“Analizirajući sadašnje stanje u upravljanju otpadom u opštini Vrnjačka Banja i razvoj situacije poslednjih godina, ukoliko se ne preduzmu neke radikalne mere, može se znatno ugroziti zdravlje ljudi i životna sredina. Pored toga otpad bi naružio ambijent ovog lepog klimatskog lečilišta. Značajan napredak u pravcu poboljšanja situacije se može očekivati u budućnosti formiranjem regionalnih deponije,…” napisaše, 2010.godine,  stručnjaci angažovani da napišu , a tada odgovorni u opštini Vrnjačka Banja usvojiše dokument “Lokalni ekološki akcioni plan opštine Vrnjačka Banja”. Ovo piše u zaključcima petog odeljka ,tog dokumenta, koji je nazvan tog Komunalni otpad.

Predhodno su,u istom dokumentu, konstatovali da je jedan od devet uočenih problema u upravljanju komunalnim otpadom i “Nesanitarni karakter postojećih opštinskih odlagališta i nepostojanje preduslova za brzi prelazak na sanitarno odlaganje, kako trenutno nalažu zakonske regulative”

U tom istom dokumentu procenili su da će se “ do 2020. godine na području opštine  proizvesti oko 433.497 tona komunalnog otpada.”

Očekivani “značajan napredak u pravcu poboljšanja situacije formiranjem regionalne deponije” se eto, na žalost, nije desio ni posle 14 godina od usvajanja tog dokumenta.

Ništa bolja nije ni situacija sa ispunjenjem tada, u Akcionom planu predviđene  aktivnosti “Izrada projekta i implementacija integralnog sistema upravljanja otpadom”,za čije ostvarivanje je predviđen rok od 5.godina. Jer, tog “integralnog sistema upravljanja otpadom” u Vrnjačkoj Banji još uvek nema,kao što nema ni regionalne deponije.

Trenutni način upravljanja otpadom, u Vrnjačkoj Banji je,kao i u većini drugih opština i gradova u Srbiji  na veoma niskom nivou, sa posledicama po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Požar koji ,ovih dan  ,bukti na opštinskom nesanitarnom  smetlištu  u selu Gračac samo je još jedna potvrda ove konstatacije.

A da je nesanitarno smetlište  u selu Gračac višegodišnji problem kome  nadležni i odgovorni za upravljanje komunalnim otpadom u opštini Vrnjačka Banja posvećuju nedovoljnu pažnju rečito svedoče aktuelni dokumenti lokalne samouprave i javno komunalnog  preduzeća „Banjsko zelenilo i čistoća“.

Članom 20. Zakona o upravljanju otpadom  („Sl. glasnik RS“, br. 36/2009, 88/2010, 14/2016, 95/2018 – dr. zakon i 35/2023)jasno I nedvosmisleno definisane su nadležnosti jedinica lokalne samouprave koje treba da donose lokalni plan upravljanja otpadom, obezbeđuje uslove i staraju se o njegovom sprovođenju i uređuju, obezbeđuju, organizuju i sprovode upravljanje komunalnim, odnosno inertnim i neopasnim otpadom na svojoj teritoriji, u skladu sa zakonom.

Nacionalni ciljevi i prioriteti u oblasti upravljanja otpadom u Srbiji su „unapređenje sistema upravljanja otpadom, smanjenje negativnog uticaja otpada na životnu sredinu, povećanje stope reciklaže i usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom u ovoj oblasti“.

Članom 11. već pomenutog zakona jasno je definisano da Skupština jedinice lokalne samouprave donosi Lokalni plan upravljanja otpadom kojim definiše ciljeve upravljanja otpadom na svojoj teritoriji u skladu sa Programom upravljanja otpadom Republike Srbije.

Taj dokument važi 10.godina a razmatra se i , po potrebi, revidira svakih 5.godina na osnovu člana 14. Zakona o upravljanju otpadom.

Zato je logično da tragajući za planovima kako će se rešavati problem  smetlištu /deponiji u selu Gračac krenemo najpre lokalnog Plana upravljanja otpadom,ali na žalost opština Vrnjačka Banja još uvek nema takav dokument.

Plana razvoja opštine Vrnjačka Banja za period 2023-20230.g.je usvojen prošle godine. Prema Zakonu o planskom sistemu Plan razvoja treba da sadrži  pregled i analizu postojećeg stanja, viziju, odnosno željeno stanje, prioritetne ciljeve razvoja koji se žele postići, kao i pregled i  kratak opis odgovarajućih mera koje se dalje razrađuju  dokumentima javnih politika i srednjoročnim planom lokalne samouprave.

U odeljku Pregled i analiza postojećeg stanja koji po rečima njegovih autora treba da predstavlja polaznu tačku u planskom procesu i u velikoj meri  opredeli tok procesa i primenjena rešenja nema ni jede jedine reči o upravljanju otpadom,posebno komunalnim ,na teritoriji opštine Vrnjačka Banja.

U odeljku  opšte SWOT analize koja bi trebalo, osim jasnog sagledavanja situacije, da doprinese povezivanuju internih karakteristika lokalne  sredine i uticaja koji dolaze iz njenog okruženja,opet nema upravljanja otpadom. A po logici stvari taj  višedecenijski problem je trebalo da se nađe u delu koji se bavi slabostima lokalne zajednice.Naravno da potencijali otpada kao resursa nisu prepoznati ni u delu koji se bavi mogućnostima ili snagom te iste zajednice.

U odeljku Održivi urbani razvoj i zaštita životne sredine, Plana razvoja opštine Vrnjačka Banja za period 2023-20230.g., u delu  u kome se govori o slabostima  navedeno je: Nepostojanje deponije – divlje deponije, smetlišta; Nedovoljno razvijena svest o zaštiti životne sredine i Nedovoljna primena selekcije otpada. U delu analize ,u odeljku pretnje kao jedna od pretnji navedeno je neadekvatno odlaganje i tretman otpada.

U odeljku Održivi urbani razvoj i zaštita životne sredine kao prioritetni cilj broj 3. definisan je i glasi: “Do 2030. na  području Opštine  Vrnjačka Banja uspostavljen je sistem održivog upravljanja  komunalnim otpadom”

Kao jedna od pet mera za postizanje ovog cilja navedeno je “Uvođenje integralnog sistema upravljanja otpadom”ali ovoga puta,u Planu razvoja opštine Vrnjačka Banja za period 2023-20230.g nije dat nikakva rok.

Kao mera ,opet je,planirano i “Priključenje Opštine na regionalnu deponiju”.Koje ,još uvek, nema…

O tome kako je ovaj problem upravljanja komunalnim otpadom “viđen” u Programu poslovanja JKP „Banjsko zelenilo i Čistoća“ a kako u budžetu opštine,koji predstavlja osnovni finansijski dokument kojim se planiraju prihodi i rashodi  lokalne samouprave,koji mora biti usklađen sa višim strateškim dokumentima kako bi doprinosio ostvarivanju nacionalnih ciljeva i prioriteta, ali i specifičnih potreba lokalne zajednice,pisaćemo u narednom tekstu.