastrukturne probleme.

Upravljanje komunalnim otpadom je jedan od tih problema. Vrnjačka Banja se,kao lokalna samouprava, suočava sa višedecenijskim problemom odlaganja komunalnog otpada.A  količina komunalnog otpada se uvećava iz godine u godinu,upravo zbog činjenice da raste broj gostiju i posetilaca Vrnjačke Banje.

Smetlište u Gračacu (Fotografija TV N1)

Već smo pisali o ovom problemu ukazujući na to kako je on viđen u strateškim ,planskim dokumentima opštine Vrnjačka Banja kao što su to Lokalni ekološki akcioni plan opštine Vrnjačka Banja iz 2010.godine ali Plana razvoja opštine Vrnjačka Banja za period 2023-20230.g. usvojen prošle godine.

Zabrinjava činjenica da opština Vrnjačka Banja  nema Lokalni plan upravljanja otpadom kao dokument kojim bi trebalo da se definišu ciljevi upravljanja otpadom na svojoj teritoriji u skladu sa Programom upravljanja otpadom Republike Srbije.

Postojeći zakonski okvir u Srbiji obavezuje lokalne samouprave,pre sveg kroz  Zakon o upravljanju otpadom,  da izrade planove upravljanja otpadom koji uključuju strategije za sakupljanje, transport, tretman i zbrinjavanje otpada.

Zato i ne iznenađuje činjenica da problem upravljanja komunalnim otpadom nije adekvatno tretiran ni u  Budžetu opštine za 2024.godinu ,a ni u  Programu poslovanja JKP „Banjsko zelenilo i Čistoća“ ,za istu godinu.

A u budžetu za 2024.g. samo 230.000 dinara i to za edukativne aktivnosti stanovištva o rešavanju problema komunalnog otpada

To se jasno vidi jer,ni u budžetu opštine Vrnjačka Banja  za 2024.godinu usvojenom još u decembru 2023.godine a ni u nedavno usvojenom II rebalansu tog budžeta ,u programskom odeljku 6- Zaštita životne sredine – 0005 Upravljanje komunalnim otpadom je,na toj poziciji, planirano samo 230.000 dinara za sprovođenje edukativni aktivnosti.

Nemanje Plana upravljanja otpadom se odražava u budžetu lokalne samouprave kroz planiranje sredstava za prikupljanje, transport i zbrinjavanje otpada, kao i za edukaciju građana o pravilnom postupanju sa otpadom. U budžetu nema ,ali se  mogu predvideti investicije u opremu za primarnu selekciju komunalnog otpada  i drugu infrastrukturu, kao što su to reciklažna dvorišta i postrojenja za obradu otpada, čime se osigurava usklađenost sa zakonodavnim obavezama i ciljevima održivog razvoja definisanim u Programu upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022-2031.g ((„Sl. glasnik RS“, br. 12/2022)

U ovogodišnjem budžetu opštine Vrnjačka Banja,toga nema osim nemušte formulacije  indikatora ishoda poput „broja učesnika na održanim edukativnim seminarima  i okrugil stolovima iz domena zaštite životne sredine“ koji bi trebali da doprinesu opštem cilju definisanom kao „Trajno očuvanje zaštita i unapređenje životne sredine i zaštitnih šuma“  bez jasne veze takvog cilja sa programskom aktivnošću definisanom i u budžetu i u II rebalansu kao „Upravljanje komunalnim otpadom“.

A da taj pristup kod izrade ovako važnog dokumenta treba da zabrine jasno govore i podaci iz dokumenta „Godišnji izveštaj o učinku programa (budžetskih) za 2022.g“ (strana 7)  u kome su ,još pre dve godine, navedene iste formulacije indikatora u Programu 6.-Zaštita životne sredine  kao i 2024.godine,na poziciji „Upravljanje komunalnim otpadom“.

Doduše , izveštaju iz 2022.godine,kao opšti cilj definisano je „Podizanje nivoa svesti stanovnika (sic!) o značaju očuvanja životne sredine“, uz zaključnu konstataciju da se „Iz dostavljenog  izveštaja ne može izvesti zaključak u kojoj meri je realizovan cilj“.

U takvom jednom dokumentu,kao što je budžet opštine, trebali bi smo da vidimo jasno definsane ciljeve i rezultate  koje lokalna samouprava želi da postigne u određenoj oblasti,u ovom konkretnom slučaju u upravljanju komunalnim otpadom na teritoriji opštine Vrnjačka Banja,ali toga na žalost nema!

Tu,u budžetu,uz izvore finansiranja, ima mesta i treba da se vide i konkretne planirane, akcije koje će se sprovoditi za postizanje ciljeva u upravljanju komunalnim otpadom, kvantitativni i kvalitativni pokazatelji uspešnosti ostvarivanja planiranih rezultata….

Ako svega toga nema onda ne preostaje   ništa drugo nego da zaključimo da problem upravljanja komunalnim otpadom,u opštini Vrnjačka Banja ne postoji.

Smetlište u Gračacu snimljeno dronom (Fotografija iz priloga sa tv N1 snimljena u maju 2024.g.)

Zato i ne čudi što je  Nadzorni odbor,verovatno uz menadžment JKP „Banjsko zelenilo i Čistoća“, govoreći o upravljanju komunalnim otadom, što je tom preduzeću  posao poveren od strane opštine, napisao ,u dokumentu Program poslovanja za 2024.godinu „da uspešnost poslovanja preduzeća u mnogome zavisi od postavljenih ciljeva u ovoj godini od kojih posebno ističemo: da sistem upravljanja otpadom razvija u skladu sa najprihvatljivijim opcijama za životnu sredinu,da razvija princip i plan  aktivnosti upravljanja otpadom u srednjoročnom periodu i dugoročno dostigne zakonske zahteve i ciljeve nacionalne Strategije upravljanja otpadom“,itd,itd, itd…

Iz Plana JKP „Banjsko zelenilo i Čistoća“ za 2024.g.

Mere,aktivnosti,rokovi,sredstva,izvršioci,monitoring,izveštavanje…Toga nema!

Kad zažmuriš,ne vidiš problem. Ali on nije nestao!

Naprotiv problem  odlaganja komunalnog otpada je sve veći  i veći i preti ,da ozbiljno ugrozi reputaciju Vrnjačke Banje kao destinacije poželjne za odmor  zbog  svojih lekovitih voda , zdrave i očuvane prirodne sredine primarno, a tek potom i zbog drugih, pratećih, sadržaja u koje spadaju i svi smeštajni kapaciteti.

Sadašnja genaracija donosilaca odluka u opštini Vrnjačka Banja nalazi se na svojevrsnom  ispitu ,odgovornosti,kompetetivnosti i zrelosti, da upravljajući aktuelnim  društvenim procesima rešava i višedecenijski problem komunalnog otpada..

Raspeta je između aktuelnih materijalnih  interesa investitora u građevinarstvu, izvođača i podizvođača radova u tom sektoru,hotelijera i rentijera ,ali interesa lokalne samouprave da kreira što veći broj poreskih obveznika i  raznoraznih  naknada na jednoj strani i neupitne potrebe da se očuva resurs zdravih i lekovitih voda i zdrave životne sredine kao ključne vrednosti brenda  Vrnjačke Banje na drugoj strani. Na potezu su ,saglasno našem društvenom i političkom  uređenju, političke stranke koje egzistiraju u toj sredini, koje pred građane Vrnjačke Banje treba da   izađu sa jasno definisanim politikama kako misle da pomire na jednoj strani,  interese profita i potrebe za zdravom životnom sredinom na drugoj strani koja,u slučaju Vrnjačke Banje, nije samo nasušna potreba njenih žitelja nego i ključna vrednost jednog,do sada,uspešnog  turističkog brenda ne samo u Srbij

Brigo moja budi malo tuđa…

Objavljeno: 17.09.2024. | autor: KV Novosti -on line

 “Analizirajući sadašnje stanje u upravljanju otpadom u opštini Vrnjačka Banja i razvoj situacije poslednjih godina, ukoliko se ne preduzmu neke radikalne mere, može se znatno ugroziti zdravlje ljudi i životna sredina. Pored toga otpad bi naružio ambijent ovog lepog klimatskog lečilišta. Značajan napredak u pravcu poboljšanja situacije se može očekivati u budućnosti formiranjem regionalnih deponije,…” napisaše, 2010.godine,  stručnjaci angažovani da napišu , a tada odgovorni u opštini Vrnjačka Banja usvojiše dokument “Lokalni ekološki akcioni plan opštine Vrnjačka Banja”. Ovo piše u zaključcima petog odeljka ,tog dokumenta, koji je nazvan tog Komunalni otpad.

Predhodno su,u istom dokumentu, konstatovali da je jedan od devet uočenih problema u upravljanju komunalnim otpadom i “Nesanitarni karakter postojećih opštinskih odlagališta i nepostojanje preduslova za brzi prelazak na sanitarno odlaganje, kako trenutno nalažu zakonske regulative”

U tom istom dokumentu procenili su da će se “ do 2020. godine na području opštine  proizvesti oko 433.497 tona komunalnog otpada.”

Očekivani “značajan napredak u pravcu poboljšanja situacije formiranjem regionalne deponije” se eto, na žalost, nije desio ni posle 14 godina od usvajanja tog dokumenta.

Ništa bolja nije ni situacija sa ispunjenjem tada, u Akcionom planu predviđene  aktivnosti “Izrada projekta i implementacija integralnog sistema upravljanja otpadom”,za čije ostvarivanje je predviđen rok od 5.godina. Jer, tog “integralnog sistema upravljanja otpadom” u Vrnjačkoj Banji još uvek nema,kao što nema ni regionalne deponije.

Trenutni način upravljanja otpadom, u Vrnjačkoj Banji je,kao i u većini drugih opština i gradova u Srbiji  na veoma niskom nivou, sa posledicama po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Požar koji ,ovih dan  ,bukti na opštinskom nesanitarnom  smetlištu  u selu Gračac samo je još jedna potvrda ove konstatacije.

Nedavna blokada smetlišta u Gračacu

A da je nesanitarno smetlište  u selu Gračac višegodišnji problem kome  nadležni i odgovorni za upravljanje komunalnim otpadom u opštini Vrnjačka Banja posvećuju nedovoljnu pažnju rečito svedoče aktuelni dokumenti lokalne samouprave i javno komunalnog  preduzeća „Banjsko zelenilo i čistoća“.

Članom 20. Zakona o upravljanju otpadom  („Sl. glasnik RS“, br. 36/2009, 88/2010, 14/2016, 95/2018 – dr. zakon i 35/2023)jasno I nedvosmisleno definisane su nadležnosti jedinica lokalne samouprave koje treba da donose lokalni plan upravljanja otpadom, obezbeđuje uslove i staraju se o njegovom sprovođenju i uređuju, obezbeđuju, organizuju i sprovode upravljanje komunalnim, odnosno inertnim i neopasnim otpadom na svojoj teritoriji, u skladu sa zakonom.

Nacionalni ciljevi i prioriteti u oblasti upravljanja otpadom u Srbiji su „unapređenje sistema upravljanja otpadom, smanjenje negativnog uticaja otpada na životnu sredinu, povećanje stope reciklaže i usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom u ovoj oblasti“.

Smetlište u Gračacu snimljeno dronom (Fotografija iz priloga sa tv N1 snimljena u maju 2024.g.)

Članom 11. već pomenutog zakona jasno je definisano da Skupština jedinice lokalne samouprave donosi Lokalni plan upravljanja otpadom kojim definiše ciljeve upravljanja otpadom na svojoj teritoriji u skladu sa Programom upravljanja otpadom Republike Srbije.

Taj dokument važi 10.godina a razmatra se i , po potrebi, revidira svakih 5.godina na osnovu člana 14. Zakona o upravljanju otpadom.

Zato je logično da tragajući za planovima kako će se rešavati problem  smetlištu /deponiji u selu Gračac krenemo najpre lokalnog Plana upravljanja otpadom,ali na žalost opština Vrnjačka Banja još uvek nema takav dokument.

Plana razvoja opštine Vrnjačka Banja za period 2023-20230.g.je usvojen prošle godine. Prema Zakonu o planskom sistemu Plan razvoja treba da sadrži  pregled i analizu postojećeg stanja, viziju, odnosno željeno stanje, prioritetne ciljeve razvoja koji se žele postići, kao i pregled i  kratak opis odgovarajućih mera koje se dalje razrađuju  dokumentima javnih politika i srednjoročnim planom lokalne samouprave.

134 nesanitarne deponije registrovane u Srbiji

U odeljku Pregled i analiza postojećeg stanja koji po rečima njegovih autora treba da predstavlja polaznu tačku u planskom procesu i u velikoj meri  opredeli tok procesa i primenjena rešenja nema ni jede jedine reči o upravljanju otpadom,posebno komunalnim ,na teritoriji opštine Vrnjačka Banja.

U odeljku  opšte SWOT analize koja bi trebalo, osim jasnog sagledavanja situacije, da doprinese povezivanuju internih karakteristika lokalne  sredine i uticaja koji dolaze iz njenog okruženja,opet nema upravljanja otpadom. A po logici stvari taj  višedecenijski problem je trebalo da se nađe u delu koji se bavi slabostima lokalne zajednice.Naravno da potencijali otpada kao resursa nisu prepoznati ni u delu koji se bavi mogućnostima ili snagom te iste zajednice.

U odeljku Održivi urbani razvoj i zaštita životne sredine, Plana razvoja opštine Vrnjačka Banja za period 2023-20230.g., u delu  u kome se govori o slabostima  navedeno je: Nepostojanje deponije – divlje deponije, smetlišta; Nedovoljno razvijena svest o zaštiti životne sredine i Nedovoljna primena selekcije otpada. U delu analize ,u odeljku pretnje kao jedna od pretnji navedeno je neadekvatno odlaganje i tretman otpada.

U odeljku Održivi urbani razvoj i zaštita životne sredine kao prioritetni cilj broj 3. definisan je i glasi: “Do 2030. na  području Opštine  Vrnjačka Banja uspostavljen je sistem održivog upravljanja  komunalnim otpadom”

Kao jedna od pet mera za postizanje ovog cilja navedeno je “Uvođenje integralnog sistema upravljanja otpadom”ali ovoga puta,u Planu razvoja opštine Vrnjačka Banja za period 2023-20230.g nije dat nikakva rok.

Kao mera ,opet je,planirano i “Priključenje Opštine na regionalnu deponiju”.Koje ,još uvek, nema…

O tome kako je ovaj problem upravljanja komunalnim otpadom “viđen” u Programu poslovanja JKP „Banjsko zelenilo i Čistoća“ a kako u budžetu opštine,koji predstavlja osnovni finansijski dokument kojim se planiraju prihodi i rashodi  lokalne samouprave,koji mora biti usklađen sa višim strateškim dokumentima kako bi doprinosio ostvarivanju nacionalnih ciljeva i prioriteta, ali i specifičnih potreba lokalne zajednice,pisaćemo u narednom tekstu.

Građani blokiraju smetlišt/deponiju Vrnjačke Banje u selu Gračac

Objavljeno: 11.09.2024. | autor: KV Novosti -on line

Meštani nekoliko sela kod Vrnjačke Banje otpočeli su blokadu deponije u mestu Gračac, na koju se smeće dovozi uglavnom iz Vrnjačke Banje. Oni na taj način žele da nadležnjima ukažu u kakvom se problemu nalaze i traže njegovo hitno rešavanje.

Prema navodima meštana deponija je godinama problem, jer periodično gori većim ili manjim intenzitetom, a i danas urkos kiši koja je padala, pa i pljuskovima, požar i dalje tinja,

Smetlište/Deponija u Gračacu

Od 17 sati najavili su potpune blokade deponije na kojima će dežurati bez obzira na to kakvo će vreme biti, navodeći da više nijedan kamion neće moći da doveze smeće.

Jedan od meštana sela Gračac Dejan Đurović, koji učestvuje u blokadi, za N1 kaže da je problem koji imaju ogroman i da datira od 2015. godine.

„Mnogo puta je ukazivano, mnogo reči je izrečeno, da je došlo do toga da više nema šta da se kaže. Stvorila se ogromna ekološka katastrofa. Počelo je da se izliva u Zapadnu Moravu i sreća je što pada ova kiša danas, inače ovde ne bi smelo da se stoji“, kaže Đurović.

Građani Gračaca i drugih sela na blokadi smetlišta/deponije u Gračacu

On podseća da je prva deponija koja je ovde postojala zatrpana pre pet-šest godina i da se nalazi na samo osam metara od reke.

„Ona će tek da zagađuje ceo moravski sliv. Trstenik pije tu vodu, tuda ide, kroz njihovo izvorište. U Ugljarevu je još jedan vodovod koji je pola Banje isto napaja vodom. Stvarno ne znam šta reći, da po ovakvom vremenu dođe do toga da moraju ljudi sve ovo da trpe. Ja sam tu svaki dan, tu sam rođen, tu živim, tu sam proplivao, sutra ću unuke moje tu da naučim da plivaju u toj Moravi, a ne da ne smeju da uđu nju“, kaže Đurović.

N.Amanović

Ministarstvo zaštite životne sredine doniralo novo vozilo za komunalno preduzeće Vrnjačke Banje

Objavljeno: 08.09.2024. | autor: KV Novosti -on line

Ministarstvo zaštite životne sredine doniralo je Opštini Vrnjačka Banja vozilo za sakupljanje i reciklažu otpada čiji će krajnji korisnik biti JKP „Banjsko zelenilo i čistoća“. Ugovor o davanju na korišćenja kamiona čije je vrednost 25.2 miliona dinara potpisan je  u prisustvu zamenika predsednika Opštine Vrnjačka Banja, Ivana Džatića, pomoćnika predsednika Opštine Saše Grkovića, direktora JKP „Banjsko zelenilo i čistoća“ Momčila Krstića i državne sekretarke Ministarstva za zaštitu životne sredine Ivane Hadži Stošić.

Ivan Džatić, zamenik predsednika Opštine Vrnjačka Banja, istakao je da ova donacija Ministarstva zaštite životne sredine predstavlja značajan poklon i vrednu investiciju za lokalnu samoupravu.

–Bez obzira na to koliki je budžet lokalne samouprave  jedna ovakva donacija će dosta olakšati rad komunalnom preduzeću. Održavanje higijene na javnim površinama predstavlja prioritet  turističkom mestu prve kategorije, koje na godišnjem nivou poseti oko 300 hiljada posetilaca i koje ostvari preko milion noćenja. Mi,u Vrnjačkoj Banji, to zaista radimo ažurno i adekvatno, a sa ovakvim vozilom  to će se podići za  stepenicu više rekao je Ivan Džatić.

Sastanak održan povodom dodele ove donacije  predstavlja nastavak saradnje koji je lokalna samouprava započela sa Ministarstvom zaštite životne sredine.

– U prethodnom periodu sproveli smo, zajedno sa Ministarstvom zaštite životne sredine, četri projekta. Pokazali smo se kao odgovoran partner, a i ovaj susret smo iskoristili da porazgovaramo o nekim budućim projektima. Obećali smo da ćemo i dalje aplicirati , a ja sam siguran da će u narednom periodu ceniti našu odgovornost i posvećenost, istakao je Ivan Džatić.

N.Amanović

Virtualna realnost u službi promocije turističke ponude Vrnjačke Banje

Objavljeno: 20.08.2024. | autor: KV Novosti -on line

Nedavno je u sali zgrade Opštine Vrnjačka Banja održana je završna konferencija za medije povodom uspešnog završetka projekta „Virtualni turizam – Virtualna realnost u službi promocije turističke ponude Vrnjačke Banje“. Ovaj projekat, deo Regionalnog programa lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2), finansiran je od strane Evropske unije (EU) i sproveden uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Inicijatori projekta su Udruženje Pokret za Evropsku Vrnjačku Banju i Turistička organizacija Vrnjačka Banja, sa ciljem unapređenja turističke ponude Vrnjačke Banje kroz inovativne tehnologije.

Konferencija je započela pregledom ključnih aktivnosti projekta. Početak projekta obuhvatio je izbor deset ključnih lokaliteta u Vrnjačkoj Banji, prepoznatih da su značajni za turističku ponudu. Organizovana je produkcija ovih lokacija koristeći napredne tehnologije snimanja kako bi se kreirale impresivne virtuelne ture. Nakon uspešnog snimanja, ove ture su povezane sa Gugl platformama, uključujući Gugl Maps i Gugl Strit Vju, čime je omogućeno globalno predstavljanje i povećana vidljivost ovih atrakcija.

Kao značajan korak u realizaciji projekta, razvijen je specijalizovani internet portal posvećen VR ponudi smeštaja u Vrnjačkoj Banji. Portal pruža korisnicima mogućnost istraživanja različitih opcija smeštaja kroz interaktivne virtuelne ture, omogućavajući detaljno realistično iskustvo pregledanja pre nego što posete destinaciju. Ovaj alat se pokazao kao koristan za potencijalne turiste koji žele da steknu uvid u smeštajne kapacitete pre donošenja odluke.

Na konferenciji je takođe istaknuta prezentacija VR sadržaja na Sajmu turizma u Beogradu, koja je privukla veliku pažnju posetilaca i stručnjaka iz turističke industrije. Ova prezentacija istakla je inovativan pristup promociji turističke ponude Vrnjačke Banje  i omogućila posetiocima da iskuse virtuelne ture i upoznaju se sa bogatom ponudom destinacije.

– U cilju dodatnog unapređenja ponude, organizovan je konkurs za registrovane izdavaoce apartmana, vlasnike hotela i ugostiteljskih objekata, radi snimanja dvadeset objekata. Nakon pažljivog odabira, snimljeni su i postprodukovani VR materijali za ove objekte, koji su potom objavljeni na internetu. Ove ture značajno doprinose vizualizaciji i promociji smeštajnih kapaciteta, pružajući potencijalnim posetiocima autentičan uvid u ono što mogu očekivati tokom svog boravka.

Završna konferencija za medije je potvrdila da je projekat „Virtualni turizam – Virtualna realnost u službi promocije turističke ponude Vrnjačke Banje“ uspešno realizovan. Korišćenjem inovativnih tehnologija, kao što su virtuelne ture i novi internet portal, turistička ponuda Vrnjačke Banje je značajno unapređena. Ovi alati omogućavaju potencijalnim turistima interaktivno i informativno iskustvo, dok povećana vidljivost na Gugl platformama doprinosi globalnom prepoznavanju Vrnjačke Banje kao atraktivne turističke destinacije, rekla nam je LJiljana Miljaković, ispred Udruženja Pokret za Evropsku Vrnjačku Banju.

Autor: N.Amanović

Građani Vrnjačke Banje zainteresovani za unapređenje energetske efikasnosti kuća i stanova treba da požure ukoliko računaju na subvencije države u 2023.g

Objavljeno: 18.11.2023. | autor: KV Novosti -on line

Opština Vrnjačka Banja je objavila, 6.10.2023.godine,Javni poziv za sufinasiranje mera energetske sanacije porodičnih kuća i stanova na teritoriji opštine Vrnjačka Banja.

Ovim dokumentom pozvani su zainteresovani građani da se jave i konkurišu za sredstva namenjena sufinansiranju neke od devet mera čijom primenom se unapređuju energetska svojstva porodičnih kuća i stanova na teritoriji opštine Vrnjačka Banja.nRok za prijavljivanje je do utroška opredeljenih sredstava a najkasnije do 31.12.2023 godine što znači da će infromisani, ažurni i već opredeljeni građani  za ove mere imati prednost.

Opština Vrnjačka Banja je ,zajedno sa Ministarstvom rudarstva i energetike,za ove namene u 2023.godini, kroz projekat „Čista energija i energetska efikasnost za građane Srbije“ ,opredelila pet milona dinara.

Maksimalni udeo bespovratnih sredstava za pojedinačne mere je 50% od njene ukupne vrednosti ali zainteresovani građani imaju mogućnost da dobiju i veći iznos sredstava ukoliko se opredele za jedan od tri ponuđena paketa mera sa višim udelom bespovratnih sredstava.

Tako recimo Osnovni paket mera obuhvata najmanje dve mere iz odeljka I tačka 1.; 2. i 3. a njegov smisao je dodatni podsticaj smanjenju potrošnje energije za grejanje pa se njegovom primenom dobija do 55% ukupne vrednosti projekta.

Smisao mera razvrstanih u Standardni paket je dodatno podsticanje smanjenja zagađenja vazduha i emisije CO2 a njihovom primenom dobija do 60% ukupne vrednosti projekta.

Ako se pak opredelite za primenu mera intergrisanih u Napredni paket  što je prakično primena mera iz Standardnog paketa plus  ugradnja solarnih kolektora  za proizvodnju tople vode i/ili solarnih panela za proizvodnju električne energije onda možete računati na odobravanje bespovratnih sredstava do iznosa od čak 65% vrednosti čitavog projekta. Jasno je da je smisao ovog paketa dekarbonizacija lokalne zajednice smanjivanjem zagađenja vazduha kroz veće korišćenje obnovljivih izvora energije.

Sudeći prema iskustvu iz ranijeg Javnog poziva za predhodnu godinu najviše građana se interesuje za pojedinačne mere ili pak za one mere integrisane u Osnovnom paketu.

To je bilo vidljivo 14.septembra 2023.godine  kada su ,na prigodnoj svečanosti, građanima dodeljeni Ugovori  po Javnom  pozivu  za sufinasiranje mera energetske sanacije porodičnih kuća i stanova na teritoriji opštine Vrnjačka Banja iz 2022.godine.Tada je 27 građana dobilo Ugovore za  meru za zamene spoljnih vrata i prozora.

Ukupno raspodeljena sredstva po tom ,predhodnom,Javnom pozivu iznosila su 7,5 miliona dinara a obezbeđena su po istom „ključu“- pola opština a pola ministarstvo.

I ta sredstav, kao i ona koja će se tek dodeliti po ovom pozivu od 6.oktobra2023.g, uplaćuju se preduzećima -privrednim subjektima koje građani izaberu sa liste takozvanih  kvalifikovanih izvođača, tek posle zaključenja trojnih Ugovora građanin – kvalifikovani izvođač – opština i priloženih dokaza da je građanin već uplatio svoj deo sredstava a kvalifikovani izvođač izveo ugovorene radove i obezbedio neophodnu tehničku dokumentaciju gde je ona ,kao u slučaju ugradnje solarnih panela i solarnih   kolektora neophodna, za priključenje instalisanih postrojenja na distributivnu elektro mrežu ili u pogon.

Recimo na samom kraju da primena  mera unapređenja energetskih svojstava objekata ,u zadnje tri godine već daje određene rezultate.Tako na teritoriji opštine Vrnjačka Banja ,na dan 16.11.2023.godine  već ima pet domaćinstava sa statusom registrovanih takozvanih „prozjumera“ ili  kupaca –proizvođača električne energije. Nije to neki velik broj u odnosu na susedne opštine i gradove (u Raški ih je 13 a u Kraljevu 12 registrovanih do istog datuma) ali je svakako ohrabujući početak dekarbonizacije Vrnjačke Banje.Ono što ,možda, treba da zabrinjava  je da ,koliko je nama poznato,niko od tih pet „pionira“ dekarbonizacije“ Vrnjačke Banje nije koristio subvencije države za ugradnju solarnih panela za proizvodnju električne energije.