Objavljeno: 08.12.2024. | autor: KV Novosti -on line
Sinoćnji zajednički Novogodišnji koncert Trubačkog orkestra 27.septembar i Paradiso benda iz Kraljeva ostaće u pamćenju ljubiteljima muzike koji su odlučili da u hladno subotnje veče dođu do Doma Vojske u Kraljevu u kome je ovaj spektakl održan.
Kombinacija duvačkih instrumenata kao što su trube, saksofoni, tromboni sa električnim gitarama,klavijaturama i bubnjevima stvorila je bogat i raznolik zvuk.
Kombinacija ritam sekcije pop/rok orkestra i duvačkih udaraljki stvorila je snažnu i pokretačku ritmičku osnovu u nekim izvedenim numerama.
Spoj spoj duvačkog orkestra i pop/rok benda stvorio je i intrigantan muzički aranžman nekih numera koje su davale energetsku pokretačku snagu kako izvođačima tako i publici.
Reč je,bez sumnje, o novoj dimenziji u muzičkom izvođenju,koja je nezaboravno iskustvo kako za publiku tako i za izvođače.
Kraljevo ima bogatu i raznovrsnu muzičku tradiciju,rasadnik je brojnih vrhunskih muzičkih umetnika ali je ovo sinoć viđeno novo i osvežavajuće.
Uz malo bogatiji repertoar i scenski nastup izvođača sa boljom scenografijom ova vrsta scenskog nastupa može biti još atraktivnija za publiku i što je izvođačima najvažnije,komercijalnija.
Početna dilemma da li ovaj tekst opremiti našim,,amaterskim, snimcima ili ne kratko je trajala.
Poklon publici članova Trubačkog orkestra 27.septembar i Paradiso benda iz Kraljeva
Ipak valja,u isčekivanju nekih profesonalnije urađenih video zapisa poslušati i naše snimke i tako sebi,bar malo, dočarati delić sinoćne atmosfer koju će,malobrojna prisutna publika ,sigurno je,dugo pamtiti.
Objavljeno: 08.12.2024. | autor: KV Novosti -on line
Povodomu obeležavanja stotog rođendana Milomira Glavčića, u Svečanoj sali Skupštine grada Kraljeva upriličeno je,u petak 6.decembra, književno veče koje је ,kako to reče moderatoka događaja Nataša Raspopović,profesorka srpskog jezika i književnosti posvećeno „našem dobrotvoru i čoveku sa velikim Č!“.
Ovo književno veče je poslednji deo u trodelnoj strukturi manifestacije Mostarina dobrotvoru, koju je, u znak sećanja na kapitalna dela gospodina Glavčića,organizovalo Zavičajno društvo „Stara Pavlica“ a koju je projektno podržao Grad Kraljevo.
Devojčice i dečaci iz vrtića Milomir su otpevali rođendansku pesmu čoveku koji je izgradio njihov vrtić
Književnoj večeri predhodilo je obeležavanje 10-godišnjice od puštanja u saobraćaj mosta na Ibru čiju je gradnju finansirao Milomir Glavčić , Likovna kolonija povodom obeležavanja Dana Grada Kraljeva, 7. oktobra sa temom „ Lik i delo Milomira Glavčića“.
Tokom sinoćne književne večeri posvećene 100. rođendanu Milomira Glavčića dat je osvrt na njegovu autobiografsku knjigu pod nazivom „Trn u nozi na dugačkom putu “ a izloženi su i radovi sa Likovne kolonije održane 7.oktobra.
O tome kako je nastajala knjiga„Trn u nozi na dugačkom putu “, ali i o svojoj saradnji sa Milomiro Glavčićem tokom pripreme i štampe tog autobiografskog dela, koga je autor posvetio senima svojih roditelja i uspomeni na počivšu sestru Desanku,govorio je njen recenzent pesnik Miloš Milišić.
Potom je novinar Politike u penziji ,Miroljub Miša Dugalić govorio o tome kako je 2008.godine,doznao za Milomira pišući o tome kako pomaže svoje rođake i meštane svog rodnog sela Kovači kod Jošaničke Banje, i kako je ,odmah pošto je njegovu reportažu Politka objavila na prvoj strani,njega kontaktirao Milomir.
Miloš Milišić i Miroljub Mišo Dugalić
Njihov prisni kontakt traje,evo punih šesnaest godina, i u međuvremenu je prerastao u lično prijateljstvo i poverenje Milomira da Miša Dugalić pored toga što prati realizaciju humanitarnih projekata koje Milomir finasira često daje predloge šta bi to Milomir trebalo da podrži od mnogobrojnih predloga koje mu ,i dan danas, šalju stotine pojedinaca i institucija ,ne samo iz ovog kraja nego sa prostora čitave bivše Jugoslavije.
A Milomir je ,prisetimo se ,za proteklo vreme prema gruboj računici, donirao ili poklonio preko 10 miliona evra, od čega samo Kraljevčanima – više od 2 miliona evra. Za izgradnju mosta preko Ibra ,OB Studenica za magnetnu rezonancu, skener, ultrazvuk, defibratore, za izgradnju vrtića na Beranovcu… Finansirao je izgradnju vrtića u Raški, pomaže pri školovanju mladih, lečenju bolesnih, a tokom ratnih godina na prostoru bivše Jugoslavije nije zaboravljao ni izbeglice, kao ni najugroženije u poplavama 2014. i 2016. godine, kao ni u vreme kovid pandemije.
U prigodnom umetničkom programu nastupili su pevači Bogdan Pantović i Stefana Rašović a pesnik Radoslav Raco Premović je kazivao stihove svoje pesme Mostarina dobrotvoru po kojoj je nazvana čitava manifestacija koju je organizovalo Zavičajno društvo Stara Pavlica koje okuplja Raščane i njihove potomke koji žive u Kraljevu i kolini.
Danijala Milanović i Siniša Luković koji je primo zahvalnicu u ime Pošte Srbije za doprinos obeležavanju jubileja Milomira Glavčića
U završnom delu ove ,dobro organizovane, manifestacije prisutnima se obratila Danijela Milanović predsednica ZD Stara Pavlica zahvalivši se gradu Kraljevu,Pošti Srbije i drugim institucijama,ustanovama,preduzećima i pojedncima koji su ,na razne način,pomogli da se 100-ti rođendan obeleži na dostojan način baš onako kako je to svojim humanizmom i zaslužio Milomir Glavčić.
Objavljeno: 18.11.2024. | autor: KV Novosti -on line
Ljubitelji književnosti iz Kraljeva biće u mogućnosti da sutra,19.novembra 2024 godine , u 19 časova, u Svečanoj sali Gradske uprave,prisustvuju predstavljanju romana „Poslije zabave“, Steve Grabovca, dobitnika NIN-ove nagrade za najbolji roman 2023. godine. Organizator promocije romana je redakcija književnih programa Kulturnog centra Ribnica iz Kraljeva.Moderator razgovora sa autorom nagrađenog romana biće magistar Miša Milosavljević,urednik redakcije književnih programa.
Reč je o drugom romanu pomenutog autora koji je i sa svojim prvim romanom „Mulat albino komarac“ završio je u najužem izboru za NIN-ovu nagradu 2019.godine.
Nagrađeni roman objavila je izdavačka kuće Imprimatur, koja je izvela Stevu Grabovca na književnu scenu.
Poslije zabave
Iako se roman najčešće predstavlja kao „roman o ocu, porodici, prijateljstvu i odrastanju“ zlo je ipak osnovna ovog književnog dela za čije nastajanje je,kao jedan je od glavnih motiva, poslužio j nemili događaj iz 1992.godine (Zločin nad romskom decom u okolini Bosanskog Broda s početka rata u Bosni i Hercegovini)
Tada su,u periodu od marta do oktobra hrvatske oružane snage u sadejstvu sa muslimanskim paravojnim formacijama počinile niz stravičnih zločina nad lokalnim Srbima i Romina koji su tu pristigli iz Podrinja tražeći spas od rata na prostoru zemalja Zapadne Evrope.U selu Sijekovac je streljano njih oko 200 od kojih je 19-toro dece.
Roman „Poslije zabave“ ima više segmenata a samo „jedno jezgro“ je,kako je to u jednom svom predhodnom interviju rekao sam autor je pomenuti zločin u Bosanskom Brodu.
Stevo Grabovac je rođen 9. novembra 1978. u Slavonskom Brodu. Odrastao je i završio srednju školu u Bosanskom Brodu. Studirao je na Tehnološkom fakultetu u Banjaluci. Objavio je zbirku pesama „Stanica nepostojećih vozovaˮ 2007. godine.
Stevo Grabovac
Ima vrlo živopisnu i životnu biografiju a sam je u jednom svom interviju datom povodom dobijanja NIN-ove nagrade za 2023.godinu rekao da je radio na građevini, u autoperionici,supermarketu…
NIN-ova nagrada je jedna od najstarijih aktivnih književnih nagrada u Srbiji,a prvom dobitniku, Dobrici Ćosiću,dodeljena je 5. februara 1955.godine za njegov roman „Koreni” objavljen 1954.godine.
Objavljeno: 12.11.2024. | autor: KV Novosti -on line
Galerija Kulturnog centra u Ribnici biće od sutra, 13.11.2024.g u 19 časova, pa sve do 24.novembra domaćin jedne neobične izložbe fotografija na kakvoj bi joj ,obzirom na temu izložbe koja je nazvana „ Da znam gde sam ako ne znam ko sam”, pozavidele i mnogo veće ,prestoničke, galerije.
Reč je o vrlo uspelim snimcima nebeskih tela (magline, komete, planete) čiji je autor Zoran Otašević, diplomirani mašinski inženjer u penziji, kraljevčanima ,ali ne i samo njima, poznatiji kao osnivač i vlasnik firme „Tron” koja je bila jedna od prvih privatnih IT firmi ne samo u Kraljevu.
Katalog za izložbu „ Da znam gde sam ako ne znam ko sam”
Odgovorni i ozbiljni poslovi kojima se Zoran bavio tokom svog profesionalnog radnog veka najpre u Magnohromu a potom i u „Tron”-u nisu mu davli dovoljno vremana da se bavi svojim hobijima – astronomijom i novim tehnologijama što je,inače, predmet njegovog interesovanja još od osnovne škole. Pored ovih zanimanja Zoran se ,još od trećeg razreda osnovne škole bavi fotografijom a već kao učenik sedmog razreda je sam napravio prvi ozbiljan teleskop koji je svrstan u prvih pet amaterskih teleskopa tog doba.
Tek odlaskom u penizju ovaj tihi, umni čovek dobija dovoljno vremena da svoje snove o ličnoj ,amaterskoj opservatroriji pretoči u stvarnost .
Crvena maglina-Fotografija preuzeta sa Sajta zotas.com
Toplo vam preporučujemo da na ovom linku OVDE zavirite u taj čudesni prostor u kome Zoran Otašević spajajući svoje hobije sa vrhunskim veštinama i znanjem jedinstvenog erudite stvara prelepe fotografije nebeskih tela pred kojima mi ,amateri za astronomiju ,ostajemo zadivljeni.
Razlog više, što pored posete izložbe „Da znam gde sam ako ne znam ko sam” preporučujemo,posebno najmlađim sugrađanima , njihovim nastavnicima u osnovnim i srednjim školama Kraljeva,da pregeledaju i Zoranov zvanični sajt https://zotas.com/ je i taj što je on na nesebičani i širokogrud način opisao proces nastajanja prelepih fotografija nebeskih tela kao i vrstu opreme pomoću koje ih stvara.
Jelka-Fotografija preuzeta sa Sajta zotas.com
Ovaj skromni autor vrhunskih fotografija nebeskih tela u katalogu za ovu izložbu kaže: „Ova izložba ima svoj cilj da prikaže jedan mali deo onoga što ljudsko oko ne može da vidi bez pomoći odgovarajućih instrumenata.”
Plakat za izložbu
Zoran Otašević rođen je 1954. godine u Kraljevu. U rodnom gradu završava Gimnaziju i Mašinski fakultet i uporedo se bavi svojim hobijima – astronomijom i novim tehnologijama. Godine 1990. osniva firmu „Tron” gde kao osnivač i direktor radi sve do penzije.
Izložbu možete pogledati svakog radnog dana od 13. do 24. novembra u Galeriji Kulturnog centra u Ribnici.
Objavljeno: 30.10.2024. | autor: KV Novosti -on line
U okviru serijala „Kraljevčani”, u NB „Stefan Prvovenčani”, priređen je program posvećen Mihailu Dimitriću, uglednom kraljevačkom arhitekti. U njegovoj bogatoj profesionalnoj karijeri kao poseban arhitektonski poduhvat izdvaja se projektovanje Hirurške bolnice u Kraljevu.
Arhitekta Mihajlo-Mikica Dimitrić
U znak zahvalnosti, za izradu ovog projekta i upornost u njegovoj realizaciji, Mihailu Dimitriću je 2003. godine dodeljena Oktobarska nagrada Grada Kraljeva. Arhitekta Dimitrić govorio je o složenosti gradnje objekta kakav je Hirurški blok, čija je izgradnja započeta 1976. a završena 1996. godine.
Za realizaciju ovog projekta, koji obično rade timovi stručnjaka i arhitekata, Mihaila Dimitrića preporučilo je bogato iskustvo u projektovanju zdravstvenih objekata koje je stekao radeći u birou, specijalizovanom u ovoj oblasti, u Hamburgu u Nemačkoj.
Vladan Marinković i Mihajlo- Mikica Dimitrić
Razgovor sa gospodinom Dimitrićem vodio je Vladan Marinković, diplomirani inženjer arhitekture i profesor u Mašinsko-tehničkoj školi u Kraljevu. „Mislim da je i tada, kao i sada, mali broj ljudi svestan značaja i doprinosa koji je Mihailo Dimitrić dao time što je prekinuo karijeru koju je mogao da nastavi u Švajcarskoj i svoje znanje i iskustvo, praktično čitav svoj radni vek, uložio u izgradnju Hirurškog bloka u Kraljevu.
Mihajlo– Mikica Dimitrić i Milan Matijević
U to vreme objekat bolnice bio je jedan od pet najznačajnijih objekata te vrste u Jugoslaviji. Takve bolnice imali su Ljubljana, Zagreb, Beograd, Zrenjanin i Kraljevo”, istakao je profesor Marinković.
Objavljeno: 25.10.2024. | autor: KV Novosti -on line
I dok se,u Kraljevu na jednoj strani,iz godine u godinu od strane lokalne samouprave ,preduzimaj mere za unapređenje kvaliteta vazduha koje su već počele da daju određene rezultate, ista ta lokalna samouprava na drugoj strani ne vodeći dovoljno računa o upravljanju komunalnim otpadom,generiše novog zagađivača vazduha, u obliku neuređene gradske deponije ,višestruko opasnijeg od svih individualnih ložišta koja su ,trenutno,zbog svog broja,najveći zagađivači vazduha u Kraljevu.
Sa Javne rasprave održane 25.10.2024.g u Kraljevu
Ovo je samo jedna od konstatacija koje su se mogle čuti juče ,na Javnoj raspravi nazvanoj „Trenutni kvalitet vazduha, mere za poboljšanje stanja i uloga građana u procesu javnog zagovaranja u ovoj oblasti“ koju je organizovalo udruženje građana„Novi Put“ sprovodeći projekat „Manje fosilnih goriva, zdraviji vazduh”.
Na Javnoj raspravi se čulo još i to da je većina do sada sprovedenih mera na teritoriji grada Kraljeva poput unapređenja energetskih svojstava javnih objekata,škola pre svega ili sufinansiranja mera enegetske sancije zgrada za kolektivno i individualno stanovanje i zamene ložišta koja troše fosilna goriva,primarno indukovana aktivnostima koje sprovode resorna ministartva ,energetike i zaštite životne pre svega. Lokalna samouprava podržava ove mere participirajući u njhovom sprovođenju sredstvima iz budžeta grada ili učestvujući manjim delom sredstava, zajedno sa stranim donatorima koji su podržavali i podržavaju neke projekte ,poput recimo aktulenog projekta priključenja SOŠ „Ivo Lola Ribar“ na centralno grejanje.
Jelena Čolović moderator debate
Više je uzroka izostajanja veće inicijativnosti lokalne samouprave i njenh organa , javnih preduzeća i ustanova za veća ulaganja u rešavanju problema kvaliteta vazduha primenom seta multisektorskih i multidiscciplnarnih mera.
Neki od njih pobrojani su i na ovoj javnoj raspravi koja je u fokusu imali i pitanje uloge građana,tačnije njihovih prava i mogućnosti neposrednog uključivanja u procese predlaganja i usvajanja lokalnih javnih politika.
A neposrednog učešća građana u tom ,trebalo bi da bude,parcitipativnom procesu donošenja odluka nema ne računajući jedan broj njihovih udruženja koja se,na žalost mogu izbrojati na prste jedne ruke.
Uvodničari na Javnoj raspravi održanoj 25.10.2024.g.
I da ne bude zabune,udruženja građana,onih registrovanih ima na stotine, ali van onih aktivnih u sportu,kulturi i nekolicine hobističkih,broj onih koja se na kredibilan način bave drugim oblastima ,pre svega pravima građana zaista ima toliko da se lako mogu izbrojati na prstima jedne ruke.
Zajednička konstatacija učesnika u debati je da postojeći normativni okvir ,kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou,daje mogućnosti za veće neposredno učešće građana u odlučivanju, posebno u definisanju prioriteta problema čije rešavanje treba finansirati iz lokalnog budžeta.
Pravne mogućnosti koje postoje, za veće neposredno učešće građana u odlučivanju ,nedovoljno se koriste. Razloga za to je bezbroj ali ,po mišljenju većine učesnika na sinoćnoj javnoj raspravi glavni razlog je nedovoljna informisanost građana o njihovim pravima i mogućnostima uklučivanja u procese odlučivanja..
Skupština grada Kraljeva koja bi trebalo ne samo da donosi programe, planove i mere za unapređenje informisanja građana nego i da, kontrolišući pre svega rad javne uprave ,javnih preduzeća i ustanova, kontroliše i sprovođenje postojeći propisa koji obavezuju pobrojane da unapređuju informisanje građana o njihovom pravu da učestvuju u odlučivanju,to ne radi.
Objavljeno: 22.10.2024. | autor: KV Novosti -on line
Javni prostor u kome bi ,u jednoj lokalnoj zajednici,trebalo da se odvija dijalog njenih odgovornih predstavnika izabranih na lokalnim izborima i građana zainteresovanih za rešavanje problema trebalo bi da čine Skupština lokalne samourave pre svega, zatim udruženja građana, potom mediji i ,u novije vreme,društvene mreže. Ovo ,naravno, nije konačni spisak aktera dijaloga u jednoj lokalnoj zajednici koja pretenduje da se razvija i bude održiva,a učešće reprezenata politički stranaka u dijalogu sa unapred definisanim temama,u takvom javnom prostoru, je itekako poželjno.
Svedoci smo,na žalost, da je javni prostor za dijalog ,iz godine u godinu,sve manji i manji,sa sve manje i manje aktera zainteresovanih za bilo kakav razgovor, o opštim interesima i problemima lokalne zajednice zasnovan na pravilima,podacima i argumentima.
Sa jednog od ranijih prikupljanja potpisa građana za podršku peticiji protiv nabavke kamera za video nadzor
Akteri političkih procesa, a pre svih vladajuća stranka i njeni koalicioni partneri, godinama unazad neguju različite načine komuniciranja sa građanima, koriste različite komunikacijske alate i kanale,kako bi građanima, a zašto ne reći, odagnali svaku pomisao da se angažuju u tom dijalogu u javnom prostoru, a samim tim i u društvenom životu zajednice kojoj pripadaju. Osim kao pripadnici stranke bespogovorno lojalni stranačkom vrhu.Kako onom na nacionalnom tako i onom na lokalnom nivou.
U održanju takvog poretka stvari nesvesno im ,ali zdušno, pomaže i većna opozicionih stranaka.I zaista je svejdno da li je ta „pomoć“ plod njihovog činjenja ili ne činjenja ako je i jedno i drugo ,u velikom broju slučajeva, plod njihove nedovoljne kompetentnosti i/ili slabe organizovanosti.
Po tom pitanju,ni Kraljevo nije izuzetak u odnosu na druge lokalne sredine u Srbiji.
Brojni su primeri iz zadnje decenije kojima bi smo mogli,argumentima, potkrepiti konstatacije o izostajanju dijaloga u javnom prostoru Kraljeva,ali zadržimo se,ovoga puta,samo na najsvežijem.
Izmenama propisa 2012.g apotekarske ustanove kao samostalni subjekti su „nestale“ iz sistema zdravstvene zaštite Srbije
Ne samo zbog toga što je svež već i zbog sadržaja, inteziteta ,načina i forme tog „dijaloga u javnom prostoru“,koji se ovih dana pretvorio u nešto nezapamćeno u novijoj političkoj istoriji grada na Ibru.
Radi se o raspravi o statusu i daljoj sudbini „Apotekarske ustanove Kraljevo“.
Vodeći se srpskom opšte poznatom maksimom „Vlast kad oće može sve“ ,vladajuća koalicija u Skupštini grada Kraljeva rešila je da „reši“ problem poslovanja Apotekarske ustanove Kraljevo čiji je osnivač. A problem,koji je generisan izmenama propisa iz 2012.godine čija je suština,u najkraćem, izlučivanje apotekarskih ustanova kao samostalnih subjekata iz sistema zdravstvene zaštite u Srbiji , ogledao se u sve težem izmirivanju obaveza prema dobavljačima uzrokovanom padom prometa i prihoda.To rešenje problema videli su ,uvažavajući i mišljenje Upravnog odbora ove ustanove od 2.2.2024.godine,u davanju 8 objekata u desetogodišnji zakup uz obavezu zakupca svih objekata da preuzeme sve zaposlene u tim objektima.
Neuobičajena ekspeditivnost nadležnih u postupanju prilikom „rešavanja“ problema poslovanja Apotekarske ustanove Kraljevo, izostajanje takve ekspeditivnosti postupanja u slučaju predhodnog gubljenja prava korišćenja prostora najprofitabilnijeg objekta Apotekarske ustanove,što je,van svake sumnje, dodatno otežalo poslovanje kao i razumljivi strahovi zaposlenih bili su povod da udružena kraljevačka opozicija ,čijih je 30 odbornika preglasano na famoznoj majskoj ,četvorodnevnoj sedici Skupštine grada stupi u akciju….
I tako je, po našem mišljenju, jedno klasično pitanje sektorske javne politike (status pojedinačne ustanove), legitimnim aktivizmom opozicije, ali sa ne baš snažnim argumentima, izdignuto na nivo horizontalne politike koja ,po pravilu,obuhvat šire teme koje utiču na više sektora istovremeno.
Izjava koju su građani Kraljeva popisivali dajuči saglasnost za održavanje referenduma
Ova „rokada“ je bila moguća upravo zbog onoga o čemu smo pisali na početku ovog teksta – višedecenijskog izostajanja dijalog odgovornih predstavnika zajednice izabranih na lokalnim izborima i građana zainteresovanih za rešavanje problema te zajednice.
Udružena kraljevačka opozicija,znajući za već citranu maksimu „Vlast kad oće može sve“,svesna nepostojanja adekvatnog javnog prostora za dijalog jer to Skupština grada svakako nije ,zbog bespogovornog poštovanja stranačke discipline odbornika vladajuće većine koja ne slabi pred snagom argumenata ako oni dolaze „s one strane“, posegla je za jednim legitimnim pravnim sredstvom.
Reč je o izjašnjavanja na referendumu i pravu učešća građana u narododnoj inicijativi u skladu sa rešenjima relativno novog Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi („Sl. glasnik RS“, br. 111/2021 i 119/2021)
Udružena kraljevačka opozicija, „pojačana“ delom zaposlenih u Apotekarskoj ustanovi koji su u strahu za svoj dalji radni status, uspeva da se organizuje, i u uslovima neverovatno velikih vrućina tokom leta prikupi i predsedniku Skupštine grada Kraljeva preda 10.957 potpisa građana.To je više od 9.897 overenih potpisa koliko ,po mišljenju Ministastvo državne uprave i lokalne samouprave objavljenom u septembru, treba uz zahtev za održavanje lokalnog referenduma.
Ako je po Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi onda dilema nema!
Neko ili „nešto“ je tada pokrenulo čelnike kraljevačkih naprednjaka da stupe u akciju i po svaku cenu onemoguće održavanje lokalnog referenduma.,kršeći pre svega stav 2. člana 65. Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi koji glasi. „Građanin se može samo jednom potpisati na listi potpisnika narodne inicijative, a dati potpis se ne može povući.“
Atmosfera koja je pratila aktivnosti i pozicije i opozicije u Kraljevu oko ovog pitanja bila je ,sve do ovoga trenutka,manje više uobičajena posebno za aktere s obe strane političkih šanaca i one pažljivije pratioce lokalne politčke scene već oguglale na svakojake međusobne verbalne uvrede pozicije i opozicije. Što kroz učestala saopštenja Gradskog odbora kraljevačkih naprednjaka i njegovog predsednika i aktuelnog gradonačelnika koja obiluju skaradnim i uvredljivim izrazima, što kroz odgovore pojedinih kraljevačkih opoziconara na društvenim mrežama,koji se ,takođe, ne mogu baš podičiti svojim jezikom i stilom u toj komunikaciji.
A onda je osvanuo ponedeljak 21.oktobar 2024.godine kada je jednim učinjenim potezom,kojom je, imajući u vidu da se radi o oktobru ,mesecu kada se Kraljevo i susedni Kragujevac sa tugom i bolom sećaju svojih stradalnih dana iz oktobra 1941.godine, izgubljena svaka mera u kraljevačkoj politčkoj areni.
Kad se pređe granica u takozvanoj političkoj borbi bruka se čitav grad
Od strane ,za sada nepoznatih lica, prepoznaljivog političkog rukopisa već viđenog u brojnim slučajevima u glavnom gradu poput,recimo,slučaja „Miloš Francuz“ oblepljeni su delovi grada i prostorije Udruženja starosedelaca Kraljeva i okoline plahatom zaista uvredljive sadržine.
Na tom sramotnom plahatu čelnik koalicije grupa građana Ivan Matović-Starosedeoci, Novo lice Kraljeva,Ne damo Ibar,spasimo Studenicu, inače učesnik rata1999.godine, predstavljen je kao ustaški vojnik uz portret poglavnika monstruozne Nezavisne države Hrvatske Anta Pavelića. Sve to začinjeno i ne manje sakaradnim plahatom na kome je on predstavljen i kao nasilnik koji tuče ženu.
Tajming i intezitet ove sramne aktivnosti ukazuje na zaključak da su se „neki i negde“ duboko zabrinuli da se „kraljevački pelcer“ uspešnog prikupljanja potpisa za održavanje lokalnog referenduma „ne primi i presadi“ i u druge gradove i opštine po Srbiji.
Aktuelna politička scena Kraljeva podseća na zatvoreni ekspres lonac kome ne radi „sigurnosni ventil“ a vatra na kojoj se nalazi podlaže li se podlaže…
Taj „sigurnosti ventil“ koji ne radi se zove demokratski dijalog sa građanima i njihovim reprezentima u lokalnom parlamentu. U institucijama i javnom prostoru.
U Kraljevu ima apoteka ,ali izgleda,da bez novih lokalnih izbora nema leka za neznanje, primitivizam i bahatost odgovornih!
Objavljeno: 14.10.2024. | autor: KV Novosti -on line
Danas je ,u Kraljevu, komemorativnom sednicom Skupštine grada i parastosom održanim na Groblju streljanih, obeležen 14.Oktobar , Dan sećanja na tragične događaje iz oktobra 1941.godine.
Tada su u periodu od 15. do 20.oktobra pripadnici regularnih snaga nemačkog Vermahta , svrstani u 717 rezervnu , Posadnu pešadisku diviziju ,sačinjenu mahom od austrijanaca „trećepozivaca“, streljali , kako se , za sada, pouzdano zna , 2255 ljudi , mahom kraljevčana, radnika Fabrike vagona ,Fabrike aviona i ondašnje Državne železničke radionice.
Potomci streljanih položili su svoj venac na humke predaka
Do ovih , preciznijih podataka , došla je , posle višegodišnjeg rada , istoričarka Silvija Krejaković i objavila ih je 2013 godine u svojoj knjizi „Identiteti“ u izdanju Muzeja žrtava genocida.
Valja reći da se temom kraljevačkog oktobra , zadnih godina , iz različitih uglova bave i drugi istorčari mlađe generacije kako oni iz Narodnog muzeja Kraljeva tako i drugi ,angažovani van ove institucije, poput dr. Dragoljuba Danilovića, Vojkana i Nemanje Trifunovića.Svi oni su , na svoj način , doprineli da se višegodišnje licitiranje brojem nevino stradalih zarad dnevno političkih potreba vlasti prekine i da se fokus stavi na personalizaciju , utvrđivanje imena i prezimena stradalih a samim tim i tačnog broja streljanih.
Venac Vlade Republike Srbije je položio državni sekretar Zoran Antić
Jer , razlozi njihovog stradanja su jednako besmisleni bez obzira da li ih je , kako se to dobre prve četri posleratne decenije govorilo , streljano 6000 hiljada ili više od 2255.
Koreni tog zla tiču se ideologije fašizma omeđene normom Rasnih zakona iz 1935 godine a ,u konkretnom slučaju „materijalizovanog“ naredbama glavešina Trećeg rajha , Hitlera , Vilhema Lista i vojnog zapovednika Jugoistoka generala Franca Bemea koji je , svojim potčinjnim vojnicima u Srbiji poručio : „Vaš je zadatak da prokrstarite zemljom u kojoj se 1914. potocima lila nemačka krv usled podmuklosti Srba, muškaraca i žena. Vi ste osvetnici tih mrtvih. Za celu Srbiju ima se stvoriti zastrašujući primer koji mora pogoditi celokupno stanovništvo.“
Delegacija grada Kraljeva posle polaganja venca
To su radili sprovodeći odmazde drakonskih razmera: 50 streljanih Srba za jednog ranjenog nemačkog vojnika i 100 streljanih za jednog ubijenog nemačkog vojnika! Počeli su sa tim svojim krvavim pirom septembra 1941 godine u Mačvi , nastavili oktobra iste godine u Kraljevu i Kragujevcu a sličnih stratišta nastalih kao plod jedne tako opake ideologije kakav je fašizam, bilo je još ,po čitavoj Srbiji tokom svih godina II svetskog rata.
Posle komemorativne sednice Skupštine grada na kojoj je govorio istoričar iz Kraljeva dr.Vukašin Dedović ,otpočeo je, po tradiciji sirenama iz Železničke radionice, komemorativni skup na Groblju streljanih oktobra 1941.g.
Skup je započeo verskim boredom koga su služili sveštenici Eparhije Žičke , a nakon toga je obavljeno polaganje venaca, uz muziciranje Vatrogasnog orkestra „27. septembar“ iz Kraljeva.
Predstavnici II brigade Kopnene Vojske Srbije
Čin polaganja venaca je,po prvi put posle pauze duže od decenije,otpočeo po zvaničnom državnom protokolu koji podrazumeva da venac napre položi predstavnik Vlade Republike Srbije.To je ove godine bio državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Antić,koji je ,uzgred budi rečeno,i predsedavao resornim odborom Vlade koji je doneo Odluku da se 14.oktobar u Kraljevu,vrati u Državni kalendar zvaničnog obeležavanja značajnih događaja i ličnosti iz naše istorije, što je bila zajednička inicijativa beogradske podružnice Zavičajnog društva Kraljevo i grada Kraljeva. Himnu Srbije „Bože pravde“ otpevao je Stefan Milošević ,student IV godine Filološkog umetničkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu,na odseku za muzičku umetnost u klasi solo pevanje profesora Olivera Njega.
Mladi na Groblju streljanih oktobra1941.u Kraljevu
Prisutnima na komemoraciju na Groblju streljanih, a bilo ih je ove godine oko dve hiljade,mahom učenika osnovnih i srednjih škola iz Kraljeva , obratili su se
gradonačelnika grada Kraljeva dr Predrag Terzić i državni sekretar Zoran Antić.
Skup je završen scenskim oratorijumom “Kraljevski venac” sačinjenim od stihova Vladimira Jagličića u režiji Miodraga Dinulovića, a u izvođenju glumaca Kraljevačkog pozorišta.
Objavljeno: 11.10.2024. | autor: KV Novosti -on line
Mladim ljudima danas, kako u Srbiji tako i u Sloveniji , manje je poznata istorijska činjenica da su jedino Srbi i Slovenci,koji su pre II svetskog rata živeli na prostoru Kraljevine Jugoslavije ,bili proterivani sa svojih ognjišta kao žrtve sulude teorije nemačkih fašista o etnički čistom arijevskom prostoru. Od tri konstitutivna naroda ondašnje kraljevine Nemci su napli jedino Srbe i Slovence dok su im Hrvati,tačnije njihova kvislinška Nezavisna država Hrvatska ,bili saveznici.
Poster for the exhibition “Exiles” in the National Museum Kraljevo
I dok su Srbi bili izloženi genocidu od strane Nemaca,i njihovih saveznika sa ovih prostora (Hrvata,muslimana i Albanaca) Slovenci su ,zahvaljujući delu njihovih elita,pre svega verskih,koje su naginjale ka katoličkom klerikalizmu i germanofilstvu bili pošteđeni toga,ali je , oko 10 % čitave ondašnje populacije, bilo ipak proterano. Nemački planovi o proterivanju bili su daleko “ambiciozniji”,jer su prema nekim dokumentima želeli da deportuju imeđu 220.000 i 260.000 Slovenaca ali ih je u tome omelo nekoliko razloga među kojima je i relativno rani početak narodnooslobodilačkog otpora.
Sa otvaranje izložbe Pronanici u Narodnom muzeju Kraljevo (foto S.V.)
Prema smernicama za iseljavanje stranih elemenata iz Donje Štajerske, koje je 18. aprila 1941. godine u Mariboru izdao Hajnrih Himler, šef nemačke policije i državni komesar za jačanje nemačke nacije, trebalo je proterati nacionalno svesne Slovence, naročito obrazovane ljude (profesore, učitelje, sveštenike i dr.).
Prvi transport sa prognanima iz meljske kasarne krenuo je 7. juna 1941. godine. Zbog urušenog tunela kod Črešnjevca, prognanici su teretnim automobilima prevezeni do železničke stanice u Slovenskoj Bistrici. Odatle ih je put vodio u Srbiju, u koncentracioni logor Aranđelovac. Posle 9. juna, kada je tunel na Črešnjevcu osposobljen, svi dalji transporti do 26. jula 1941. godine polazili su sa mariborske železničke stanice. U prvom talasu deportacija, koji se odvijao po precizno predviđenom planu i redu vožnje, od 7. juna do 5. jula krenulo je 12 transporta, od čega 11 iz Maribora i jedan transport iz Rajhenburga. U Srbiju i na teritoriju NDH deportovano je 4.607 lica. Među njima je bilo 520 mariborskih porodica sa 1.913 članova.
Nacisti su hteli da deportuju u Srbiju većinu Slovenaca, osim onih podobnih za germanizaciju, ali iz različitih razloga, od 12. jula 1941. godine, morali su da ih deportuju u druge zemlje. Od 7. juna do 10. jula 1941. godine u Srbiju su u 17 transporta deportovane 6.802 osobe.
Autorka izložbe dr Irena Mavrič Žižek
Stoga je izložba u Narodnom muzeju Kraljevo,pod nazivom „Prognanici“ („Izgnali so nas“) Muzeja narodnog oslobođenja Maribor,otvorena večeras od izuzetnog značaja i trebalo b da je vidi što veći broj kraljevčana,posebno mladih.
Otvarajući izložbu ,podeljenu u šest tematskih celina, njena autorka dr Irena Mavrič Žižek se,uz zahvalnost Narodnom muzeju Kraljevo na pozivu da prikaže svoju izložbu,zahvalila svim kraljevčanima i pripadnicima Srpskog naroda čiji su preci te 1941.godine pokazali svoju solidarnost sa prognanim Slovencima deleći sa njima i poslednje parče hleba.
Neki od prognanih Slovenaca, koji su se oktobra 1941.godine zatekli u Kraljevu,podelili su zlu sudbinu žitelja Kraljeva koji su masovno stradali u bestijalnom fašističkom teroru kada je,za desetak dana,streljano preko 2.200 građana Kraljeva ,među kojima je bilo i prognanika sa Kosova i iz Hrvatske.
Objavljeno: 07.10.2024. | autor: KV Novosti -on line
Dodelom nagrada i priznanja zaslužnim pojedincima i organizacijama,danas je u Kraljevu, po dvadeset šesti put, svečano obeležen Kraljevdan, Dan grada.
Kraljevo je ,tokom postojanja, menjalo svoje ime ,od Rudopolja, preko Kranovca, Kraljeva, Rankovićeva pa opet Kraljeva, pa je tako menjalo i datum kada se slavi,obeležava, Dan grada kao njegov praznik.
7.oktobar ili Kraljevdan proglašen je za Dan grada 1998. godine. Ondašnje gradsko rukovodstvo, koga su činili predstavnici stranaka koji su, posle donošenja Miloševićevog „lex specijalisa“,u februaru 1997 preuzeli vlast osvojenu na izborima iz novembra 1996. godine, je želeleći da napravi diskontinuitet sa , kako to govorilo „komunističkom vlašću koja u Kraljevu traje od 1945. godine”,to iskazalo i izborom novih heraldičkih obeležaja i novog datuma Dana grada.
Dobitnici priznanja i zagvalnica grada Kraljeva za 2024.godinu
7.oktobra, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici , u znak sećanja na Stefana Nemanjića poznatijeg posle krunisanja u obližnjem manastiru Žiča, kao Prvovenčani , slave čak četri svoja svetca Svetu prvomučenicu Teklu , prep. Simona , sv. Kralja Vladislava i prep. Davida i nazivaju ga Kraljevdan.To je,1998 godine, poslužilo kao motiv za izbor novog Dana grada Kraljeva.
Na današnjoj svečanoj sednici Skupštine grada Kraljeva ,održanoj u sali Skupštine grada Kraljeva dodeljene su nagrade i priznanja ovogodišnjim laureatima.
Zvanje počasnog građanina grada Kraljeva za 2024. godinu dodeljeno je Episkopu moravičkom, vikaru Patrijarha srpskog gospodinu Tihonu (Rakićeviću), doskorašnjem igumanu manastira Studenica, za verno služenje Bogu i narodu, za bdenje nad Studenicom, majkom srpskih manastira.
Episkop Moravički Tihon se zahvalio odbornicima Skupštine grada Kraljeva u svoje ime i ime svih nagrađenih
Ovogodišnja Oktobraska nagrada grada Kraljeva dodeljena je posthumno Biljani Kostantinović , za glumačku svetlost kojom je obasjala pozorišne scene širom Srbije.
Diplome zaslužnog građanina grada Kraljeva ove godine dodeljene su dr Draganu Jovančeviću i dr Draganu Đerkoviću specijalistima pneumoftiziologije, za vernost Hipokratovoj zakletvi i pacijentima, za nesebično požrtvovanje u vreme epidemije COVID-19, Gojku Vučićeviću iz Kraljeva, za prilježno vršenje svojih radnih obaveza i ispoljenu hrabrost u teškim situacijama i Nemanji Blagojeviću iz Kraljeva, za veštinu i postignuća u borilačkim sportovima na evropskom i svetskom nivou.
Diploma zaslužne obrazovne ustanove grada Kraljeva je dodeljena Medicinskoj školi iz Kraljeva, za dugogodišnji uspešan rad u obrazovanju i ostvarene rezultate na takmičenjima.
Diploma zaslužnog preduzeća grada Kraljeva za 2024. godinu dodeljena PTK „Trijumf Stanić“ Kovači, za učestvovanje u donatorskim i humanitarnim akcijama a diploma Diploma zaslužne sportske organizacije grada Kraljeva za 2024. godinu dodeljena je Ženskom rukometnom klubu „Metalac“ iz Kraljeva, za postignute rezultate u oblasti ženskog rukometa.
Sa današnje svečane sednice Skupštine grada Kraljeva
Književnom klubu Kraljevo, dodeljena je Diploma zaslužnog udruženja građana grada Kraljeva za 2024. godinu za vernost knjizi, piscima i čitaocima.
Specijalna nagrada, koja se dodeljuje za podsticaj humanosti koja nosi ime velikog dobrotvora Milomira Glavčića,pripala je ove godine Filipu Trifunoviću i Marku Milenkoviću iz Kraljeva, za ispoljenu odvažnost, hrabrost i požrtvovanje u spasavanju života naših sugrađana.
Gradonačelnik Kraljeva dodelio je Zahvalnice za 2024.godinuCveću Miljkoviću,penzionisanom policajcu iz Rume za dobra dela ,humanitarni rad i nesebična učešća u akcijama,posebo onim vezanim za pomoć i obnovu Kraljeva posle zemljotresa 2010.godine i velikih poplava 2014.godine.Zahvalnicu Gradonačelnika za 2024.godinu dobila je i doktor geografskih nauka, profesorka Ivana Penjišević za naučni doprinos prepoznavanju identiteta Kaljeva i okoline.
