Danas je , u Vrnjačkoj Banji , otpočeo sa radom Prvi Balkanski ruralni parlament. Ovaj skup organizuje Mreža za ruralni razvoj Srbije kao jednu od aktivnosti projekta „Alter“ (Aktivne lokalne teritorije za ekonomski razvoj ruralnih područja) koga finansira Evropska unija u okviru programa „Civil Society Facilitu and media programme 2014-2015“.Projekat koji traje do aprila 2019 godine realizuje konzorcijum 7 mreža za ruralni razvoj iz Zapadnog Balkana i dve mreža za ruralni razvoj iz Evropske unije. Projekat se provodi na teritoriji Srbije , Bosne i Hercegovine , Makedonije , Crne Gore, Albanije , Kosova i Turske. Skup u Vrnjačkoj Banji je okupio oko 70 predstavnika civilnog društava , vlada i organizacija iz zapadnog Balkana i Turske , predstavnike Europske komisije , nacionalnih mreža iz cele Evrope , međunarodnih mreža i organizacije i mnogih drugih ruralnih aktera. Učesnicima prvog zasedanja Balkanskog ruralnog parlamenta danas su se obratili Velimir Stanojević , državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede , šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije , Marko Rovčanin pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu , Laslo Andraš ispred delegacije Evropske unije u Srbiji i Dragan Roganović , predsednika UO Mreže za ruralni razvoj Srbije i menadžer projekta. Pre početka skupa održana je konferencija za medije na kojoj su predstavljeni projektni ciljev i, a kao osnovni cilj projekta navedeno je stimulisanje i stvaranje pravnog i finansijskog okruženja za razvoj civilnog društva , osnaživanje civilnog društva da postane efektivni i značajni nezavisni učesnik i da unapredi svoje kapacitete za dijalog sa vlastima , a u cilju uticaja na zakonodavstvo i procese donošenja odluka u održivom razvoju ruralnih zajednica. Kao važnije , sprovedene, projektne aktivnosti navedene su i uspostavljanje direktne saradnje i dijaloga između organizacija civilnog društva i institucija vlasti u cilju uticaja na donošenje politika i proizvodnju konkretnih promjena u održivom socio-ekonomskom ruralnom razvoju i izgradnja kapaciteta organizacija civilnog društva i mreža u polju lobiranja i zagovaranja, istraživanja i analiza sa fokusom na održivi socio-ekonomski razvoj. 
Predviđeno je da se na kraju dvodnevne sesije Prvog Balkanskog ruralnog parlamenta u Vrnjačkoj Banji , usvoji deklaracija o ruralnom razvoju Balkana , sa preporukama u ključnim razvojnim područjima za ruralne zajednice ,kao što su to zapošljavanje mladih i žena u ruralnim područjima , socijalnom preduzetništvu u ruralnim područjima , kulturi i nasljeđu Balkana kao razvojnom potencijalu za ruralna područja , Leader i Clld metodogije koja podržava samoorganizovanje lokalnih zajednica i kratkim prehrambenim lancima, kao razvojnim modelom za mala gazdinstva.
Posts Tagged ‘mreža za ruralni razvoj Srbije’
Prvi Balkansku ruralni parlament zaseda u Vrnjačkoj Banji
Može li razvoj ruralnih krajeva zaustaviti „ belu kugu “ u Srbiji ?
Na Zlatiboru je , danas, posetom Zlakusama , selu koje se , često, ističe kao primer dobre prakse u oživljavanju ruralnih krajeva završena dvodnevana radionica na temu „Aktivne lokalne teritorije za ekonomski razvoj ruralnih područja“ koja je okupila predstavnike medija i organizacija civilnog društva iz gotovo svih krajeva Srbije. Ovo je , inače, deo regionalnog projekta „Alter“ koji se sprovodi na teritoriji Zapadnog Balkana , Albanije i Turske. Na teritoriji Srbije projekat sprovodi asocijacija „Mreža za ruralni razvoj Srbije“. Mreža za ruralni razvoj Srbije (MRRS) je osnovana 2010.godine kao krovna asocijacija udruženja aktivnih u ruralnom razvoju Srbije. Od 2011.godine MRRS je punopravni član evropske ruralne mreže PREPARE, a od 2013.godine je osnivač i član Balkanske mreže za ruralni razvoj i na taj način učestvuje u procesima planiranja EU politika, razmeni ideja i znanja sa mrežama iz regiona i EU. Mreža za ruralni razvoj Srbije trenutno ima 16 članica sa čitave teritorije Srbije. U fokusu projekta koji je prezentovan učesnicima radionice na Zlatiboru je prezentacija mogućnosti „Leader“ pristupa u rešavanju problema snaženja održivog razvoja ruralnih krajeva na prostorima Zapadnog Balkana. Prema iskustvima iz zemalja EU „Leader“ metodologija koja postoji i dograđuje se već četvrt veka je snažan alat koji pospešuje decentralizaciju i efikasnije pokretanje i upravljanje razvojem lokalnih i regionalnih zajednica. Učesnicima radionice predstavljene su mogućnosti koje pred poljoprivrednicima Srbije , pa i onim iz ruralnih područja , stoje početkom realizacije IPARD II programa Evropske Unije kao instrumenta za predpristupnu pomoć u periodu do 2020 godine.Nažalost sa realizacijom ovog projekta se kasni , u Srbiji, nedopustivo dugo zbog propusta učinjenih od strane države koja nije uspela ,evo već tri godine, da kreira i implementira mehanizme za prihvatanje podrške Evropske Unije. Ono što je ,bez sumnje, obeležilo prvi dan ove radionice jesu tužni primeri, mallte ne iz skoro svih krajeva Srbije , koje su iznosili i medijski poslenici i predstavnici organizacija civilnog društva, o pogubnim demografskim trendovima i pražnjenju ne samo sela već i čitavih regija poput , recimo, Južne Srbije.Nažalost,čulo se na Zlatiboru, ni situacija n u Vojvodini iako su iskustva sa infrastrukturnom opremljenošću naselja u ruralnim delovima sasvim drugačija od juga Srbije nije mnogo bolja.Svi učesnici u raspravi istakli su značaj aktivnosti koje doprinose jačanju razvoja ruralnih krajeva pa i ovakvih skupova čiji je cilj prvenstveno edukacija novinara kako bi mogli da efikasnije i sa više kompetencija prate stanje, na lokalnom nivou , vezano za sve ono što se (ne) čini zarad podsticanja ruralnog razvoja.