Saša Mogić i Darko Drndić
Danas su u Beogradu završene dve , međunarodne , specijalizovane sajamske manifestacije .To su 15-ti Međunarodni sajam zaštite životne sredine i prirodnih resursa , „ EcoFair “, i 41 Međunarodni sajam prevencije i reagovanja u vanrednim situacijama i bezbednosti i zdravlja na radu , „112 EXPO“.
U okviru konferncijskog bloka „ Prevencija i reagovanje u vanrednim situacijama “ govorilo se o pripremi i reagovanju lokalnih samouprava na vanredne situacije , mestu i ulozi privrednih društava i drugih pravnih lica u sistemu zaštite i spasavanja , zbrinjavanju u vanrednim sitaucijama i novinama koje su donele , nedavno usvojene izmene Zakona o lokalnoj samoupravi kroz prezentaciju modela međuopštinske saradnje „Sliv“ u zajedničkom upravljanju rizicima od strane gradova i opština.
Kako je ,u uvodnim napomenama , istakao Darko Drndić menadžer Savetodavnog centra SKGO, brojne su aktivnosti gradova i opština , pre svih onih okupljenih u Asocijacije slivova Zapadne Morave i Kolubare , u oblasti prevencije i upravljanja vanrednim situacijama koje su se dešavale pre donošenja novog Zakona o lokalnoj samoupravi.Te aktivnosti , prepoznate i podržavane od strane Kancelarije za javna ulaganja Vlade Srbije , Stalne konferencije gradova i opština , UNDP za Srbiju i FAO za Srbiju , u mnogom su uticale i doprinele da Narodna Skupština Republike Srbije 20. juna 2018. godine usvoji Zakon o izmenama i dopunama zakona o lokalnoj samoupravi i time stvori normativne predpostavke za efikasnije udruživanje lokalnih samouprava. Učestvujući u raspravi pomoćnik ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Saša Mogić je naglasio da novi pravni okvir predstavlja veliku šansu za udruživanje kapaciteta i resursa lokalnih samouprava što je , po njegovim rečima , posebno važno za manje, ekonomski slabije opštine ali i za sve druge lokalne samouprave , posebno u aktivnostima preventivnog delovanja i upravljanja vanrednim situacijama uzrokovanim elementarnim nepogodama, bez obzira na njihovu veličinu. Jer , rekao je Mogić, nova pravila udruživanja opština i gradova , sa fokusom na udruživanju kapaciteta kako u izvršavanju njihovih izvornih tako i poverenih nadležnosti, će omogućiti smanjivanje negativnih efekata dva paralelna procesa koji se , zadnjih godina, odvijaju u Srbiji a to su proces racionalizacije javnih uprava lokalnih samouprava i proces ustrojavanja novih budžetskih pravila oličenih u programskoj strukturi lokalnih budžeta.
Klima utiče na sve
Obrazlažući podršku koju , godinama unazad, Program Ujedinjenih Nacija za Srbiju pruža lokalnim samoupravama u njihovim aktivnostima usmerenim na upravljanje vanrednim sitaucijama uzrokovanim elementarnim nepogodama , Miroslav Tadić portfolio menadžer UNDP-a u Srbiji je naglasio značaj činjenice da je svest o uticaju klimatskih promena na pojave vanrednih situacija sve prisutnija u aktivnostima lokalnih samouprava u Srbiji.To je , rekao je on , preduslov i za njihovo snažnije angažovanje na otklanjanju uzroka nastajanja klimatskih promena na tom , lokalnom , nivou. Nova zakonska rešenja koja će zajedničke aktivnosti lokalnih samouprava učiniti efikasnijim doprinose i toj ,efikasnijoj, borbi protiv klimatskih promena
Danas je u Skupštini grada Beograda ,u organizaciji Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Stalne konferencije gradova i opština održan sastanak posvećen obeležavanju godišnjice potpisivanja Protokola o saradnji gradova i opština u slivovima Zapadne Morave i Kolubare na poslovima prevencije i smanjenja rizika od elementarnih nepogoda. Drugi deo sastanka iskorišćen je za potpisivanje novih Protokola o saradnji opština i gradova slivova Velike Morave (Kragujevac, Jagodina, Požarevac, Batočina, Rača, Velika Plana, Smederevska Palanka, Žabari, Paraćin, Svilajnac, Varvarin i Ćićevac) i gornjeg dela sliva Dunava u Srbiji Banatski vodotoci (Ada, Alibunar, Bela Crkva, Vršac, Žitište, Zrenjanin, Kanjiža, Kikinda, Kovačica, Kovin, Nova Crnja, Novi Bečej, Novi Kneževac, Opovo, Pančevo, Plandište, Senta, Sečanj i Čoka). Otvarajući sastanak Branko Ružić Ministar državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije je istako značaj udruživanja lokalnih samouprava u cilju jačanja njihove otpornosti na elementarne nepogode i racionalnijeg korišćenja materijalnih i kadrovskih resursa kao u prevencij tako i u upravljanju vanrednim situacijama. Najavio je veću podršku njegovog a i drugih ministarstva ovim aktivnostima lokalnih samouprava kroz uređenje normi i jačanje materijalne podrške za takve aktivnosti sa nacionalnog ,međunarodnog i lokalnog nivoa. Ono što je ,danas,posebno godilo predstavnicima Kraljeva i Raškog upravnog okruga, koji su prisustvovali sastanku u Beogradu , jesu pohvale gradu Kraljevu ,njegovom Odeljenju za poslove civilne zaštite pri gradskoj upravi i Zdravku Makimoviću ,rukovodiocu tog odeljenja za sve što je urađeno na kreiranju i implementiranju koncepta udruživanja lokalnih samouprava u rečne slivove. Ovu ulogu su posebno istakli u svojim obraćanjima ministar Branko Ružić, zamenica direkora Kancelarije za javna ulaganja Sandra Nedeljković ,zamenica stalne predstavnice UNDP u Srbiji Steliana Nedera i Predrag Marić , Načelnik Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova.
Današnji sastanak kome je prisustvovalo više od sto predstavnika lokalnih samouprava iskorišćen je i za predstavljanje projekata „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“ i „SEE-urban“ koji , svaki na svoj način, omogućavaju primarno lokalnim samoupravama, ali ne samo njima već i predstavnicima organizacija civilnog društva , javnim preduzećima , obrazovnim i naučnim institucijama da osnaže svoje kapacitete kako za prevenciju u borbi protiv elementarnih nepogoda kao posledica klimatskih promena tako i za investiranje u objekte i opremu koji doprinose smanjivanju lokalnih uticaja na klimatske promene.
Danas je u Užicu održan VI sastanak Tima ta koordinaciju aktivnosti 12 opština i 5 gradova iz sliva Zapadne Morave. Ove lokalne samouprave su se , februara ove godine , udružile u asocijaciju i , u Kraljevu , potpisale Protokol o saradnji u cilju smanjivanja rizika od elementarnih nepogoda i koordiniranog postupanja u vanrednim situacijama posebno u slučaju poplava. Stvaranje asocijacije je , pre svega, posledica iskustava ovih lokalnih samouprava stečenih kroz odbranu od velikih poplava iz maja 2014 godine i aktivnosti na otklanjanju posledica. Ta iskustva su pokazala da postojeći normativni okvir nije , na adekvatni način , prepoznao potrebe i stvorio mogućnosti zajedničkog postupanja lokalnih zajednica posebno u sprovođenju preventivni aktivnosti za otklanjanje i smanjivanje lokalnih uzročnika elementarnih nepogoda.U vremenu kada izrazite klimatske promene snažno deluju na povećani broj prirodnih nepogoda nedopustivo je držati se tradicionalnih formi organizovanja i saradnje lokalnih zajednica a udruživanje opština i gradova u slivu Zapadne Morave je pionirski pokušaj menjanja postojećeg stanja i odnosa. Ovaj potez je , zbog potencijala ideje a i potreba redefinisanja čitavog sistema smanjivanja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, od početka dobio podršku države iskazanu kroz podršku Kancelarije za javna ulaganja i Stalne konferencije gradova . Ova institucija je, podsećanja radi, i nastala iz potrebe da se , posle katastrofalnih majskih poplava 2014 godine u Srbiji uspostavi sistemski pristup otklanjanju posledica. Zahvaljujući tome i brojne međunarodne organizacije zainteresovane za izgradnju efikasnosg sistema za postupanje u vanrednim situacijama u Srbiji, poput EU, UNDP, FAO, Svetske banke su, preko svojih organizacionih jedinica u Srbiji , od samog starta podržale aktivnosti asocijacije opština i gradova iz sliva Zapadne Morave. Za nešto manje od godinu dana rada ostvareni su zapženi rezultati a fokusu aktivnosti asocijacije bile su obuke za porocenu šteta po međunarodnoj PDNA metodologiji ,za procenu šteta u poljoprivredi ali i na davanju sugestija na postojeća normativna rešenja lokalnog i nacionalnog značaja za oblast postupanja u vanrednim situacijama.Tako je ,danas, u Užicu, posle uopznavanaj sa Izveštajem Stalne konferencije gradova i opština o primedbama i predlozima na Nacrt Zakona o smanjenju rizika od katastroffa i upravljanju vanrednim situacijama,datim tokom javne rasprave o ovom dokumentu ,ponovljen predlog da novi zakon treba , obavezno, da stvori normativne predpostavke za širenje ovog modela udruživanja lokalnih samouprava. Ponovo se čula i inicijativa da se , što pre , pristupi izradi Zakona o civilnoj zaštiti kao krovnog akta koji bi sadžajnije , multidisciplinarnim i multisektroskim pristupom, kreirao normativni okvir za integrisanje aktivnost prevencije i mitigacije u jednom širem kontekstu kreiranom što potrebama lokalnih zajednica što sve izraženijim delovanjem klimatskih promena na mnoge aspekte života.Predstavnicima opština i gradova koji su danas prisustvovali sastanku u Užicu Ana Seke iz UNDP za Srbiju predstavila je aktuelni projekat „Lokalne 
zajednice otporne na klimatske“ koji će se,u narednih pet godina,sprovoditi u Srbiji. Fokus ciljeva projekta je na lokalnim aktivnostima usmerenim ka smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Na današnjem sastanku organizovanom od strane Nebojše Simovića , Načelnika Raškog upravnog okruga , predsednici opština i gradonačelnici iz pet lokalnih samouprava koje pripadaju ovom okrugu upoznati su , između ostalog , i sa aktivnostima koje je sproveo prortal KV novosti realizujući medijski projekat „Snagom zajedništva i znanja u borbi protiv elementarnih nepogoda“ koga je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja. Projektnim aktivnostima bile su , primarno , obuhvaćene aktivnosti delova javnih uprava u 12 opština i 5 gradova iz sliva Zapadne Morave u oblasti preventivnog delovanja u borbi protiv elementarnih nepogoda , kao i aktivnosti civilnog sektora i drugih subjekata društva . U tom kontekstu centralna uloga , moderatora i inicijatora udruživanja lokalnih samouprava u cilju jačanja kapaciteta za borbu protiv elementarnih nepogoda , s pravom je pripala gradu Kraljevu , tačnije delu njegove javne uprave koji je organizovan kao Odeljenje za civilnu zaštitu , što je konstatovano i na današnjem sastanku. Upravo sa te adrese , a posle iskustva sa zemljotresom koji je zadesio Kraljevo novembra 2010 i velikih poplava delova teritorije grada u maju 2014 i 2016 godine , potekla je inicijativa za udruživanjem -umrežavanjem oskudnih resursa javnih uprava opština i gradova u cilju jačanja otpornosti na posledice elementarnih nepogoda. Ova inicijativa je pošla od logične predpostavke da su granice lokalnih samouprava ozbiljna prepreka prilikom postupanja u pojedinim vanrednim situacijama i potrebe delovanja na širem frontu. Ovde reč granice treba posmatrati u kontekstu nemogućnosti da nacionalna a posebno lokalna normativa često kreira sistem koji nije efikasan u suoačavanju sa elementarnim nepogodama. A njh je , zbog izrazitih klimatskih promena , sve više , sa sve snažnijim efektima i sve većim štetnim posledicama i za ljude i za materijalna dobra. Originalna ideja udruživanja u organizacije koje obuhvataju lokalne samouprave slivova velikih reka u Srbiji , poznatih po svojim poplavnim karatkeristikama ,poput , recimo , Zapadne Morave i Kolubare pretočena je u stvarnost februara ove godine potpisivanjem Protokola o saradnji opština i gradova u slivu baš ove dve reke. Sliv Zapadne Morave , inače, obuhvata površinu od 11.081 kvadratnih kilometara na kojoj živi 838.791 stanovnika i na njemu su , kao u čitavoj Srbiji , katastrofalne majske poplave u 2014 godini , ostavile posledice od kojih se i dan danas oporavljamo.Potencijale ideje i predloženog modela udruživanja lokalnih samouprava u slivove u samom startu prepoznala je Kancelarija za javna ulaganja Vlade Republike Srbije koja je , inače , i formirana da uspostavi sistem u otklanjanju posledica velikih majskih poplava 2014 godine u kojima je Srbija pretrpela štetu nezabeleženu u poslednjih 120 godina.Tada su bili ugroženi životi, zdravlje i imovina više od 1,6 miliona ljudi (22 procenta ukupnog stanovništva) u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji. O razmerama te katastrofe najbolje govore podatci da je ,tada, prema rezultatima izvršene procene, ukupna šteta od poplava iznela 1,7 milijardi evra ili više od 4 procenta BDP. Ovo Vladino radno telo je , zbog potencijala ideje i predloženog modela udruživanja lokalnih samouprava u slivove reka , dobilo , za njenu implementaciju , podršku UNDP za Srbiju , ogranka Svetske banke za Srbiju , FAO za Srbiju i niza drugih relavantnih strukovnih asocijacija iz zemlje i inostranstva. Zahvaljujući sinergiji svih tih pozitivnih uticaja došlo je 17.februara.2017 godine , u Kraljevu , do potpisivanja Protokola o udrživanje u slivove Zapadne Morave i Kolubare. Malo je ideja ,sa ovih prostor a, koje su za tako kratko vreme opredmećene a i prepoznate na širem regionalnom prostoru Zapadnog Balkana i Evropske unije a to , udruživanje lokalnih samouprava u rečne slivove, svakako jeste konstantovano je , sa zadovoljstvom , na današnjem sastanku u Raškom upravnom okrugu. U tom kontekstu i sam medijski projekat koji je ,u osnovi pratio razvoj i implementaciju ove ideje je ,r ečeno je na današnjem skupu , doprineo kvalitetnijoj komunikaciji sa zainteresovnim javnostima pa samim tim i efikasnijem ustanovljavanju jedinstvenih metodologija i procedura postupanja lokalnih samouprava u vanrednim situacijama što se najbolje može videti kroz prizmu činjenica da su predlozi i ideje opština i gradova okupljenih u slivu Zapadne Morave, preko Stalne konferencije opština i gradova , snažno uticale i na normativnu delatnost u vezi vanrednih situacija kako na nacionalnom , tako i na širem , regionalnom , prostoru.
Juče su se u Raški , po četvrti put , okupili kordinatori gradova i opština sliva Zapadne Morave.Radi se o radnom telu koga čine predstavnici 12 opština i 5 gradova koji su , 10 februara ove godine, u Kraljevu, potpisali Protokol o saradnji gradova i opština u slivu Zapadne Morave u cilju zajedničkog rada na stvaranju otpornije zajednice kako bi se prevencijom i edukacijom predupredili i smanjili rizici od elementarnih nepogoda. Sliv Zapadne Morave, inače, obuhvata površinu od 11.081 kvadratnih kilometara na kojoj živi 838.791 stanovnika i na njemu su ,kao u čitavoj Srbiji, katastrofalne majske poplave u 2014 godini ,ostavile posledice od kojih se i dan danas oporavljamo. Tada su ,prisetimo se , u poplavama čije razmere nisu zabeležene u poslednjih 120 godina, bili ugroženi životi, zdravlje i imovina više od 1,6 miliona ljudi (22 procenta ukupnog stanovništva) u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji. O razmerama te katastrofe najbolje govore podatci da je ,tada, prema rezultatima izvršene procene, ukupna šteta od poplava iznela 1,7 milijardi evra ili više od 4 procenta BDP. Razumljivo je ,onda, da je ovakva prirodna katastorfa značajno uticala da se intezivira rad, na nivou čitave države, na redefinisanju postojećeg koncepta organizovanja za borbu protiv elementarnih nepogoda.Poseban akcenat i težište aktivnosti u narednom periodu biće usmeren na prevenciju ,na preventivne aktivnosti jedinica loklanih samouprava u borbi protiv klimatskih promena kao uzročnika elementarnih nepogoda i na osposobljavnje stanovništva za preventivno delovanje i efikasno uključivanje u sistem odbrane od elementarnih nepogoda. Prema trenutno važećoj regulativi nadležnosti u borbi protiv elementarnih nepogoda su , izdeljene na različite nivoe vlasti i različita ministarstva što ,često, dovodi do kolizije propisa, nejasnoća u njihovoj primen, preplitanja nadležnosti…Dodamo li tome i nedovoljne kapacitete javnih uprava jedinica lokalnih samouprava od kojih mnoge , nažalost nemaju u okviru svojih uprava , ni jedan organizacioni oblik čija je isključiva nadležnost bavljenje procenama rizika od elementarnih nepogoda, prevencijom i samnjivanjima rizika od elementarnih nepogoda jasno je da su aktvnosti radnih tela poput Tima kordinatora gradova i opština sliva Zapadne Morave sve značajnije. Značaj tih aktivnosti su ,za sada, prepoznali pojedinci i delovi javnih uprava u većin lokalnih samouprava u ovim gradovima i za to su dobili snažnu podršku Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima , Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) i Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) , koji su inače, i podržali potpisivanje Protokola u Kraljevu. Nažalost, čulo se ,doduše stidljivo, ali ipak se čulo na sastanku u Raški, da neki čelnici lokalnih samouprava a i ostali donosioci odluka na tom nivou organizovanja ne shvataju značaj prevencije u borbi protiv klimatskih promena i elementarnih nepogoda pa ne pružaju adekavtnu podršku onim pojedincima i delovima loklanih uprava koji rade ,ili žele da rade na ovim poslovima.Takav njihov stav bazira se na ,nažalost neatraktivnosti ovih pitanja građanima, posebno u u izbornim procesima. I u Raški je , kao pozitivan primer , istaknut grad Kraljevo koji je formiranjem Odeljenja za poslove civilne zaštite kao dela gradske uprave značajno unapredio procedure u preventivnom delovanju protiv elementarnih nepogoda, pa se ,često, koristi kao primer dobre prakse na skupovima ,u zemlji i inostranstvu, na kojima se razgovara o ovim temama . Kraljevo je , nažalost, pretrpelo katastrofalan zemljotres, novembra 2010 godine , pa se , kroz aktivnosti na otklanjanju njegovih posledica paralelno radilo i na razvoju sopstvenog sistema za postupanje u vanrednim situacijama da bi ,vremenom, težište tih aktivnosti bivalo izmešteno na prevenciju protiv elementarnih nepogoda. Proces je zaokružen preimenovanjem Odeljenje za otklanjanje posledica zemljotresa i vanredne situacije u Odeljenje za poslove civilne zaštite a sve će , prema najavama , biti dodatno osnaženo i formiranjem posebnog budžetskog fonda na nivou grada Kraljeva u 2018 godini. Zato je i logično da ovaj deo uprave grada Kraljeva bude nosilac kompletnih logističkih aktivnosti na primeni Protokola o saradnji gradova i opština u slivu Zapadne Morave .Na skupu u Raški najviše pažnje prisutnih privukla prezentacija projekta „See urban ( Izgradnja urbane otpornosti u Jugoistočnoj Evropi) koji za cilj ima prilagođavanje i primenu dobre prakse smanjenja rizika od katastrofa kako bi se umanjile posljedice i zaštitili ljudi, okolina i imovina od prirodnih nepogoda u jedinicama lokalne samouprave. Projekat je putem video konferanse predstavio Miroslav Tadić , portfolio menadžer u UNDP u Srbiji .Recimo, na kraju ovog izveštaja, da su se kordinatori gradova i opština sliva Zapadne Morave upoznali i sa pripremama za obeležavanje Međunarodnog dana smanjenja rizika od prirodnih katastrofa (13.oktobar ) za kada je planirana akcija „Sto kao jedan“ tokom čijeg izvođenja bi se ,pored drugih aktivnosti, čistila priobalja reka u slivu Zapadne Morave.
Danas su u Kraljevu predstavnici pet gradova i 11 opština u slivu Zapadne Morave i jednog grad i 7 opština u slivu Kolubare potpisali Protokol za saradnji gradova i opština u cilju zajedničkog rada na stvaranju otpornije zajednice kako bi se prevencijom i edukacijom predupredili i smanjili rizici od elementarnih nepogoda. Do potpisivanja ovog protokola dolazi posle negativnih iskustava koja su gradovi i opštine potpisnici protokola imali tokom katastrofalnih majskih poplava 2014 godine i tada uočenih slabosti u sistemu zaštite od elementarnih nepogoda.Tada su ,prisetimo se , u poplavama čije razmere nisu zabeležene u poslednjih 120 godina, bili ugroženi životi, zdravlje i imovina više od 1,6 miliona ljudi (22 procenta ukupnog stanovništva) u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji. O razmerama te katastrofe najbolje govore podatci da je ,tada, prema rezultatima izvršene procene, ukupna šteta od poplava iznela 1,7 milijardi evra ili više od 4 procenta BDP.