Danas je u kraljevačkom Spomen parku upriličen Dan sećanja na nevino stradale žrtve u oktobru 1941 godine. Ovome je predhodila komemorativna sednica Skupštine grada Kraljeva a u okviru pomena na nevino stradale , u Spomen parku , su glumci Kraljevačkog pozorišta izveli inscenaciju poeme „Smrt u kući“ kraljevačkog pesnika , i nekadašnjeg urednika kulturne rubrike u „Borbi“, Bogdana Mrvoša , u režiji Aleksandre Kovačević . Decenijam unazad Kraljevo obeležava i seća se dana iz oktobra 1941 godine kada su pripadnici 717 rezervne pešadijske divizije 749 puka nemačkog Vermahta ,pod komandom majora Ota Deša, , čiji su pripadnici mahom bili austrijanci i prusi , sprovodeći naredbu generala nemačke pešadije u Srbiji Franca Bemea , izdatu 10.oktobra 1941 godine , o streljanju 100 zarobljenika ili talaca za svakog ubijenog nemačkog vojnika.Tada je , u Kraljevu, u periodu od 15 do 20 oktobra streljano 2190 nevinih talaca , mahom žitelja grada na Ibru ali nekoliko desetina izbeglica iz Slovenije i sa Kosova koji su se tih burnih dan našli u Kraljevu. Dugo se u javnosti operisalo sa znatno većim brojem nevino stradalih ali je zahvaljujući naporu Narodnog muzeja iz Kraljeva ali pre svega višeg kustosa Silvije Krejaković ,tokom sedmogodišnje realizacije projekta „Popis žrtava II svetskog rata u Kraljevu“, u periodu 2002 do 2009 godine utvrđen ovaj broj streljanih imenom i prezimenom. Koncept sećanja na ove tragične dan menjan je više puta tokom svih predhodnih 76 godina, od plahata iz 1942 godine kojim je najavljen Godišnji parastos, preko Svečanog šestogodišnjeg pomena iz 1948 godine ,zatim Oktobarskih svečanosti ,Kraljevačkog oktobra , dočekivanja „Voza bratstva i jedinstva“ pa sve do izvođenja avangardnih pozorišnih i muzičkih performansa krajem sedamdesetih i osamdestetih godina prošlog veka , da bi se stiglo do današnjeg načina obeležavanja . On , u jednom delu , podrazumeva parastos nevino stradalim kao verski obered a u drugom delu polaganje venaca ,uz predhodni počasni plotun a potom i izvođenje prigodnog programa primerenog sadržaja nekog od , primarno lokalnih, kulturnih stvaralaca. Uprkos protoku vremena projekat kraljevačkog „Spomen parka“, izabran kao prvonagrađeni na opštejugoslovenskom konkursu iz 1971 godine, autora Spasoja – Paje Krunića ,beogradskog arhitekte, nije dovršen ali je dobio neke nove sadržaje, poput Spomen kapele , istog autor čija gradnja traje zadnje četri godine , i koja , nažalost , takođe nije završena kao što ni sam Spomen park nije kompletno ograđen pa često ,tokom godine , biva žrtvom različitih vidova vandalskog ponašanja pojedinaca.Ovogodišnjem Danu sećanja prisustvovalo je, uprkos lepom vremenu, manje od hiljadu prisutnih pa i to ,na svoj način, kazuje da se ,i sadašnji koncept obeležavanja, valja preispitati i , ako treba, osavremeniti sadržajima primerenim senzibilitetu novih naraštaja koji treba da neguju sećanje na te tragične dane kako je to ,između ostalog, danas poručio, u svom obraćanju na Spomen parku i gradonačelnik Kraljeva dr. Predrag Terzić. 
Posts Tagged ‘kraljevo’
Poljoprivreda je prva na udaru klimatskih promena !
Danas je, u Kraljevu, u okviru nedelje obeležavanja Međunarodnog dana smanjenja rizika od prirodnih katastrofa , u Poljoprivredno-hemijskoj školi „dr.Đorđe Radić“, održana panel- diskusija na temu „Klimatske promene i uticaji na poljoprivredu. Organizatori panela, Odeljenje za poslove civilne zaštite gradske uprave grada Kraljeva , FAO (Orgnizacija za hranu i poljoprivrednu Ujedinjenih nacija) za Srbiju i Poljoprivredno-hemijska škola „dr. Đorđe Radić “, su , pored učenika završnih razreda škole domaćina , pozvali i predstavnike Poljoprivredno savetodavne stručne službe „Ibar“, Saveta za poljoprivredu grada Kraljeva i jedan broj poljoprivrednih proizvođača. Na panelu se , od više učesnika u raspravi čulo niz relevantnih i zabrinjavajućih podataka o brojnim , negativnim promenama , u sektoru poljoprivrede , u ovom delu Srbije , koje su direktno uzrokovane klimatskim promenama. Proces degradacije poljoprivrednog zemljišta pod uticajem klimatskih promena se ispoljava u nekoliko pojavnih oblika a njihov zajednički imenitelj jeste smanjivanje površina obradivog zemljišta, što uz izražene trendove depopulacije sela u Srbiji za rezultat ima na jednoj strani sve veće troškove poljoprivredne proizvodnje a na drugoj sve neizvesnije konačne ishode u vidu obima i kvaliteta poljoprivrednih proizvoda. Dodamo li tome , kako je danas na panelu rečeno, i nedostatak adekvatnih organizacija poljoprivrednika eto razloga više za zaključak da je poljoprivreda najugroženija privredna aktivnost u Srbiji dejstvom klimatskih promena. Otklanjanje uzroka a to je bez sumnje borba protiv klimatskih promena na svim nivoima, a pre svega na lokalnom, iziskuje dobru organizovanost svih društvenih činilaca, multidisciplinarni i multisektorski set mera i aktivnosti. Katastrofalne poplave iz 2014 godine u kojima su bili ugroženi životi, zdravlje i imovina više od 1,6 miliona ljudi (22 procenta ukupnog stanovništva) u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji , o čijim razmerama najbolje govore podatci da je ukupna šteta od poplava iznela 1,7 milijardi evra ili više od 4 procenta BDP, su otkrili i osnovni problem našeg društva a to je nepostojanje adekvatnog sistema bilo za prevenciju bilo za sanaciju posledica elementarnih nepogoda uzrokovanih klimatskim promenama.Nizom sistemskih mera organizacionog , normativnog i finansijskog karaktera uz pomoć više međunarodnih organizacija poput EU , FAO, UNDP, Svetske banke inicrane su mnoge promene kojim započinje izgradnja efikasnog i funkcionalnog sistema za borbu protiv klimatskih promena. Akcenat je prebačen na aktivnosti preventivnog karaktera među koje ,svakako, spadaju i razni oblici edukacije svih segmenata društva a posebno mladih u cilju jačanja njihovih sposbnosti percepcije uzročnika klimatskih promena na lokalnom nivou i njihovog uključivanja u preventivne aktivnosti raznog formata koje treba da smanje uzročnike klimatskih promena. No, reč je o dugoročnom, vrlo zahtevnom i kompleksnom poslu koji zahteva više zajedništva kako reče jedan od učesnika citirajući afričku poslovicu : Ako hoćeš brzo-Idi sam ali ako hoćeš daleko-Idi zajedno sa drugima.Jer, snaga za borbu protiv klimatskih promena se mora tražiti isključivo u znanju, organizovanosti i zajedništvu jedan je od zaključaka danas održanog panela u Kraljevu.
Izveštaj je jedan od sadržaja medijskog projekta „Snagom zajedništva i znanja protiv prirodnih nepogoda“ koga sprovode „KV Novosti-on line“ a koga je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja .
Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja Ministarstva kulture i informisanja.
Najmlađi kraljevčani u maloj školi civilne zaštite
Oko 500 učenika nižih razreda, iz osam osnovnih škola sa teritorije grada Kraljeva bilo je ,predhodnih dana, uključeno u akciju „Mala škola civilne zaštite“ koju je kao aktivnost istoimenog projekta sprovelo Odeljenje za poslove civilne zaštite Gradske uprave grada Kraljeva.U školama su organizovane edukativne radionice pod nazivom „Zaštita životne sredine i prevencija posledica prirodnih nesreća“. Ovu aktivnost Odeljena , kao i niz drugih ranije sprovedenih u cilju edukacije najmlađih za preventivno postupanje u vanrednim situacijama uzrokovanim posledicama klimatskih promena, podržao je „Karitas“ Srbije. Zahvaljujući ovoj organizaciji škole su dobile postere koji najmlađim daju praktična uputstva o njihovom postupanju u slučaju nastanka poplave, požara i zemljotresa.Školama su uručene i edukativne društvene igre „Ne rizikuj čoveče“. Izradu ovih materijala podržali su i Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije, kao i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Sprovođenje ovog projekta samo je još jedna potvrda da se Odeljenje za poslove civilne zaštite Gradske uprave grada Kraljeva , sve češće , kako u zemlji tako i u inostrastvu , s pravom, ističe kao primer dobre prakse u izgradnji sistema delovanja lokalne samouprave u vanrednim situacijama , i to pre svega zbog izmeštanja fokusa svog delovanja primarno na poslove preventivnog delovanja u borbi protiv elementarnih nepogoda kao posledica klimatskih promena.
„Srebrni kazan“ na novoj lokaciji i sa novim rekordima
U Kraljevu je danas , po 27 put zaredom ,organizovano takmičenje u kuvanju pasulja zvaničnog naziva „Srebrni kazan“ a u narodu poznatije kao „Pasuljijada“ pod pokroviteljstvom grada Kraljeva a u organizaciji Turističke organizacije Kraljevo .Ovogodišnja kulinarska smotra organizovana je, po prvi put, na novoj lokaciji na šetalištu tik kraj Ibra i na travnatom delu gradske plaže.Lepo vreme i brojni posetioci dali su za pravo organizatorima za ovaj potez sa izmeštanjem mesta održavanja „Pasuljijade“ koja je, ranijih godina organizovana najpre na Trgu srpskih ratnika u strogom centru grada što je , od starta, izazivalo brojne kontroverze u javnosti. Takmičenje je potom preseljeno na Gradski kej ali ni ta lokacija nije bila sretan izbor jer je podrazumevala privremeno zatvaranje dela Čika Ljubine ulice pa je i to argument više da je ovo , čini se, pravo mesto da se „Pasuljijada“ skrasi i , najzad, preraste u trodnevni , narodni, vašar što je , uz njenu samoodrživost naglasio predsednik Organizacionog odbora manifestacije Aleksandar Erac na svečanom otvaranju. 27 kulinarsku smotru svečano je otvorio gradonačelnik grada Kraljeva dr.Predrag Terzićpozdravivši takmičare ,goste i posebno mlade članove folklornih društava koji su svojom pesmom i igrom ukrasili kulinarsko slavlje. Prvo takmičenje na novoj lokaciji ostaće zabeleženo i po oborenom broju prijavljenih takmičarskih ekipa, a njih je ,prema rečima organizatora iz Turističke organizacije grada Kraljeva, 55. Takmičari dolaze iz svih krajeva Srbije ali ima ih i iz inostranstva:Makedonije, Rumunije i Crne Gore. Svi oni su se nadmetali za priznanja u tri kategorije: amateri, profesionalci i najlepše uređeni štand a sveukupni pobednik je ekipa Gerontološkog centra iz Matruške Banje. „Pasuljijada“ je , ove godine, upotpunjena i izložbom poljoprivrednih mašina a njen svojevrsni nastavak je u nedelju 24.septembra kada će , na istoj lokaciji, biti organizovano takmičenje u pripremanju ajvara „Izađi mi na teglu“ u organizaciji udruženja „Bašta-mašta“ iz Beograda. Ova manifestacija se , inače , održava s širom Srbije u više od 20 gradova. Ajvar koji bude skuvan tog dana biće plasiran će u humanitarne svrhe, a pobednik iz Kraljeva će se plasirati direktno u finale na nivou Srbije.
Antrfile
Ni „Pasuljijada“ ne mogaše bez „ partizana“ i „četnika“ !
Svojevrsni kuriozitet na 27-oj „Pasuljijadi“ bili su štandovi gradskih oodbora dve stranke koje za sebe kažu da su na levom spektru srpske političke scene : Pokreta socijalista i Socijalističke partije Srbije. Nedaleko od njih svoj štand je imala i grupa mladića iz obližnjih Podunavaca koji su , svojim stajlingom i pesmom , jasno stavljali do znanja da su „fanovi đenerala Draže“. Bliski susret levice i desnice protekao je miroljubivo i bez ikakvih incidenta. A i zašto bi ,kad su ,možda baš njihovi predci , u pokušaju oslobađanja Kraljeva oktobra 1941 godine, nastupali zajedno.
Kraljevo slavi Stefana Prvovenčanog
U Kraljevu će se , tokom čitave naredne nedelje, realizovati niz kulturnih manifestacija i međunarodni naučni skup istoričara „Srpska kraljevstva u srednjem veku“, posvećeni obeležavanju osamstote godišnjice od krunisanja Stefana Prvovenčanog 1217 godine u manastiru Žiča. Prema nekim istorijskim izvorima ovaj značajan čin u istoriji srpskog naroda desio se , pre osamstotina godina na Spasovdan , kada je Rastko Nemanjić (monaški Sava ) krunisao, po vizantijskom krunidbenom obredu, svog brata Stefana za prvog srpskog kralja krunom zatraženom od rimskog pape još 1204 godine a dobijene , tek te 1217 godine, od pape Honorija III.Taj čin i dve godine kasnije stečena samostalnost Srpske crkve temelji su međaši srpske srednjovekovne državnosti. Organizacijom sedmodnevnog programa pod nazivom „ Kralj Stefan Prvovenčani- Osam vekova“ grad Kraljevo, na inicijativu Društva istoričara Raškog okruga, pokreće niz aktivnosti čiji bi krajnji ishod trebalo da bude uvrštavanje 7. Oktobra – Kraljevada ( crkveni praznik Sveti Simon monah) u red državnih praznika a što bi , po mišljenu inicijatora , trebalo da se desi 2019 godine kada se bude obeležavalo i osam vekova crkvene samostalnosti . Na današnjoj konferenciji za štampu gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić je istakao da je , još 12 jula , Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prihvatio da bude pokrovitelj ovogodišnje manifestacije „ Kralj Stefan Prvovenčani-Osam vekova“ dok su njeno održavanje svojim donacijama omogućili „Aerodrom Beograd“ i „NIS“ Novi Sad pa tako njena realizacija neće opteretiti gradski budžet. Prva , u nizu manifestacija je koncert „Svečanica-pesmarica za Stefana Prvovenčanog“ koga će prirediti profesori i učenici Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ iz Kraljeva u ponedeljak 11.septembra a poslednji u nizu biće koncert folklornih ansambala iz Kraljeva , u nedelju 17 septembra, na Trgu srpskih ratnika sa početkom u 13 časova. Dvodnevni međunarodni naučni skup istoričara „Srpska kraljevstva u srednjem veku“ počinje u petak 15.septembra a njegovi organizatori , pored grada Kraljeva su i Odeljenje za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Odsek za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Centar za istorijsku geografiju i istorijsku demografijuFilozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Centar za vizantijsko-slovenske studije Univerziteta u Nišu.Te večeri u Narodnom muzeju u Kraljevu ,u okviru ovog simpozijuma, biće organizovana i promocija knjige „Srbija 1217. nastanak kraljevine“ čiji su autori Radivoj Radić ,Siniša Mišić i Dragiša Bojović.Recimo na ,kraju ,da će tokom trajanja ove manifestacije, u četvrtak 14.septembra u 19 časova,u kraljevačkoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ biti prestavljena još jedna knjiga a reč je divot- izdanju „Sabranih dela“ Stefana Prvovenčanog. O knjizi će ,posle otvarnja izložbe pod nazivom „Stefan Prvovenčani u književnosti i istoriografiji“ govriti prof. dr Ljiljana Juhas Georgievska, prof. dr Tomislav Jovanović,dr Dragan Hamović i Dragan Lakićević.
Antrfile
Hoće li pokrovitelj manifestacije doći u Kraljevo?
Na danas održanoj konferenciji za štampu nije bilo reče o eventualnom dolasku Aleksandra Vučića , pokrovitelja manifestacije, u Kraljevo iako se ,već danima , u kraljevačkim političkim kuolarima špekuliše sa tom mogućnošću a kao mogući datum njegove posete pominje se četvrtak 14.septembar.
Sedmi „Street art“ festival u Kraljevu počinje slikarskom radionicom
Slađana Miljković na prvom Street art festivalu
Po tradiciji ,godinama unazad, festivalom pod nazivom „Street art“ Kulturni centar „Ribnica“ iz Kraljeva zaokružuje svoj letnji ciklus aktivnosti. Program ovogodišnjeg ,sedmog po redu festivala, počeće likovnom radionicom „Slikajte sa Slađom!“ 21.avgusta , koja će se nastaviti i 22. i 25. avgusta od 17 časova u dvorištu Francuske kuće. Radionicu će voditi likovni pedagog i slikar Slađana Miljković, a namenjena je učenicima Umetničke škole, studentima likovnih akademija i mladim ljubiteljima umetnosti. Inače , Slađana Miljković već trinaest godina zaredom uspešno vodi likovni atelje „Linija“, kroz koji je prošlo više od dvestotine dečaka i devojčica od kojih su mnogi ,kasnije, nastavili sa usavršavanjem u srednjim i visokim umetničkim školama u zemlji i inostranstvu ostvarujući zapašene rezultate.Recimo i to da je ova umetnica bila učesnik i prvog „Street art“ festivala kada su ,njeni učenici, oslikali stepenište kraj Atletskog stadiona koje je,ovih dana,zbog rekonstukcije, srušeno.Tema ovogodišnje likovne radionice „Fasada mog grada“, je ujedno i tema ovogodišnjeg „Street art“ festivala koji je , kako mu i samo ime kaže , koncipiran je kao mesto okupljanja mladih stvaralaca koji svoja dela stvaraju na javnim mestima i na javnim površinama. Ovaj vid stvarlačkog izražavanja biva, zadnjih godina, širom sveta sve više podržavan od lokalnih vlasti kako bi se kreativnost mladih stvaralaca usmerila ka osmišljenom ,planskom i estetski oblikovanom oslikavanju onih delova javnih površina koje ,obično, svojim izgledom ruže taj prostor. Na taj način se ,delimično, sprečava i njihovo devastiranje agresivnim i neumesnim grafitima. Ovaj vid stvaralaštva je i u Kraljevu uživao podršku lokalnih vlasti još od pre desetak godina kada je na inicijativu Dimitrija Jovanovića, tadašnjeg direktora Kulturnog centra „Ribnica“ počelo plansko i organizovano oslikavanje velikih zapuštenih fasada zgrada u Kraljevu , u čemu su učestvovali i ,tadašnji, studenti Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu predvođeni docentom Miroslavom Lazovićem. Tako je Kraljevo,tokom godina, postalo svojevrsna galerija na otvorenom sa više od stotinu oslikanih murala na zgradama i drugim javnim površinama ali,nažalost ove godine nije predviđeno da se bilo koja javna površina u gradu ukrasi tokom održavanja,sedmog po redu, „Street art“ festivala.
Pesmom,igrom i smehom zahvalimo na kreativnom daru (a) koga posedujemo
Hadži Milena Marija Magdalena Kovačević-Dobro došli na IX „Masharat“!
U subotu ,5 avgusta, u Kraljevu se ,po deveti put zaredom, u dvorištu vile „Magdala“ organizuje nesvakidašnje druženje umetnika i kreativaca svih vrsta i ljubitelja umetnosti pod nazivom „Masharat“.Iako naziv manifestacije govori da se radi o nekoj vrsti maskenbala njen domaćin i organizator,slikarka,regreso terapeut i ekstraseans Hadži Milena Marija Magdalena Kovačević naglašava da maskiranje,to jest oblačenje kostima, nije preduslov za učešće na ovom druženju koje slavi kreativnos i kaže nam: „Posle više od tri decenije bavljenja slikarstvom u kome su maske i maskiranje česta tema mojih radova više mi je nego jasno da ,nažalost, većina živi svoju svakodnevnicu pod maskom, da „maskiranjem“ i mimikrijom pokušavaju da sebe i bližnje zaštite od izazova i opasnosti kojima su izloženi. Suočavanje sa stvarnošću i svim onim što se pod tim podrazumeva za mnoge je bolan poces i ,čini im se, nažalost pogrešno, da će sve životne izazove „maskirani“ lakše podneti. Iako to zna, na momente da bude varljivo tačno ,lepše je ,ali daleko ,daleko teže spoznati sebe i sebi ,stalno, davati odgovore na večita pitanja ko sam , zašto postojim? Jer, svima nam je samo jedno poznato, izvesnost omeđenog ovozemaljskog trajanja. Zato ja uz nesebičnu i stalnu podršku mog supruga Brana Kovačevića organizujem,evo već devetu godinu zaredom, ovakva druženja sa prijateljima , kreativcima svih profila da pesmom,igrom i smehom zahvalimo na tom daru koga posedujemo i da ,bar za trenutak, imamo opravdanje za maske koje(ne) nosimo“. Milena je (rođena u Lazarevcu) odrasla u Kraljevu i u mladosti je često pohodila Južnu Srbiju postojbinu svoga oca i taj kraj, njegovu mistiku, trajno je urezala u sebe.Sa sedamnaest godina odlazi u Nemačku gde nastavlja školovanje, a želja za usavršavanjem vodi je u Pariz gde završava privatnu umetničku Akademiju „ABC“.Ljubav prema slikarstvu bila je „okidač“ da se upusti u posao galeriste otvarajući sopstvenu galeriju a ambijent galerije je bio inspiracija da nastavi druženje sa svetom mode jer je u galeriji otvorila i školu modelinga.Sreće se i druži sa Uri Gelerom, Davidom Koperfildom i drugim svetskim iluzionistima, a to joj otvara vrata mnogih evropskih aristokratskih porodica.Za slikarstvo Milena je uvek nalazila i vremena i snage i inspiracije pa je tako za tridesettri godine aktivnog bavljenja slikarstvom priredila dvadesetak samostalnih i humanitarnih izložbi a njena dela se nalaze u preko tridesetak zemalja na svetu. Za svoj rad dobijala je brojna priznanja pa čak i dva državna.„Masharat“ počinje u subotu 5 avgusta u 18 časova.
Ibar je , danas, „slušao“ trubače.
Dolazak prvih spustaša u pristanište u Mataruškoj Banji
Danas je u Kraljevu održana, po dvadesetosmi put , turističko- rekreativna i zabavna manifestacija „Veseli spust“. U pitanju je svojevrsna regata raznoraznih plovila, mahom gumenih čamaca, kojima se hiljade učesnika spušta niz Ibra od srednjovekovnog grada Magliča pa sve do Mataruške Banje a oni , malobrojniji i uporniji nastavljaju i do Kraljeva. Ovogodišnji „Veseli spust“ okupio je između dve i dve i po hiljade učesnika koji su došli iz svih krajeva naše zemlje a bilo je i učesnika iz inostranstva. Tako su se , na „Veselom spustu 2017“ pojavile čak tri ekipe iz Slovenije a jednu od njih činila je i zvanična delegacija grada Maribora predvođena županom (gradonačelnikom) dr. Andrejom Fištravcem kome ovo nije prvi spust Ibrom. I ove godine je , kao po tradiciji, na nekoliko plovila bilo i žive muzike , mahom trubača koji su uspevali da , na momente, svojim akordima nadjačaju i žubor plahog Ibra. Ova manifestacia je svojevremeno okupljala čak i do dvadesethiljada ljudi ali brojni razlozi i permanentna ekonomsks kriza su uticali da se taj broj ,zadnjih godina, svede na dve-tri hiljade posetilaca maksimum. Danas je, u Mataruškoj Banji, bio i profesor fizičkog vaspitanja i nekadašnji trener veslača kraljevačkog kajak-kluba Mane Đoković –Amerikanac koje se sa setom seća tog prvog spusta i kaže: „Sećam se da je to jutro bilo oblačno i tmurno i da smo razmišljali da li da uopšte pođemo ka odredištu. Ibar, nadošao i mutan, nije uspeo da nas natera na povlačenje, a već na Zlatnoj obali ogrejalo nas je sunce i spust je mogao da počne. Na prvom spustu organizovali smo i igre na vodi u Mataruškoj banji, a učesnici su se takmičili u nekoliko disciplina: prelaz preko Ibra sa desne na levu obalu, nošenje jajeta u kašičici, obaranje protivnika sa balvana , a bilo je i nagrada za najatraktivnija plovila“. Mane , Raško Đorđević i pokojni Milan Dimitrijević –Žuća bili su okosnica tima koji je ,predvođen idejnim tvorcem manifestacije dugogodišnjim veslačem i sportskim funkcionerom u kajaku Žarkom Maksimovićem, realizovao tu ideju koja se bliži svom tridesetom rođendanu. U prilicim smo da vam, zahvaljujući ljubaznosti fotografa Milanka Boškovića, pokažemo nekoliko snimaka,načinjenih uz pomoć drona, sa današnje manifestacije.
Beograd je sutra centar Kraljeva
Sa prošlogodišnjeg predstavljanja Kraljeva u Skadarliji
Manifestacija „Kajmak bal 2017“ koju, po sedmi put zaredom organizuje Zavičajno društvo „Kraljevo“ – podružnica Beograd se održava u subotu 24.juna 2017. godine u Beogradu na dve lokacije, pre podne, od 11 časova, u Topčiderskom parku a posle podne, od 19 časova u Skadarliji (ispred kuće Đure Jakšića“) Prepodnevni deo“Kajmak bala“ biće jedinstvena smotra dobre pesme, lepog druženja i uživanja u gastonomskim čarima, našeg, nadaleko čuvenog kraljevačkog kajmaka.
Da sve protekne u duhu drugarstva, prijateljstva i zvuka rodnog kraja potrudiće se: deca iz KUD „Moravac“ iz Adrana, KUD Ratina, O.Š. „Vuk Karadžić“ iz Ribnice, O.Š. „Živan Maričić“ iz Žiče, deca iz etno odseka Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ Kraljevo a njima će se pridružiti i njihovi vršnjaci iz beogradske O.Š.“Branko Ćopić“.
„Kajmak bal“ letnji festival dobrog raspoloženja i zvuka Ibra i Morave sred Beograda ne bi bio to što jeste bez učešća , velikih umetnika koji su ime Kraljeva i našeg zavičaja proneli i proslavil širom planete, Novice Negovanovića i Raše Pavlovića koji su uvek tu sa „decom Ibra i Morave skućenom kraj Dunava i Save“. Popodnevni deo „Kajmak bal“-a počeće u subotu 24.juna u 19 časova u srcu Beograda, u boemskoj Skadarliji. Biće to prilika da se nastavi započeto druženje u Topčideru, ali i prilika da Beograd i posetioci Skadarlije upoznaju neke od znamenitih kraljevačkih manifestacija koje će se dešavati ovog leta a i u narednim vremenima poput „Veselog spusta“, „JazzIbar“-a, „ Srebrnog kazana“- Pasuljijade“, „Maglič fest“-a , „Narcisima u pohode“, „Dana Jelene Anžujske“.
Organizaciju „Kajmak bala“ pomogli su Gradska uprava grada Kraljeva, Turistička organizacija Kraljeva i društvo „Sveta Jelena Anžujska“.
Povezivanje ljudi sa prirodom preduslov održivog razvoja
Sa jedne ranije eko manifestacije
Danas se ,širom planete, u više od 100 zemalja u svetu, obeležava Svetski dan zaštite životne sredine. Ovaj datum je odredila Generalna skupština Ujedinjenih nacija u znak sećanja na Konferenciju o zaštiti životne sredine održanoj, 5.juna 1972 godine u Stoholmu. Na toj konferenciji se okupilo 113država, koje su kroz zajedničku izjavu o potrebi međunarodne saradnje u cilju zaštite životne sredine iskazali zabrinutos zbog nekontrolisanog raubovanja prirode u trci za većim ekonomskim i tehnološkim napretkom. Program zaštite je nazvan UNEP a predlog da se proslavlja 5. juni je dala delegacija Jugoslavije.Zaštita životne sredine svojom multidiscilinarnošću i multisektorskim pristupom angažuje sve veće naučne i kreativne potencijale širom sveta,ali, nažalost,svedoci smo nailazi i na sve veće ,neskrivene otpore iz pojedinih centara moći koji , u trci za profitom, svesno i namerno prenebegavaju činjenicu realnih ograničenja prirodnih resursa planete Zemlje. Na Svetski dan zaštite životne sredine, organizuju se razne akcije koje za cilj imaju promenu ekološke svesti vlada, privrede i stanovništva u celini, u pravcu odgovornijeg ponašanja prema svom okruženju.Centralna tema ovogodišnjeg Dana zaštite životne sredine je „Povezivanje ljudi sa prirodom“ („Connecting People to Nature“) čiji je cilj da nas podstakne da izađemo napolje i u prirodu, da u potpunosti prepoznamo, prihvatimo i cenimo njenu lepotu, da razmišljamo o tome kako smo njen deo i o tome koliko zavisimo od nje. Nažalost ovaj dan u samom gradu Kraljevu,osim časnih izuzetaka u pojedinim školama gde su nastavnici-zaljubljenici u ekologiju đacima ukazali na značaj aktivnosti najmlađih u očuvanju životne sredine,, nije obeležen nekom manifestacijom gradskog nivoa.Malobrojne,raštrkane i programski raznorodne organizacije civilnog društva koje se bave temama iz oblasti zaštite životne sredine u gradu Kraljevu nisu za danas izvele ni jednu aktivnost kojom bi sugrađane podestili na ovaj dan. Slična je situacija i sa lokalnim medijima. Sve ovo ,pomalo, iznenađuje obzirom na činjenicu da se u gradu tokom godine , ipak ,dešavaju brojne aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine.