Ministarstvo zaštite životne sredine doniralo je Opštini Vrnjačka Banja vozilo za sakupljanje i reciklažu otpada čiji će krajnji korisnik biti JKP „Banjsko zelenilo i čistoća“. Ugovor o davanju na korišćenja kamiona čije je vrednost 25.2 miliona dinara potpisan je u prisustvu zamenika predsednika Opštine Vrnjačka Banja, Ivana Džatića, pomoćnika predsednika Opštine Saše Grkovića, direktora JKP „Banjsko zelenilo i čistoća“ Momčila Krstića i državne sekretarke Ministarstva za zaštitu životne sredine Ivane Hadži Stošić.
Ivan Džatić, zamenik predsednika Opštine Vrnjačka Banja, istakao je da ova donacija Ministarstva zaštite životne sredine predstavlja značajan poklon i vrednu investiciju za lokalnu samoupravu.
–Bez obzira na to koliki je budžet lokalne samouprave jedna ovakva donacija će dosta olakšati rad komunalnom preduzeću. Održavanje higijene na javnim površinama predstavlja prioritet turističkom mestu prve kategorije, koje na godišnjem nivou poseti oko 300 hiljada posetilaca i koje ostvari preko milion noćenja. Mi,u Vrnjačkoj Banji, to zaista radimo ažurno i adekvatno, a sa ovakvim vozilom to će se podići za stepenicu više rekao je Ivan Džatić.
Sastanak održan povodom dodele ove donacije predstavlja nastavak saradnje koji je lokalna samouprava započela sa Ministarstvom zaštite životne sredine.
– U prethodnom periodu sproveli smo, zajedno sa Ministarstvom zaštite životne sredine, četri projekta. Pokazali smo se kao odgovoran partner, a i ovaj susret smo iskoristili da porazgovaramo o nekim budućim projektima. Obećali smo da ćemo i dalje aplicirati , a ja sam siguran da će u narednom periodu ceniti našu odgovornost i posvećenost, istakao je Ivan Džatić.
N.Amanović
Na nedavno održanom sastanku u Bonu, Evropske radne grupe za životnu sredinu, kojom rukovodi Regionalna Kancelarija Svetske zdravstvene organizacije (SZO koja je sa samo 8 članova zastupljena u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, pomoćnica ministra za zaštitu životne sredine Biljana Filipović Đušić je ,najpre izabarana za jednu od osam članova Biroa a potom je , aklamacijom predstavnika 35 zemalja koje čine evropsku radnu grupu za životnu sredinu i zdravlje,izabrana za kopredsedavajućeg Biroa. Ovo telo se ,u evropskom regionu Svetske zdravstvene organizacije, bavi faktorima životne sredine koji mogu da se izbegnu –uklone a koji , godišnje prouzrokuju 1,4 miliona smrtnih slučajeva.Ti , negativni, uticaji životne sredine na zdravlje povezani su sa aerozagađenjem, zagađenjem voda, zemljišta, uticjem hemikalija i klimatskih promena. Realizjući projekte koji se odnose na seoske vodovode, unapređenje sanitarno higijenskih uslova u školama, podjednak pristup vodi i sanitaciji, adaptaciju na klimatske promene Srbija aktivno učestvuje u ovim evropskim procesima. Izborom naše predstavnice za kopredsedavajućeg biroa ne samo da je odato priznanje Srbiji za aktivnosti na ovom planu nego su stvorene predpostavke našeg snažnijeg uticaja u kreiranju politika koje se odnose na sve oblasti zaštite životne sredine i zdravlja. Srbiju su na ovom skupu predstavljali državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Ivan Karić i pomoćnik ministra za međunarodnu saradnju, Biljana Filipović Đušić.
Svedoci smo da , ključni akteri na političkoj sceni Srbije , još uvek imaju , najblaže rečeno, nedefinisani odnos prema mestu i ulozi organizacija civilnog društva . Zbog kritičkog promišljanja dela civilnog sektora o pojedinim aktivnostima vladajuće većine sve češće se, u delu medija , mogu čuti neargumentovani napadi na organizacije koje prirpadaju civilnom društvu u Srbiji. Matrica tog , medijskog toplog zeca , fokusirana je na nategnuto povezivanje porekla novca međunarodnih donatora sa navodim delovanjem nekih organizacija civilnog društva u funkciji ostvarivanja interesa koji su u suprotni nacionalnim interesima Srbije. Zamene teza , „argumentum ad hominem“, kojom se izbegava polemika o iznetoj argumentaciji primenjena na deo civilnog društva dobija snažno uporište na nižim nivoima organizovanja politike i države .Višedecenijsko forsiranje političke podobnosti u odnosu na kompetetivnost prilikom zapošljavanja u državnoj upravi i javnom sektoru dodatno je snažilo aktere rigidnih shvatanja mesta i uloge civilnog sektora u političkim i društvenim procestima na lokalnom nivou organizovanja. Prošlo je ,evo skoro četri godine kada je Vlada Republike Srbije ,oslanjajući se na dokumet Saveta Evrope pod nazivom „Kodeks dobre prakse za građansko učešće u procesu odlučivanja“ usvojila, na predlog svoje Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom , Smernice za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa. Dokument je zamišljen i napisan kao svojevrsna poruka vrha izvršne vlasti nižim nivoima organizovanja te vlasti ali i ministarstvima da je učešće civilnog društva u postupcima pripreme , donošenja i praćenja primene propisa svojevrsni „Condicio sine qua non“ za kreiranje i sprovođenje reformi našeg društva na putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Taj dokument je dosta precizno definisao šest principa saradnje kao i četri nivoa učešća organizacija civilnog društva u procese donošenja propisa.Svedoci smo , nažalost , da je ovaj akt Vlade , i posle bezmalo četri godine od njegovog usvajanja, nepoznanica kako za lokalne samouprave tako i za pojedina ministarstva.Tako je nedavno, na konstitutivnoj sedici Saveta za zaštitu životne sredine Gradskog veća grada Kraljeva članovima tog radnog tela , među kojima su i predstavnici civilnog društva grada Kraljeva kao tačka dnevnog reda servirano: „Upoznavanje sa Programom korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine grada Kraljeva za 2018 godinu“. Tako su predstavnici civilnog društva grada Kraljeva koji se bave problemima zaštite životne sredine dovedeni u apsurdnu situaciju da se upoznaju , a stekao se utisak da se očekivalo i da bespogovorno aminiju , sa dokumentom koji je nastao u uskom krugu predstvnika lokalne samouprave i dela gradske uprave koji , em što potpuno zanemaruje vladine Smernice za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa, em je očigledan primer neracionalnog trošenja javnih prihoda grada u svrhu kreiranja nezasluženih prihoda posrnulom lokalnom javno komunalnom preduzeću „Čistoća“. A kao svojevrsni „šlag na tortu“ predstavnicima civilnog društva u Savetu prezentovana je činjenica da je za tako sačinjen Program korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine grada Kraljeva ,nažalost, data saglasnost Ministarstva za zaštitu životne sredine. Pažljivim čitanjem Zakona o zaštiti životne sredine uočava se da članovima (68 .i 100.) koji regulišu obaveze lokalnih samouprava i postupak dobijanja saglasnosti na njihove programe korišćenja sredstava budžetskih fondova za zaštitu životne nisu bliže definisani kriterijum za davanje saglasnosti Ministarstva za zaštitu životne sredine ali to ,svakao, nije bio razlog da se nekim podzakonskim aktom ne definišu takvi kriterijumi uz maksimalno poštovanje akta Vlade koji se , recimo to još jednom , zove Smernice za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa. Ovako ostaje da sapeti i razapeti civilni sektor izabere hoće li prihvatati ulogu koju mu pokušavaju nametnuti reprezenti izvršne vlasti na nacionalnom i lokalnom nivou odlučivanja ili će , pak, odlučnije zahtevati da ta ista vlast poštuje svoje akte.