sreda, 30. oktobar 2024.

Posts Tagged ‘vrnjačka banja’

Kad zažmuriš ne vidiš problem, ali on ostaje!

Objavljeno: 25.09.2024. | autor: KV Novosti -on line

Ekspanzijom izgradnje novih hotelskih i individualnih smeštajnih kapaciteta ,zabeleženoj u zadnjoj deceniji,logično je, raste i broj gostiju koji odsedaju u Vrnjačkoj Banji.To  ,na svoj način, raduje kako žitelje banje  tako i rukovodioce lokalne samouprave. Ali takva ekspanzija naglašava i mnoge, nerešene komunalne i infrastrukturne probleme.

Upravljanje komunalnim otpadom je jedan od tih problema. Vrnjačka Banja se,kao lokalna samouprava, suočava sa višedecenijskim problemom odlaganja komunalnog otpada.A  količina komunalnog otpada se uvećava iz godine u godinu,upravo zbog činjenice da raste broj gostiju i posetilaca Vrnjačke Banje.

Smetlište u Gračacu (Fotografija TV N1)

Već smo pisali o ovom problemu ukazujući na to kako je on viđen u strateškim ,planskim dokumentima opštine Vrnjačka Banja kao što su to Lokalni ekološki akcioni plan opštine Vrnjačka Banja iz 2010.godine ali Plana razvoja opštine Vrnjačka Banja za period 2023-20230.g. usvojen prošle godine.

Zabrinjava činjenica da opština Vrnjačka Banja  nema Lokalni plan upravljanja otpadom kao dokument kojim bi trebalo da se definišu ciljevi upravljanja otpadom na svojoj teritoriji u skladu sa Programom upravljanja otpadom Republike Srbije.

Postojeći zakonski okvir u Srbiji obavezuje lokalne samouprave,pre sveg kroz  Zakon o upravljanju otpadom,  da izrade planove upravljanja otpadom koji uključuju strategije za sakupljanje, transport, tretman i zbrinjavanje otpada.

Zato i ne iznenađuje činjenica da problem upravljanja komunalnim otpadom nije adekvatno tretiran ni u  Budžetu opštine za 2024.godinu ,a ni u  Programu poslovanja JKP „Banjsko zelenilo i Čistoća“ ,za istu godinu.

A u budžetu za 2024.g. samo 230.000 dinara i to za edukativne aktivnosti stanovištva o rešavanju problema komunalnog otpada

To se jasno vidi jer,ni u budžetu opštine Vrnjačka Banja  za 2024.godinu usvojenom još u decembru 2023.godine a ni u nedavno usvojenom II rebalansu tog budžeta ,u programskom odeljku 6- Zaštita životne sredine – 0005 Upravljanje komunalnim otpadom je,na toj poziciji, planirano samo 230.000 dinara za sprovođenje edukativni aktivnosti.

Nemanje Plana upravljanja otpadom se odražava u budžetu lokalne samouprave kroz planiranje sredstava za prikupljanje, transport i zbrinjavanje otpada, kao i za edukaciju građana o pravilnom postupanju sa otpadom. U budžetu nema ,ali se  mogu predvideti investicije u opremu za primarnu selekciju komunalnog otpada  i drugu infrastrukturu, kao što su to reciklažna dvorišta i postrojenja za obradu otpada, čime se osigurava usklađenost sa zakonodavnim obavezama i ciljevima održivog razvoja definisanim u Programu upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022-2031.g ((„Sl. glasnik RS“, br. 12/2022)

U ovogodišnjem budžetu opštine Vrnjačka Banja,toga nema osim nemušte formulacije  indikatora ishoda poput „broja učesnika na održanim edukativnim seminarima  i okrugil stolovima iz domena zaštite životne sredine“ koji bi trebali da doprinesu opštem cilju definisanom kao „Trajno očuvanje zaštita i unapređenje životne sredine i zaštitnih šuma“  bez jasne veze takvog cilja sa programskom aktivnošću definisanom i u budžetu i u II rebalansu kao „Upravljanje komunalnim otpadom“.

A da taj pristup kod izrade ovako važnog dokumenta treba da zabrine jasno govore i podaci iz dokumenta „Godišnji izveštaj o učinku programa (budžetskih) za 2022.g“ (strana 7)  u kome su ,još pre dve godine, navedene iste formulacije indikatora u Programu 6.-Zaštita životne sredine  kao i 2024.godine,na poziciji „Upravljanje komunalnim otpadom“.

Doduše , izveštaju iz 2022.godine,kao opšti cilj definisano je „Podizanje nivoa svesti stanovnika (sic!) o značaju očuvanja životne sredine“, uz zaključnu konstataciju da se „Iz dostavljenog  izveštaja ne može izvesti zaključak u kojoj meri je realizovan cilj“.

U takvom jednom dokumentu,kao što je budžet opštine, trebali bi smo da vidimo jasno definsane ciljeve i rezultate  koje lokalna samouprava želi da postigne u određenoj oblasti,u ovom konkretnom slučaju u upravljanju komunalnim otpadom na teritoriji opštine Vrnjačka Banja,ali toga na žalost nema!

Tu,u budžetu,uz izvore finansiranja, ima mesta i treba da se vide i konkretne planirane, akcije koje će se sprovoditi za postizanje ciljeva u upravljanju komunalnim otpadom, kvantitativni i kvalitativni pokazatelji uspešnosti ostvarivanja planiranih rezultata….

Ako svega toga nema onda ne preostaje   ništa drugo nego da zaključimo da problem upravljanja komunalnim otpadom,u opštini Vrnjačka Banja ne postoji.

Smetlište u Gračacu snimljeno dronom (Fotografija iz priloga sa tv N1 snimljena u maju 2024.g.)

Zato i ne čudi što je  Nadzorni odbor,verovatno uz menadžment JKP „Banjsko zelenilo i Čistoća“, govoreći o upravljanju komunalnim otadom, što je tom preduzeću  posao poveren od strane opštine, napisao ,u dokumentu Program poslovanja za 2024.godinu „da uspešnost poslovanja preduzeća u mnogome zavisi od postavljenih ciljeva u ovoj godini od kojih posebno ističemo: da sistem upravljanja otpadom razvija u skladu sa najprihvatljivijim opcijama za životnu sredinu,da razvija princip i plan  aktivnosti upravljanja otpadom u srednjoročnom periodu i dugoročno dostigne zakonske zahteve i ciljeve nacionalne Strategije upravljanja otpadom“,itd,itd, itd…

Iz Plana JKP „Banjsko zelenilo i Čistoća“ za 2024.g.

Mere,aktivnosti,rokovi,sredstva,izvršioci,monitoring,izveštavanje…Toga nema!

Kad zažmuriš,ne vidiš problem. Ali on nije nestao!

Naprotiv problem  odlaganja komunalnog otpada je sve veći  i veći i preti ,da ozbiljno ugrozi reputaciju Vrnjačke Banje kao destinacije poželjne za odmor  zbog  svojih lekovitih voda , zdrave i očuvane prirodne sredine primarno, a tek potom i zbog drugih, pratećih, sadržaja u koje spadaju i svi smeštajni kapaciteti.

Sadašnja genaracija donosilaca odluka u opštini Vrnjačka Banja nalazi se na svojevrsnom  ispitu ,odgovornosti,kompetetivnosti i zrelosti, da upravljajući aktuelnim  društvenim procesima rešava i višedecenijski problem komunalnog otpada..

Raspeta je između aktuelnih materijalnih  interesa investitora u građevinarstvu, izvođača i podizvođača radova u tom sektoru,hotelijera i rentijera ,ali interesa lokalne samouprave da kreira što veći broj poreskih obveznika i  raznoraznih  naknada na jednoj strani i neupitne potrebe da se očuva resurs zdravih i lekovitih voda i zdrave životne sredine kao ključne vrednosti brenda  Vrnjačke Banje na drugoj strani. Na potezu su ,saglasno našem društvenom i političkom  uređenju, političke stranke koje egzistiraju u toj sredini, koje pred građane Vrnjačke Banje treba da   izađu sa jasno definisanim politikama kako misle da pomire na jednoj strani,  interese profita i potrebe za zdravom životnom sredinom na drugoj strani koja,u slučaju Vrnjačke Banje, nije samo nasušna potreba njenih žitelja nego i ključna vrednost jednog,do sada,uspešnog  turističkog brenda ne samo u Srbij

Brigo moja budi malo tuđa…

Objavljeno: 17.09.2024. | autor: KV Novosti -on line

 “Analizirajući sadašnje stanje u upravljanju otpadom u opštini Vrnjačka Banja i razvoj situacije poslednjih godina, ukoliko se ne preduzmu neke radikalne mere, može se znatno ugroziti zdravlje ljudi i životna sredina. Pored toga otpad bi naružio ambijent ovog lepog klimatskog lečilišta. Značajan napredak u pravcu poboljšanja situacije se može očekivati u budućnosti formiranjem regionalnih deponije,…” napisaše, 2010.godine,  stručnjaci angažovani da napišu , a tada odgovorni u opštini Vrnjačka Banja usvojiše dokument “Lokalni ekološki akcioni plan opštine Vrnjačka Banja”. Ovo piše u zaključcima petog odeljka ,tog dokumenta, koji je nazvan tog Komunalni otpad.

Predhodno su,u istom dokumentu, konstatovali da je jedan od devet uočenih problema u upravljanju komunalnim otpadom i “Nesanitarni karakter postojećih opštinskih odlagališta i nepostojanje preduslova za brzi prelazak na sanitarno odlaganje, kako trenutno nalažu zakonske regulative”

U tom istom dokumentu procenili su da će se “ do 2020. godine na području opštine  proizvesti oko 433.497 tona komunalnog otpada.”

Očekivani “značajan napredak u pravcu poboljšanja situacije formiranjem regionalne deponije” se eto, na žalost, nije desio ni posle 14 godina od usvajanja tog dokumenta.

Ništa bolja nije ni situacija sa ispunjenjem tada, u Akcionom planu predviđene  aktivnosti “Izrada projekta i implementacija integralnog sistema upravljanja otpadom”,za čije ostvarivanje je predviđen rok od 5.godina. Jer, tog “integralnog sistema upravljanja otpadom” u Vrnjačkoj Banji još uvek nema,kao što nema ni regionalne deponije.

Trenutni način upravljanja otpadom, u Vrnjačkoj Banji je,kao i u većini drugih opština i gradova u Srbiji  na veoma niskom nivou, sa posledicama po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Požar koji ,ovih dan  ,bukti na opštinskom nesanitarnom  smetlištu  u selu Gračac samo je još jedna potvrda ove konstatacije.

Nedavna blokada smetlišta u Gračacu

A da je nesanitarno smetlište  u selu Gračac višegodišnji problem kome  nadležni i odgovorni za upravljanje komunalnim otpadom u opštini Vrnjačka Banja posvećuju nedovoljnu pažnju rečito svedoče aktuelni dokumenti lokalne samouprave i javno komunalnog  preduzeća „Banjsko zelenilo i čistoća“.

Članom 20. Zakona o upravljanju otpadom  („Sl. glasnik RS“, br. 36/2009, 88/2010, 14/2016, 95/2018 – dr. zakon i 35/2023)jasno I nedvosmisleno definisane su nadležnosti jedinica lokalne samouprave koje treba da donose lokalni plan upravljanja otpadom, obezbeđuje uslove i staraju se o njegovom sprovođenju i uređuju, obezbeđuju, organizuju i sprovode upravljanje komunalnim, odnosno inertnim i neopasnim otpadom na svojoj teritoriji, u skladu sa zakonom.

Nacionalni ciljevi i prioriteti u oblasti upravljanja otpadom u Srbiji su „unapređenje sistema upravljanja otpadom, smanjenje negativnog uticaja otpada na životnu sredinu, povećanje stope reciklaže i usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom u ovoj oblasti“.

Smetlište u Gračacu snimljeno dronom (Fotografija iz priloga sa tv N1 snimljena u maju 2024.g.)

Članom 11. već pomenutog zakona jasno je definisano da Skupština jedinice lokalne samouprave donosi Lokalni plan upravljanja otpadom kojim definiše ciljeve upravljanja otpadom na svojoj teritoriji u skladu sa Programom upravljanja otpadom Republike Srbije.

Taj dokument važi 10.godina a razmatra se i , po potrebi, revidira svakih 5.godina na osnovu člana 14. Zakona o upravljanju otpadom.

Zato je logično da tragajući za planovima kako će se rešavati problem  smetlištu /deponiji u selu Gračac krenemo najpre lokalnog Plana upravljanja otpadom,ali na žalost opština Vrnjačka Banja još uvek nema takav dokument.

Plana razvoja opštine Vrnjačka Banja za period 2023-20230.g.je usvojen prošle godine. Prema Zakonu o planskom sistemu Plan razvoja treba da sadrži  pregled i analizu postojećeg stanja, viziju, odnosno željeno stanje, prioritetne ciljeve razvoja koji se žele postići, kao i pregled i  kratak opis odgovarajućih mera koje se dalje razrađuju  dokumentima javnih politika i srednjoročnim planom lokalne samouprave.

134 nesanitarne deponije registrovane u Srbiji

U odeljku Pregled i analiza postojećeg stanja koji po rečima njegovih autora treba da predstavlja polaznu tačku u planskom procesu i u velikoj meri  opredeli tok procesa i primenjena rešenja nema ni jede jedine reči o upravljanju otpadom,posebno komunalnim ,na teritoriji opštine Vrnjačka Banja.

U odeljku  opšte SWOT analize koja bi trebalo, osim jasnog sagledavanja situacije, da doprinese povezivanuju internih karakteristika lokalne  sredine i uticaja koji dolaze iz njenog okruženja,opet nema upravljanja otpadom. A po logici stvari taj  višedecenijski problem je trebalo da se nađe u delu koji se bavi slabostima lokalne zajednice.Naravno da potencijali otpada kao resursa nisu prepoznati ni u delu koji se bavi mogućnostima ili snagom te iste zajednice.

U odeljku Održivi urbani razvoj i zaštita životne sredine, Plana razvoja opštine Vrnjačka Banja za period 2023-20230.g., u delu  u kome se govori o slabostima  navedeno je: Nepostojanje deponije – divlje deponije, smetlišta; Nedovoljno razvijena svest o zaštiti životne sredine i Nedovoljna primena selekcije otpada. U delu analize ,u odeljku pretnje kao jedna od pretnji navedeno je neadekvatno odlaganje i tretman otpada.

U odeljku Održivi urbani razvoj i zaštita životne sredine kao prioritetni cilj broj 3. definisan je i glasi: “Do 2030. na  području Opštine  Vrnjačka Banja uspostavljen je sistem održivog upravljanja  komunalnim otpadom”

Kao jedna od pet mera za postizanje ovog cilja navedeno je “Uvođenje integralnog sistema upravljanja otpadom”ali ovoga puta,u Planu razvoja opštine Vrnjačka Banja za period 2023-20230.g nije dat nikakva rok.

Kao mera ,opet je,planirano i “Priključenje Opštine na regionalnu deponiju”.Koje ,još uvek, nema…

O tome kako je ovaj problem upravljanja komunalnim otpadom “viđen” u Programu poslovanja JKP „Banjsko zelenilo i Čistoća“ a kako u budžetu opštine,koji predstavlja osnovni finansijski dokument kojim se planiraju prihodi i rashodi  lokalne samouprave,koji mora biti usklađen sa višim strateškim dokumentima kako bi doprinosio ostvarivanju nacionalnih ciljeva i prioriteta, ali i specifičnih potreba lokalne zajednice,pisaćemo u narednom tekstu.

Građani blokiraju smetlišt/deponiju Vrnjačke Banje u selu Gračac

Objavljeno: 11.09.2024. | autor: KV Novosti -on line

Meštani nekoliko sela kod Vrnjačke Banje otpočeli su blokadu deponije u mestu Gračac, na koju se smeće dovozi uglavnom iz Vrnjačke Banje. Oni na taj način žele da nadležnjima ukažu u kakvom se problemu nalaze i traže njegovo hitno rešavanje.

Prema navodima meštana deponija je godinama problem, jer periodično gori većim ili manjim intenzitetom, a i danas urkos kiši koja je padala, pa i pljuskovima, požar i dalje tinja,

Smetlište/Deponija u Gračacu

Od 17 sati najavili su potpune blokade deponije na kojima će dežurati bez obzira na to kakvo će vreme biti, navodeći da više nijedan kamion neće moći da doveze smeće.

Jedan od meštana sela Gračac Dejan Đurović, koji učestvuje u blokadi, za N1 kaže da je problem koji imaju ogroman i da datira od 2015. godine.

„Mnogo puta je ukazivano, mnogo reči je izrečeno, da je došlo do toga da više nema šta da se kaže. Stvorila se ogromna ekološka katastrofa. Počelo je da se izliva u Zapadnu Moravu i sreća je što pada ova kiša danas, inače ovde ne bi smelo da se stoji“, kaže Đurović.

Građani Gračaca i drugih sela na blokadi smetlišta/deponije u Gračacu

On podseća da je prva deponija koja je ovde postojala zatrpana pre pet-šest godina i da se nalazi na samo osam metara od reke.

„Ona će tek da zagađuje ceo moravski sliv. Trstenik pije tu vodu, tuda ide, kroz njihovo izvorište. U Ugljarevu je još jedan vodovod koji je pola Banje isto napaja vodom. Stvarno ne znam šta reći, da po ovakvom vremenu dođe do toga da moraju ljudi sve ovo da trpe. Ja sam tu svaki dan, tu sam rođen, tu živim, tu sam proplivao, sutra ću unuke moje tu da naučim da plivaju u toj Moravi, a ne da ne smeju da uđu nju“, kaže Đurović.

N.Amanović

Ministarstvo zaštite životne sredine doniralo novo vozilo za komunalno preduzeće Vrnjačke Banje

Objavljeno: 08.09.2024. | autor: KV Novosti -on line

Ministarstvo zaštite životne sredine doniralo je Opštini Vrnjačka Banja vozilo za sakupljanje i reciklažu otpada čiji će krajnji korisnik biti JKP „Banjsko zelenilo i čistoća“. Ugovor o davanju na korišćenja kamiona čije je vrednost 25.2 miliona dinara potpisan je  u prisustvu zamenika predsednika Opštine Vrnjačka Banja, Ivana Džatića, pomoćnika predsednika Opštine Saše Grkovića, direktora JKP „Banjsko zelenilo i čistoća“ Momčila Krstića i državne sekretarke Ministarstva za zaštitu životne sredine Ivane Hadži Stošić.

Ivan Džatić, zamenik predsednika Opštine Vrnjačka Banja, istakao je da ova donacija Ministarstva zaštite životne sredine predstavlja značajan poklon i vrednu investiciju za lokalnu samoupravu.

–Bez obzira na to koliki je budžet lokalne samouprave  jedna ovakva donacija će dosta olakšati rad komunalnom preduzeću. Održavanje higijene na javnim površinama predstavlja prioritet  turističkom mestu prve kategorije, koje na godišnjem nivou poseti oko 300 hiljada posetilaca i koje ostvari preko milion noćenja. Mi,u Vrnjačkoj Banji, to zaista radimo ažurno i adekvatno, a sa ovakvim vozilom  to će se podići za  stepenicu više rekao je Ivan Džatić.

Sastanak održan povodom dodele ove donacije  predstavlja nastavak saradnje koji je lokalna samouprava započela sa Ministarstvom zaštite životne sredine.

– U prethodnom periodu sproveli smo, zajedno sa Ministarstvom zaštite životne sredine, četri projekta. Pokazali smo se kao odgovoran partner, a i ovaj susret smo iskoristili da porazgovaramo o nekim budućim projektima. Obećali smo da ćemo i dalje aplicirati , a ja sam siguran da će u narednom periodu ceniti našu odgovornost i posvećenost, istakao je Ivan Džatić.

N.Amanović

Virtualna realnost u službi promocije turističke ponude Vrnjačke Banje

Objavljeno: 20.08.2024. | autor: KV Novosti -on line

Nedavno je u sali zgrade Opštine Vrnjačka Banja održana je završna konferencija za medije povodom uspešnog završetka projekta „Virtualni turizam – Virtualna realnost u službi promocije turističke ponude Vrnjačke Banje“. Ovaj projekat, deo Regionalnog programa lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2), finansiran je od strane Evropske unije (EU) i sproveden uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Inicijatori projekta su Udruženje Pokret za Evropsku Vrnjačku Banju i Turistička organizacija Vrnjačka Banja, sa ciljem unapređenja turističke ponude Vrnjačke Banje kroz inovativne tehnologije.

Konferencija je započela pregledom ključnih aktivnosti projekta. Početak projekta obuhvatio je izbor deset ključnih lokaliteta u Vrnjačkoj Banji, prepoznatih da su značajni za turističku ponudu. Organizovana je produkcija ovih lokacija koristeći napredne tehnologije snimanja kako bi se kreirale impresivne virtuelne ture. Nakon uspešnog snimanja, ove ture su povezane sa Gugl platformama, uključujući Gugl Maps i Gugl Strit Vju, čime je omogućeno globalno predstavljanje i povećana vidljivost ovih atrakcija.

Kao značajan korak u realizaciji projekta, razvijen je specijalizovani internet portal posvećen VR ponudi smeštaja u Vrnjačkoj Banji. Portal pruža korisnicima mogućnost istraživanja različitih opcija smeštaja kroz interaktivne virtuelne ture, omogućavajući detaljno realistično iskustvo pregledanja pre nego što posete destinaciju. Ovaj alat se pokazao kao koristan za potencijalne turiste koji žele da steknu uvid u smeštajne kapacitete pre donošenja odluke.

Na konferenciji je takođe istaknuta prezentacija VR sadržaja na Sajmu turizma u Beogradu, koja je privukla veliku pažnju posetilaca i stručnjaka iz turističke industrije. Ova prezentacija istakla je inovativan pristup promociji turističke ponude Vrnjačke Banje  i omogućila posetiocima da iskuse virtuelne ture i upoznaju se sa bogatom ponudom destinacije.

– U cilju dodatnog unapređenja ponude, organizovan je konkurs za registrovane izdavaoce apartmana, vlasnike hotela i ugostiteljskih objekata, radi snimanja dvadeset objekata. Nakon pažljivog odabira, snimljeni su i postprodukovani VR materijali za ove objekte, koji su potom objavljeni na internetu. Ove ture značajno doprinose vizualizaciji i promociji smeštajnih kapaciteta, pružajući potencijalnim posetiocima autentičan uvid u ono što mogu očekivati tokom svog boravka.

Završna konferencija za medije je potvrdila da je projekat „Virtualni turizam – Virtualna realnost u službi promocije turističke ponude Vrnjačke Banje“ uspešno realizovan. Korišćenjem inovativnih tehnologija, kao što su virtuelne ture i novi internet portal, turistička ponuda Vrnjačke Banje je značajno unapređena. Ovi alati omogućavaju potencijalnim turistima interaktivno i informativno iskustvo, dok povećana vidljivost na Gugl platformama doprinosi globalnom prepoznavanju Vrnjačke Banje kao atraktivne turističke destinacije, rekla nam je LJiljana Miljaković, ispred Udruženja Pokret za Evropsku Vrnjačku Banju.

Autor: N.Amanović

Građani Vrnjačke Banje zainteresovani za unapređenje energetske efikasnosti kuća i stanova treba da požure ukoliko računaju na subvencije države u 2023.g

Objavljeno: 18.11.2023. | autor: KV Novosti -on line

Opština Vrnjačka Banja je objavila, 6.10.2023.godine,Javni poziv za sufinasiranje mera energetske sanacije porodičnih kuća i stanova na teritoriji opštine Vrnjačka Banja.

Ovim dokumentom pozvani su zainteresovani građani da se jave i konkurišu za sredstva namenjena sufinansiranju neke od devet mera čijom primenom se unapređuju energetska svojstva porodičnih kuća i stanova na teritoriji opštine Vrnjačka Banja.nRok za prijavljivanje je do utroška opredeljenih sredstava a najkasnije do 31.12.2023 godine što znači da će infromisani, ažurni i već opredeljeni građani  za ove mere imati prednost.

Opština Vrnjačka Banja je ,zajedno sa Ministarstvom rudarstva i energetike,za ove namene u 2023.godini, kroz projekat „Čista energija i energetska efikasnost za građane Srbije“ ,opredelila pet milona dinara.

Maksimalni udeo bespovratnih sredstava za pojedinačne mere je 50% od njene ukupne vrednosti ali zainteresovani građani imaju mogućnost da dobiju i veći iznos sredstava ukoliko se opredele za jedan od tri ponuđena paketa mera sa višim udelom bespovratnih sredstava.

Tako recimo Osnovni paket mera obuhvata najmanje dve mere iz odeljka I tačka 1.; 2. i 3. a njegov smisao je dodatni podsticaj smanjenju potrošnje energije za grejanje pa se njegovom primenom dobija do 55% ukupne vrednosti projekta.

Smisao mera razvrstanih u Standardni paket je dodatno podsticanje smanjenja zagađenja vazduha i emisije CO2 a njihovom primenom dobija do 60% ukupne vrednosti projekta.

Ako se pak opredelite za primenu mera intergrisanih u Napredni paket  što je prakično primena mera iz Standardnog paketa plus  ugradnja solarnih kolektora  za proizvodnju tople vode i/ili solarnih panela za proizvodnju električne energije onda možete računati na odobravanje bespovratnih sredstava do iznosa od čak 65% vrednosti čitavog projekta. Jasno je da je smisao ovog paketa dekarbonizacija lokalne zajednice smanjivanjem zagađenja vazduha kroz veće korišćenje obnovljivih izvora energije.

Sudeći prema iskustvu iz ranijeg Javnog poziva za predhodnu godinu najviše građana se interesuje za pojedinačne mere ili pak za one mere integrisane u Osnovnom paketu.

To je bilo vidljivo 14.septembra 2023.godine  kada su ,na prigodnoj svečanosti, građanima dodeljeni Ugovori  po Javnom  pozivu  za sufinasiranje mera energetske sanacije porodičnih kuća i stanova na teritoriji opštine Vrnjačka Banja iz 2022.godine.Tada je 27 građana dobilo Ugovore za  meru za zamene spoljnih vrata i prozora.

Ukupno raspodeljena sredstva po tom ,predhodnom,Javnom pozivu iznosila su 7,5 miliona dinara a obezbeđena su po istom „ključu“- pola opština a pola ministarstvo.

I ta sredstav, kao i ona koja će se tek dodeliti po ovom pozivu od 6.oktobra2023.g, uplaćuju se preduzećima -privrednim subjektima koje građani izaberu sa liste takozvanih  kvalifikovanih izvođača, tek posle zaključenja trojnih Ugovora građanin – kvalifikovani izvođač – opština i priloženih dokaza da je građanin već uplatio svoj deo sredstava a kvalifikovani izvođač izveo ugovorene radove i obezbedio neophodnu tehničku dokumentaciju gde je ona ,kao u slučaju ugradnje solarnih panela i solarnih   kolektora neophodna, za priključenje instalisanih postrojenja na distributivnu elektro mrežu ili u pogon.

Recimo na samom kraju da primena  mera unapređenja energetskih svojstava objekata ,u zadnje tri godine već daje određene rezultate.Tako na teritoriji opštine Vrnjačka Banja ,na dan 16.11.2023.godine  već ima pet domaćinstava sa statusom registrovanih takozvanih „prozjumera“ ili  kupaca –proizvođača električne energije. Nije to neki velik broj u odnosu na susedne opštine i gradove (u Raški ih je 13 a u Kraljevu 12 registrovanih do istog datuma) ali je svakako ohrabujući početak dekarbonizacije Vrnjačke Banje.Ono što ,možda, treba da zabrinjava  je da ,koliko je nama poznato,niko od tih pet „pionira“ dekarbonizacije“ Vrnjačke Banje nije koristio subvencije države za ugradnju solarnih panela za proizvodnju električne energije.

Vrnjačka Banja energetski sanira školu „Popinski borci“

Objavljeno: 19.10.2023. | autor: KV Novosti -on line

Dvadest jedna lokalna samouprava u Srbiji  su,početkom ovog meseca , dobile od  Ministarstva rudarstva i energetike, sredstva za energetsku  sanaciju  javnih objekata u okviru Nacionalnog Programa energetske sanacije objekata od javnog značaja u jedinicama lokalne samouprave.

Opština Vrnjačka Banja je jedna od tih lokalnih samouprava a dobijena sredstva će upotrebiti za  energetsku sanaciju objekta OŠ „Popinski borci“ na kome će se raditi na izradi fasade sa izolacijom, zameni stolarije u delu objekta, postavljanju solarnih  panela za toplu vodu i instalacije za kotao.

Mere energetske sanacije objekata od javnog značaja, obuhvataju zamenu prozora i vrata, unapređenje izolacije zgrada, zamenu kotlova efikasnijim i ugradnju toplotnih pumpi, solarnih kolektora za toplu vodu, modernizaciju javnog osvetljenja i ugradnju solarnih panela.

Sa svečane dodele Ugovora u Vrnjačkoj Banji (Foto MRE)

Posle  energetske sanacije javni objekti će trošiti od 20 do 50 odsto  energije manje , a rezultat će biti manji troškovi, ali i manji negativni uticaj na životnu sredinu.U Srbiji je,do sada,po rečima ministarke,sanirano 145 objekata od javnog značaja, što doprinosi da se godišnje oko 30 miliona kilovat sati.

Vrnjačka Banja je ,inače, bila I domaćin  svečane dodele Ugovora na kome je ministarka rudarstva i energetike, Dubravka Đedović Handanović,obraćajući se prisutnima rekla da će Ministarstvo nastaviti da podržava lokalne samouprave da ulažu u sanaciju individualnih kuća i stambenih jedinica, kako bi smanjili potrošnju energenatata i doprineli što većoj energetskoj efikasnosti.

Pre svečanosti ministarka Đedović Handanović i rukovodstvo Opštine Vrnjačka Banja obišli su završne radove na izgradnji fasade sa izolacijom na zgradi Opštine. Ovaj projekat realizuje Opština u saradnji sa Ministarstvom i kroz realizaciju projekta „Infrastruktura za bolji život“ kroz donaciju iz Programa Evropska unije za lokalni razvoj –EU PRO Plus koji sprovodi UNOPS.

To je bila prilika da predsednik opštine Boban Đurović  predstavi,zajedno sa saradnicima,i dosadašnje aktivnosti opštine Vrnjačka Banja  na realizaciji energetske sanacije porodičnih kuća i stanova  i na  primeni Uredbe o energetski zaštićenom kupcu. Bilo je  reči i o planiranim projektima vrnjačke Opštine na unapređenju energetske sanacije javnih objekata, odnosno školskih objekata i objekta dečijeg vrtića.

U Vrnjačkoj Banji nije ,još uvek,raspisan Javni poziv za subvencionisanje ugradnje solarnih palnela za proizvodnju električne enrgije

Objavljeno: 21.11.2022. | autor: KV Novosti -on line

Sva je prilika da će se ponoviti,prošlogodišnja (ne)iskustva  opštine Vrnjačka Banja kada se ,na kasno raspisani Javni poziv za učešće privrednih subjekata u sprovođenju mere energetske sanacije u domaćinstvima, putem ugradnje solarnih panela nije javio niko, a Javni poziv građanima za subvencionisanje  ugradnje solarnih panela za proizvodnju električne energije nije bio ni raspisan o čemu smo već pisali u predhodnom tekstu na ovu temu.

Tek 31.oktobra 2022.g. raspisan je Javni poziv za sufinasiranje mera energetske sanacije porodičnih kuća,stanova koje se odnose na unapređenje termičkog omotača,termotehničkih instalacija, i ugradnje solarnih kolektora za centralnu pripremu potrošne tople vode ali bez mere sufinansiranja ugradnje solarnih panela za proizvodnju električne energije!!!

Norme su tu a primena…

Čini nam se da se, i na  slučaju Vrnjačke Banje, može potvrditi  istinitost i aktuelnost stavova koji su se čuli na nedavno održanom Okruglom stolu  na temu potreba i mogućnosti većeg korišćenja solarne energije ,na teritoriji Kraljeva,za proizvodnju električne enrgije.

A ta ključna konstatacije tiče se činjenice da dobre norme, bez njihove  efikasne primene,ne mogu same po sebi kreirati uslove, ni za veće korišćenje lokalno dostupnih obnovljivih izvora,niti pak za veće korišćenje  javnih sredstava namenjenih za subvencionisanje ugradnje  fotonaponskih panela za proizvodnju elektične energije.

Preuzeto iz Brošure UG Kraljevački razvojni centar

U tačnost ove konstatacije možemo se uveriti i pregledom hronologije aktivnosti opštine Vrnjačka Banja i njene  javne uprave tokom 2022.godine,  u delu koji se tiče kreiranja lokalnog, normativnog, okvira za efikasnje sprovođenje mera energetske efikasnosti među kojima je i mera proizvodnje električne energije korišćenjem energije sunca.

Budžetom opštine Vrnjačka Banja za 2022.godinu, usvojenim 21.decembra 2021.godine na programskoj  poziciji 17 Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije  za program unapređenja energetske efikasnosti individualnih objekata    planiran je iznos od 6.000.000 dinara za bespovratno sufinasiranje građana.

Skupština opštine Vrnjačka Banja je 11.2.2022.godine donela Odluku  o bespovratnom sufinansiranju aktivnosti i mera unapređenja energetske efikasnosti na porodičnim kućama, stanovima i stambenim i javnim zgradama na teritoriji opštine Vrnjačka Banja  kojom je,u članu 4. stav 4. predviđeno da se sufinasira i ugradnja solarnih panela i prateće instalacije za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe.

5.avgusta 2022.g Opštinsko veće raspisuje Javni poziv za učešće privrednih subjekata u sprovođenju mera energetske sanacije stambenih objekata na teritoriji opštine Vranjačka Banja ali u tom pozivu  se ne pominje i izbor privrednih subjekata za ugradnju solarnih panela na individualnim objektima za potrebe   proizvodnje električne energije za sopstvene potrebe.

 Prvobitno predviđeni rok trajanja Javnog poziva- 30.8.2022, za prijavljivanje privrednih subjekata je ,odlukom Opštinskog  veća od 28.8.2022, produžen   na   5.9.2022.

 Na istoj sednici Opštinskog veća usvojene su i Izmene i dopune  Pravilnika o sufinasiranju mera energetske sanacije porodičnih kuća donetog još 18.11.2021.g. kako bi se omogućilo dalje sprovođenje procedura,pre svega izbor privrednih subjekata kvalifikovanih za ugradnju solarnih panela, a kasnije i raspisivanje Javnog poziva  za sufinasiranje mera energetske efikasnosti na porodičnim kućama i stanovima na teritoriji oštine sa predviđenom merom – ugradnja solarnih panela za proizvodnju električne energije.

13.septembra 2022.godine skupština opštine Vrnjačka Banja donosi Odluku o uspostavljanju sistema energetskog menadžmenta opštine Vrnjačka Banja kojom jasno definiše ko su sve subjekti energetskog menadžmenta i šta su im sve obaveze. A  među obavezama a ,interesnatna i za temu kojom se bavimo, su obaveze vezane za jačanje energetske efikasnosti i uštede u potrošnji energije.

31.oktobra 2022.godine Opštinsko veće usvaja Konačnu listu privrednih subjekata za sprovođenje mera energetske sanacije.

Ni na ovoj listi izabranih privrednih subjekata  nema ,na žalost, onih koje bi građani mogli da odaberu,kada (i ako uopšte) bude raspisan Javni poziv za sufinasiranje ugradnje solarnih panela na individualnim objektima  za proizvodnju električne energije.

Ova lista je ,ako je to za bilo kakvu utehu, usvojena   dva meseca ranije  nego prošlogodišnja ali ,kao što smo već konstatovli na početku  teksta, sva je prilika da ni u 2022.godini subvencije namenjene za ugradnju solarnih panela za proizvodnju električne energije  neće se dodeljivati u Vrnjačkoj Banji.

Preuzeto iz Brošure UG Kraljevački razvojni centar

Još uvek nam  nije stigao zvanični odgovor na naš Zahtev za pristup informaciji od javnog značaja koga smo ,17.oktobra 2022.g.,uputili Načelniku opštinske uprave  o tome da li su korišćene  mogućnosti iz člana 4. Pravilnika o bližim uslovima za raspodelu i korišćenje sredstava za primenu mera energetske efikasnosti (Sl.Glasnik RS broj 92/21 od 22.9.2021.godine i 85 od 31.8.2022)) da se na nekom od objekata od javnog značaja,na teritoriji opštine Vrnjačka Banja, ugrade fotonaponski paneli za proizvodnju električne energije,ali koliko smo,nezvanično,saznali takva mogućnost,još uvek, nije korišćena.

Zaključak,koji nam se nameće, bez želje i potrebe da od odgovornosti za efikasnost u primeni donetih normi aboliramo angažovane u javnoj upravi opštine Vrnjačka Banja, je  taj da je,pre svega, Ministarstvo rudarstva i energetike  glavni i odgovorni uzročnik nesnalaženja zaposlenih  u javnim upravama  lokalnih samouprava ali i onog dela  zaposlenih u Elektroprivredi Srbije koji se angažuju na poslovima izavanja  uslova (a i dozvola) za ugradnju solarnih panela.

U isčekivanju prvih rešenja  za subvencije za proizvodnju električne energije iz solarnih panela u Vrnjačkoj Banji  –  Iskustva iz 2021.godine

Objavljeno: 07.11.2022. | autor: KV Novosti -on line

Aktuelna ,globalna,energetska kriza dodatno je uticala na višegodišnju zainteresovanost građana i privrede da koriste solarnu energiju za proizvodnju  električne  energije za sopstvene potrebe ali i za prodaju eventaulnih viškova tako  proizvedene energije.

Prošlogodišnjim promenama u ,do tada obeshrabrujućem normativnom okviru, dat je novi zamajac interesovanju građana i privrede  za korišćenje energije sunca u Srbiji koja ima čak za 30 procenata veći energetski potencijal sunčeve energije od zemalja centralne Evrope.

Prošle godine,21.aprila, doneti su novi Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije i Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, učinjene su izmene u Zakonu o energetici a doneta je,26.avgusta i Uredbe o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između kupaca-proizvođača i snabdevača.

Na učinjene  promene normi  na nacionalnom nivou,među prvim lokalnim samoupravama u Srbiji reagovala  je i opština Vrnjačka Banja. Ona je, poput još nekih lokalnih samouprava u Srbiji,  izmenila svoju lokalnu regulativu kako bi se omogućilo  efikasnije sufinansiranje projekta građana , javnih ustanova i privrede u oblasti  jačanja energetske efikasnosti i većeg korišćenja lokalno dostupnih,obnovljivih, izvora energije.

Najpre je Opštinsko veće opštine Vrnjačka Banja na vanrednoj sednici održanoj 15.7.2021.godine donelo Pravilnik o sufinasiranju mera energetske tranzicije koji je , tokom naredna tri meseca tri puta menjan da bi 12.10.2021.godine dobio svoj konačni sadržaj.

Dva dana kasnije,14.10.2021.godine raspisan je,od strane predsednika opštine, Javni poziv za sufinasiranje mera energetske efikasnosti na porodičnim kućama i stanovima na teritoriji oštine Vrnjačka Banja za 2021.godinu ali tim pozivom, kao mera koja se sufinansira, nije bilo  obuhvaćeno instaliranje solarnih panela za proizvodnju električne energije.

Opštinsko veće opštine Vrnjačka Banja usvaja, na sednici održanoj 18.11.2021 godine Pravilnik o sufinasiranju energetske sanacije porodičnih kuća putem ugradnje solarnih panela za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe.

Tek 6.12.2021 godine objavljen je Javni poziv za učešće privrednih subjekata u sprovođenju mere energetske sanacije u domaćinstvima, putem ugradnje solarnih panela a kao rok za njihovu  prijavu dat je 22.12.2021 godine.

U tom pozivu se kaže da je opštini Vrnjačka Banja odobreno,od strane Ministarstva rudarstva i energetike   milion dinara, opština je opredelila isti iznos , tako je građanima za sufinansiranje ugradnje solarnih panela i prateće instalacije za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe, na raspolaganju ,u 2021.godini, bilo ukupno 2 miliona dinara.

Mnogo je razloga zašto se na ovaj Javni poziv nije javio niko, a neki od njih biće predmet naše  analize u  narednim medijskim sadržajima koji se bave temom subvencija građanima Vrnjačke Banje za proizvodnju električne energije u  solarnim elektranama instaliranim na individualnim stambenim objektima.

Festival filmskog scenarija je ogledalo naše kinematografije!

Objavljeno: 13.08.2018. | autor: KV Novosti -on line

Od početaka,avgusta 1977 godine , tada pod imenom filmske  smotre pokrenute 1974 “Jugoslovenski igrani film u akciji”, pa do danas Fetival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji je uspeo da se profiliše kao strukovno jedinstveni festival  filmskog scenarija u svetskim razmerama. Redovni profesor na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu Milan Nikodijević vezan je festival ,onda  kao urednik popularnog radija Vrnjačka Banja, od njegovih prvih dana. Bio je i njegov direktor sa najdužim stažom (od 1998 do 2011). Ovogodišnji, 42 po redu F estival filmskog scenarija koji počinje danas (ponedeljak 13.08.) se održava u u godini koja se obeležava  i kao „Evropska godina kulturnog nasleđa“. To je bio povod da Milanu Nikodijeviću postavimo nekoliko pitanja

KVN: Da li je,po vama, i koliko ovaj jedinstveni festival doprineo ,za bezmalo pola veka svog postojanja, afirmaciji svesti o našoj , evropskoj, prošlosti i doprinosu našeg stvaralaštva u kulturi vrednostima koje jačaju naš osećaj  evropskog identiteta?

MN – Činjenica da su, samo šest meseci posle prve filmske projekcije braće Limijer u Parizu, pokretne slike prikazane 6. juna 1896. u kafani „Zlatan krst“ u Beogradu na izvestan način govori o „evropskom identitetu“ srpske kinematografije. Kako je Festival filmskog scenarija nastao i tokom mnogih godina obitavao u nekadašnjoj velikoj Jugoslaviji svakako da postoji prilično impozantna lista imena koja su svojim radom i delanjem na filmu daleko preskakala granice i one velike i ove male zemlje. Od braće Manaki, preko Pavlovića, Makavejeva, Saše Petrovića, Dušana Vukotića i Emira Kusturice do Stefana Arsenijevića. Bivajući uvek ogledalom kinematografije u kojoj je egzistirao i Festival filmskog scenarija je putem svih svojih programa, od takmičarskog, preko Simpozijuma, Letnje škole filmske dramaturgije, Radionice za mlade filmske kritičare, saradnje sa drugim festivalima, pokušavao, ne zaboravljajući primarni status manifestacije posvećene domaćem filmu, da jača i neguje osećaj pripadnosti evropskoj kinematografskoj porodici.

KVN:Kakav je , trenutni, beleg ove manifestacije u našem izuzetno bogatom kulturnom nasleđu i da li je on ,FFS , posebno njegovi prateći programi poput simpozijuma, i koliko doprineli onim vrednostima koje jačaju osećaj ,našeg, evropskog identiteta?

MN: Na to pitanje ne znam odgovor ali je nesporna činjenica da je više od četrdeset Simpozijuma na različite filmske teme, na kojima su govorila najznačajnija imena sa ovih prostora, potvrda stalnog stremljenja Festivala ka proširivanju prostora delovanja i uticaja. Svakoj kinematografiji bi služilo na čast da je imala i ima mesto na kome su otvarane značajne i škakljive teme, od zabranjenih filmova i crnog talasa u SFRJ preko sličnosti i razlika u dramaturgiji bioskopskog i televizijskog filma do promena u kinematografijama zemalja u tranziciji, koje su pokretane i realizovane u trenucima kada su bile aktuelne. I kod nas i u svetu.

KVN: Šta nam možete reći o tome  i da li je ,možda, vođena nekakava evidencija o broju gostiju na FFS iz inostranstva i o broju stranaca koji su bivali u publici ili je ,pak, jezička barijera, bila nepremostiva prepreka za veći  broj gostiju i publike iz inostranstva?

MN: Neka od velikih imena iz sveta filma pohodila su tokom protekle četiri decenije FFS. Gost i učesnik Simpozijuma bio je Stojan Stiv Tešić, dobitnik Oskara. Vrnjce su pohodili i Alen Korno, veliko ime francuske kinematografije, Viktor Merješko iz bivšeg SSSR… Učesnik Radionice za mlade filmske kritičare bio je tri godine i Klaus Eder, predsednik Međunarodne federacije filmskih kritičara FIPRESCI, vrlo uticajna ličnost u svetu filma. Jako je zavoleo ovaj festival. Jedan od selektora berlinskog festivala Bernd Buder, godinama je pohodio FFS. Što se publike tiče, ne znam. Broj je svakako zanemarljiv jer stranih gostiju ima malo. Tako je uvek bilo u Vrnjcima.

KVN:Da li je FFS, obzirom da je jedinstvena smotra filmskih stvaralaca,  predstavljan negde u inostranstvu? Ako jeste gde i kada?

MN: Šireći, u jednom periodu, svoje programe, Festival filmskog scenarija je uspostavio uspešnu saradnju sa Festivalom istočnoevropskog filma u Kotbusu, GOEAST festivalom u Visbadenu i Alpe adria cinema u Trstu. Od 2000. do 2011. razmenjivali smo programe i koristili mogućnost da na tim festivalima promovišemo Festival filmskog scenarija i Vrnjačku Banju. Koliko sam upoznat, ta praksa je sada prekinuta.

42 Festival filmskog scenarija će početi projekcijom filma „Koreni“, u 20 časova ,na letnjoj pozornici koja nosi ime Danila  Bate Stojkovića , snimljenog po romanu Dobrice Ćosića za koji je scenario napisao Đorđe Milosavljević a režirao ga je Ivan Živković  dok glavne uloge igraju Žarko Laušević i Sloboda Milosavljević. Prvi film u zvaničnoj konkurencije je „Erdelezi Rising“,scenariste Dimitrija Vojinova, u režiji Lazara Bodroža u kome igraju Stoya, Sebastian Cavazza, Maruša Majer a njegova projekcija je zakazana za 22 časa.