Sinoć je ,povodom 19.aprila imendana grada Kraljeva i Dana Zavičajnog društva Kraljevo,u organizaciji Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ i Zavičajnog društva Kraljevo održana tribina „Naši smo – Da se bolje upoznamo“ u okviru koje je predstavljena knjiga „Crno na belo“ kraljevčanina Dragana Todorića-Toša, nekadašnjeg prvotimca košarkških klubova „Sloga“ i „Partizan“ i višedecenijskog rukovodioca u ovom beogradskom košarkaškom klubu.
U retko iskrenom i emocijama krcatom kazivanju Dragan Todorić je opisao svoj životni i sportski put od golobradog dečačića iz Kraljeva do vrhunskog košarkaša i još uspešnijeg sportskog radnika koji je, za pola veka , što igračkog što funkcionerskog staža u košarkaškom klubu „Partizan“ učestvovao u osvajanju 49 domaćih i međunarodnih trofeja među kojima posebno mesto svakao zauzima titula prvaka Evrope osvojena 1992.godine u Istambulu.
A sve je ,kako to u knjizi opisuje Todorić počelo još u osnovnoj škole Svetozar Marković“ u njegovom VI razredu kada je hteo ne hteo morao da posluša „savet“ nastavnika hemije Kamidžoca i sa fudbala ,koga je uspešno igrao za tim škole i pionirsku selekciju FK „Sloga, zajedno sa svojim drugom Aleksandrom Acom Trifunovićem, koji je kasnije postao igračka legenda FK“Partizan“ i reprezentacije Jugoslavije, i krene na košarku.
Taj tada ,ipak prinudni transfer iz fudbalera u košarkaša pokazao se kao dobra vizija nastavnika Kamidžorca koju je marljivim treninzima i vrhunskim igrama Dragan Todorić razvijao sve do svoje tridesetprve godine života.
Todroić je i kao igrač ,a kasnije i kao sportski radnik, bio pre svega Čovek kluba i Čovek za klub.
Kao igrač ,prvotimac „Partizana“ ostao je u senci Kiće i Praje iako je svojim nesebičnim asistencijama doprineo da se njih dvojica vinu u vrhove svetske košarkaške elite. Koa funkcioner iskazao je veštinu spajanja ,mirenja i animiranja naizgled nespojivih ličnosti ,jakih individualnih osobina i vrhunskog igračkog umeća, u tim sposoban da dosegne najveće moguće visine u košarci koja je ipak timska a ne individualna igra.
Ono što je kao igrač svojim asistencijama omogućio već pomenutom Kićanoviću i Dalipagiću nastavio je da radi kao funkcioner, najpre umećem vrhunskog organizatora koji je,zajedno sa odnašnjim čelnicima kluba ,omogućio igračima „Partizana“ da u nemogućim uslovima međunarodnih sankcija i sveopšteg, krvavog raspada ondašnje države, pokažu svoje igračko umeće i okite se titulom šampiona Evrope.
Bio je spona između Danilovića i Đorđevića,koji van terena nisu govorili,smirivao je ,tokom devet godina zajedničkog sedenja na klupi stratsvenog Dula Vujoševića kad bi ovaj krenuo da isteruje svoju pravdu sa publikom i sudijama,brinuo se van terena o tome da Peković ne preteruje sa noćnim provodom po beogradskim splavovima,najzaslužniji je za transfer Divca iz „Sloge“ u „Partizan“ a kasnije iz za zaštitu interesa „Partizana“ u narednim Divčevim transferima,što je bio povod višegodišnjeg „komunikacijskog šuma“ između njih dvojice, nekadašnjih klupskih saigrača i sobnih cimera iz vremena Todorićevog kratkotrajnog povratka u „Slogu“ iz „Parizana“ a sa početaka Divčeve igračke karijere…
Spajajući nespojivo , mireći nepomirljivo, trošeći nenedoknadivo vreme i energiju čega je ostajala uskraćena,pre svega njegova porodica ,supruga Vesna i ćerka Tijana Dragan je za tih pola veka trošio svoje zdravlje i tek ga je taj,zdravstveni problem zaustavio u ritmu rada i života kakav je imao još od srednjoškolskih dana.
No i danas je on itekao prisutan u svom „Partizanu“ kome je dao sve i koji je njemu uzvratio poštovanjem čak i od onih pojedinaca sa kojima je rapetljavjući njihove lične i interese kluba dolazio u kraće ili duže periode nekomuniciranja.
Završićemo ovaj tekst onako kako je Dragan započeo svoju knjigu,opisom porodice iz koje je je potekao: „Mnogo je toga u ovoj glavi koju je nekad stroga ruka Miodraga Mileta Todorića,poslertanog direktora,šišala na nulu. Nekada davno,u Kraljevu!“
Publika koja je,sinoć, ispunila veliku čitaonicu biblioteke je imala prilike da se u to uveri tokom razgovora koga je o knjizi, ali i o svom životu,Drgan Todorić vodio sa Zoranom Nikolićem, sekretarom Zavičajnog društva Kraljevo.
Nezaboravnoj atmosferi doprineo je,sinoć, i glumac Zoran Cerovina čitanjem odlomaka iz Todorićeve knjige, a Imendan grada i Dan Zavičajnog društva Kraljevo prisutnima su čestitali Radoš Raša Pavlović, predsednik Upravnog odbora društva i Miloš Milišić,pomoćnik gradonačelnika Kraljeva za kulturu.
