subota, 23. novembar 2024.

Posts Tagged ‘raška’

Veliki dana za zaštitu životne sredine u Srbiji !

Objavljeno: 29.05.2018. | autor: KV Novosti -on line

Sa današnje svečanosti u Rvatima:Ignjat Rakitić,Sem Fabrici i Goran Trivan

Danas je u selu Rvati ,kraj Raške, svečano obeležen početak radova na izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda za naselje Raška.To je nastavak, ranije započetih, radova na unapređenju i izgradnji vodovodne i kanalizacione infrastrukture u opštini Raška . Svečanosti u Rvatima prisustvovali su šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, Sem Fabrici i ministar zaštite životne sredine Goran Trivan. Njih je,u ime opštine Raška pozdravio  i na pruženoj pomoći zahvalio Ignjat Rakitić ,predsednik opštine Raška. Početak izgradnje jednog ovakvog postrojenja veliki je dan za zaštitu životne sredine ,posebno vodotokova, u Srbiji jer od desetak postrojenja ,nažalost,na prste jedne ruke mogu izbrojati ona koja normalno funkcionišu poput onih u Subotici, Somboru i Šapcu.Ministar Goran Trivan je izjavio da  su poslovi na tretmanu otpadnih voda jedan od prioriteta delovanja Ministarstva zaštite životne sredine  ,po čijim procenama, u Srbiji u narednih deset godina treba uložiti  bezmalo pet milijardi  evra za izgradnju 300 postrojenja za tretman otpadnih voda,jer se, trenutno tretira tek 8% svih otpadnih voda. Radi se o sumi koju Srbija ,svakako, nema za te namene pa je tim više pomoć i podrška Evropske unije za rešavanje nagomilanih problema u ovoj oblasti značajnija. Ovo je posebno važno  jer će se puštanjem ovog postrojenja u rad  popraviti kvalitet vode u Ibru a potom i u Zapadnoj Moravi , nizvodno od Kraljeva. Projekat vodosnabdevanja, prikupljanja i prečišćavanja otpadnih voda za opštinu Raška realizuje se u saradnji sa delegacijom Evropske unije u Republici Srbiji, sa ciljem unapređenja javne vodovodne i kanalizacione infrastrukture u opštini Raška. Krajnji cilj ovog projekta je prikupljanje i tretiranje svih otpadnih voda u opštini Raška u novom postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda, u selu Rvati. Vrednost projekta vodosnabdevanja, prikupljanja i prečišćavanja otpadnih voda za opštinu Raška je 6.258.931 evra , od čega je za radove izdvojeno 5.678.531 evra, a za tehničku pomoć: 580.400 evra.

Како сарадњом и умрежавањем оснажити Рашку ?

Objavljeno: 13.01.2018. | autor: KV Novosti -on line

Већ смо, кроз пример манифестације „Рашке духовне свечаности“, истакли чињеницу да су се , знаменити рашчани , културни посленици , својевремено организовали око пројекта „Рашке духовне свечаности“, партициприрајући у њему све до стварања климе у Рашки и кадрова из саме Рашке који гарантују њено очување.Тада смо се  запитали  зашто нешто слично није могуће и у другим областима ? Констатовали смо и  се да се могући одговор на ово питање крије у потреби установљавања праксе институционалне комуникације са појединцима ,  привредницима и начницима а ,који су пореклом из Рашке и околине. Тим пре јер би развој информатичких технологија и модела умрежавања и комуницирања које оне пружају  знатно олакшале посао комунинације. Ова наша инцијатива , рекли би смо ,  наишла је на разумевање и подршку , пре свега, Центра за културу „Градац“. Природом свог посла , кроз свакодневну комникацију у функцији припрема бројних манифестација које ова установа ,са успехом, организује менаџмент установе је уочио да се , људи пореклом из Рашке и околине, њима често обраћају у  трагањима за својим коренима. Ово је посебно дошло до изражаја кроз активности покренуте приликом установљавања и опремања спомен собе у знак обележавања стогодишњице боравка и рада  ратне Владе краљевине Србије у Рашки 1915 године. Већ наговештај могућности да ово може , и треба , да прерасте у сталну поставку будућег музеја Рашке изазвао је , и на основу релативно малог броја медијских објава, велико интересовање људи чији су корени са ових простора било да сазнају нешто више о крају одакле су потекли било да добију релевантније информације о својим предцима. Кроз те контакте дошло се, на условно речено обе стране, до спознаје да би Рашка требало да , у оквиру и под покровитељством локалне самоуправе, организује институционално ,планско и континуирано прикупљање података о људима пореклом из Рашке и околине. Стварањем добре ,креативне базе података ,а што је , како смо већ констатовали, итекако могуће захваљујући савременим информатичким технологијама и алатима, Рашка би само потврдила оно што руководство локалне самоуправе ,често, и с правом , истиче а то јесте чињеница да су људи основни капитал и снага Рашке.Та снага би свакао била још већа промишљеним и континуираним укључивањем  људи порекла из ових крајева у разне , а пре свега привредне активности. А само јачи економски развој јесте услов свих услова у борби са негативним демографским трендовима који ,Рашку , карактеришу , као нажалост и читаву Србију , деценије уназад . Како смо у , разговору са запосленима у Центру за културу „Градац“ сазнали намера им је да , ова своја размишљања, провере и кроз директну и непосредну комуникацију са рашчанима који живе ван Рашке па стога не чуди што планирају да њихова „прва станица“ буде Краљево у коме већ близу деценије са успехом ради удружење „Стара Павлица“ које окупља људе пореком из Рашке а којих је , према неким проценама , у Краљеву и околини малте не исто као у Рашки данас. Верујемо , знајући њихове потенцијале, да ће ,ускоро,  нова активност Центра за културу „Градац“ из Рашке бити и континуирана ,институционализована и садржајна сарадња са рашчанима у расејању  и то на обострано задовољство а свакако и на корист Рашке коју они ,увек , носе у срцу , једином месту где се Рашка не може никада изгубити.

 

Овај текст је један од садржаја медијског пројекта „У срцу је увек Рашка-II  део“ кога спроводе „КВ Новости-он лине“ а кога је подржала општина Рашка.Ставови изнети у тексту су искључива одговорност „КВ Новости-он лине“ и ни на који начин непредстављају ставове и мишљења општине Рашка

 

Može li se „pelcer“ Raških duhovnih svečanosti preneti i na druge oblasti?

Kako naći naći formu i obim uključenja znamenitih raščana , iz sveta nauke i privrede , u projekte koncipiranja planova razvoja Raške ali i u neophodne investicije?

Objavljeno: 15.12.2017. | autor: KV Novosti -on line

Foto: Josif Raspopović

Naredne, 2018 godine , Raške duhovne svečanosti će proslaviti mali jubilej , četvrt veka svoga postojanja. Put do profilisanja u jednu od najznačajnih kulturnih manifestacija u Srbiji ,na kojoj ,rado, učestvuju najeminentniji stvaraoci , nije bio ni lak ni jednosmeran.U osnovi, taj pređeni put se može podeliti u tri etape koje , neki od aktera nastajanja manifestacije , dele na perod od 1993 do 1998 godine ,zatim od 1998 do 2010 godine i sadašnji. Početna ideja ondašnje Turističke organizacije realizovana 93  i 94 godine kao „Raščanski impulsi kulture i zabave“ prerasta,  uključivanjem Centra za kuturu Gradac“,  u  „Dane preobraženja i Dane kulture“ da bi 1998 godine manifestacija dobila sadašnje ime a uvedena je i funkcija umetničkog direktora. Priznanje manifestacije „Stefan Prvovenčani“ uvedeno je 2000 godine i njegov prvi dobitnik je bio kompozitor Sveta Božić.Od 2oo2 godine sastavni deo svečanosti je i Međunarodna likovna kolonija „Jelena Anžujska“ čiji je međunarodni selektor , u prve dve godine, bio naš poznati slikar Bata Mihailović.Bitnu ulogu u periodu nastanka manifestacije  pa i kasnije,tokom njenog profilisanja, imala je grupa istaknutih književnih stvralaca iz Raške kojoj pripadaju Milisav Savić ,Slobodan Rakitić ,Milica Novković ,Tiodor Rosić i Miroljub Joković. Do ustanovljavanja današnjeg profila manifestacije i uvođenja funkcije umetničkog direktora kao lica odgovornog za selekciju mogućih tema, , manifestacija je imala svog domaćina. Prvi domaćin je bio poznati književnik Milisav Savić a potom su to bili i Milica Novković, Slobodan Rakitić i Miroljub Joković. Tiodor Rosić je bio prvi umetnički direktor Raških duhovnih svečanosti i na toj funkciji je ostao od 1998 do 2011 godine. Ovi poznati i priznati književni stvaraoci su svojim iskustvom i kontaktima  bitno doprineli da se vrši brižljiva selekcija programa ,sadržaja i autora što je,bez sumnje, uticalo da se Raške duhovne svečanosti izdvoje u nizu kulturnih manifestacija koje se , takođe, u avgustu održavaju i u nekim drugim gradovima u Srbiji. Prisećanje na početk e, razvoj i iskustva  jedne od najznаčajnih kulturnih manifestacija u Srbiji pokreće jedno dugo pitanje. Može li se „ recept “ Raških duhovnih svečanosti primeniti i na neke druge društvene segmente pre svega na privredne aktivnosti zarad  jačeg ekonomskiog razvoja Raške? A taj jači privredni razvoj  , a pre svega poljoprivrede  i prateće prehrambene industrije , je potreban , Raški danas ,  prvenstveno zarad zaustavljanja izrazito negativnih demografskih trendova koji su, decenijam unazad , karakteristični za ovaj kraj. O kom se to „receptu“ iz kulture radi?  Pa najjednostavnije rečeno potrebno je naći formu i obim uključenja znamenitih raščana , iz sveta nauke i privrede , koji žive van  svog zavičaja bilo u da su u zemlji ili inostranstvu , u projekte koncipiranja planova razvoja ali i u investicione aktivnosti u pomenutim privrednim aktivnostima. Jer , ako su mogli znameniti raščani ,kulturni poslenici , da se organizuju oko projekta Raške duhovne svečanosti i participriraju u njemu sve do stvaranja klime u Raški  i kadrova  iz same Raške koji garantuju očuvanje, zašto nešto slično nije moguće i u drugim oblastima poput privrede? Čini se da se mogući odgovor na ovo pitanje krije u potrebi  ustanovljavanja prakse institucionalne komunikacije sa pojedincima ,dokazanim privrednicima i načnicima a  koji su poreklom iz Raške i okoline. Tim pre jer razvoj informatičkih tehnologija i modela umrežavanja i komuniciranja koje one pružaju  bi znatno olakšale posao komuninacije. No , presudno u tome jeste intergisanje kadrovskih potencijala Raške  iz raznih društvenih segmenata oko takvog cilja  – kreiranja koncepta institucionalnih modela komunikacije sa zavičajcima. Da li se i šta po ovom pitanju planira ili već radi  u samoj Raški biće predmet  nekoliko medijskih sadržaja  na ovu temu , na portalu KV Novosti   a uokviru II dela  projekta „ U srcu je uvek Raška“.

Овај текст је један од садржаја медијског пројекта „У срцу је увек Рашка-II  део“ кога спроводе „КВ Новости-он лине“ а кога је подржала општина Рашка.Ставови изнети у тексту су искључива одговорност „КВ Новости-он лине“ и ни на који начин непредстављају ставове и мишљења општине Рашка.

Raška proslavila svoj 172-i rođendan

Ponosni na svoje!

Objavljeno: 17.09.2017. | autor: KV Novosti -on line

Danas je ,na Koponiku u svečanoj Sali hotela Grand, održana svečana sednica Skupštine opštine Raška povodom obeležavanja 17. septembra Dana opštine.Ove godine Raška obeležava svoj 172-i rođendan u znak sećanja na 17 .septembar 1845 godina kada je Knez Aleksandar Karađorđević  potpisao ukaz o podizanju varoši Raške.Tako je ovo mesto prvo i jedino dobilo ime prema ranijem nazivu srpske države-Raška. Od tada ,do danas,Raška je što zbog svog položaja ,što zbog opštih događanja u svetu i zemlji često bivala na vetrometini burnih događaja u oba svetska rata a i kasnije tokom raspada bivše Jugoslavije.Tako je ,pre 102 godine,  u periodu od 31.oktobra do 12.novembra 1915.godine bila sedište ondašnje Vlade Kraljevine Srbije  i vojne  Vrhovne komande. Današnja  opština Raška  se  prostire na teritorija površine66.641 hektar, nalazi se u jugozapadnom delu Srbije, 250 kilometara od Beograda, i deli se na kotlinski(baseni reka Ibar,Raška i njihovih pritoka) i brdsko planinski deo(ogranci Kopaonika,Željina,Golije i Rogozne). Na ovom prostoru smeštena su tri gradska naselja (Raška,Baljevac i Jošanička Banja),tri prigradska naselja  (Supnje,Varevo i Mislopolje ) i 55 seoskih naselja. U njima je ,prema rezultatima popisa iz 2011.godine, živelo 25500 stanovnika. Raška ima veoma povoljan geostrateški položaj i povezana je kako regionalnim, i lokalnim saobraćajnicama  sa ostatkom državne teritorije.Prirodni potencijali daju realnu osnovu za razvoj turizma,poljoprivrede i rudarstva pa ovo i jesu dominantne privredne delatnosti u opštini. U zadnjih nekoliko godina angažovanjem rukovdstva lokalne samouprave intenzivno se radi u Jošaničkoj Banji kako bi  se zasutavilo njeno višedecenijsko propadanje u senci Kopaonika. Samo u ovoj godini  je, zahvaljujući  podršci Ministrstva trgovine, turizma i telekomunikacija u iznosu od 10 miliona dinara ,uz dva miliona sredstava opštine i Turističke organizacije Raška, rekonstruisnao takozvano „Novo kupatilo“ (sagrađenog  još 1935 godine). Ali kako danas reče predsednik opštine Ignjat Rakitić pozdravljajući mnogobrojne goste među kojima je bila i delegacija Hrastnika iz Slovenije predvođena županom Miranom Jeričem  „ono što je najbitnije nisu samo privredni, komunalni i infrastrukturni objekti koje smo izgradili i koje upravo gradimo već je to,pre svega činjenica  je da smo se održali kao ljudi poznati i prepoznati po ljubavi za svoj kraj ali i po nesebičnom gostoprimstvu koje pružamo dobronamernim gostima“. O tome da su ljudi pravo blago ovog kraja na svoj nači svedoči i niz znamenitih ličnosti koje potiču iz ovih krajeva poput književnika i pesnika,  Slobodana Rakitića ,Milisava Savića, Milice Novković,Tiodora Rosića, , prof. dr Miroljub Jokovic, teoreticar književnosti, pisca i i hroničara Tihomira D. Djordjevića, pesnika  Dušana Karanovića ,Nebojše  Gajtanovića,filmskog  kritičara Nebojša Popovića… inžinjera Dobrivoja Božića,izumitelja vazdušne kočnice za železničke vagone,prof. dr Radan Džodić, onkologa…,Milorada Miloševića-Brevica,etnologa,prirodnjaka i istraživača,Patrijarha srpskog Germana, Milunke Savić, heroine i najodlikovanije žene Velikog rata..Na današnjoj sednici uručena su i ovogodišnja opštinska priznanja a dobitnici su: Milisav Galjk, doktor medicine – specijalisti medicine rada, koji je  za dugogodišnji stručni, odgovorni, požrtvovani i humani rad u Domu zdravlja Raška dobio priznaje počasnog građanina. Povelja koja se dodeljuje uspešnim preduzećima i ustanovama dodeljena je kompaniji „Planinsko  blago“  d.o.o.  za izuzetan doprinos razvoju i promociji opštine Raška. Zahvalnice su dodeljene:Predragu Dudiću, reprezentativcu Srbije i višegodišnjem prvaku Srbije u paraglajdingu, za promociju opštine Raška.  Profesoru Dragutinu Maslovariću, za dugogodišnji uspešan rad u prosveti, posvećenost odgovornom pozivu i obrazovanju i vaspitanju brojnih generacija,Marku Marinkoviću, predsedniku Mesne organizacije penzionera Baljevca, za dugogodišnju aktivnost od opšteg značaja za poboljšanje uslova života meštana Baljevca,Mariji Mišović, službeniku Ministarstva omladine i sporta RS, za nesebičnu pomoć i podršku opštini Raška u realizaciji projekata od značaja za omladinu i sport naše opštine,Radanu Anisijeviću, vlasniku Turističko ugostiteljskog kompleksa „Semeteška bajka“, za izuzetan doprinos razvoju turističke ponude našeg kraja.Tri novčane nagrade od po 50.000,00 dinara dobili su :učenik  Jovan Džigurski , za osvojeno treće mesto na republičkom takmičenju iz predmeta tehničko i informatičko obrazovanje u disciplini vazdušno modelarstvo,student Janko Pašajlić, za osvojeno treće mesto na republičkom takmičenju iz matematike i učenik Mihajlo Arsović, za osvojeno prvo mesto na republičkom takmičenju u karateu.

Mi ovde i oni tamo zajedno za našu Rašku !

Objavljeno: 30.07.2017. | autor: KV Novosti -on line

Boris Čolović-Boćo , jedan od osnivača UG „Stara Pavlica“

Boris Čolović ,u Kraljevu poznatiji kao Boćo, vlasnik  istoimenog preduzeća koje se bavi poslovima klimatizacije, ventilacije i grejanja , je jedan od inicijatora osnivanja  udruženja „Stara Pavlica“ koje ,od februara 2011 godine, okuplja sve zainteresovane raščane koji žive u Kraljevu i kraljevčane poreklom iz Raške. Njegov pokojni otac Milan se u Kraljevo, u kome je ostvario karijeru uspešnog rukovodioca u privredi,  najpre kao jedan od rukovodilaca u nekadašnjem „Elektronu“ a potom i kao direktor uspešne mlekare koja je poslovala  u sastavu beogradskog PKB-a,  doselio iz Raške  još 1961 godine. Iako rođen u Kraljevu Boris je odmalena ,zahvaljujući svom ocu, vezan i za Rašku pa je tako , sa oduševljenjem i entuzijazmom prihvatio ideju svoj prijatelja Slaviše Stančića da probaju da okupe raščane u Kraljevu. I sada aktivanu u udruženju kaže nam da su te aktivnosti nešto najleše što on sebi može,kao čovek, priuštiti ali i priznaje da nema više tog početnog entuzijazma koji ga je krasio na početku rada udruženja „Stara Pavlica“. Kaže nam da mu smeta ,pomalo, indolentan odnos rukovodstva  Raške na koji je , kao član uprave udruženja, nailazio u predhodnom periodu a koji se tiče njihove zainteresovanosti da uspostave stalne oblike komunikacije sa  udruženjem u Kraljevu koje , po njemu , ima velike potencijale za pomoć i podršku zavičaju njihovih očeva kada su privredne aktivnosti u pitanju.On lično je spreman da u okviru svoji stučnih kompetencija bude predlagač nekih privrednih, razvojnih,aktivnosti baziranih na prirodnim resursima kojima raspolažu pojedini delovi tertorije opštine Raška ali ,naglašava, koristeći poznatu sentencu „za tango je uvek potrebno dvoje“ da očekuje proaktivniji stav od onih koj ,danas, rukovode lokalnom saoupravom. Posebno jer se , kako kaže , radi o mladim ljudima koji pokazuju spremnost i entuzijazam da rade  na dobrobit raškog kraja. Boćo je , po sopstvenom kazivanju , najmanje jednom mesečno u poseti zavičaju svog oca a u samom gradu  Raška  je nešto ređe , dva-tri puta godišnje , tako da se o aktuelnostima informiše kroz kontakte sa rodbinom i prijateljima koje tada sreće. Zato se i on pridružuje mišljenju svog prijatelja Slaviše da bi trebalo što pre uspostviti stalne modele komunikacije između opštine Raška i raščana u Kraljevu , ali i u drugim gradovima gde ih ima i gde su se organizovali na principima ljubavi  prema mestu porekla svojih predaka, ali i na principima spremnosti da ,u skladu sa svojim mogućnostima, doprinose boljitku raščanskog kraja. „Mi ovde  a oni tamo treba zameniti sa mi ovde i oni tamo zajedno za našu Rašku“  reče nam na kraju ovaj istinski zabljubljenik u zavičaj svoga oca.

 

Iz  „Havane“  do Raške !

Objavljeno: 30.07.2017. | autor: KV Novosti -on line

 

Slaviša Stančić,inicijator i osnivač UG „Stara Pavlica“

Sigurno je , nećemo pogrešiti , ako kažemo da je idejni tvorac okupljanja raščana u Kraljevu poznati  kraljevački privrednik Slaviša Stančić. Prilikom jednog od redovnih druženja u  njegovom kafeu „Havana“ sa svojim prijateljima Borisom Čolovićem – Boćom i  Brankom Stojanovićem , došli su , kroz razgovor , do teme o poreklu svojih porodica , o svojim korenima. Ustanovili su , tom prilikom , da su , sva trojica  iako rođeni u Kraljevu, poreklom iz Raške. Iako su se predhodno godinama družili  shvatili su da imaju još nešto zajedničko a to su njihovi koreni. Taj razgovor o svojim korenima nastavili su nabrajanjem koga svako od njih pojedinačno zna  u Kraljevu a da je poreklom iz Raške kao što su oni..I već to njihovo  prvo „brojanje raščana u Kraljevu“ je i njih iznenadilo pa su ,tada, u šali , zaključili kako je bar polovina kraljevčana  ustvari iz Raške. Bilo je to , kaže nam Slaviša , sasvim dovoljno da on odmah predloži da probaju da  pozovu neke od tih koje su , kroz razgovor, spomenuli ,da se okupe tu, u „Havani“, i da vide postoji li želja i volja da se organizuje neko njihovo redovnao sastajanje. Od tog njihovog razgovora na temu porekla porodica prošlo je malo vremena i uskoro je , februara te  2011 godine  na njihovu inicijativu i uz njihovo veliko lično  angažovanje osnovano udruženje „Stara Pavlica“ koje  , na dobrovoljnoj bazi, okuplja sve zainteresovane kraljevčane poreklom iz Raške koji su motivisani da , družeći se , saznaju više o svojim porodičnim korenima i , pre svega , o Raški kao kraju iz koga potiču oni i njihove porodice. Bilo je , kaže nam u razgovoru Slaviša Stančić , i onih koje su kontaktirali  a koji ,nažalost, iako svesni svog porekla  nisu imali previše želje da se , kroz druženje  , više upoznaju sa Raškom ali , dodaje Slaviša takvih kontaktiranih je malo u odnosu na one koji su želeli da i na taj način više i bolje upoznaju Rašku kao  zavičaj njihovih roditelja ili njih samih. Šta više , dodaje on,  kad god smo imali neku aktivnost a koju smo , putem medija , i na druge načine , učinili vidljivom kao povratnu reakciju imali smo svi mi , članovi udruženja „Stara Pavlica“ pozive i izraženu želju drugih da nam se pridruže. Tako ovo udruženje i omasovljava svoje redove iz godine u godinu. Teška ekonomska situacija koja, inače,  vlada u Kraljevu utiče , realno, i  na ovakve aktivnosti,  jer mnogi , ophrvani borbom za egzistenciju,  ne nalaze dovoljno slobodnog vremena da se , u kontinuitetu, bave aktivnostima udruženja ali su zato vrlo  raspoloženi da se odazovu na svaki dobro osmišljen i isplanirani događaj. Prilika je to da se , za  trenutak , odvoje od svakodnevnce , da se vide sa svojim sugrađanima koje ,inače, ređe viđaju i , naravno, prilika da se još više upoznaju sa svojim zavičajem. Baš zato Slaviša smatra da je ovo udruženje pravi most između Raške i kraljevčana poreklom iz Raške koji , nažalost, nije dovoljno iskorišćen. „Na rukovodstvu opštine Raška je da naše postojanje prihvate  kao jedinstvenu priliku da  mogu , ako su zainteresovani i imaju potrebu ,    da  na  organizovan i efikasan  način ,  ostvare komunikaciju sa  kraljevčanima poreklom iz Raške. Mi smo spremni i raspoloženi za takve susrete jer smatramo da je to dobra prilika da se na adekvatan način informišemo o aktuelnostima iz kraja iz koga potičemo. Kao privrednik sa višedecenijskim iskustvom znam da je prava i pravovremena informacija presudna za donošenje poslovnih odluka. Možda ti susreti i ta razmena informacija budu inspiracija i „okidač“ nekom od nas da započnemo i sa nekim privrednim aktivnostima u Raški. Eto još jednog razloga zbog koga  vredi pokušati i sa naše strane i sa strane rukovodstva oštine Raška da do tog susreta i razmene informacija i dođe“.

 

 

 

Znamo li dovoljno o zavičaju ?

Objavljeno: 19.06.2017. | autor: KV Novosti -on line

„Raška jeste , uvek ,  u srcu ali svakodnevica i  bitka za egzistenciju nas, ipak, udaljavaju od problema i briga koje muče naš zavičaj “. U ovoj jednoj rečenici koju smo čuli od jednog od  aktivnijih članova Udruženja građana „Stara Pavlica“ koja evo već šest godina okuplja raščane u Kraljevu sazdana je sva „enigma“ njihovog odnosa sa zavičajem. Iako verovatno ,najbrojnija „enklava“ raseljenih Raščana u Srbiji i ujedno najbliža svom zavičaju ipak ,godinam unazad,  izostaju institucionalizovane isplanirane i iskoordinirane veze sa zavičajem. I dalje se ,većina, tih veza odvija unutar porodičnih odnosa i pojedinačnih ,mahom rodbinskih, kontakata. Malo je toga ,zadnjih godina porađeno i to , uglavnom, u oblasti prezentacije određenih kulturnih aktivnosti kako bi se ostvarile i učvrstile veze raščana iz Kraljeva i lokalne samouprave Raške . Ma koliko ,na prvi pogled, zvučalo paradoksalno raščanima u Kraljevu nedostaju informacije o svom zavičaju. Tačnije , imaju oni , pojedinačno, dovoljno , parcijalnih , informacija ali o  svojim najbližim rođacima koji žive na teritoriji Raške. Ono što , bez sumnje izostaje jeste jedna „celovita slika“ a posebno pravovremene i relevantne informacije o aktivnostima koje se preduzimaju od strane lokalne samouprave zarad jačanja kvaliteta života žitelja opštine Raška kroz  jačanje ekonomskog razvoja.Jesu savremene tehnologije , a posebno internet , unapredile mogućnosti i razvile nove modele komunikacija ali je i dalje , primereno navikama  i shvatnjima, neposredni kontakt nezamenjiljiv. I baš to bi trebalo da imaju u vidu i raščani u Kraljevu i odgovorni ljudi u lokalnoj samoupravi Raške ukoliko žele da unaprede svoje odnose u cilju ekonomskog razvoja Raške koji , je presudan za zaustavljanje višedecenijske depopulacije teritorije Raške.

Docent dr.Ivana Penjišević-geograf

Potvrdu za ove naše stavove dobili smo i u razgovoru sa sugrađankom Ivanom Penjišević mladom doktorkom geografskih nauka i docentom  Prirodno-matematičkog fakulteta- Odsek za geografiju u Kosovskoj Mitrovici koja je poreklom iz Raške i koja je  članica Udruženja građana „Stara Pavlica“ u Kraljevu.

Ova mlada naučna radnica se godinama unazad , između ostalog , bavi i proučavanjem svog zavičaja.Tako je ,još njen magistarski rad „Faktori i pravci regionalnog razvoja Raškog kraja“ dao naučno utemeljene odgovore na brojan pitanja razvoja Raškog kraja. U tom svom radu dr Penjišević uspostavlja jasnu korelaciju i između nivoa ekonomskog razvoja Raškog kraja i procesa njegove depopulacije ističući da je obimniji ekonomski razvoj i teritorijalna diverzifikacija novih investicija na području Raške , pre svega u poljoprivredu, turizam i šumarstvo, uslov svih uslova da se , za početak, zaustave negativni demografski trendovi.

Kao članica udruženja raščana u Kraljevu, doktorka Ivana ističe potrebu jasnijeg profilisanja  ciljeva i aktivnosti udruženja kao i potrebu veće podrške aktivnostima „Stare Pavlice“ od strane grada Kraljeva  i opštine Raška.Ona je na stanovištu da se međusobna komunikacija između raščana u Kraljevu i lokalne samouprave Raške treba graditi i kroz nove modele i kroz nove komunikacijske kanale koje ,po njoj, treba da karakterišu osmišljenost ,kreativnost i konitinuiranost. Da bi se to ostvarilo svi akteri , za početak , treba da razgovaraju i definišu ciljeve i jedinstvenu strategiju za njihovu realizaciju. Akteri tog dogovora, naglašava ona , jesu rukovodstva dve lokalne samouprave ,Kraljeva i Raške i ,svakako, rukovodstvo udruženja građana „Stara Pavlica“. Udruženje  bi trebalo da , kroz procese planiranja svojih aktivnosti,  iste unapredi i osavremeni u odnosu na već postojeće manifestacije i okupljanja koja i dalje treba negovati i omasovljavati.

Kraljevo- Prva , i najčešća , stanica Raščana na putu u novi život

Objavljeno: 05.06.2017. | autor: KV Novosti -on line

Milorad Mišo Ostarćanin

Na ovim prostorima ,vekovi za nama , obeleženi su , pored ostalog , i neprekidnim migracionim kretanjima. Njih je uočio,izučavao  i opisivao  još  Jovan Cvijić , naš  poznati  geograf i utemeljivač  Cvijićeve antropogeografske škole- multidisciplinarnog pristupa  proučavanju migracionih kretanja stanovništva. On je , u nauku, kao pojam  uveo metanastazička kretanja i metanastazičke struje objašnjavajući vekovne pravce kretanja stanovništva iz dinarskih i centralnih balkanskih oblasti i  ka Srbiji. I brojni drugi autori , posle Cvijića , koji su se bavili proučavanjem migracionih kretanja stanovništva  na teritoriji današnje  lokalne administrativne jedinice  Raška su konstatovali da se ovaj predeo , kao deo geografske oblasti Ibar, nalazi na pravcu jedne od glavnih struja tih metanastazičkih kretanja. Ono što , takođe,  proučavaoci migracionih kretanja stanovništva ističu kao jednu od zajedničkih karakteristika-motiva za ta mehanička kretanja stanovništva, jeste uzročno-posledična veza između ekonomskog , privrednog , razvoja i tih kretanja . Ova zakonomernost, bez sumnje, važi i za žitelje opštine Raška. Jer svaka analiza rezultata popisa i njihovo upoređivanje u dužem vremenskom periodu jasno ističe tu zakonomernost. Tako se , i primarno uzrokovano  nivom ekonomskog razvoja jedne teritorije-oblasti  i unutar njega promenama dominatne privredne delatnosti,uočavaju pravilnosti migracionih kretanja . Ta kretanja se odvijaju ,istovremeno, na pravcu selo –grad ali i ka drugim ,razvijenijim gradovima. 1995 godine , u posthumno,  objavljenoj studiji Radoslava D.Pavlovića „Stanovništvo i naselja opštine Raška u funkciji privrednog razvoja“  se  navodi da se , na teritoriju opštine Raška u periodu 1941-1981 doselilo 4.449 stanovnika pretežno iz Novog Pazara i sa Kosova i Metohije dok se istovremeno sa ove teritorije iselilo 2.443 domaćinstva, najviše u Zapadno Pomoravlje i Šumadiju sa Beogradom. Potvrdu ovih podataka možemo uočiti i u publikaciji iz 2011 godine  „Uporedni pregled broja stanovnika prema rezultatima popisa u periodu 1948-2011godina “ Republičkog zavoda za statistiku. Tu su ovi procesi zaista jasno uočljivi pa je tako, recimo, grad Raška učetvorostručio stanovništvo sa 1513  na 6590 a Supnje čak  i više nego udesetostručilo sa 301 -1948 godine na  4050-2011 godine, dok se  broj stanovnika opštine Raška  smanjio sa 29856-1961 godine na 24678-2011 godine. Evo kako to , na primeru jedne porodice- porodice Ostraćanin iz Pavlice , izgleda a što nam je ispričao  Milorad-Mišo Ostraćanin ,predsednik udruženja „Stara Pavlica“ u  Kraljevu :

„Seobe članova naše familije je započela kada se Pavle zaposlio 1937. godine na železnici u Ušću. Sa sobom je u Ušće poveo i Momirku. Tu su proveli ratne godine, a zatim su se preselili u Kraljevo. Oni su bili i prvi stanovnici Kraljeva iz naše familije. Posle Pavla je Velimir 1946. godine, po osnovu kolonizacije, otišao sa porodicom u Banatski Karlovac. Stojan je dobio posao u Beogradu 1947. godine i odveo suprugu. Sledeće iseljenje iz Pavlice je imao Milomir 1949. prešavši da stanuje u Rašku, da ne bi svakodnevno pešačio na posao. Seriju odlazaka u Kraljevo započeo je Dušan 1948. godine, a nastavili Branislav (1952), Tomislav (1957), Gojko (1957), Borisav (1960), Bogoljub (1965) i Živojin (1967). Milorad je ovu seriju zaključio 1977, kada se posle rada u Smederevu nastanio u Kraljevu. Obnovio ju je Vladimir Stanišin, koji je posle završetka fakulteta ( 2005 ) počeo da radi i živi u Kraljevu. Marko je posle okončanja školovanja obnovio Bogoljubovu kuću i nastanio se u njoj. Miodrag je posle studija nastavio da živi i radi u Beogradu ( 1959). U Beogradu su još Andrija (1959) i Radojko (1964). Milisav se odlučio da živi u Biljanovcu, gde se preselio 1958 godine. Aranđel nastanio u Raški (1973), a Milun u Vrbi (1973). Momčilo od 1977. da živi u Raški“.

Iza  brojeva i imena iznetih kroz primer porodice Ostraćanih su lične, pojedinačne sudbine, dileme , strahovi , nade…sva ona osećanja koja se  ,neminovno, javljaju kod pojedinca rešenog na tako krupan korak kakav je promena životne sredine  pa se , kasnije, kada se srede i ukorene u novoj sredini te emocije , kroz sećanja , prenose  na potomke sa željom da i oni izgrade pozitivne emocije za zavičaj  njihovih predaka. Zato ogromna većina kraljevčana poreklom iz Raške ,a procenjuje se da ih je u gradu na Ibru između 15 i 20 hiljada ,  s ponosom iznosi činjenice o svom poreklu ističući tu privrženost  korenima svog porekla ali i spremnost da , u granicam svojih mogućnosti , doprinesu i boljitku Raške. I njihovo udruženje ali  lokalna samouprava Raške (i Kraljeva,naravno) trebaju da nađu načina da se te  njihove, želje i opredmete kroz razne vidove saradnje.

U srcu je uvek Raška !

Objavljeno: 30.05.2017. | autor: KV Novosti -on line

Kraljevo ,nekad sedište  sreza ,potom  regona a sada Raškog upravnog okruga je , najčešća , „prva stanica“ brojnim raščanima koji su napustili svoj zavičaj. Prema nekim ,nezvaničnim, podatcima na teritoriji grada Kraljeva živi između deset i petnaest hiljada stanovnika sa direktnim ili indirektnim poreklom iz opštine Raška. U Kraljevu , od 2011 godine , deluje i radi udruženje građana „Stara Pavlica“ koje okuplja kraljevčane poreklom iz Raške. U predhodnih šest godina postojanja organizovane su brojne , mahom kulturno- umetničke manifestacije, kojima se želela ostvariti organizovana i trajna veza sa zavičajem. Tako je udruženje, pored nezaobilaznih i nezaboravnih proslava svoje slave „Sveti Simeon Mirotočivi“ i brojnih grupnih izleta u zavičaj,između ostalog  organizovalo i , dva puta,  humanitarnu prodaju slika Udruženja multiple skleroze Raškog okruga, promociju knjige „Faktori i pravci regionalnog razvoja Raškog kraja“ Ivane Penjišević, rođ. Sočanac, zbirku pesama „Obešen o sopstveni živac“ Ljubiše Stančića,knjige „Besmrtni Kastro i srbski rod“ Dragoslave Koprivice kojoj su prisustvovali zvaničnici ambasade Kube u Srbiji, promocije,u Kraljevu i Raški,  dokumentarnog filma o  30 seoskih crkava na teritoriji bivšeg Studeničkog sreza „Ibarska dolina kroz vekove-malo poznate crkve“…Među članovima ovog udrženja je veliki broj priznatih stručnjaka iz raznih oblasti i uspešnih privrednika koji žive i rade u Kraljevu koji žele i mogu , na razne načine , da daju svoj doprinos razvoju svog zavičaja-Raške. Ono što je neophodno je uspostavljanje stalnog modela komunikacije na relaciji raščani u Kraljevu i lokalna samouprava Raške. Portal KV Novosti on line će pokušati da ,realizujući projekat „U srcu je uvek Raška“ podržan od strane opštine Raška  bude  jedan od potrebnih komunikacijskih kanala  između raščana u Kraljevu i opštine Raška ustanovljavanjem prakse redovnog izveštavanja o značajnijim planovima i aktivnostima udruženja i opštine Raška. Negativni demografski procesi karakterišu opštinu Raška u dužem vremenskom periodu.To se vidi kroz rezultate popisa: 29475 stanovnika (1981.g.)- 28747 stanovnika (1991g.)- 26981 stanovnika (2002g.)- 24678 stanovnika (2011g) uz posebno izražen proces depopulacije seoskih naselja i koncenraciju stanovništva u sedište opštine: 5639 stanovnika (1981g) – 6437 stanovnika (1991g)- 6619 stanovnika (2002g)- 6590 stanovnika (2011g). Pred sadašnjim rukovodstvom opštine je složen i odgovoran zadatak da ističući ove podatke uputi snažan apel svim društvenim činocima da se opštini Raška urgentno pomaže setom multidisciplinarnih mera kako bi se ovi trendovi zaustavili. Veći deo tih mera je izvan mogućnosti i nadležnosti opštine kao jedinice lokalne samouprave. No , nešto se može i mora činiti i na tom nivou organizovanja. Jedna od tih aktivnosti bi trebalo da bude i informisanje javnosti , posebno, raščana koji su , u predhodnim  vremenima napustili svoj zavičaj, o ovim demografskim trendovima i potrebi njihovog angažovanja da se oni zaustave pre svega kroz plansku i organizovanu aktivnost udruženja građana koja u drugim gradovima okupljalju stanovnike poreklom iz Raške.

 

Ambiciozni planovi Jošaničke Banje za 2017 godinu

Objavljeno: 05.01.2017. | autor: KV Novosti -on line

Dejan Koturanović,predsednik MZ Jošanička Banja

Već smo govorili o sredstvima , u iznosu od preko 8 miliona dinara,  planiranim budžetom opštine Raška u 2017 godini   koja su,kao učešće opštine, namenjena poboljšanju komunalne infrastrukture  u Jošaničkoj Banji . Pre toga  valja podsetiti  da je , u 2016 godini ,  realizovan projekat rekonstrukcije Novog kupatila za šta je Ministarstvo turizma i telekomunikacija izdvojilo 10.000.000 dinara a opština Raška 5.000.000. Planiranim , novim , ulaganjima u 2017 godini u ovaj objekat biće stvoreni uslovi da , posle višedecenijiske pauze, ponovo proradi odeljenje fizijatrije što znači novi povratak Jošaničke Banje na mapu zdravstvenog turizma u Srbiji. Prošlogodišnji radovi na Novom kupatilu izvedeni su  pod nadzorom Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva jer se objekat , od 1997 godine , nalazi pod zaštitom države kao kulturno dobro a tako će biti i u nastavku radova tokom 2017 godine . Evo šta o planovima za 2017 godinu kaže  Dejan Koturanović  predsednik Mesne zajednice „Jošanička Banja“ : „ Mladi ljudi  i porodice sa malom decom su ,nažalost, retkost u Jošaničkoj Banji. Zato smo mi , koji smo ostali , odlučili da sudbinu i razvoj banje uzmemo u svoje ruke pre svega proaktivnim stavom u društvenim i političkim aktivnostima na teritoriji Raške.Takav naš odnos prema banji rezultirao je podrškom meštana ali i rukovodstva opštine Raška za naše ideje. A one su , pre svega vezane za poboljšanje infrastrukture i kroz to kreiranje povoljnijeg ambijenta investitorima spremnim da ulažu u našu banju . Neke aktivnosti vezane za te naše planove ,poput pregovora na državnom nivou između Fonda PIO, kao vlasnika  objekta „Stacionar“ započetog pre četrdeset godina , i opštine Raška, u vezi  stavljanja u funkciju tog objekta , su objektivno van našeg direktnog uticaja ali mi imamo puno poverenje u opštinsko rukovodstvo da će se izboriti za rešenje koje najviše odgovara interesima banje . Što se tiče ostalih planova oni su uglavnom vezena  za unapređenje infrastrukture pa smo ,tako, za 2017 godinu, planirrali, početak radova na uređenju  rečnog korita na rekama Jošanica i Samokovka. Opština Raška je planirala 10.000.000 dinara za sufinansiranje projekta regulaciije rečnih korita na pomenutim rekama uz očekivanje značajnijeg ulaganja od strane JVP Srbijavode. Pored rečnog korita planirano je 10.000.000 dinara za izgradnju kanalizacione mreže na potezu koji pokriva uređenje rečnog korita a koje svakako mora da prethodi izgradnji i regulaciji rečnih korita.Mesna zajednica Jošanička Banja je uradila projekat rekonstrukcije Starog kupatila u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva. Realizacija ovog projekta je planirana u 2017. godini. Ukupno je planirano 3.500.000 dinara, 1.500.000 iz budžeta opštine i 2.000.000 dinara sa viših nivoa vlasti .U toku je izrada projekta za detaljno uređenje parka u Jošaničkoj Banji koje obuhvata i izgradnju manjeg otvorenog bazena između Starog i Novog kupatila. Za realizaciju je potrebno 16.000.000 dinara od čega je 6.000.000 planirano iz budžeta opštine Raška a ostatak se očekuje sa viših nivoa vlasti.  Kako bismo upotpunili turističku ponudu Jošaničke Banje u letnjem periodu , urađen je projekat pešačke/biciklističke staze u najlepšem predelu Jošaničke Banje, kroz banjsko borje. Ova staza će se naći na zvaničnoj mapi pešačkih i biciklističkih staza Turističke organizacije Srbije. Za realizaciju ovog projekta planirano je 300.000 dinara. Krajem 2016. godine započeta je procedura oko obezbeđivanja zemljišta za izgradnju Turističko-inforrmativnog centra . U 2017. godini će se nastaviti na ovom planu a očekujemo i izradu projektne dokumentacije za info centar“. Na naše pitanje o sudbini  manifestacije „ Dani Milunke Savić “ koja je ,prošle godine, organizovana , po prvi put , Dejan Koturanović  nam je rekao: „ Naravno da nastavljamo ovu  manifestaciju započetu oktobra 2016 godine a cilj nam je da promovišemo lik i delo naše zemljakinje, najveće heroine Velikog rata , kao i  da , kroz ovu manifestaciju , zaživi kompleks njene rodne kuće u selu Koprivnici koja je obnovljena od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu sredstvima Ministarstva kulture i informisanja tokom 2015 i 2016 godine. U 2017. godini je planirana obnova puta do njene rodne kuće za šta očekujemo podršku Ministarstva odbrane Republike Srbije“.