U Kraljevu se kasni sa uspostavljanjem efikasnog sistema energetskog menadžmenta a da li je uzrok tome postojeći normativni okvir ili je presudan nivo kompeticija kadrova u lokalnoj samoupravi i javnoj upravi zadužen za primenu normi, pitanje je koje zahteva odgovor.
Pitanja izbora modela i planiranja mera jačanja energetske efikasnosti ne uspevaju da budu visoko pozicionirani prioriteti na agendama donosilaca političkih odluka i rukovodilaca u gradu i Gradskoj upravi.
Zapravo njima je ,barem na lokalnom nivou, interesantnan samo onaj segment u sprovođenju mera energetske efikasnosti, kada, u svojim političko-propagandno-promotivnim aktivnostima, mogu da govore o dodeli subvencija za sprovođenje tih mera uz isticanje obima,veličine izdvajanja sredstava za te namene iz gradskog budžeta.
U tim prilikama,kroz taj promotivni segment,govori se i o saradnji sa resornim Ministarstvom rudarstva i energetike,o zajedničkom izdvajanju sredstava za subvencionisanje mera. A „saradnja“ je takva da ,u praksi, gotovo sve aktivnosti u oblasti energetike ,na lokalnom nivou, indukuje to ministarstvo svojim nalozima i/ili inicijativama.
Još uvek se ,na tom lokalnom nivou ,nedovoljno shvata da energetska efikasnost generiše ozbiljne dodatne vrednosti javnim finansijama što je pokazala , i dokazala, praksa u mnogim razvijenim zemljama i retkim sredinam kod nas. A za nas u Kraljevu trebalo bi da je važnije od toga da se dobro isplaniranim merama energetske efikasnosti znatno unapređuje kvalitet života u raznim aspektima a posebno u segmentu unapređenja zaštite životne sredine,kvaliteta vazduha posebno.
Ovo su samo neke od konstatacija koja treba ponoviti ,po ko zna koji put, svakog 5.marta kada se obeležava Svetski dan energetske efikasnosti u čast održavanja prvog sastanka svetskih stručnjaka na temu energetske efikasnosti, 1998. godine u Velsu, u Austriji.
Grad Kraljevo je, kao i većina drugih lokalnih samouprava u Srbiji, sa zakašnjenjenjem od tri godine, počeo ozbiljnije i organizovanije aktivnosti na primeni tadašnjeg Zakona o efikasnom korišćenju energije (Sl.glasnik 25/2013) U prve tri godine primene Zakona država je donela još 29 podzakonskih akata (5 uredbi, 24 pravilnika) od kojih se 1 uredba i 11 pravilnika odnose direktno na sistem energetskog menadžmenta).
Počelo se sa donošenjem Odluke Skupštine grada o uspostavljanju Sistema energetskog menadžmenta (Sl.glasnik grada br 35/2016) ) decembra 2016 godine.
U usvojenoj Odluci ,u članu 2. , kao subjekti/akteri Sistema energetskog menadžmenta u gradu navode se energetski menadžer, Savet za energetsku efikasnost i obveznici sistema a to su nosioci prava upravljanja nad javim objektima koje koriste organi grada Kraljeva,ustanove i javna preduzeća čiji je osnivač grad Kraljevo.
Tek maja 2018 godine, imenovano je lice koje će obavljati funkciju energetskog menadžera grada Kraljevaa pola godine kasnije ,23.novembra 2018 godine gradonačelnik je svojim Rešenjem imenovao članove Saveta za energetsku efikasnost grada Kraljeva.Tela koje ,između ostalog, treba da učestvuje u izradi strateških, planskih i normativnih akata od značaja za unapređenje energetske efikasnosti u gradu Kraljevu,a koje se ,za poslednjih pet godina,menjajućio svoj sastav,sastalo tek 2-3 puta.
Šest i po godina posle donošenja Odluke Skupštine grada o uspostavljanju Sistema energetskog menadžmenta i skoro dve godine od donošenja novog Zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije,aprila 2021 godine, Gradsko veće grada Kraljeva je, u februaru ove 2023.godine, donelo tek drugi normativni akt, koji se bavi regulacijom u uspostavljenom Sistemu energetskog menadžmenta na gradskom nivou. Donet je Pravilnik o uspostavljanju Sistema energetskog menadžmenta grada Kraljeva.
Za ovu godinu najavljeno je da će se raditi na izradi, Programa energetske efikasnosti grada Kraljeva za trogodišnji period.
Dokumenta ,čija izrada je bila obavezna i po zakonu iz 2013 a i po novom iz 2021 godine, i koji predstavlja deo hijerarhije planskih akata kojima se utvrđuje politika efikasnog korišćenja energije u zemlji.
Rad na ovom dokumentu je izuzetno važan jer će on doprineti stvaranju osnovne baze podataka o energetici na lokalnom nivou.To je posao koji se ne može uraditi bez koordinacije i političkog i stručnog nivoa lokalne samouprave , svih njenih službi, preduzeća i ustanova.
Njegovoj izradi treba ,svakako, da predhodi jako dobra analiza stanja u potrošnji energije na nivou grada. Kako će se to odraditi ostaje nam da vidimo kada ,u postojećem poretku stvari na lokalnom nivou,čak ni ključni akteri Sistema energetskog menadžmeta,poput onog , recimo, koji upravlja gradskom javnom rasvetom nisu ažurni u dostavljanju podataka energetskom menadžeru.
I da li je ,uopšte, moguće obavit ovaj važan posao ako se ovim poslovima u Gradskoj upravi, svih ovih godina,bavi samo jedno lice?
Više je nego očigledna potreba da na poslovima energetske efikasnosti grada Kraljeva treba da radi najmanje odsek ako ne i čitavo odeljenje u sklopu Gradske uprave.
Takva reorganizacija zahtevala bi materijalne i kadrovske resurse što je tačno, ali to su rešivi problemi. Za početak treba dobro definisanim i koordiniranim merama smanjiti, primera radi, za samo 5 posto, potrošnju električne energije, samo kod dva obveznika SEM-a,u JP za uređivanje građevinskog zemljišta “Kraljevo”(troškovi javne rasvete) i u zgradi Gradske uprave. Tako je moguće ,za početak, generisati dodatnih 8 do 10 milona dinara javnih prihoda.
A a onda valja (po) tražiti i naći i stučne kadrove koji će hteti da rade na ovim poslovima u javnoj upravi grada, ako im se ponudi pristojna zarada,koju oni ,svakao, mogu nadoknaditi samo kroz uštede koje treba ostvarivati u trošenju javnih prihoda u delu troškova koji se izdvajaju iz Budžeta grada za sve vidove energenata i kreću se,sigruno je, između ,najmanje, 8 i 10 odsto ukupnog iznosa budžeta, koji je za ovu 2023.godinu planiran u visini od 5.064.293.600 dinara ili blizu 43.000.000 evra.
One druge ,ne manje važne, efekte unapred planiranih i sistematski sprovođenih mera energetske efikasnosti, na unapređenje zaštite životne sredine, kvaliteta vazduha pre svega,ovoga puta, da ne pominjemo.
Živimo u vremenu formalne demokratije. Normativno , i institucionalno ,stvoren je reklo bi se okvir koji omogućava razne modele organizovanog društvenog dijaloga kao jedine moguće opcije za uspešno kreiranje razvoja jedne zajednice. No , kako to , nažalost , kod nas u Srbiji najčešće biva u višedecenijskoj društvenoj praksi , retki su slučajevi uspešnog ,organizovanog , dijaloga reprezenata različitig društvenih grupa zainteresovanih na ovaj ili onaj način za neki konkretan problem zajednice. Višestranačje i parlamentarizam se , pri kraju treće decenije svoje restitucije u Srbiji , u mnogo čemu svode na formu koja nije produktivna ni inspirativni ambijent za presudno važan demokratski , društveni dijalog o temama od opšteg interesa , poput , recimo u ovom slučaju , teme efikasnog i racionalnog korišćenja energije unutar jedne lokalne samouprave čiji se troškovi plaćaju iz javnih prihoda te iste samouprave. Kao ishod takve prakse imamo nefikasno i neracionalno trošenje dela ionako skromih javnih prihoda za energente u obimu koji se ničim ne može pravdati. Zdrava logika ne može a da ne postavi pitanje zašto se , recimo , Skupština grada Kraljeva ni jednom u praksi zabeleženoj u zadnjim decenijama nije pozabavila ovim pitanjem? Zar izabrane predstavnike građana ne brine saznanje da se troškovi za energente , na ovaj ili onaj način, povećavaju iz godinu u godinu , da ne postoji njihova centralizovana evidencija a da oni u istom tom periodu u ukupnim rashodima gradske kase participiraju sa iznosima koji se kreću između 18 do 24 odsto gradskog budžeta? Budžeta koji se , gledano kroz devizni valutni iskaz, godinama unazad kreće u rasponu od 25 do 30 miliona evra ? Šta su to i koja su to preča i važnija pitanja kojima se oni bave dok nam „na odžak“ najviše a i na osvetljenje bogami odlazi mukom zarađeni novac i dok nam ,delom i zbog toga , drugi brojni problemi ostaju nerešeni? I da ne budemo baš isključivi u ovoj konstatciji o (ne)bavljenju ovim pitanjima. Dođu ona , u nekoj formi , i na dnevni red gradskog parlamenta ali samo kao aktivnost indukovana nalozima sa viših nivoa vlasti u segmentu pimene zakonskih rešenja koja regulišu oblast energetike i racionalnog korišćenja energije. Dođu ali sa već poslovičnim višegodišnjim kašnjenjem u primeni većine normi. Bezbroj je razloga za takvu praksu ali svi oni su ,manje više posledica dva osnovna faktora. Jedan je neinformisanost i nezainteresovanost građana za javne poslove pa otuda i drugačiji kriteriji kod izbora svojih reprezenata u lokalni parlament , a drugi je posledica ovog prvog i zove se nepostojanje društvenog dijaloga o pitanjima bitnim za funkcionisanjie i razvoj lokalne zajednice. Naše politčke stranke , manje više bez izuzetka , ništa ne rade da postojeće stanje menjaju jer im ,zbog svog unutrašnjeg ustrojstva i prakse koje neguju u svom radu, takvo stanje odgovara. Na jednoj strani ih ,malte ne, oslobađa odgovornosti za (ne)činjenje a na drugoj im omogućava da pitanjima razvoja čitave zajednice upravljaju vođeni primarno partikularnim ,često i ličnim, interesima a ne opštim interesima baziranim na realnim potrebama većine pripadnika jedne zajednice. Znam da će mnogi , posebno, menadžmet lokalne samouprave sebe abolirati i ništa manje pasivnim odnosom malobrojne lokalne strukovne i stručne javnosti prema ovim pitanjima ali svojstveno već pomenutom normativnom i institucionalnom društvenom okviru primarna odgovornost za izostajanje društvenog dijaloga leži na njima – izabranim predstvnicima građana. Oni pak ,ušančeni u svoje stranačke rovove i zaklonjeni magičnom moći većine ostaju nezainteresovani za aktiviranje društvenog dijaloga. Zato i živimo u vremenu obrnute realnosti.Baimo se koječime a ono što treba i možemo da radimo zaobilazimo ili , narodski rečeno, otaljavamo poput uvođenja sistema energetskog menadžmenta u gradu Kraljevu. Možda je baš problem efikasnog korišćenja energije čije troškove plaćamo iz džepova svih nas , preko budžeta grada Kraljeva, najbolji primer i ogledalo sve većeg raskoraka između realnog i mogućeg .Taj raskorak ,pak, hteo to neko ili ne , kreira ambijent društvenih konflikata a oni , ma kog inteziteta bili, troše nenadoknadive ,oskudne reurse energije i vremena, preko potrebnih za zaustavljanje sveprisutnih negativnih trendova.
Skupština grada Kraljeva je usvojila budžet za 2018 godinu , tri dana pre kraja kalendarske godine , nastavljajući tako višegodišnju praksu usvajanja dokumenta koji je finansijski iskaz planiranih javnih politika , po programskim aktivnostima , za koje će se , planirano je , utrošiti 3.478.705.632 dinara ili nešto malo manje od 30 miliona evra po aktuelnom kursu. Reformom javnih finansija,od 2015 godine, predviđena je programska struktura budžeta u cilju podsticanja privrednog rasta i pružanja kvalitetnijih usluga javne uprave. Budžet grada Kraljeva za 2018 godinu je struktuiran u 17 programskih aktivnosti. Najviše novca 629.815.600 dinara ili 18,1% budžeta biće utrošeno za programsku aktivnost Opšte usluge lokalne samouprave a ako ovom dodamo i poziciju Politički sistem lokalne samouprave , što u prevodu znači trošak rada Skupštine grada i Izvršnih organa , u iznosu od 68.573.000 dinara ili 2% ukupnog budžeta biće nam jasno da najviše novca iz javnih prihoda , čitavu petinu budžeta , nešto manje od 6 miliona evra , trošimo, mahom , na rad javne uprave i izabranih i imenovanih funkcionera lokalne samouprave .Tako opskrbljena javna uprava ,čiji je osnovni zadatak sprovođenje normi državnog i lokalnog nivoa u funkciji kreiranja životnog i radnog ambijenta koji podsticajno deluje na održivi razvoj zajednice i izabrani predstavnici naroda čiji je zadatak , valjda , da razmišljaju , planiraju i sa datim resursima podstiču razvoj zajednice su imali obavezu definisanja prioriteta u funkcijij ekonomskog razvoja pre svega . A ti prioriteti su trebali da dobiju i svoj izraz u materijalnoj podršci sredstvima iz budžeta grada. Bez želje da u ovom tekstu detaljnije analiziramo budžet kao alat u funkciji podsticanja privrednog i svakog drugog razvoja jedne lokalne samouprave ne možemo a da ga , u jednoj rečenici , ne ocenimo kao nekreativan i sve drugo ali ne i razvojni. Ono što je , ovde , predmet našeg interesovanja jeste pozicija , programska aktivnost Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije. Budžetski program Energetska efikasnost ima nekoliko ciljeva čija realizacija za ishod ima kako kreiranje nove vrednosti javnih finasija tako i pozitivne uticaje na kvalitet životne sredine i lokalne uticaje na klimatske pormene. Ti ciljevi , definisani , instrukcijama viših nivo vlasti a pre svega Ministarstva finasija su :smanjejenje potrošnje energije , smanjenje rashoda za energiju i povećanje udela obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji energije. Realizacija ovih ciljeva ne podrazumeva smanjivanje obima i kvalitete javnih usluga koje građanima treba da pruži javna uprava . Ovi ciljevi ne dotiču svu kompleksnost energetske efikasnosti i domete bavljenja pitanjim jačanja energetske efikasnosti u funkciji jačanja održivog razvoja zajenice kroz efekte ostvarene na kreiranju i implemantaciji novih tehnologija i brojne pozitivne efekte na uzročnike klimatskih promena na loklanom nivou. U dokumentu SKGO „ Uniformi programi i programske aktivnosti jedinica lokalnih samouprava“ kao jedna od svrha energetske efikasnosti, navedena je i potreba poboljšanja energetske infrastrukture u šta se može uvrstiti i aktivnost zamene energetski manje efikasnih sijalica led sijalicima kao što je to slučaj u Kraljevu. No to je i prošle i ove 2018 godine dato u planu „JP za uređivanje građevinskog zemljišta“ a nije izraženo i preneto kao budžetska programska aktivnost Energetska efikasnost i oie jer su velika budžetska izvajanjanja , planirana za 2017 i 2018 u iznosu od od oko 500.000.000 dinara ostala van pomenute budžetske programske aktivnosti. Ohrabrujuća činjenica da se , po prvi put , na ovoj budžetskoj poziciji nalaze izdvojena sredstva pada u zasenak pred podatkom da je , na ovoj poziciji , planiranio samo 3.100.000 dinara ili tek 0,09 % od ukupnog budžeta za funkcionisanje energetskog menadžmenta. Ostaje nam samo da se , i na ovaj način , zapitamo znaju li kreatori budžeta uopšte šta je to menadžment , posebno energetski , u jednoj lokalnoj samoupravi. No , ohrabrujuća je ipak činjenica da se u uvođenju sistema energetskog menadžmenta u gradu krenulo sa mrtve tačke pa makar i ovako. Cilj koji stoji pred akterima koji treba da obezbede funkcionisanje SEM-a je izazovan i inspirativan. Treba multisektroskim i multidisciplinarnim merama smanjiti troškove za energente koji se plaćaju iz gradskog budžeta a koji se , preme grubim procenama , kreću između 350.000.000 i 450.000.000 dinara na godišnjem nivou .Prvi zadatak je prikupiti i na jednom mestu obraditi sve podatke o svakom pojedinačnom davanju budžetskih sredstava za bilo koju vrstu energenata. Potom treba osmisliti set mera i aktivnosti čije sprovođenje , za početak ne traži dodatna ulaganja ili su pak , ona neophodna u manjem obimu , poput , recimo uvođenja mernih grupa u pojedinim objektima za koje se troškovi električne energije plaćaju iz budžeta ili , još , naizgled , jednostavnije poput promene navika i ponašanja pri korišćenju energenata.No , pre ovih konkretnih aktivnosti treba dovesti do kraja normativni i organizacioni okvir za početak rada SEM-a a to, praktično, znači da gradonačelnik treba pod hitno da donese Odluku o imenovanju članova Saveta za energetsu efikasnost sa čim kasni bezmalo godinu dana a da radnica javne uprave određena za poslove energetskog menadžera grada Kraljeva položi propisane ispite i stekne licencu za tu poziciju.
Kažu, i primerima iz sopstvenog iskustva dokazuju,u tehnološki i ekonomski razvijenijim zemljama, da jačanje energetske efikasnosti ispoljeno kroz niz ,sistemskih, multisektorskih i multidisciplinarnih aktivnosti , za svoje ishode ima zdraviju životnu sredinu i više novca u budžetima gradova. Kažu da mi, u Srbiji, trošimo dva i po puta više energije po jedinici proizvoda od svetskog proseka a čak četri puta više od pojedinih zemalja Evropske unije. Imamo najniži stepen energetske efikasnosti sa potoršnjom od 150 do 180 kWh po kvadratnom metru naspram zemalja Zapadne Evrope koje troše 100 kWh energije po kvadratnom metru na godišnjem nivou. Prema zvaničnoj statistici , zgrade u Srbiji troše oko 40 odsto ukupne finalne energije, pri čemu čak oko 61 odsto otpada na stambene zgrade. Kod nas se, u sezoni, troši po kvadratnom metru poslovnog prostora 228kWh, a u Danskoj, recimo, 96kWh. Zašto je to tako i dokle će ovo neracionalno ponašanje trajati? Odgovora na ovo ,naizgled, jednostavno pitanje je bezbroj a jedan , čini nam se, je najkraći : Dok ne promenimo navike i ponašanja! Lako za reći i najteže za uraditi! Zašto? Razloga je , takođe, bezbroj, ali ,evo, i ovde najkraćeg odgovora: Dok ne izgradimo sistem! Sistem kao celinu osmišljenih ,planiranih, dugoročnih mera i aktivnosti zasnovanih na stručniim mišljenjima i iskustvima razvijenijih od nas. A da bi te mere postale prioritet u našem svakodnevnom ponašanju i radu moraju dobiti najjaču moguću normativnu i , toliko nedostajuću , političku podršku. To se , uprošćeno rečeno , između ostalog , postiže i informisanjem građana kao ključnih činilaca sistema energetskog menadžmenta koji jeste preduslov za energetsku efikasnost.Naravno , tome , bez sumnje, predhodi obrazovanje građana ,sticanje znanja o uzrocima naše energetske neefikasnosti i sticanje znanja o posledicama mera i akcija kojima se jača energetska efikasnost.Tek naoružani znanjem i veštinama , a potom i informisani o tome šta drugi u bližem i daljem okruženju rade , kako su i da li su oni dostigli ciljeve koji su pre nama u jačanju energetske efikasnosti ,možemo ostvariti ono ,možda, i najbitnije a to je motivisanost građana da permanentno , jednakim intezitetom i pažnjom, sprovode mere za jačanj energetske efikasnosti. Znaju li građani Kraljeva i koliko njih ,da se , recimo, oko 15 odsto budžeta grada koji je , za ovu godinu oko 3,4 milijarde dinara, potroši za plaćanje raznih vrsta energenata za potrebe raznoraznih objekat u javnoj svojini ,čitaj svojini grada? Da li bi i koliko njih , na lokalnim izborima, podržalo one kandidate za odbornike koji bi pred njih izašli i sa planom i programom kako da , recimo, za jedna mandatni period,uštedimo milion evra ,četvrtinu onoga što sada trošimo na energetnte za javne objekte? Da li ste u predhodnim kampanjama vođenim i preko mas medija čuli za ovakve ponude biračima? Zašto nam je , još uvek , prihvatljivije da poverujemo u obećanja o hiljadama novih radnih mesta a gotovo nikako nismo spremni da poverujemo i shvatimo da desetine i stotine tih , novih, radna mesta „sagorimo“ svake godine? Em potrošimo em , na razne načine , dodatno, kratkoročno i dugoročno, pogoršamo kvalitet naše životne sredine.Krajem prošle godine Skupština grada Kraljeva je usvojila Odluku o uspostavljanju sistema energetskog menadžmenta. Slobodno se može reći da je to, ko zna koji po redu,„novi početak“ u sprovođenju organizovanih aktivnosti na nivou grada Kraljeva u cilju jačanja energetske efikasnosti u javnom sektoru pre svega. Razlog da ovo nazovemo „novi početak“ leži u činjenici da je Kraljevo , kao i većina lokalnih samouprava u Srbiji , u zadnje dve decenije već imalo period kada je pitanje energetske efikasnosti bivalo visoko kotirani politički ,i državni, projekat. Ali, kao što to ,kod nas ,obično biva svaka politička promena koja dovodi i do personalnih promena u državnoj strukturi u praksi ,pojednostavljeno, se prevodi : „Ovi pre nas su radili pogrešno, vođeni ličnim i partijskim interesima a mi ….“ I tako ,evo, decnijama unazad –Uvek na početku! Evo , kratkog podsećanja i argumenata za ove opore konstatacije o (ne) činjenju: Na predlog Ministarstva rudarstva i energetike, Uredbom Vlade Republike Srbije od 30. maja 2002. godine, osnovana je nacionalna Agencija za energetsku efikasnost, čiji je pravni status potvrđen Zakonom o energetici koji je stupio na snagu 1. avgusta 2004. godine. Septembra 2012 Agencija za energetiku je ukinuta izmenjenim Zakonom o energetici, a njena delatnost je prebačena na Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine.Turbulentne promene na državnom nivou nisu ostajale bez posledica na lokalu pa tako, recimo Regionalni centar za energetsku efikasnost osnovan maja 2011 godine u Kraljevu , pri Mašinskom fakultetu,kao jedan od pet centara u Srbiji nije ni počeo sa radom.Stoga nije za čuđenje i prestanak sa radom Tima za energetsko planiranje tadašnje opštine Kraljevo… I tako ,eto, deceniju i po kasnije,posle sile utrošenog vremena a i novca,pre svega na državnom nivou, evo nas ,malte ne, u Kraljevu na nekom novom početku. No, istine radi, bilo je u tom periodu i značajnih iskoraka u jačanju energetske efikasnosti pojedinih javnih objekata poput ,recimo, nove Hale sportova u Ribnici ili Mašinsko-tehničke škole u Kraljevu pa ,donekle, i zgrade Skupštine grada. Ali o tome, i o drugim stvarima vezanim za uvođenje sistema energetskog menadžmenta u gradu Kraljevu, u nekim drugim tekstovima koje , poput ovoga, objavljujemo kao ishod aktivnosti medijskog projekta „Informisani mogu biti i efikasni“ podržanog sredstvima iz budžeta grada Kraljeva.