Srbija je, u prvoj deceniji ovog veka, počela sa intenzivnijim preuzimanjem normi EU zakonodavstva koje se tiču energetike, energetske efikasnosti i većeg korišćenja obnovljivih izvora energije u naš pravni poredak.
Tada je ,sudeći bar prema politici razrezanih kvota za proizvodnju koja se može prihvatiti u elektrodistributivni sistem EMS-a, i podsticajnih cena ( Fid-in tarife) za električnu energiju proizvedenu iz različitih obnovljivih izvora energije, data prednost korišćenju hidropotencijala u odnosu na druge ,dostupne, vidove obnovljivih izvora energije.
Za nama su dve godine (2021. i 2022.godina ) u kojim se, u energetskom sektoru Srbije, sprovode nove javne politike vezane za veće korišćenje obnovljivih izvora energije. Ove promene , učinjene aprila 2021 godine donošenjem Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije i Uredbe o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između kupca – proizvođača i snabdevača, iz avgusta iste godine ,stvorile su mogućnost masovnijeg korišćenja solarne energije za proizvodnju električne energije.
Jedna od podsticajnih mera za masovnije korišćenje solarne energije za proizvodnju električne energije su i subvencije iz javnih prihoda države i lokalnih samouprava za izgradnju malih solarnih elektrana na krovovima javnih objekata i individualnih stambenih objekata.
Resorno ministarstvo rudarstva i energetike kao predlagač pomena regulatornih normi u energetskom sektoru , a kasnije i najodgovornije za njihovu primenu,u sve ove procese uključilo je, kao ključne aktere javne uprave lokalnih samouprava, i delove sistema Elektroprivrede Srbije.
Na prvi pogled, reklo bi se, dovoljno za početak procesa demokratizacije proizvodnje u energetici i masovnije proizvodnje električne energije iz energije sunca.
Ali kako to ,kod nas, obično biva jedno su norme i ciljevi koji se žele ostvariti primenom normi, a sasvim drugo je praksa i rezultati ostvareni (sa)dejstvom norme i prakse u period važenja novih javnih politika u energetskom sektoru Srbije.
Ako i na primeru korišćenja solarne energije za proizvodnju električne primenimo onu čuvenu floskulu o razlikama između pesimizma i optimizma kroz prizmu da li je čaša poluprazna ili puna do pola onda se ,uprkos svemu, može sa izvesnom dozom optimizma gledati u budućnost korišćenja solarne energije u Srbiji.Tako je ,udeo proizvedene eletrične energije iz energije sunca u 2021.godini , na nivou Srbije,u sistemu podsticajnih cena, iznosio 10,494,02 MWh ili 0,57% električne energije proizvedene sa režimom podsticajnih cena. Istovremeno su ,prema nekim procenama, proizvođači sa statusom kupac – proizvođač (domaćinstva, stambene zajednice i drugi pravni subjekti koji nisu domaćinstva) a kojih je, u registrima Elektrodistribucije Srbije bilo,zbirno upisano,oko 700, proizveli oko 800 MWh električne energije
Slična ocena važi i za Raški upravni okrug na čijoj teritoriji su , do 2021.godine i usvajanja novih javnih politika u energetskom sektoru, radile dve solarne elektrane male snage sa statusom proizođača u sistemu podsticajnih cena i nekoliko individualnih mini solarnih elektrana koje nisu priključene na distributivnu mrežu.
Na kraju 2022.godine, u sva tri registra kupaca-proizvođača el.energije Elektrodistribucije Srbije, registrovana su 4 kupca-proizvođača sa teritorije pet lokalnih samouprava Raškog upravnog okruga ( od 600 u katregorij domaćinstva iz Srbije) i samo 1 u kategoriji kupac-proizvođač koji nije domaćinstvo ili stambena zadruga (čitaj privredni subjekat)
U registru priključenih elektrana koje koriste obnovljive izvore energije ,gde su upisane solarne elektrane sa statusom proizođača u sistemu podsticajnih cena i van tog sistema (one koje proizvode el.energiju za dalju prodaju a ne za sopstvene potrebe) upisana su ,zaključno sa 2022.godinom 4 proizvođača (3 iz Kraljeva i 1 iz Novog Pazara) sa teritorije Raškog upravnog okruga.
Ono što zabrinjava jeste podatak da su samo dve, od pet lokalnih samouprava (Raška i Novi Pazar), okončale do kraja 2022.godine,sve procedure i zvanično objavile konačne liste korisnika subvencija za ugradnju solarnih panela na krovovima individualnih domaćinstava.
Još više zabrinjava podatak da ni jedan od izabranih krajnjih korisnika subvencija iz te dve lokalne samouprave nije se “pojavio” u registru Elektrodistribucije Srbije do kraja 2022.godine što u praksi znači da je negde “zapelo” u komunikaciji sa delovima Elektroprivrede Srbije,sa lokalnim ograncima snabdevača i/ili distributera električne energije.
To praktično znači da je samo manji deo opredeljenih sredstava za subvencionisanje solarnih elektrana, iz javnih prihoda države i lokalnih samouprava iz Raškog upravnog okruga , iskorišćen u 2022.godini a da u “mrežu” ,nije,još uvek, ušao ni jedan „subvencionsani kilovat“ električne energije proizveden na teritoriji dva grada i tri opštine iz ovog dela Srbije.
O tome zašto se kilovati električne energije, čija je proizvodnja subvencionisana od strane države kroz podršku izgradnji mini solarnih elektrana na teritoriji Raškog upravnog okruga, sporo priključuju na distributivnu merežu više nekom drugom prilikom.