nedelja, 22. decembar 2024.

Posts Tagged ‘Veni vidi Vrnjci’

Ide  li Vrnjačka Banja dovoljno  brzo ka budućnosti bez fosilnih goriva?

Objavljeno: 18.12.2024. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

Energetska tranzicja je neminovnost. Pitanje upravljanja ovim procesom otvoreno je kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou.

Iako postoji nekoliko ključnih izazova i potreba za strategijama koje bi omogućile uspešan prelazak sa fosilnih na „zelena“ goriva budućnost gradova i malih lokalnih zajednica bez fosilnih goriva je moguća i ostvariva i u Srbiji.

Osim što je prelazak na „zelena goriva“ evidentna potreba i ključni preduslov održivog razvoja to je ,usvajanjem Integrisanog nacioalnog  energetskog i klimatskog  plana (INEKP) ,od strane Vlade Srbije jula ove godine, kao ključnog  dokumentu države kojim se ona obavezuje pred međunarodnom zajednicom  da redukuje emisije štetnih gasova za 33,3% u odnosu na nivo ostvaren u 1990. godini u svim relevantnim sektorima,postala i obaveza koje se moraju pridržavati i donosioci odluka na lokalnom nivou.

Učinjene izmene u planskom sistemu Republike Srbije donošenjem Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 30/2018) daju osnovne smernice upravljačima procesa planiranja u  opštinama i gradovima širom Srbije, kroz načela  proklamovana u ovo dokumentu, upućujući ih na značaj konzistentnosti i usklađenosti u tom procesu.

Prihvatajući uvodnu konstataciju o neminovnosti energetske tranzicije u svakoj njenoj komponenti (tenološkoj,ekonomskoj ,političkoj i društvenoj) jasno je da  dugoročni strateški planovi,poput Plana razvoja opštine treba u velikoj ,mogućoj,meri da transponuju delove predloženih mera i aktivnosti  iz strateških dokumenata nacionalnog nivoa u kojima se ,energetski sektor tretira kao dominantni uzročnik emisija ugljen-dioksida.

Koliko su u tome bili uspešni tvorci i predlagači Plana razvoja opštine Vrnjačka Banja za period opštine  za period 2023-20230.g nazvan Veni,Vidi,Vrnjci..pokazaće vreme.

Ono što nam je,u ovom momentu dostupno jesu činjenice da taj dokument defininiše kao prioritetni cilj pravca razvoja Održivi urbani razvoj i zaštitu životne sredine Vrnjačke Banje Povećanje udela obnovljivih energetskih izvora i primena principa energetske efikasnosti sa ciljem smanjenja emisije štetnih gasova za 50% do 2030. godine.

Dobro je što se Vrnjačka Banja ,među prvima nalazi u krugu onih lokalnih samouprava u Srbiji i ,nekoliko godina unazad, sufinansira mere unapređenja  energetske efikasnosti privatnih objekata.

Dobro je što Vrnjačka Banja uz podršku resornog ministarstva ,pre svega, a i drugih donatora sprovodi mere na unapređenju javnih objekata čije troškove energenata finansira iz svog budžeta.

Problem je,a o tome smo već pisali,što nema merenja kvaliteta vazduha i emisija štetnih gasova tako da su u Vrnjačkoj Banji još uvek ne zna precizno  koji,  od tri dominantna sektora koja se oslanjaju na fosilna goriva i zastarele tehnologije: proizvodnja električne i toplotne energije, individualno grejanje i saobraćaj, koliko dopinosi emisiji štetnih gasova i o kojim količinam se to radi u Vrnjačkoj Banji.

Imajući to u vidu sa dovoljno osnova sumnje se može reći da , i u Vrnjačkoj Banji, individualno grejanje tokom grejne sezone daje najveći doprinos emisij štetnih gasova.

Zato su ,valjda, predlagači Plana razvoja opštine Vrnjačka Banja  kao ciljanu vrednost koju treba dostići 2030.godine u smanjenju emisije  suspendovanih čestica PM2.5 i PM10  naveli da je to najmanje 10% ispod republičkog proseka.

Prema dostupnim izvorima, prosečne godišnje vrednosti emisija suspendovanih čestica PM2.5 ,u Srbiji,iznosi oko 24.73 mikrograma po kubnom metru. Ove vrednosti su znatno iznad preporuka Svjetske zdravstvene organizacije (WHO), koje preporučuju da prosečne godišnje koncentracije PM2.5 ne bi trebalo da premašuju 10 mikrograma po kubnom metru.

Redosled  mera predoženih za realizaciju prioritetnog cilja Povećanje udela obnovljivih energetskih izvora i primena principa energetske efikasnosti sa ciljem smanjenja emisije štetnih gasova za 50% do 2030. godine je u Planu razvoja ,čini nam se, dobro  postavljen.

To je: Unapređenje energetske efikasnosti u javnim i privatnim objektima i zgradama, podsticanje upotrebe solarnih panela i sistema i Podrška razvoju infrastrukture za električna vozila.

Smanjenje emisije štetnih gasova u Vrnjačkoj Banji  za 50% do 2030. godine je ,reklo bi se ,vrlo ambiciozan cilj ,ali ne i nedostižan.

Pod uslovom da se pored načela integralnosti i održivog rasta i razvoja iz Zakona o plaskom sistemu,u većoj meri primenjenog  u Planu razvoja Vrnjačke Banje za period 2023-20230.g , u periodu njegove implementacije primenjuje i načelo načelo javnosti i partnerstva

 To načelo  podrazumeva da se tokom sprovođenja planskih dokumenata, kao i analize efekata i vrednovanja učinaka javnih politika, sprovodi transparentan proces konsultacija sa svim zainteresovanim stranama i ciljnim grupama, uključujući i udruženja i druge organizacije civilnog društva, naučno-istraživačke i druge organizacije.

Samo tako, integrisanjem svih raspoloživih,pre svega kadrovskih, resursa lokalne zajednice biće moguće ostvarenje vizije zapisane u Planu razvoja opštine : Vrnjačka Banja je 2030.godine jedinstvena turistička destinacija i banjsko lečilište u Evropi sa autentičnim welness&spa sadržajima i zadovoljnim građanima u održivom životnom okruženju.

Zašto je izostala analiza energetike kao sektora ekonomije prilikom izrade Plana razvoja Vrnjačke Banje za period 2023-2030.g.?

Objavljeno: 07.12.2024. | autor: KV Novosti -on line

Prvi deo Plana razvoja opštine Vranjačka Banja za period 2023-20230 nazvan je Pregled i analiza postojećeg stanja .

On ima  ,kako to u samom dokumentu piše „svrhu da prikaže gde se opština Vrnjačka Banja trenutno nalazi kada su u pitanju stanje njenog razvoja i razvojni potencijali“ ,te da je to i „polazna tačka u planskom procesu“ koja „ima uticaja na formulisanje problema, ciljeva i rezultata“.

 Nejasno je zašto su Pregled i analiaz obuhvatili samo 15 posmatranih segmenata među kojima nema ni reči o energetici kao  sektoru  lokalne ekonomije.

 Energetika ima velik uticaj na ekonomski razvoj, jer obezbeđuje neophodne resurse za funkcionisanje industrije, transporta, i svakodnevnog života.

Dodamo li tome da taj sektor ekonomije ima, kao i u svim ostalim lokalnim samoupravama u Srbiji,    najveći negativni uticaj na životnu sredinu ,njegovo izostajanje u tom delu Plana razvoja opštine Vranjačka Banja za period 2023-20230 je još manje razumljivo.

Posebno ako se zna da je uloga energetike kao sektora ekonomije za održivi razvoj svake lokalne samouprave u Srbiji  višestruka i ključna za ispunjavanje ciljeva i sprovođenje mera unapređenja  održivog razvoja iz planskih dokumenata kako onih  sa državnog tako i onih lokalnog nivoa..

Hajde zato da, za početak priče o energetici i energetskoj efikasnosti u  dokumentu Plan razvoja opštine Vrnjačka Banja za period 2023 -2030. g. razjasnimo šta  to čini energetski sektor jedne lokalne samouprave, koje su njegove ključne komponente i kakva je njihova pojedinačna uloga održivom razvoju svake  lokalne zajednice.

Energetski sektor lokalne zajednice sastoji se od nekoliko ključnih komponenti i aktera koji zajedno rade na obezbeđivanju energetske sigurnosti, efikasnosti i održivosti.

 Važni  elemeti lokalnog energetskog sektora  su: Infrastruktura za proizvodnju i distribuciju energije,Lokalne strategije i planovi za  razvoj energetskog sektora uključujući strategije za obnovljive izvore energije i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte,sistem energetskog menadžmenta,energetska efikasnost,edukacija građana i zaposlenih u javnoj upravi i javnim preduzećima o značaju energije i energetske efikasnosti, investicije u energetsku infrastrukturu i subvencionisnje projekata unapređenja energetskih svojstava objekata i veće korišćenje obnovljivih izvora energije.

Energetski sektor doprinosi održivom razvoju lokalne samouprave kroz unapređenje energetske efikasnosti, veće korišćenje obnovljivih izvora energije, smanjenje troškova za energente koji se finasiraju iz javnih prihoda, kreiranje novih radnih mesta i zaštitu životne sredine.

Na taj način, lokalna zajednica može efikasno ispunjavati ciljeve unapređenja sopstvenog, održivog, razvoja i sprovoditi mere i aktivnosti iz planskih dokumenata javnih politika države i lokalne samouprave.

Nedavno je javnost obaveštena da je opština  Vrnjačka Banja  otpočela sa aktivnostima na izradi jednog važnog planskog dokumenta – Akcionog  plana za održivu energiju i borbu protiv klimatskih promena lokalne samouprave (SECAP)

SECAP ,pre svega, zahteva usklađivanje sa međunarodnim standardima i ciljevima definsanim u Sporazumu gradonačelnika,koga je Vrnjačka Banja potpisala,ove godine ,takođe.

Ovaj dokument može delimično nadomestiti nedostatak Plana i Programa energetske efikasnosti lokalne samouprave jer je on specifično usmeren na održivu energiju i klimatske promene, dok Plan i Program energetske efikasnosti mogu obuhvatati širi spektar mera i aktivnosti koje su specifične za lokalne potrebe.

Plan energetske efikasnosti  je dugoročan i strateški dokument koji postavlja viziju, ciljeve i osnovne smernice za unapređenje energetske efikasnosti u lokalnoj samoupravi, dok je program  detaljan operativni dokument koji konkretizuje ciljeve i strategije postavljene u Planu energetske efikasnosti.

Ovome treba dodati da je donošenje  Plana i programa energetske efikasnosti zakonska obaveza lokalne samouprave.

Vrnjačka Banja, kao i ogromna većina drugil lokalnih samouprava u Srbiji, nema dovoljno  institucionalnih i finansijskih kapaciteta ali jednako tako i kadrovskih,  da u dokumenta svojih javnih politika,dovoljno efikasno implementira sve ono što jesu načela,mere i aktivnosti međunarodnih i nacionalnih strategija održivog razvoja energetskog sektora.

Za pojekat unapređenja energetskih svojstava zgrade opštine Vrnjačka Banja utrošeno je oko 30.milona dinara (23 resorno ministarstvo+7.milona opština)

Zato je od presudnog značaja unapređenje međusektorske i međuresorne saradnje kako bi se kanali komunikacije  između aktera u tom procesu učinili dovoljno efikasnim da oni snažnije utiču na kreiranje političke volje donosilaca odluka na svim nivoima organizovanja,a pre svega na nivou lokalne samouprave.

Dok se to ne desi imaćemo nastavak prakse  pojedinačnog preduzimanja određenih mera i aktivnosti u ovom važnom sektoru ekonomije ,najčešće indukovanih nalozima resornog ministarstva.

U takvom modelu odlučivanja  definisanje prioritetnih ciljeva na lokalnom nivou nema onu ključnu komponentu lokalnih potreba i specifičnosti što značajno umanjuje efekte sprovedenih mera.

Kako je  Plan razvoja Vrnjačke Banje video lokalnu energetiku i značaj mera energetske efikasnosti?

Objavljeno: 15.11.2024. | autor: KV Novosti -on line

Vrnjačka Banja je ,jedna od pet prvih lokalnih samouprava u Srbiji,koje su  usvojile Plan razvoja opštine  za period 2023.-.20230.g.  kao planski dokument  najvišeg obuhvata i najvišeg značaja za lokalnu samoupravu.

Taj najvažniji strateški akt vrnjačke lokalne samouprave su  ,posle godinu dana rada na njemu  i sprovedene javne rasprave  usvojili odbornici Skupštine opštine na svom 23. redovnom zasedanju održanom juna meseca 2023.godine.

Sa jedne od sesija koja je predhodila usvajanju Plana razvoja Vrnjačke Banje za period 2023-2030.g (Fotograija preuzeta sa Sajta opštine )

Dokument je kreiran  prema Zakonu o planskom sistemu iz 2018.g..u okviru Programa EU Exchange 6 i uz podršku SKGO. Plan razvoja opštine Vrnjačka Banja za period 2023.-.2030. postavlja temelje za održivi i prosperitetni razvoj te zajednice. Cilj Plana je unapređenje kvaliteta života građana kroz niz strateških inicijativa i projekata koji pokrivaju razne oblasti od energetske efikasnosti do infrastrukture, obrazovanja, zdravstva i ekonomije…

„VENI VIDI VRNJCI!“ Šest strateških prioriteta Plana razvoja opštine Vrnjačka Banja za period 2023.-2030. tw

Iako metodologija po kojo je rađen predviđa da nakon tri godine od donošenja Plana razvoja Skupština opštine razmotri njegovu realizaciju i predloži eventualnu reviziju, aktivnosti na njegovoj implementaciji su nešto što mediji treba da prate konstantno i pre tog roka.

Naš projekat „VENI VIDI VRNJCI!“(naslov preuzet iz Vizije opštine date u Planu razvoja) bavi se planiranim i urađenim u sektoru energetike i energetske efikasnosti opštine Vrnjačka Banja,u prvoj godini sprovođenja Plana.

Zato je ,za početak važno da naglasimo da se planirano u oblasti energetike i energetske efikasnosti opštine Vrnjačka Banja u dokumentu Plan razvoja opštine  za period 2023-20230.g.  nalazi u okviru šestog planiranog strateškog prioriteta nazvanog Zaštita životne sredine.

O tome se detaljnije govori u delu  4. Prioritetni ciljevi i mere gde je ,kroz odeljak Održivi razvoj i zaštita životne sredine kao planirani cilj broj 8.navedeno „Povećanje udela obnovljivih energetskih izvora i primena principa energetske efikasnosti sa ciljem smanjenja emisije štetnih gasova za 50% do 2030. godine.“

Za realizaciju ovako definisanog cilja predviđene su tri mere: Mera 8.1.Unapređenje energetske efikasnosti u javnim i privatnim objektima i zgradama, Mera 8.2.Podsticanje upotrebe solarnih panela i sistema  i Mera 8.3. Podrška razvoju infrastrukture za električna vozila.

Povećanje korišćenja OIE-Prioritetni cillj 8.

O tome na čemu se ,od planiranih mera radilo tokom 2024.godine više u narednim objavama ali ovoga puta želimo da istaknemo dva podatka iz ovog dokmenta koja će biti važna i za ocenu ostvarenog, u prvoj godini sprovođenja Plana razvoja za period 2023-2030  .Prvi je taj da je ,u analizi ostvarenog u predhodnom planskom periodu (2013-2023) u okviru strateškog prioriteta Zaštita životne sredine, konstatovano ostvarenje od 62 procenta u odnosu na planirano, a drugi ,zabrinjavajući, je taj da nije bilo podataka (polazne vrednosti) za vrednosti emisije štetnih gasova što jasno ukazuje na to da se parametri kvaliteta vazduha u Vrnjačkoj Banji neadekvatno prate.

Ovo ,praćenje parametara kvliteta vazduha u mestu koje ,kao svoju viziju u Planu razvoja definiše da bude „jedinstvena turistička destinacija i banjsko lečilište u Evropi sa autentičnim welness&spa sadržajima i zadovoljnim građanima u održivom životnom okruženju“ ,bi trebalo da bude primarna briga,ne samo lokalne samouprave ,nego svih investitora u nove hotelske ,i druge, sadržaje namenjene gostima Vrnjačke Banje,pre svega.

Osim,ukoliko se vlasnici tih kapciteta, ne zadovoljavaju  popunjenošću svojih hotelskih kapaciteta  samo u periodu van grejne sezone.