Sve ono što nas je zadesilo u katastrofalnim poplavama 2014 i 2016 godine ostavilo je, itekako, velikog traga na naš ukupan život. Pre svega u usporenom oporavku i razvoju naše ekonomije u kojoj je udeo poljoprivrede značajan. Prisetimo se , u poplavama čije razmere nisu zabeležene u poslednjih 120 godina ,te 2014 godine bili su ugroženi životi, zdravlje i imovina više od 1,6 miliona ljudi (22 procenta ukupnog stanovništva) u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji. O razmerama te katastrofe najbolje govore podatci da je ,tada, prema rezultatima izvršene procene, ukupna šteta od poplava iznela 1,7 milijardi evra ili više od 4 procenta BDP. Sliv Zapadne Morave obuhvata površinu od 11.081 kvadratnih kilometara na kojoj živi 838.791 stanovnika od kojih se više od polovine bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Udeo poljoprivrede, zajedno sa prehrambenom industrijom u BDP-u države, prošle godine bio je 13,5% a prema poslednjim raspoloživim podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u drugom kvartalu 2017. godine, u odnosu na isti period prošle godine, je iznosio 1,3 odsto. Procenjeno je da je 11.943 hektara zemljišta bilo neupotrebljivo za poljoprivrednu proizvodnju tokom jedne sezone, dok je površina od 4.815hektara zahtevala uklanjanje otpada. Direktna šteta je procenjena na oko 81 milion evra. Proizvodni gubici su bili najvidljiviji u ratarstvu, gde su procenjeni na preko 117 miliona evra. Ovih nekoliko podataka jasno ukazuju da smo više nego upućeni da krajnje ozbiljno shvatimo svu pogubnost klimatskih promena kao glavnog uzročnika elementarnih nepogoda čija je poljoprivreda redovna i , možda ,dugoročno , najveća žrtva. Posmatrano kroz prizmu iznetih podataka na značaju dobija podatak o još jednoj uspešno sprovedenoj obuci sprovedenoj na Rudnu u Centru za obuku gradske uprave grada Kraljeva. U organizaciji Odeljenja za poslove civilne zaštite i Tima za koordinaciju aktivnosti na realizaciji Protokola u slivu Zapadne Morave , uz svesrdnu pomoć organizacije FAO za Srbiju , realizovana je radionica na temu „Procena štete u poljoprivredi po međunarodnoj PDNA metodologiji “. Kao rezultat radionice izrađeni su , posle trideset godina, novi obrasci za lakše ,brže i preciznije procene štete ali i gubitaka i potreba u poljoprivredi nakon prirodnih katastrofa.Tridesetak učesnika iz lokalnih samouprava koje su potpisnice Protokola u slivu Zapadne Morave su iznošenjem iskustava iz svojih sredina značajno doprineli da se dođe do dokumenata koji će , u budućnosti, olakšati važan posao efikasne procene štata od elemetarnih nepogoda u poljoprivredi. Jer , bez dobre i brzo urađene procene štete izostaje i , u tim trenutcima , neophodna reakcija i pomoć zajednice . A da će takvih potreba biti i u budućnosti govore podatci da će klimatske promene na poljoprivredu uticati preko smanjenja prinosa i kvaliteta polodova zbog povećanih suša i temperature, smanivanja plodnosti zemljišta, povećanja opasnosti od bolesti i štetočina i pojava novih…Jer ,kako rekoše, klima određenog područja ,teritorije, više ne postoji. Postoje samo trendovi njenih promena!
Извештај је један од садржаја медијског пројекта „Снагом заједништва и знања против природних непогода“ кога спроводе „КВ Новости-он лине“ а кога је подржало Министарство културе и информисања .Ставови изнети у тексту су искључива одговорност „КВ Новости-он лине“ и ни на који начин непредстављају ставове и мишљења Министарства културе и информисања.
Danas je, u Kraljevu, u okviru nedelje obeležavanja Međunarodnog dana smanjenja rizika od prirodnih katastrofa , u Poljoprivredno-hemijskoj školi „dr.Đorđe Radić“, održana panel- diskusija na temu „Klimatske promene i uticaji na poljoprivredu. Organizatori panela, Odeljenje za poslove civilne zaštite gradske uprave grada Kraljeva , FAO (Orgnizacija za hranu i poljoprivrednu Ujedinjenih nacija) za Srbiju i Poljoprivredno-hemijska škola „dr. Đorđe Radić “, su , pored učenika završnih razreda škole domaćina , pozvali i predstavnike Poljoprivredno savetodavne stručne službe „Ibar“, Saveta za poljoprivredu grada Kraljeva i jedan broj poljoprivrednih proizvođača. Na panelu se , od više učesnika u raspravi čulo niz relevantnih i zabrinjavajućih podataka o brojnim , negativnim promenama , u sektoru poljoprivrede , u ovom delu Srbije , koje su direktno uzrokovane klimatskim promenama. Proces degradacije poljoprivrednog zemljišta pod uticajem klimatskih promena se ispoljava u nekoliko pojavnih oblika a njihov zajednički imenitelj jeste smanjivanje površina obradivog zemljišta, što uz izražene trendove depopulacije sela u Srbiji za rezultat ima na jednoj strani sve veće troškove poljoprivredne proizvodnje a na drugoj sve neizvesnije konačne ishode u vidu obima i kvaliteta poljoprivrednih proizvoda. Dodamo li tome , kako je danas na panelu rečeno, i nedostatak adekvatnih organizacija poljoprivrednika eto razloga više za zaključak da je poljoprivreda najugroženija privredna aktivnost u Srbiji dejstvom klimatskih promena. Otklanjanje uzroka a to je bez sumnje borba protiv klimatskih promena na svim nivoima, a pre svega na lokalnom, iziskuje dobru organizovanost svih društvenih činilaca, multidisciplinarni i multisektorski set mera i aktivnosti. Katastrofalne poplave iz 2014 godine u kojima su bili ugroženi životi, zdravlje i imovina više od 1,6 miliona ljudi (22 procenta ukupnog stanovništva) u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji , o čijim razmerama najbolje govore podatci da je ukupna šteta od poplava iznela 1,7 milijardi evra ili više od 4 procenta BDP, su otkrili i osnovni problem našeg društva a to je nepostojanje adekvatnog sistema bilo za prevenciju bilo za sanaciju posledica elementarnih nepogoda uzrokovanih klimatskim promenama.Nizom sistemskih mera organizacionog , normativnog i finansijskog karaktera uz pomoć više međunarodnih organizacija poput EU , FAO, UNDP, Svetske banke inicrane su mnoge promene kojim započinje izgradnja efikasnog i funkcionalnog sistema za borbu protiv klimatskih promena. Akcenat je prebačen na aktivnosti preventivnog karaktera među koje ,svakako, spadaju i razni oblici edukacije svih segmenata društva a posebno mladih u cilju jačanja njihovih sposbnosti percepcije uzročnika klimatskih promena na lokalnom nivou i njihovog uključivanja u preventivne aktivnosti raznog formata koje treba da smanje uzročnike klimatskih promena. No, reč je o dugoročnom, vrlo zahtevnom i kompleksnom poslu koji zahteva više zajedništva kako reče jedan od učesnika citirajući afričku poslovicu : Ako hoćeš brzo-Idi sam ali ako hoćeš daleko-Idi zajedno sa drugima.Jer, snaga za borbu protiv klimatskih promena se mora tražiti isključivo u znanju, organizovanosti i zajedništvu jedan je od zaključaka danas održanog panela u Kraljevu.