subota, 23. novembar 2024.

Posts Tagged ‘upravljanje vanrednim situacijama’

Ljudi su ključni akteri svakog sistema!

Objavljeno: 02.01.2018. | autor: KV Novosti -on line

Sa-svečanosti-potpisivanja-Protokola-u-Kraljevu 10.februara 2017

Skup održan 10 februara 2017 godine u Kraljevu na kome su predstavnici 25 lokalnih samouprava iz slivova Zapadne Morave i Kolubare potpisali Protokol o saradnji čiji ishod treba da bude objedinjavanje napora i kapaciteta na zajedničkoj prevenciji vanrednih situacija, zajedničkom odgovoru na njih i zajedničkom radu na brzom oporavku , sigurno je , ući će u anale države Srbije. Bila je to jedna od retkih inicijativa potekli iz baze koja , je za relativno kratko vreme , dobila institucionalnu podršku kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou. Podestimo se , neposredno uoči godišnjice ovog datuma , da je tada , posle višemesečnog intezivnog rada i verifikacije na svakoj  od 25 lokalnih Skupština kao najvažnijih  organa lokalne samouprave, usvojen akt koji  u svojih 13 članova trasira novi , a mi dodajemo i jedino mogući , pravac delovanja u brobi protiv elementarnih nepogoda. Saradnja između opština i gradova u slivovima se  se uspostavlja na načelima partnerstva, konsenzusa ,transparentnosti , odgovornosti , zajedničkog planiranja i usklađivanja aktivnosti ,zajedničkog interesa i međusobnog informisanja i autonomnosti svih strana. Sigurno se pitate šta je pa tu posebno u odnosu na mnoge slične , akte , opštih kvalifikacija i opšte postavljenih ciljieva koji su , mahom ,ostajali „mrtvo slovo na papiru“? Posle višemesečnog neposrednog uvida u aktivnosti koje su preduzete po potpisivanju ovog dokumenta ,u opštinama i gradovima iz sliva Zapadne Morave ,  čini nam se da smo , barem delimično , stekli pravo da damo i svoju verziju šta je to ,u slučaju ovih dokumenata, i njihove primene posebno.Bez sumnje su to tri stvari ,tri činioca. Na pvom mestu su to bolna iskustva iz katastrofalnih poplava iz maja 2014 godine kada su upravo ove lokalne samouprave i pretrpele najveću štetu u Srbiji . A njene  katstrofične razmere su bile zaista jedinstvene: Tada su , prisetimo se , u poplavama čije razmere nisu zabeležene u poslednjih 120 godina, bili ugroženi životi, zdravlje i imovina više od 1,6 miliona ljudi (22 procenta ukupnog stanovništva) u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji. O razmerama te katastrofe najbolje govore podatci da je , tada , prema rezultatima izvršene procene , ukupna šteta od poplava iznela 1,7 milijardi evra ili više od 4 procenta BDP. Ovde , kod ovog prvog činioca , bolnih iskustava , svakako treba istaći inicijatora čitave akcije a to je grad Kraljevo , tačnije deo njegove javne uprave koji se , do prošle godine zvao Odeljenje za  poslove odbrane i vanredne situacije i inženjersko-geološke i seizmičke poslove koji je formiran , neposredno posle zemljotres kada se shvatilo da veliku akciju sanacije oštećenih objekata i aktivnosti Štaba za vanredne situacije nije moguće uspešno realizovati bez koordinacije  iz jednog organa gradske uprave. „Naslednik“ tog organa i incijator nastanka ideje umrežavanja lokalnih samouprava i njihovih resursa u rečne slivove je Odeljenje za poslove civilne zaštite grada Kraljeva. Drugi činilac su bez sumnje ljudi i to pre svih oni zaposleni u javnim upravama opština i gradova koji su neposredno postupali u otklanjanju posledica vanrednih događaja a pre svih  katastrofalnih   majskih poplava 2014 pa i  onih iz 2016 godine. Njih je spojila i u nužnost međusobnog udruživanja uverila  bolna spoznaja da smo u , kako se to eufemistički kaže , vremenu tranzicije , ostali i bez sistema osposobljenog za postupanje u vanrednim situacijama kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou. Dodatno vezivno tkivo tih ljudi  bila je i njihova pozicija unutar sistema javnih uprava na lokalnom nivou jer su ti poslovi od sredine devedesetih godina , a posebno od 2000-te , bil više nego marginalizovani i u svakom smislu podcenjivanji. Žalosno ali istinito , mnogi od njih sa višedecenijskim iskustvom na poslovima delovanja u vanrednim sitaucijama bili su stigmatizovani sa negativnim ,mahom ideološkim, predznakoma kao neki bespotreban recidiv prošlosti unutar javnih uprava.Treći ,  i po nama presudan , činilac jeste snažna podrška  inicijativi umrežavanja lokalnih samouprava  u   rečne  slivove kao njihov novi model interesnog  organizovanja , od strane  Stalne konferencije gradova i opština kao asocijacije lokalnih samouprava , noovoformirane Kancelarije za javna ulaganja Vlade Republike Srbije i međunarodnih organizacija koje deluju na području Srbije  poput Evropske unije , Ujedinjenih nacija, FAO-a, UNDP i Svetske banke. No , posle prve godine iskustva ušlo se u jednu ,po nama, fazu neizvesnosti koju indukuje poslovična indolentnost i opuštanje kod ,većine, takozvanih  donosioca odluka na lokalnom nivou posebno ako nije , kao što Hvala Bogu nije, bilo elemetarnih nepogoda sa većim posledicama. Posle početnog entuzijazma dok su bolna iskustva  iz katasrofa  2014 i 2016  bila još sveža a radovi na sanaciji posledica  u toku, ušlo se u ciklus izbornih aktivnosti, na lokalnom i nacionalnom nivou  gde se prioriteti političkih akcija na lokalnu bivali redefinisani.O tome , najbolje, a mi  dodajemo i najbolnije, svedoče budžetska izdvajanja u većini lokalnih samouprava  za preventivne aktivnosti i  reorganizovanje delova javnih  uprava koji bi trebali da se bave poslovima prevencije u borbi protiv elementarnih nepogoda. Zato , za kraj ovog teksta , uoći godišnjice od potpisivanja Protokola u Kraljevu podesćamo da je  loše bilo koji posao ostaviti nedovršen a u ovom slučaju i vrlo ,vrlo opasno. No , mesta za optimizam ima i njegovo uporište jesu opet ljudi ,akteri koji su izneli i izdržali prvu godinu stvaranja funkcionalne mreže opština i gradova otpornih na dejstvo elementarnih nepogoda. I podrška koju oni nesmanjenim intezitetom dobijaju od Stalne konferencije gradova i opština , Kancelarije za javna ulaganja Vlade Republike Srbije i međunarodnih organizacija koje deluju na području Srbije  poput Evropske unije, Ujedinjenih nacija, FAO-a, UNDP i Svetske banke. Baš zato želimo da javnosti  , u nekoliko narednih tekstova, predstavimo  pojedince i institucije najzanačajnije za realizaciju jednog pionirskog posla u Srbiji.

Извештај је један од садржаја медијског пројекта „Снагом заједништва и знања против природних непогода“ кога спроводе „КВ Новости-он лине“ а кога је подржало Министарство културе и информисања .Ставови изнети у тексту су искључива одговорност „КВ Новости-он лине“ и ни на који начин непредстављају ставове и мишљења Министарства културе и информисања.

Počela javna rasprava o nacrtu Zakona o smanjenju rizika od katastrofa

Šanse u borbi protiv klimatskih promena su male bez ustavnih promena i harmonizacije normativne delatnosti na državnom nivou

Objavljeno: 09.11.2017. | autor: KV Novosti -on line

Sa prve javne rasprave održane u Kragujevcu

Danas je , u Kragujevcu , u organizaciji Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova , grada Kragujevca , i Regionalne privredne komore  Šumadijskog i Pomoravskog Upravnog okruga ,održana prva , od četri najavljene , javne rasprave o Nacrtu Zakona  o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama . Na početku skupa goste je pozdravio  Predraga Lučića , v.d. direktora Privredne komore Srbije – RPK Kragujevac , a predlog novog  Zakona  predstavili su Predrag Marić , pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sektora za vanredne situacije i dr.Živko Babović , načelnik Uprave za rizike u Sektoru za vanredne situacije. Tom prilikom Predrag Marić je , kao dva osnovna razloga , za donošenje novog zakona istako potrebu pomeranja težišta sistemskih aktivnosti na prevenciju i veće uključivanje mladih u sistem za smanjivanje rizika od elementarnih nepogoda. On je dodao kako  on i Sektor za vanredne situacije , koji je vodio aktivnosti na izradi Nacrta zakona , smatraju da su rešenja iz predloženog Nacrta zakona  potpuno u duhu direktiva usvojenih na  Konferenciji Ujedinjenih nacija (UN) o smanjivanju rizika od katastrofa održanoj marta 2015 godine u japanskom gradu Sendaiju. Dr.Babović je ,najpre , problemima sa serverom Sektora za vanredne situacije , obrazložio činjenicu da je mali broj učesnika današnje javne rasprave  ,a to su , mahom , bili ljudi iz lokalnih samouprava iz ovog dela Srbije koji se ,inače , bave poslovima  postupaljana u vanrednim situacijama , dobio unapred tekst Nacrta zakona. Potom je pokušao da prisutne upozna sa novinama koje donose predložena zakonska rešenja ali nam se   čini , da je nedovoljno ukazao na novopredložena zakonska rešenja čija primena preventivno delovanje na otklanjanju uzroka prirodnih katastrofa , stavlja u središte aktivnosti sistema  zaštite . Zašto je to tako i da li u Nacrtu zakona ima tih rešenja pokazaće  javna rasprava koja je tek krenula . Ono što se čulo danas u Kragujevcu , pored primedbi zbog nedostavljanja Nacrta zakona na vreme , tiče se pre svega zabrinutosti ljudi,   angažovanih na poslovima civilne zaštite i vanrednih sitaucija u lokalnim samoupravama,  da li će te iste lokalne samouprave imati finansijske , kadrovske i kompetetivne kapacitete da iznesu sve one poslove koji im se  novim zakonskim rešenjima nameću. Tu dilemu je , najrečitije , sažeo predstavnik Smedereva koji je govoreći o radu na terenu ukazao na nerealna očekivanja od angažmana mesne zajednice  i ljudi koji njom rukovode.Iznevši sumornu sliku o depopulaciji naselja i starosnoj struktruri aktivista  mesnih zajednica on je prisutne zasmejao ali i zabrinuo pričom o umornim starcima koji dremaju na skupovima u tim istim mesnim zajednicama a čiji je položaj  u sistemu normativno nedefinisan. I malobrojni predstavnici privrednih subjekata su tu sumornu stvarnost na terenu dodatno oslikali govoreći o činjenicama da su , u zadnje tri decenije , privredni subjekti u borbi za preživljavanje i opstanak na tržištu  zapostavili većinu mera i aktivnosti usmerenih na prevenciju protiv elementarnih nepogoda. Jedan od trinaest vodećih principa usvojenih na već pomenutom skupu u Sendaiju kaže da „iako je uloga državnih i drugih viših nivoa vlasti u omogućavanju , vladavini i koordiniranjui dalje od posebne važnosti , potrebno je osnažiti lokalne vlasti i lokalne zajednice za smanjenje rizika od katastrofa , pored ostalog i putem resursa , podsticaja i odgovornosti pri odlučivanju , po potrebi“. Ako je pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sektora za vanredne situacije u uvodu javne rasprave istako duh Sendaija koji , po njemu, prožima predložena rešenja onda smo ,sudeći po diskusijama koje su se čule u Kragujevcu , zaključili da je predlagač u fokus rešenja akcenat stavio na obaveze i  odgovornost lokalnih samouprava zanemarujući realno stanje na terenu. Ministarstvu unutrašnjih poslova i Sektoru za vanredne situacije i ne pripada da daju rešenja za uređenje mesta i uloge opština i gradova u  državi  ali uvažavanje realnosti i njihovog faktičkog poloažaja  se , ipak , podrazumeva . No , ako je to put i način da se  , u  predstojećoj međuresorskoj raspravi  , izazovu  i druga ministarstva na njihovo angažovanije uključivanje u ovu  javnu raspravu onda to možemo , donekle , i razumeti. Posebno će biti interesntan stav novoformiranog Ministarstva za zaštitu životne sredine o pitanjima uređenja preventivnog delovanaj  protiv elementarnih nepogoda na lokalnom nivou ,jer je , valjda , ono najodgovornije za mere i aktivnosti predviđene pregovaračkim poglavljem 27 – Životna sredina ,zbog činjenica da  se  zaštita životne sredine zasniva se na preventivnom delovanju, suzbijanju štete, zajedničkoj odgovornosti i integrisanju  zaštite životne sredine u ostale politike  države.  Sva je prilika da će javna rasprava i o ovom zakonskom predlogu  još jednom ukazati na nužnu i efikasnu harmonizaciju normativne delatnosti države ali i na neophodne sistemske promene koje nisu moguće bez odgovarajućih ustavnih promena.

 

Ovaj tekst je objavljen uz podršku Ministarstva za kulturu i informisanje  u okviru projekta „Snagom  zajedništva  i znanja u borbi protiv elementarnih nepogoda“. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu isključiva su odgovornost KV NOVOSTI i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Ministarstva za kulturu i informisanje .