Na kraju svoje ,današnje, jednodnevne posete Kraljevu,Nikola Bertolini, šef Odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji, je imao radni sastanak sa predstavnicima Regionalne privredne komore Moravičkog i Raškog upravnog okruga koji su ga upoznali sa ishodima aktivnosti projekta “Zelena energija u funkciji unapređenja razvoja privrednog sektora u Raškom I Moravičkom okrugu”.
Ovaj projekat je sufinansirala Evropska unija u saradnji sa Vladom Republike Srbije preko programa EU PRO PLUS u iznosu od 29.639 evra a njegov cilj je bio da doprinese unapređenju znanja i kompetencija oko 200 predstavnika MSP u oblasti korišćenja „zelene energije“ u Raškom i Moravičkom okrugu, uključujući i razvijanje koncepta solarnih izvora energije za 20 preduzeća.
Nikolu Bertolinija i njegove saradnike ,o ostvarenim rezultatima,su informisali Zvonko Tufegdžić, direktor Regionalne privredne komore Moravičkog i Raškog upravnog okruga i mr.tehničkih nauka Jovan Nešović, menadžer projekta „Zelena energija u funkciji unapređenja razvoja privrednog sektora u Raškom i Moravičkom okrugu”.
Predstavnici Odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji su bili zadovoljni činjenicom da su, zahvaljujući projektu koga su sufinansirali , 22 mala preduzetnika sa teritorije koju pokriva Regionalna privredna komora Moravičkog i Raškog upravnog okruga ,dobila studije koje im omogućavaju aktivnosti za instaliranje solarnih panela za proizvodnju električne energije na svojim objektima.Oni su iskazali i zadovoljstvo zbog uspešno organizovanog prvog Sajma obnovljivih izvora energije kao završne projektne aktivnosti.Na ovoj smotri učestvovalo je 12 izlagača koji se bave projektovanjem, distribucijom opreme i izvođenjem radova na izgradnji solarnih elektrana.
Posebno ih je obradovala informacija da su ,u jako kratkom vremenskom intervalu,već dva privredna subijekat iz Kraljeva koristila idejna rešenja koja su dobili kroz ovaj projekat,i obezbedili sufinansiranje radova za montažu solarnih elektrana na krovovima svojih objekata.
Tako je “Elipsa” iz Kraljeva koje posluje u tekstilnoj industriji konkurisala pilot projektom “Dekarbonizacija u tekstilnoj industriji” za podršku UNDP (Program Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji) i obezbedila,posle tri kruga ocenjivanja,podršku za postavljanje fotonaponske elektrane koja treba da proizvede oko 75.000 kWh godišnje i obezbedi oko 80% njenih potreba za električnom energijom.
Kada je , na samom kraju sastanka Nikola Bertolini obavešten , od Jovana Nešovića, da je na krovu JEP “Toplana”, zahvaljujući donaciji EU iz programa prekogranične saradnje Srbija – Crna Gora, montirana fotonaponska elektrana snage 49,98 kW,on je predložio je da se,mimo planirane Agende posete, obiđe to postrojenje što je,na kratko i učinjeno, čime je završena današnja poseta Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Kraljevu.
Pre ovog sastanka u Komori ,Nikola Bertolini je ,u pratnji gradonačelnika Kraljeva dr.Predraga Terzića obišao Matarušku Banju gde se realizuje projekat unapređenja vodosnabdevanja , zamenom vodovodne mreže u dužini od 5,3 km i dodatno opremanje parka postavljanjem novih klupa i korpi za otpatke, kao i opremanje dečjeg parka novim mobilijarom. Radovi u Mataruškoj Banji vrede 428.199 a Evropska unija ih, preko EU PRO Plus programa, sufinansira sa 360.535 evra.
Bertolini je,danas, obišao i Kraljevačko udruženje za pomoć osobama sa autizmom, koje, uz EU podršku, radi na uspostavljanju usluge dnevnog boravka.
U Kraljevu je danas , u Regionalnoj privrednoj komori Raškog i Moravičkog okruga , održan ciklus obuka za domare u školama u okviru projekta koga Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) sprovodi u saradnji sa svojim partnerima , Ministarstvom rudarstva i energetike i Ministarstvom građevinarstva i saobraćaja. Radi se o projektu koji,u Srbiji, traje , već skoro deset godina, i realizuje se u sektoru zgradarstva sa ciljem jačanja energetske efikasnosti objekata. Škole , predškolske ustanove i druge obrazovne institucije koriste veliki broj objekata za svoje aktivnosti i spadaju u grupu većih potrošača različitih energenata namenjenih proizvodnji toplotne energije. Troškovi tih energenata finansiraju se , u potpunosti iz javnih prihoda mahom lokalnih samouprava ali , delom , i sa drugih nivoa vlasti. Udeo sredstava utrošenih za nabavku energenata u budžetima lokalnih samouprava je znatan i poprilično opterećuje javne finasije. Tako recimo , na primeru grada Kraljeva , udeo tih troškova ide i do 15 odsto budžeta . Tačnije , jednokratna davanja za te namene ne kreiraju nikakve dodatne vrednosti za lokalane zajednice već, naprotiv, u zavisnosti od vrste energenata koji se koriste , manje ili više doprinose zagađivanju vazduha i emisiji gasova sa efektom staklene bašte. Stoga je pitanje energetske efikasnosti u ovoj oblasti važno a domari u tim ustanovama koji se staraju o njihovoj funkcionalnosti i , najčešće , upravljaju postrojenjima za proizvodnju toplotne energije su , uz rukovodstvo obrazovne ustanove , ključni akteri za efikasnije korišćenje energije primerno energetskim svojstvima objekta. „GIZ je identifikao Privrednu komoru kao pogodnog partnetra za realizaciju naših obuka pre svega što komore imaju iskustva u organizovanju brojnih obuka“, rekle su nam danas u Kraljevu Svijetlana Đokić i Anita Mraović menadžerke na projektu i naglasile : „Domari su prepoznati kao bitna karika u lancu ka sistemu energetskog menadžmenta ali pre toga mi smo edukovali izvođače obuka ,potom smo ,u letnjim mesecima, na pet lokacija testirali taj naš program obuke i spremnost realizatora obuka građenu i na iskustvima iz drugih zemalja ,i evo ,ovo danas u Kraljevu je četvrti ciklus obuka,koji se dešava na pet lokacija , posle svih neophodnih izmena u programu . Danas su sa nama domari iz škola i predškolskih ustanova Vrnjačke Banje ,Raške i Kraljeva , sutra će trenig proći domari iz Novog Pazara i Tutina a 6.novembra na obuci će biti njihove kolege iz Čačaka , Lučana i Gornjeg Milanovca. Odziv je odličan ,planirane su grupe sa petnaest polaznika ali uvek dođe više kandidata. Obuke koristimo i za interakciju sa domarima koji nam daju dragocene podatke popunjavajući pripremljene upitnike. Mi ih pak „naoružavamo“ raznoraznim alatima koji će im pomoći da bolje sagledaju potencijale objekata koji su im povereni na staranje pa je tako ,u saradnji sa Univerzitetom u Beogradu, urađena Nacionalna tipologija škola i vrtića u Srbiji koja prepoznaje trinaest tipova škola i vrtića sa stanovišta energetskih potencijala objekata a kreirani Energetski kalkulator upravljačima objektima omogućava da sagledaju i planiraju troškove neophodne energetske sanacije svakog objekta“