Kako i koliko sarađuju lokalni mediji u gradu Kraljevu i uprava grada Kraljeva u realizaciji ciljeva u oblasti javnog informisanja definisanih Zakonom ali i potrebama građana? Jesu li do sada izdvajana i sredstva planirana Predlogom budžeta za 2017 godinu dovoljna za ostvarivanje ciljeva uprave grada u oblasti javnog informisanja ali i potreba građana da aktivniju učestvuju u procesima političkog odlučivanja a posebno o trošenju sredstava koje čine javni prihod grada Kraljeva ? Ova a i brojna druga pitanja vezana za funkcionisanje i rad lokalnih medija u Kraljevu bila su tema okruglog stola koga su danas , u Multimedijalnom centru „Kvart“, organizovali Kraljevačka televizija i portal KV Novosti .Skupu je , pored predstavnika medija registrovanih u Registru medija APR a a koji rade u Kraljevu, prisustovao i predsednik Skupštine grada Nenad Marković, predstavnici odborničkih grupa, udruženja građana ,privrede…. U radu okruglog stola učestvovao je ,putem video linka , i Nino Brajović , državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja. Trogodišnje iskustvo kraljevačkih lokalnih medija sa projektnim finansiranjem nije ni bolje ni gore nego u većini opština i gradova u Srbiji i obeleženo je skromnim izdvajanjima iz gradskog budžeta za zadovoljenje potreba građana za javnim informisanjem. Ta izdvajanja se , zadnjih godina , kreću do iznosa od 0,5% budžeta grada ili u nominalnom iznosu oko 15 miliona dinara i tri i više puta su manja od novca koji je , nekada, izdvajan iz budžeta za finasiranje „Ibarskih novosti“ dok su imale status javnog preduzeća. U međuvremenu se broj medija u Kraljevu povećao tako da danas funkcionišu 4 televizije , 4 radio stanice,1 štampani nedeljnik i desetak on lajn portala registrovanih kao mediji. Bez sumnje veliki broj medija na relativno malom tržištu a da , pri tom, među njima nije izvršena jasnija žanrovska , tržišna ili neka druga segmentacija što za poslediicu ima obaranje kvaliteta sadržaja kako u tehničkom tako i u sadržajnom smislu. Sve ovo dodatno je osnažilo ucenjivački potencijal lokalne izvršne vlasti a manifestacije toga su se , ranijih godina , videle kako u skromnim sredstvima izdvojenim za zadovoljnje potreba građana za javnim informisanjem,tako i u nejasnom artikulisanju tih potreba i ciljeva javnog informisanja. Dodamo li tome i marifetluke oko izbora nekompetentnih članova komisija koje su se bavile ocenama medijskih projekata samo ćemo upotpuniti neveselu sliku i još sumornije perspektive lokalnih medija ne samo u Kraljevu. Da bi se stvari pokrenule neophodno je ,za početak, čulo se danas na skupu u Kraljevu , hitno menjati Zakon o javnom informisanju jasnim definisanjem minimalnog iznosa novca za finasiranje javnog interesa u oblasti javnog informisanja u opštinama i gradovima predhodno razvrstanih prema kriterijumu brojnost i veličine teritorije. Ovaj i drugi predlozi biće zvanično dostavljeni Skupštini grada, novinskim i medijskim udruženjima i Ministarstvu kulture i informisanja a sami kraljevački mediji bi trebalo da se bolje organizuju i ,ubuduće, nastupaju jedinstvenije u zaštiti svojih interesa i prava.
Juče je , je u Elektrosaobraćajnoj tehničkoj školi „Nikola Tesla“, u organizaciji Saveta za bezbednost saobraćaja grada Kraljeva i Agencije za bezbednost saobraćaja održan jedan od sedam seminar o bezbednosti u saobraćaju akreditovan od strane Ministarstva prosvete . Ovaj seminar je namenjen učiteljima osnovnih škola sa teritorije grada Kraljeva i na njemu su oni upoznati sa novinama u oblasti bezbednosti u saobraćaju sa posebnim akcentom na važnost stalne obuke najmlađih učenika kao posebno ranjive populacije među učesnicima u saobraćaju. Poseban problem u saobraćaju na teritoriji grada Kraljeva predstavljaju školski objekti smešteni u blizini frekventnijih putnih pravaca (Konarevo, Beranovca, Ratina, Vrba..) kao i činjenica da je veliki broj đaka tih škola prinuđen da se kreće delom tih saobraćajnica koje nisu opremljene pešačkim trotoarima. Savet za bezbednos saobraćaja grada Kraljeva je ,inače , izgradio poligon za obuku u dvorištu osnovne škole „Vuk Karadžić“ u Ribnici pa će učitelji- polaznici akreditovanog seminara biti prvi koji će na njemu izvoditi praktičnu obuku sa učenicima. Od predsednika Saveta Nenada Markovića čuli smo da je, inače i sama ideja organizovanja akreditovanih seminara o bezbednosti u saobraćaju potekla od kraljevačkog Saveta za bezbednost saobraćaja a da je Agencija za bezbednost saobraćaja prihvatila i podržala tu ideju u saradnji sa Ministarstvom prosvete.
Sinoć održana modna revija u kraljevačkom Domu vojske biće , bez sumnje, događaj koji će se duže pamtiti u gradu na Ibru. Jedan sadržaj ,naizgled, samo zabavnog karaktera pokrenuo je mnoga pitanja i podstakao nadu da se i u teškim ekonomskim uslovima stvari vezane za razvoj preduzetništva mogu pokrenuti u pozitivnom smeru. A da bi se to desilo potrebno je da se oko jedne ideje okupi više mladih kreativnih i energičnih ljudi kakvi su , bez sumnje, bili organizatori ovog događaja. Nešto što je ,na početku, bila samo zajednička ideja- želja Vladimira Rakovića člana gradskog saveta za mlade i Bojane Dolamić, likovnog pedagoga i modnog dizajnera preraslo je, zahvaljujući njihovom entuzijazmu i energiji , u projekat koji je poprimio širi kontekst i koji je oko sebe okupio niz partnera.Njihova ideja da se organizuje modna revija kao događaj na kome će priliku da pokažu svoje umeće dobiti mladi ,neafirmisani modni dizajneri sa teritorije Raškog okruga ali i kao prilika da se demonstriraju potencijali preduzetnika koji posluju u tekstilnoj industriji na ovoj teritoriji podržana je od grada Kraljeva ,Saveta za rodnu ravnopravnost i niza preduzetnika poput frizera,kozmetičara, dekoratera…pa sve do plesnih grupa. Udruženi i umreženi oko jednog projekta mladi stvaraoci su,priredili događaj koji je okupio toliko publike da je velika sala Doma vojske u Kraljevu, u koju može da stane oko 500 posetilaca, bila premala pa su mnogi ostali uskraćeni da proprate ovaj događaj iako je nekoliko desetina najupornijh stajalo unutar dvorane. Na modnoj reviji prikazane su kreacije Kraljevčanki Bojane Dolamić, Danke Karović, brenda „Dasha fashion“, „Suknja ti & ja“, „Brik“, „Libuel“, „Prik“, „Rita“ a predstavljeni su i radovi Nataše Župac i Nataše Đorđević iz Vrnjačke Banje, kao i Mire Pendić iz Raške.I kao što smo na početku teksta već rekli jedna ,nizgled, obična modna revija pokrenula je mnoga pitanja a delom i ponudila moguće metode aktivnost kojima treba podržati razvoj preduzetničkog duha kod najmlađih.Mladi dizajneri okupljeni oko projekta modne revije u Kraljevu za sebe kažu da dizajnirajući svoje snove stvarju modu a mi bi smo predložili da donosioci odluka „ dizajniraju“ svoje ponašanje slušajući više ,i češće , glas kreativnih i energičnih mladih ljudi kojih ima i u manjim mestima.
Popularno kraljevačko izletište i poznato stecište rekreativaca i sportista „Borići“ na Ratarskom imanju od danas su bogatiji za nove sportske i rekreativne sadržaje. Radi se o trim stazi dužine 400 metara sa podlogom od borovog malča , spravama za rekreaciju najmlađih i betonskom stolu za stoni tenis. Grad Kraljevo je sredstva za potrebne radove obezbedio preko Kancelarije za mlade, na konkursu za podršku u sprovođenju omladinske politike koga је finansiralo Ministarstvo omladine i sporta.Ukupna vrednost izvedenih radova je oko 3 miliona dinara od čega je ministarstvo obezbedilo 1,2 milona, a grad 1,5 milona.Ostatk sredstav je donacija UniCredit banke za kupovinu i montažu sprava za rekereaciju najmađih.To je bio povod da se danas ,u „Borićima“ javnosti obrate predstavnici ministarstva , grada, Kancelarije za mlade i Javnog preuzeća za upravljanje građevinskim zemljištem. „Ovo je treći projekat zaredom u poslednje dve i po godine koji ,zahvaljujući proaktivnom stavu Kancelarije za mlade realizujemo sa gradom Kraljevom „ rekla je, između ostalog, Zorica Labudović, rukovodilac Grupe za saradnju sa udruženjima i kancelarijama za mlade Ministarstva omladine i sporta.
Na inicijativu kraljevačke slikarke Hadži Milene Marije Magdalene Kovačević grupa kraljevčanki i njihovih prijateljica iz drugih gradova ovog dela Srbije , različitih profesija, ali već afirmisanih u raznim poslovnim i stručnim oblastima , formirale su udruženje građana „Dame-nekad i sad“ i , prigodnim skupom , u subotu ,objavile početak svog rada.
U Kraljevu je danas, u organizaciji UNDP (Program Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji) predstavljen najnoviji Nacionalni izveštaju o humanom razvoju (NHDR) u Srbiji za 2016 godinu . Ovaj dokument je ,po izboru UNDP u Srbiji , pripremio Centar za istraživanje javnih politika . Tim Centra predvođen Brankom Anđelković i Majom Kovač je , tokom 2015. i 2016. godine , uradio je studiju , odnosno izveštaj na temu otpornost opština u Srbiji na rizike od prirodnih i drugih katastrofa. Izveštaj je nedvosmisleno ukazao na neophodnost značajnih unapređenja u radu opština , lokalnih organizacija i angažovanju građana u slučajevima prirodnih i drugih katastrofa. U fokusu pažnje skupa u Kraljevu bila je tema otpornosti lokalnih zajednica na prirodne nepogode obrađena u segmentu izveštaja pod nazivom „Socijalni kapital – nevidljivo lice otpornosti“ a osnovne preporuke koje su date prilikom predstavljanja studije ticale su se preporuka za unapređenje lokalnih kapaciteta za smanjenje rizika sa naročitim naglaskom na ulogu socijalnog kapitala kao resursa sistema .Jer ,i prirodne nepogode nas podsećaju da smo primarno društvena bića koja snagom svog organizovanog ,usmerenog i umreženog delovanja mogu značajno osnažiti otpornost na prirodne katastrofe. Istaknut je značaj pravovremene informisanosti građana o načinima prevencije katastofa kao i potreba stalnog jačanja svesti građana o mogućim opasnostima i rizicima, o tome kako i gde mogu da dobiju informacije kako da se organizuju u kritičnim momentima.. Sve to će kao krajnji ishod imati jačanje bezbednosti građana i njihovih porodica u kritičnim momentima prirodnih katastrofa. Poslednjih godina je povećan broj prirodnih katastrofa u svetu i u našem okruženju pa je razumljivo da se koncept otpornosti lokalnih zajednica organizovanih u opštine i gradove našao u žiži javnosti, posebno kada je reč o smanjenju rizika od prirodnih katastrofa. U tom kontekstu su , danas , kao primeri dobre prakse, predstavljena iskustva Kraljeva iz prirodnih nepogoda koje su ga zadesile (zemljotres ,novembra 2010, poplave u 2014 i 2015 godini..)o čemu je govorio Zdravko Maksimović dip.inž.geodezije , načelnik Odeljenja za poslove civilne zaštite gradske uprave grada Kraljeva. Kraljevo je, inače , od pre par dana prvi grad u Srbij i, koji je odlukom Skupštine grada vratio naziv Civilna zaštita jednom delu svoje gradske uprave. Skupu u Kraljevu, pored predstavnika susednih opština i gradova iz sliva Zapadne Morave, prisustvovali su i Ivan Bošnjak , državni sekretar u ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Srbije , Steliana Nedera , zamenica stalne predstavnice Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji i gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić koji je ,na početku skupa, pozdravio sve prisutne.
Juče održanu ,osmu sednicu Skupštine grada Kraljeva obeležila je duga rasprava vođena na relaciji opzicija –vladajuća koalicija povodom razmatranja Izveštaja o realizaciji tekućeg budžeta grada za prvih devet meseci ove godine. Činjenicu da je,za prvih devet meseci zabeležen suficit u gradskoj kasi od 263.231.931 dinara predstavnici vladajuće koalicije tumačili su kao znak odgovornog i domaćinskog poslovanja dok je taj isti podatak opoziciji predstavljao „krunski dokaz“ nesposobnosti aktuelne vlasti da efikasno upravlja javnim finasijama i iste koristi kao alat za ubrzani ekonomski razvoj grada. Istovetne razlike ispoljile su se i povodom usvajanja najnovijeg ,drugog po redu, rebalansa ovogodišnjeg budžeta.Vlast je akcenat stavljala na zakonsku obavezu lokalnih samouprava da , do 1.decembra, usklade svoje budžete i razjasne pozicije direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava. Recimo razumevanja radi da u direktne korisnike budžetskih sredstava jedne lokalne samouprave spadaju organi i službe lokalne samouprave a u indirektne pak javna preduzeća ,javne ustanove, fondovi i direkcije osnovani od strane lokalne samouprave i mesne zajednice. Predstavnici opozicije su se ,svojski trudili, da ukazujući na značajna povećanja rebalansom planiranih sredstava na pojedinim pozicijama (reprezentacija, specijalizovane usluge, troškovi putovanja..) osnaže svoju tezu o nesposobnosti aktuelne vladajuće koalicije da upravlja javnim finasijama. Pri tome su se , kao dodatnom argumetacijom služili poređenjem iznosa pojedinih, uvećanih, pozicija i ,kako su rekli, izdvajanjima za rad narodne kuhinje. Predstavnici opozicionog „Lokalnog fronta“ su , u više navrata tokom rasprave po ovim tačkama podsećali odbornike na , od prošle godine, važeću zakonsku obavezu programskog budžetiranja opština i gradova što se , po njihovom mišljenju ne vidi ni u Izveštaju o realizaciji budžeta grada Kraljeva za prvih devet meseci ove godine ni u drugom rebalansu budžeta grada Kraljeva za 2016 godinu. Pri tom su isticali obaveze donosioca programskih budžeta da organizuju čitav proces u nekoliko, zakonom definisanih, aktivnosti pri čemu je bitno organizovanje uključivanja šireg kruga građana u procese planiranja kao i vršenje monitoringa nad svakom „etapom“ u planiranju i usvajanju programskog budžeta. Ne možemo a da ne primetimo, u diskusijama većine odbornika , vidno izostajanje pominjanja značaja strateškog planiranja i strateških dokumenata, kao alata koji omogućava jasno definisanje prioriteta i utvrđivanje najboljeg načina korišćenja resursa javnih prihoda kojima raspolaže grad u funkciji efikasnog, održivog razvoja. Da je toga bilo možda bi se „načeli“ i neki ,na brzinu i bez dovoljno argumenata definisani strateški prioriteti , poput ,recimo, otkupa zemljišta za izgradnju avio-kargo centra ili izgradnje zatvorenog bazena a koji su apostrofirani kao reperi ,krajem prošle godine, pred usvajanje tekućeg budžeta za ,znalo se , ipak „izbornu godinu“. Možda tu treba tražiti uzroke nedopustivo visokog suficita u budžetu grada Kraljeva za prvih devet meseci iako je to pravdano, od strane predstavnika vladajuće koalicije, glomaznim i sporim procedurama javnih nabavki. Sada je već kasno za jednu ,po nama neophodnu, aktivnost organizovane edukacije odbornika gradskog parlamenta o principima ,metodima i značaju programskog budžetiranja pa će i novi budžet za 2017 godinu ,verovatno, biti „replika“ već viđene prakse njegovog kreiranja u uskom krugu čelnika vladajuće koalicije koji će , „spisak želja i političkih obećanja “ u , opet , izbornoj godini (predsednički izbori) pokušati da „uguraju“ u smanjeni budžetski okvir (manje prihoda) jer se , u Kraljevu, još uvek nedovoljno radi na jačanju budžetskih prihoda njihovom diverzifikacijom i većim obuhvatom.
Danas je ,u Kraljevu, u organizaciji Fakultet za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu , održan tematski skup “Dobrivoje S. Božić – izumitelj savremenog sistema kočenja voza“ . Cilj ovog naučnog skupa nacionalnog karaktera je bliže definisanje mesta i uloge inženjera Dobrivoja Božića u svetskim dostignućima XX veka, kao i njegovo mesto među izumiteljima iz Srbije i srpskog porekla. Sadržaj rada skupa vezan je za promociju rezultata Dobrivoja Božića u oblasti razvoja sistema kočenja vozova, a povodom 130 godina od njegovog rođenja u Staroj Raškoj i 40 godina postojanja Univerziteta u Kragujevcu. Na skupu su prezentovani radovi najeminentnijih stručnjaka u Srbiji iz oblasti železničkog mašinstva. Na početku naučnog skupa učesnici i njihovi gosti upoznati su sa delovima izuzetno bogate biografije Dobrivoja Božića koju je priredio prof.dr.Novak Nedić organizator naučnog skupa u Kraljevu. Inženjer mašinstva Dobrivoje S. Božić, je rođen 4. januara 1886. godine u Raški koja se , tada, nalazila na samoj granici sa Otomanskim carstvom, u Kraljevini Srbiji kao prvo dete , mladog paroha Savatija Božića i majke Bosiljke. Božići su živeli u Raški do 1894. Godine kada se , zbog složenih graničnih i političkih odnosa sele u Kraljevo gde Dobrivoje u nastavlja osnovnu školu . Posle gimnazije završene u Kragujevcu , školske 1903/04 godine obrazovanje nastavlja u domenu mašinskog inženjerstva na više fakuteta u Nemačkoj i postaje inženjer mašinstva 10. novembra 1910. godine. Zahvaljujući profesoru Rudolfu Dizelu (izumitelju dizel motora) stiče posebna znanja o konstrukciji gasnih i parnih turbina. Družio se sa Lavoslavom Ružičkim studentom istog univerziteta, a kasnije i nobelovcem za hemiju. Po završetku studija, Božić se vraća u Srbiju i zapošljava se 1911. godine kod Srpskih državnih železnica u njihovoj glavnoj radionici u Nišu. Međunarodna konferencija održana u Berlinu 1909. godine, definiše novih 25 tehničkih uslova koje mora da ispunjava kočnica na teretnim vozovima pa mladi inženjer Dobrivoje Božić brzo uočava problem i potrebu međunarodnog železničkog saobraćaja , i za manje od dve godine inženjerskog rada podnosi svoju prvu prijavu patenta u Nemačkoj 4. novembra 1913. godine Nažalost, njegov stvaralački i istraživački rad prekidaju Prvi i Drugi balkanski rat, kao i Prvi svetski rat, u kome on učestvuje, prvo kao dobrovoljac u artiljerijskom puku Moravske divizije, a zatim u Cerskoj bici. Ulaskom austrijanaca u Kraljevo , Dobrivoje biva uhapšen 1916. godine i sa svojim ocem Savatijem biva osuđen (kao „komit“), a zatim deportovan u logor u Nežideru-Mađarska. Tu ostaje do pred kraj rata. Posle završetka Prvog svetskog rata 1919. godine Božić se vraća radu kod državne železnice Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i intenzivno se vraća istraživanju i konstrukciji kočnice.
Posle nekoliko već prijavljenih patenata 1925. godine je podneo zahtev za sertifikat kočnice Međunarodnoj uniji železnica UIC . Ispitivanje je izvršeno 1927. godine i 1928. godine, na pruzi Zagreb – Karlovac i Lič – Sušak (pruga sa nagibom na gotovo celoj dužini od 25 promila) da bi sepembra 1928. godine, bio dobijen sertifikat za njenu upotrebu u međunarodnom saobraćaju. Posle ovog sertifikata Božić pokušava da se njegova kočnica proizvodi, ali u zemlji nije bilo uslova za to pa Božić prodaje licencu Češkoj Škodi za 400 000 dolara (navodi se i 500 000 zlatnih franaka), stim što je omogućeno pravo njegovoj zemlji da može da ima sopstvenu proizvodnju bez nadoknade.Nakon II svetskog rata biva hapšen pod izmišljenom optužbom da je sarađivao sa nemačkom okupacionom vlašću i od d njega se traži da se odrekne svoje nepokretne imovine, što on čini, te biva pušten iz zatvora. Izlazak iz zatvora koristi za ilegalno napuštanje zemlje 1947. godine sa svojom tročlanom porodicom, i to preko Jadranskog mora u Italiju, a potom i u Kanadu. Početkom šezdesetih godina vraća se u Jugoslaviju i ne odustaje od primene usavršene kočnice u svojoj zemlji. Patentnoj Upravi u Beogradu sptembra 1964 prijavljuje pronalazak novih tipova Božićeve kočnice, i to univerzalne kočnice za teretne vagone sa dejstvom kako u sastavu teretnih vozova tako u sastavu putničkih i brzih vozova sa automatskim podešavanjem kočnih snaga prema brzini kretanja kola. Preminuo je u Beogradu 13.10. 1967. godine u 82. godini života a njegovim naslednicima je tek prošle godine vraćena njihova porodična kuća u Krunskoj 69 (nekadašnje sedište Demokratske stranke)
