Danas je, u gradskoj upravi grada Kraljeva, zamenica gradonačelnika Kraljeva Marica Mijajlović, potpisala sporazum sa generalnim sekretarom SKGO Đorđem Staničićem i time ozvaničila početak saradnje gradske uprave grada Kraljeva i asocijacije lokalnih vlasti u oblasti konkurentnost , analizi komparativnih prednosti u odabranom privrednom sektoru sa teritorije grada Kraljeva i procesu brendiranja. Ovu aktivnost SKGO sprovodi u okviru programa „Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji na putu ka EU – Druga faza“ koji realizuje uz podršku Vlade Švedske i u partnerstvu sa Švedskom asocijacijom lokalnih vlasti i regiona. Svrha ovog programa je pružanje podrške i dalja priprema gradova i opština u Srbiji za pristupanje EU kroz unapređenje kvaliteta usluga, jačanje dijaloga između ključnih aktera i efikasnije lokalne administracije, a u skladu sa principima dobre uprave i poštovanjem rodne ravnopravnosti i ljudskih prava. Stalna konferencija gradova i opština je 12. decembra 2016 godine, raspisala konkurs a na ovaj javni poziv prijavilo se 65 gradova i opština. Žiri, koji su činili stručnjaci iz SKGO i Švedske asocijacije lokalnih vlasti i regiona, kao i nezavisni eksperti, izabrao je 10 gradova i opština koji će u narednih 12 do 36 meseci dobiti podršku SKGO u jednoj od tri oblasti: zaštita životne sredine, unapređenje poslovne klime na lokalnom nivou i prevencija i upravljanje vanrednim situacijama na lokalnom nivou. Vlade Švedske u partnerstvu sa Švedskom asocijacijom lokalnih vlasti i regiona je za realizaciju ovog projekta obezbedila više od 3 miliona vera a milion i tristotine hiljada obezbedila je Stalna konferencija gradova i opština. Jedna od prvih projektnih aktivnosti projekta odobrenog Kraljevu biće izbor privrednih delatnosti na teritoriji grada čiji će se lanci vrednosti ispitati u naredne tri godine a ishod projekta trebalo bi da bude brendiranje pojedinih proizvoda iz privrednih delatnosti. Danas su, u odgovoru na naše pitanje, pomenute oblasti drvoprerade i poljoprivrede ali konačna reč odbira biće prepuštena domaćim i stranim stručnjacima angažovanim na projektu što je ispravan put.
Antrfile
Slabo interesovanje opština i gradova za korišćenje solarne energije
Odgovarajući na naše pitanje o angažmanu članica asocijacije gradova i opština u davanju eventualnih predloga za izmenu propisa koji onemogućavaju adekvatno korišćenje solarne energije u skladu sa potrebama lokalnih samouprava za energijom potrebnom za njihove javne objekte a posebno u skladu sa izuzetnim napretkom tehnologija solarnih panela što ih čini sve jeftinijim , dostupnijim i efikasnijm, generalni sekretar SKGO Đorđe Staničić je izneo zabrinjavajući podatak da ,do sada, nije bilo ni jednog predloga za izmenu tih propisa pa dakle ni prošlogodišnje Uredbe o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača energije , koja samo solarne i elektrane na vetar ograničava kvotama i to od 2 MW za solarne elektrane na objektu pojedinačne snage veće od 30 kW do 500 kW ili 6 MW za solarne elektrane na zemlji pojedinačne snage do 500 kW.
Sinoć je u Narodnom muzeju Kraljevo predstavljana knjiga Bura dr Luisa Marera koja je prvi put objavljena u Kremsu (Austrija) 1947. godine. Zahvaljujući dr Evi Rihter Marer i mr Volfrangu Mareru , deci i naslednicima dr Alojza Marera , koji su večeras prisustvovali predstavljanju knjige njihovog oca, kraljevački muzej je dobio pravo prevoda na srpski jezik. Knjigu je sa nemačkog prevela Gordana Timotijević a recenziju je potpisao istoričar Balkanološkog instituta SANU dr.Ljubordrag-Braca Ristić. Na večerašnjoj promociji čulo se da je srpski prevod izašao dve nedelje pre drugog izdanja knjige u Austriji koje se od originalne verzije razlikuje dopunom šezdeset strana koju je napisao poznati austrijski istoričar osvetlivši vreme i konteks u kome je knjiga objavljena .To je vreme u kome su u Austriji, neposredno posle II svetskog rata, još uvek prisutne američke i ruske okupacione trupe . Takvo vreme , a posebno sukob koji je usledio između ondašnjeg SSSR-a i ondašnje Federativne Narodne Republike Jugoslavije oko takozvane Rezolucije Infombiroa, uticali su , po rečima mr Volfranga Marera da njegov otac Alojz ,autor knjige , istu povuče iz prodaje.Odluka njegovih naslednika da knjiz i,novim izdanjima na srpskom i nemačkom jeziku, „vrate život“ proistekla je iz njihove duboko lične potrebe da od zaborava spasu ne samo uspomenu na svog oca već i osećaja da u ovim sadašnjim vremenima valja ,na sve načine, promovisati one vrednosti koja knjiga njigovog oca Luisa Marera u sebi nosi. Knjiga govori o mladom vojniku Vermahta , Alfredu Kroneku, koji se još u Beču, pred početak Drugog svetskog rata upoznaje sa komunističkim idejama. Početkom rata biva mobilisan i ubrzo, po kazni, dobija premeštaj za Srbiju i biva stacioniran u Vrnjačkoj Banji, i kasnije u Kraljevu. Preko svog prijatelja Gerharda Šmidla (kome je i posvećena ova knjiga) stupa u kontakt sa partizanima, postaje njihov obaveštajac i do kraja rata sarađuje sa njima.Šmidl ,pred kraj rata, biva otkriven , uhapšen i streljan ali tokom saslušanja lažnim iskazom zaštićuje Luisa Marera alijas Alfreda Kroneka pa je ova knjiga ,kako se večers čulo, svojevrsni spomenik drugarstvu i ratnom prijateljstvu zahavljujući kom je Luis i preživeo rat. Knjiga koja je napisana sa nesumnjivim simpatijama prema srpskom narodu, pored beleženja istorijskih događaja, susreta sa značajnim ali i običnim ljudima i slikanja njihovih sudbina, sadrži i autentične opise ulica, trgova, bašta, kafana, vila, gospodskih i sirotinjskih kuća u Vrnjačkoj Banji, Kraljevu i Trsteniku.Ovaj neveliki istoriski roman pod simboličnim imenom Bura izazvao je i buru emocija među prisutnima na promociji posebno posle govora dece i unuka Luisa Marera koji su bili prožeti duboko pacifističkim porukama kao i porukama da se ljudi i narodi međusobno bolje upoznaju i sarađuju i na taj način preduprede unutar svojih društava one pokrete i političke projekte koji bivaju uzročnici međunarodnih sukoba i ratova.
Večeras je grupa od oko dvestotine mahom mladih ljudi organizovala protestnu šetnju od Trga srpskih ratnika glavnom gradskom ulicom u Kraljevu. Protestanti su posebno glasni bili pred sedištem Gradskog odbora Srpske napredne stranke koje se,inače, nalazi na tom trgu uzvikujući „Sistem te laže“ , „Puk’o si“, „Ima nas“, „AV, AV“, „Vučiću, lopove“…. Posle protestne šetnje i ponovnog kraćeg zadržavanja na Trgu srpskih ratnika uz neprekidno uzvikivanje parola protiv Aleksandra Vučića okupljeni protestnti su se razišli uz pozive upućene okupljenima da se sutra,ponovo, u isto vreme u 18 časova okupe ali i da svako sa sobom povede bar još nekoga. Do ovog protesta u Kraljevu ,došlo je posle poziva upućenog preko društvenih mreža pod nazivom „Protest protiv diktature“.
Kraljevčani su danas imali prilike ,u dva navrata, da se sretnu i razgovaraju sa predsedničkim kandidatom Vukom Jeremićem. Pre podne Vuk je sa suprugom Natašom prošetao Kraljevom i razgovarao sa građanima a večeras je , u Poslovnom centru „Melos“, imao vrlo posećen skup koji je protekao u višesatnom razgovoru sa građanima . Vuka je , najpre, pozdravila Marija Kardžović iz Kraljeva brucoškinja na međunarodnom smeru Fakulteta političkih nauka u Beogradu a potom je on, svoj razgovor sa kraljevčanima , započeo pitanjem :„ Hoćemo li dozvoliti da nas ova nesposobna vlast vodi još pet godina. Hoće li to dozvoliti Kraljevo grad u kome je , malte ne , sve što je moglo biti upropšaćeno. Grad u kome su se nekad proizvodili vagoni , vatrostalne opeke , nameštaj ,a danas je grad koji grca pod tertom siromaštva , grad u kome na njihovim televizijama slušamo obećanja kako će nam , za dve godine , pa opet za još dve godine, biti bolje a da do tog boljeg da nemo gledamo kako nas je sve manje i kako nam mladi obrazovani ljudi napuštaju zemlju? Drugog aprila im to nećemo dozvoliti “
„Moj predsednički program sadrži vrlo jasnih sedamdeset mera , i ni jedan jedini dan proveden na funkcijи predsednika neću propustiti da se borim da te mere , zajedno sa vama , sprovedem kako bi smo zaustavili ovaj sunovrat . Ja sam posle svoje uspešne međunarodne diplomatske karijere mogao da se povučem , da biram za koga ću i pod kojim uslovima da radim, da živim gde hoću ali odlučio sam da uđem u ovu trku zbog Srbije i zbog vas da , zajedno, menjamo stvari na bolje ali najpre treba da ove , nesposobne, oteramo sa vlasti . Sav svoj međunarodni ugled i sve svoje međunarodne kontakte staviću u funkciju dovođenja pristojnih i moralno i etički prihvatljivih stranih investitora .“
Višednevni protesti nekadašnjih radnika Fabrike vagona i radnika drugih kraljevačkih preduzeća koja su,po raznim osnovama,prekinula rad , nastavljen je i i danas su , okupljanjem u Skupštini grada. A na jučerašnjem protesnom skupu održanom posle šetnje gradskim ulicama Dragan Mitrović, predsednik Inicijative za prava radnika u Kraljevu je pozvao radnike da se sutra, u petak , okupe u 12 sati ispred Fabrike Vagona i da , kako je rekao , „po starom srpskom običaju održe opelo za Fabriku vagonaabriku uz sveće, kafu i rakiju“.On se tom prilikom zapitao šta su razlozi zbog kojih država nije uspela da nađe rešenje koje bi omogućilo nastavak proizvodnje i remont vagona za srpske železnice u Kraljevu a ne da se , kako je rekao , to radi u fabrici „Đura Đaković“ Slavonskom Brodu.Podsećanja radi recimo da se potraživanja radnika Fabrike Vagona po osnovu neisplaćenih zarada ,u proseku, kreću oko 600 000 dinara po radniku a da taj dug datira još od pre 2015 godine što ga ,sa pripadajućim kamatama, čini znatno većim.
Danas je, u Kraljevu , boravio Vladan Vukosavljević , Ministar kulture i informisanja u Vladi Srbije ,predstavljajući akciju „Negujmo srpski jezik“.“ Ministar je u Kraljevu najpre imao razgovor sa gradonačelnikom Kraljeva dr. Predragom Terzićem i njegovim saradnicima iz ustanova kulture grada Kraljeva. Posle sastanka ,koji mediji nisu mogli da prate u celini , ministar i gradonačelnik su odgovarali na novinarska pitanja a jedno od njih bilo je i naše ,upućeno ministru , o tome da li mu je zasmetalo što, prilkom njegovog prvog boravka u Kraljevu u funkciji Ministra kulture i informisanja nije bilo predstavnika medija na zvaničnom sastanku ,što ,naravno, nije njegov propust već propust organizatora iz Kraljeva. Odgovarajući na to , a i na kasnije postavljena druga pitanja u vezi medija , ministar Vukosavljević je, objasnivši da mu je žao što nije bilo predstavnika medija na zvaničnom sastanku, izrazio spremnost da se što pre njegov državni sekretar, ili on lično, sretnu sa predstavnicima kraljevačkih medija istakavši potrebu da lokalni mediji i njihove asocijacije uzmu aktivno učešće u izradi nove medijske strategije.Taj dokument će , po njegovim rečima , bit urađen za par meseci i predhodiće neophodnim izmenama Zakona o javnom informisanju.I kroz izradu Strategije i kroz izmene Zakona nastojaće se da se jasnije postave pravila sprovođenja projektnog finasiranja od strane lokalnih samouprava.Time bi se stvorio normativni okvir koji bi onemogućavao sadašnje šarenolko postupanje opština i gradova koje se ,između ostalog , ogleda i u činjenici da mnogi gradovi i opštine, poput Kraljeva recimo, još uvek nisu raspisali konkurse za projektno sufinasiranje medija što praktično znači da u tim sredinama lokalni mediji u prvoj polovini godine neće dobiti ni dinara budžetskih sredstava za svoje projektne aktivnosti.U senci ministrovih odgovora o problemima lokalnih medija ostalo je i hvaljenje gradonačelnika Kraljeva podatkom da se iz gradskog budžeta za rad ustanova kulture izdvaja više od 6 odsto gradskog budžeta ili preko 200 miliona dinara.Razumljivo, jer tu hvalu slušaju i javnosti treba da prenesu mediji za čije je finasiranje iz gradskog budžeta opredeljeno tek 15 miliona dinara ili 0,5 odsto budžeta. Eto i to je alarmantni podatak o dvostrukim aršinima čelnika grada Kraljeva kada je reč o odnosu prema medijima i kulturi.Ovi prvi se ,stalno, podsećaju na to da su na tržištu a ovi drugi se, barem u Kraljevu još uvek uspešno „čuvaju“ od tog istog tržišta.Svoj boravak u Kraljevu ministar je završio obilaskom Kraljevačkog pozorišta, gde ga je upravnik pozorišta Miodrag-Miško Dinulović upoznao sa stanjem u ovoj ustanovi kulture koja ima problema sa neuslovnim prostorom koji je , početkom februara, dodatno devastiran havarijom toplovoda. Upravnik Dinulović je izrazio nadu da će Ministarstvo kulture imati više razumevanja za potrebe ovog pozorišta istakavši posebno projekat kojim pozorište i lokalna samouprava učestvuju na konkursu „Gradovi u fokusu 2017“ čija bi realizacija trebala da unapredi kapacitete u kulturi i kulturnu ponudu Kraljeva.
Večeras je u Kraljevu u sali Poslovnog centra „Melos“, ispunjenoj do poslednjeg mesta ,u okviru svoje predizborne kampanje govorio Saša Janković . On je , u Kraljevo, došao u društvu akademika Dušana Teodrovića, prof.dr Vesne Rakić-Vodinelić , proslavljenog košarkaškog trenera Dušana Dude Ivkovića, pisca Dragana Velikića , glumca Branislava Trifunovića i muzičara i pisca Marka Šelića-Marčela a za dobru atmosferu u gradu na Ibru i na samom predizbornom skupu pobrinuli su se građani Kraljeva i ,naravno, predstavnici Lokalnog fronta koji ,inače, od izbora u aprilu 2016 godine, ima svoju odborničku grupu u Skupštini grada Kraljeva .Kraljevo je prvi grad koji je , sada kao zvanični predsednički kandidat, posetio Saša Janković i to je svojevrsno priznanje ,pre svega, Lokalnom frontu a potom i kraljevčanima za podršku koju su mu pružili u danima koji su predhodili njegovoj kandidaturi. Predizbornom skupu predhodila je zajednička konferencija za novinare sa grupom gradjana , od koje je „sve pocelo“ pre dve godine upriličena na Trgu Jovana Sarića, potom je organizovana šetnja glavnom ulicom i neposredan susret sa građanima, organizacijama i pojedincima koji su podrzali Sašu Janković , a zatim je usledila i šetnja glavnom gradskom ulicom do Poslovnog centra „Melos“. Pre Saše Jankovića okupljenim građanima su se obratili gosti iz Beograda a posebne ovacije doživeli su 
akademik Dušan Teodorović , čija je majka kraljevčanka , proslavljeni košarkaški trener Dušan- Duda Ivković kao i kraljevački pesnik Dejan Aleksić. Svi govornici su naglasili nužnost sopstvenog političkog angažmana za podršku predsedničkoj kandidaturi Saše Jankovića jer je njegov izbor jedina garancija da se Srbija i naše društvo u celini vrate u normalne civilizacijske tokove od kojih ih postojeća vlast ubrzano udaljava . Predsednički kandidat Saša Janković se u svom obraćanju najpre zahvalio hrabrim kraljevčanima okupljenim u „Lokalnom frontu“ koji su mu pružili podršku , pre dve godine kada mu je bilo najteže i kada se našao na velikoj životnoj prekretnici shvativši da se uzurpirana država okrenula protiv njega kao njenog službenika samo zato što se zalagao za poštovanje Ustava i zakona koji bi trebali da važe za sve građane podjednako. „Lokalni front“ mu je, tada, uputio poziv da istraje u svojoj borbi za poštovanje zakona promovisavši i sopstveni slogan „Bez straha“ koji je , sada, moto čitavog građanskog otpora protiv uzurpacije institucija sistema od strane vladajuće klike. Janković je kraljevčanima poručio da je vreme da se ujedinimo u borbi za povratak institucija u okvire zakona i na korist građana obrazlažući taj svoj apel brojnim primerima kršenja zakona i Ustava od strane vladajuće partije i njenih satelita. Institucija predsednika koja simboliše i državno jedinstvo je prva koju građani treba ,na izborima,da povrate zaključio je Janković svoje obraćanje kraljevčanima da bi se potom u holu Poslovnog centra „Melos“ strpljivo fotografisao sa građanima koji su želeli da sačuvaju uspomenu na ovaj današnji skup.
Kraljevo je sa 1529 km2.,po teritoriji, najveća jedinica lokalne samouprave u Srbiji . Već ova činjenica ukazuje na složenost ,brojnost i veličinu komunalnih i drugih problema kojima se izabrani predstavnici građana trebaju baviti . Uzmimo ,recimo samo jedan primer-veličinu putne infrastrukture (326,19 km opštinskih puteva) za koju se , prema važećim normama iako se u njima za nadležnosti (obaveze) najčešće koriste opisni pojmovi tipa „stara se“ ili „podstiče i pomaže“ , grad Kraljevo mora brinuti samostalno i sopstvenim sredstvima pa će nam odmah biti jasno koliko je složen i odgovoran posao zadovoljena javnih (opštih) potreba građana Kraljeva. Šta ,tek, onda reći za društvene i političke procese kojima se artikulišu i definišu tako složene i brojne javne(opšte)potrebe građana osim da je to još veći i odgovorniji posao koji , prvenstveno, pripada izabranim predstavnicima građana ali ne abolira i same građane i njihova udruženja za te procese. Naprotiv, normativa društvenog i političkog sistema jasno ukazuje da svi pobrojani akteri tog procesa imaju i svoju ulogu i svoju odgovornost za neophodni društveni konsenzus oko artikulisanja javnih potreba ali i mogućnosti javnih finasija grada Kraljeva. Teorijiski a i normativno stvari stoje tako ali u praksi je to sasvim drugačije što se , nažalost , videlo i prilikom usvajanja ovogodišnjeg budžeta grada Kraljeva,najvažnijeg pravnog ali i političkog akta ako pod pojmom politički akt razmotrimo rashodnu stranu budžeta iz koje bi trebalo da se vidi kakvu politiku zagovara i vodi lokalno rukovodstvo i vladajuća koalicija i koliko tako definisana politika predstavlja opšti , javni interes . I zaista šta se to da videti kroz planirane rashode za 2017 godinu u budžetu grada Kraljeva? No, pre nego se pozabavimo traganjem za budžetski definisanim politikama-ciljevima vladajuće koalicije i lokalnog rukovodstva ne možemo a da ne primetimo neke pozicije na prihodnoj strani budžeta ,na onoj strani koja treba da obezbedi sredstva za realizaciju tako definisanih ciljeva-politika a koje su , po svom karakteru i obimu zabrinjavajuće u smislu stvaranja realnih predpostavki za realizaciju planiranog. To su pre svega dva podatka o planiranim prihodima a prvi se tiče prihoda od naknade za korišćenje prostora i građevinskog zemljišta u iznosu od 284.328.550 dinara a drugi se odnosi na tekuće transfere drugih nivoa vlasti u inosu od 752.438.000 dinara.Plan prihoda od prostora i građevinskog zemljišta čini se nerealnim ako se zna da je u prošlogodišnjem budžetu po tom osnovu bilo planirano 261.734.776 dinara a da je za prvih devet meseci 2016 godine ostvareno samo 24.537.672,69 dinara ili 9,38 odsto. Što se tiče planiranih transfernih sredstava ona su , reklo bi se, realno planirana za 2017 godinu ako se zna da je ostvarenje u prvih devet meseci 2016 iznosilo 606.403.915,95 ili 77,98 odsto od plana. No zabrinjavajuće je da budžet grada Kraljeva u tako visokom procent od čak četvrtine planiranog budžeta zavisi od tog izvora prihoda. Jeste da su naše državne finasije , trenutno, stabilne ali su i one itekako zavisne od negativnih spoljnih uticaja pa se to očas posla može preliti na visinu planiranih (čitaj obećanih) transfernih sredstava. Vratimo se , uz predpostavku da će se planirani prihodi budžeta grada Kraljeva ostvariti (a sva je prilika da neće), ipak osnovnom pitanju koga smo pokrenuli a to je kakvu politiku zagovara i vodi lokalno rukovodstvo i vladajuća koalicija i koliko tako definisana politika ,zaista, predstavlja opšti , javni interes . Prvo što pada u oči jesu podatci da je za tri bitna programa izdvojeno jako malo sredstava : lokalni ekonomski razvoj 19.000.000 miliona dinara , razvoj turizma 17.981.250 dinara i poljoprivreda i ruralni razvoj 70.500.000 dinara ili , zbirno , 3,1 odsto budžeta dok je za samo jednu programsku aktivnost ,upravljanje građevinskim zemljištem, u okviru programa urbanizma i prostornog planiranja predviđeno čak 335.400.000 dinara ili 11 odsto ukupnog budžeta. Ovako visok iznos sredstava predviđen je , između ostalog , i za navodnu kupovinu zemljišta (125.000.000 dinara) za gradnju budućeg kargo centra u blizini budućeg aerodroma „Morava“ koga , razne političke garniture, otvaraju evo bezmalo čitavu deceniju a najčešće pred neke izbore. Poslužimo se , primereno rečenom , sintagmom da se , u ovom slučaju „iz aviona“ vidi da je ovo primer, odsustva kompetetivnosti kao pokretača ekonomskog razvoja i nepoznavanja raspoloživih resursa čime se ograničeni finansijski resursi grada , drugu godinu zaredom, usmeravaju ka nekom , najblaže rečeno , nepoznatom cilju itekao udaljenom od realnog javnog interesa i potrebe za novim radnim mestima do kojih je ,sigurno, lakše i sa manje ulaganja moguće doći u poljoprivredi i turizmu snažnije podržanim iz javnih prihoda. Bilo bi više nego interesantno da nam donosioci ovakvih odluka saopšte na koji način , gde su, kada i kako uočili potrebe i interese građana koji pune budžet grada da , baš sada, treba kupovati zemlju za budući kargo centar? Zar im , primera radi , ne bode oči činjenica da još uvek nema nikakvih efekata po javne finansije grada od desetine hiljada hektra zemljišta u posedu tog istog grada . Razmere apatičnosti i nezainteresovanosti građana Kraljeva za društvenim a pre svega političkim angažovanjem su više nego zabrinjavajuće pa smo svedoci da se to zloupotrebljava i u cilju prikrivanja nedostaka vizije, nekompetentnosti i nerada dela političkih lidera vladajuće koalicije . U tom kontekstu treba gledati i 0,5 odsto izdvojenih sredstava iz budžeta grada za javno informisanje jer informisani građani očas postanu aktivni u političkim procesima a to , čini se , nije baš poželjno.