Foto: Josif Raspopović
Raška se , kao uostalom i druge lokalne samouprave u Srbiji, nalazi na raskršću pred izazovima i izborima kako uskladiti potrebu za većim i efikasnijim ekonomskim razvojem koji , svakako, podrazumeva i odgovorno korišćenje prirodnih potencijala i resusrsa , sa potrebom njihovog održivog korišćenja. Održivost primarno podrazumeva sklad , meru između mogućnosti koje , na određenoj teritroriji-predelu nude prirodni i drugi potencijali i potreba aktuelne ,odgovorne, populacije koja , trenutno, nastanjuje taj prostor , za njenim ekonomskim napretkom uz maksimalno uvažavanje činjenice da su prirodna dobra i prostori nešto što jednakim pravom pripada i dolazećim generacijama. Neraskidivi segment prirodnog nasleđa na određenom prostoru čine i elementi kulturnog nasleđa , materijalna i nematerijalna kulturna dobra , nastala umešnošću i radom predhodnih generacija koje su ,nekada, pre nas sadašnjih, baštinile određeni prostor. Materijalna i nematerijalna kulturna dobra pak čine bitnu kariku , segment dnk-a identiteta žitelja koji nastanjuju određene predele-regije učvršćujući vekovne veze predela i ljudi na njemu. Otuda stalna , nekada podsvesna i nesistematizovana , ljudska ponašanja usmerena na kakvo takvo očuvanje kulturnih dobara tih „segmenata dnk-a naših regionalnih identiteta“. Otuda veliki značaj koji ta kulturna ,materijalna i nematerijalna , dobra imaju ne samo za tumačenje naše prošlosti nego i za pravilno raspoznavanje nagoveštaja naše budućnosti na određenom prostoru.Tim je važnije da , uprkos trenutnim ,raspoloživim, materijalnim mogućnostima jedne zajednice, njene kulturne elite i njeno privredno i političko rukovodstvo neprestano ukazuju na značaj očuvanja nepokretnih kulturnih dobara ne dozvoljavajući da ona budu zaboravljena i ljudskim aktivnostima devastirana , posebno ne u trci za , trenutno značajnim a dugoročno efemernim , profitom! Uostalom odgovorno i održivo upravljanje jedne generacije nekim prostorom podrazumeva ,između ostalog , i odgovorno ponašanje prema nepokretnim kulturnim dobrima koja ,danas u savremenom svetu , znaju biti itekako značajan zamajac turističkih privrednih aktivnosti i izvor lepih prihoda za lokalno stanovništvo. Otuda se potreba za permanentnom edukacijom lokalnog stanovništva o prirodnim i kulturnim vrednostima područja , kao i o uslovima za održivo korišćenje tih vrednosti , nameće kao nešto što bi trebalo da je obavezna aktivnost odgovornih upravljača jednom lokalnom zajednicom. Naravno uz , permanentnu ,organizovanu stručnu i materijalnu podršku viših nivoa vlasti ,čitajte slobodno države kao krovne zajednice na određenoj teritoriji, kako u sprovođenu edukacije stanovništva kroz sistem obrazovanja tako i u zaštiti i očuvanju materijalnih i nematerijalnih kulturnih dobara. Pokušaćemo da, govoreći kroz medijske sadržaje projekta „Bogatstvo graditeljskog nasleđa opštine Raška“, o trenutnom statusu nekih od nepokretnih kulturnih dobara na teritorij opštine Raška , osvetlimo ponašanje najodgovrnih u lokalnoj zajednici ali i ponašanje žitelja te , lokalne, zajednice prema nečemu što ih okružuje , što spada u kategoriju nepokretnih kulturnih dobara , a čijeg značenja i značaja oni , njima najbliži , često nisu dovoljno svesni.
Projekat vodosnabdevanja, prikupljanja i prečišćavanja otpadnih voda za opštinu Raška realizuje se u saradnji sa delegacijom Evropske unije u Republici Srbiji, sa ciljem unapređenja javne vodovodne i kanalizacione infrastrukture u opštini Raška. Krajnji cilj ovog projekta je prikupljanje i tretiranje svih otpadnih voda u opštini Raška u novom postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda, u selu Rvati. Vrednost projekta vodosnabdevanja, prikupljanja i prečišćavanja otpadnih voda za opštinu Raška je 6.258.931 evra , od čega je za radove izdvojeno 5.678.531 evra, a za tehničku pomoć: 580.400 evra.
Већ смо, кроз пример манифестације „Рашке духовне свечаности“, истакли чињеницу да су се , знаменити рашчани , културни посленици , својевремено организовали око пројекта „Рашке духовне свечаности“, партициприрајући у њему све до стварања климе у Рашки и кадрова из саме Рашке који гарантују њено очување.Тада смо се запитали зашто нешто слично није могуће и у другим областима ? Констатовали смо и се да се могући одговор на ово питање крије у потреби установљавања праксе институционалне комуникације са појединцима , привредницима и начницима а ,који су пореклом из Рашке и околине. Тим пре јер би развој информатичких технологија и модела умрежавања и комуницирања које оне пружају знатно олакшале посао комунинације. Ова наша инцијатива , рекли би смо , наишла је на разумевање и подршку , пре свега, Центра за културу „Градац“. Природом свог посла , кроз свакодневну комникацију у функцији припрема бројних манифестација које ова установа ,са успехом, организује менаџмент установе је уочио да се , људи пореклом из Рашке и околине, њима често обраћају у трагањима за својим коренима. Ово је посебно дошло до изражаја кроз активности покренуте приликом установљавања и опремања спомен собе у знак обележавања стогодишњице боравка и рада ратне Владе краљевине Србије у Рашки 1915 године. Већ наговештај могућности да ово може , и треба , да прерасте у сталну поставку будућег музеја Рашке изазвао је , и на основу релативно малог броја медијских објава, велико интересовање људи чији су корени са ових простора било да сазнају нешто више о крају одакле су потекли било да добију релевантније информације о својим предцима. Кроз те контакте дошло се, на условно речено обе стране, до спознаје да би Рашка требало да , у оквиру и под покровитељством локалне самоуправе, организује институционално ,планско и континуирано прикупљање података о људима пореклом из Рашке и околине. Стварањем добре ,креативне базе података ,а што је , како смо већ констатовали, итекако могуће захваљујући савременим информатичким технологијама и алатима, Рашка би само потврдила оно што руководство локалне самоуправе ,често, и с правом , истиче а то јесте чињеница да су људи основни капитал и снага Рашке.Та снага би свакао била још већа промишљеним и континуираним укључивањем људи порекла из ових крајева у разне , а пре свега привредне активности. А само јачи економски развој јесте услов свих услова у борби са негативним демографским трендовима који ,Рашку , карактеришу , као нажалост и читаву Србију , деценије уназад . Како смо у , разговору са запосленима у Центру за културу „Градац“ сазнали намера им је да , ова своја размишљања, провере и кроз директну и непосредну комуникацију са рашчанима који живе ван Рашке па стога не чуди што планирају да њихова „прва станица“ буде Краљево у коме већ близу деценије са успехом ради удружење „Стара Павлица“ које окупља људе пореком из Рашке а којих је , према неким проценама , у Краљеву и околини малте не исто као у Рашки данас. Верујемо , знајући њихове потенцијале, да ће ,ускоро, нова активност Центра за културу „Градац“ из Рашке бити и континуирана ,институционализована и садржајна сарадња са рашчанима у расејању и то на обострано задовољство а свакако и на корист Рашке коју они ,увек , носе у срцу , једином месту где се Рашка не може никада изгубити.
Danas je ,na Koponiku u svečanoj Sali hotela Grand, održana svečana sednica Skupštine opštine Raška povodom obeležavanja 17. septembra Dana opštine.Ove godine Raška obeležava svoj 172-i rođendan u znak sećanja na 17 .septembar 1845 godina kada je Knez Aleksandar Karađorđević potpisao ukaz o podizanju varoši Raške.Tako je ovo mesto prvo i jedino dobilo ime prema ranijem nazivu srpske države-Raška. Od tada ,do danas,Raška je što zbog svog položaja ,što zbog opštih događanja u svetu i zemlji često bivala na vetrometini burnih događaja u oba svetska rata a i kasnije tokom raspada bivše Jugoslavije.Tako je ,pre 102 godine, u periodu od 31.oktobra do 12.novembra 1915.godine bila sedište ondašnje Vlade Kraljevine Srbije i vojne Vrhovne komande. Današnja opština Raška se prostire na teritorija površine66.641 hektar, nalazi se u jugozapadnom delu Srbije, 250 kilometara od Beograda, i deli se na kotlinski(baseni reka Ibar,Raška i njihovih pritoka) i brdsko planinski deo(ogranci Kopaonika,Željina,Golije i Rogozne). Na ovom prostoru smeštena su tri gradska naselja (Raška,Baljevac i Jošanička Banja),tri prigradska naselja (Supnje,Varevo i Mislopolje ) i 55 seoskih naselja. U njima je ,prema rezultatima popisa iz 2011.godine, živelo 25500 stanovnika. Raška ima veoma povoljan geostrateški položaj i povezana je kako regionalnim, i lokalnim saobraćajnicama sa ostatkom državne teritorije.Prirodni potencijali daju realnu osnovu za razvoj turizma,poljoprivrede i rudarstva pa ovo i jesu dominantne privredne delatnosti u opštini. U zadnjih nekoliko godina angažovanjem rukovdstva lokalne samouprave intenzivno se radi u Jošaničkoj Banji kako bi se zasutavilo njeno višedecenijsko propadanje u senci Kopaonika. Samo u ovoj godini je, zahvaljujući podršci Ministrstva trgovine, turizma i telekomunikacija u iznosu od 10 miliona dinara ,uz dva miliona sredstava opštine i Turističke organizacije Raška, rekonstruisnao takozvano „Novo kupatilo“ (sagrađenog još 1935 godine).
Ali kako danas reče predsednik opštine Ignjat Rakitić pozdravljajući mnogobrojne goste među kojima je bila i delegacija Hrastnika iz Slovenije predvođena županom Miranom Jeričem „ono što je najbitnije nisu samo privredni, komunalni i infrastrukturni objekti koje smo izgradili i koje upravo gradimo već je to,pre svega činjenica je da smo se održali kao ljudi poznati i prepoznati po ljubavi za svoj kraj ali i po nesebičnom gostoprimstvu koje pružamo dobronamernim gostima“. O tome da su ljudi pravo blago ovog kraja na svoj nači svedoči i niz znamenitih ličnosti koje potiču iz ovih krajeva poput književnika i pesnika, Slobodana Rakitića ,Milisava Savića, Milice Novković,Tiodora Rosića, , prof. dr Miroljub Jokovic, teoreticar književnosti, pisca i i hroničara Tihomira D. Djordjevića, pesnika Dušana Karanovića ,Nebojše Gajtanovića,filmskog kritičara Nebojša Popovića… inžinjera Dobrivoja Božića,izumitelja vazdušne kočnice za železničke vagone,prof. dr Radan Džodić, onkologa…,Milorada Miloševića-Brevica,etnologa,prirodnjaka i istraživača,Patrijarha srpskog Germana, Milunke Savić, heroine i najodlikovanije žene Velikog rata..Na današnjoj sednici uručena su i ovogodišnja opštinska priznanja a dobitnici su: Milisav Galjk, doktor medicine – specijalisti medicine rada, koji je za dugogodišnji stručni, odgovorni, požrtvovani i humani rad u Domu zdravlja Raška dobio priznaje počasnog građanina. Povelja koja se dodeljuje uspešnim preduzećima i ustanovama dodeljena je kompaniji „Planinsko blago“ d.o.o. za izuzetan doprinos razvoju i promociji opštine Raška. Zahvalnice su dodeljene:Predragu Dudiću, reprezentativcu Srbije i višegodišnjem prvaku Srbije u paraglajdingu, za promociju opštine Raška. Profesoru Dragutinu Maslovariću, za dugogodišnji uspešan rad u prosveti, posvećenost odgovornom pozivu i obrazovanju i vaspitanju brojnih generacija,Marku Marinkoviću, predsedniku Mesne organizacije penzionera Baljevca, za dugogodišnju aktivnost od opšteg značaja za poboljšanje uslova života meštana Baljevca,Mariji Mišović, službeniku Ministarstva omladine i sporta RS, za nesebičnu pomoć i podršku opštini Raška u realizaciji projekata od značaja za omladinu i sport naše opštine,Radanu Anisijeviću, vlasniku Turističko ugostiteljskog kompleksa „Semeteška bajka“, za izuzetan doprinos razvoju turističke ponude našeg kraja.Tri novčane nagrade od po 50.000,00 dinara dobili su :učenik Jovan Džigurski , za osvojeno treće mesto na republičkom takmičenju iz predmeta tehničko i informatičko obrazovanje u disciplini vazdušno modelarstvo,student Janko Pašajlić, za osvojeno treće mesto na republičkom takmičenju iz matematike i učenik Mihajlo Arsović, za osvojeno prvo mesto na republičkom takmičenju u karateu.
„Raška jeste , uvek , u srcu ali svakodnevica i bitka za egzistenciju nas, ipak, udaljavaju od problema i briga koje muče naš zavičaj “. U ovoj jednoj rečenici koju smo čuli od jednog od aktivnijih članova Udruženja građana „Stara Pavlica“ koja evo već šest godina okuplja raščane u Kraljevu sazdana je sva „enigma“ njihovog odnosa sa zavičajem. Iako verovatno ,najbrojnija „enklava“ raseljenih Raščana u Srbiji i ujedno najbliža svom zavičaju ipak ,godinam unazad, izostaju institucionalizovane isplanirane i iskoordinirane veze sa zavičajem. I dalje se ,većina, tih veza odvija unutar porodičnih odnosa i pojedinačnih ,mahom rodbinskih, kontakata. Malo je toga ,zadnjih godina porađeno i to , uglavnom, u oblasti prezentacije određenih kulturnih aktivnosti kako bi se ostvarile i učvrstile veze raščana iz Kraljeva i lokalne samouprave Raške . Ma koliko ,na prvi pogled, zvučalo paradoksalno raščanima u Kraljevu nedostaju informacije o svom zavičaju. Tačnije , imaju oni , pojedinačno, dovoljno , parcijalnih , informacija ali o svojim najbližim rođacima koji žive na teritoriji Raške. Ono što , bez sumnje izostaje jeste jedna „celovita slika“ a posebno pravovremene i relevantne informacije o aktivnostima koje se preduzimaju od strane lokalne samouprave zarad jačanja kvaliteta života žitelja opštine Raška kroz jačanje ekonomskog razvoja.Jesu savremene tehnologije , a posebno internet , unapredile mogućnosti i razvile nove modele komunikacija ali je i dalje , primereno navikama i shvatnjima, neposredni kontakt nezamenjiljiv. I baš to bi trebalo da imaju u vidu i raščani u Kraljevu i odgovorni ljudi u lokalnoj samoupravi Raške ukoliko žele da unaprede svoje odnose u cilju ekonomskog razvoja Raške koji , je presudan za zaustavljanje višedecenijske depopulacije teritorije Raške.
