Štand sveukupnog pobednika ekipe „ORA nije fora“
Današnjim takmičenjem u spremanju ajvara pod nazivom „Izađi mi na teglu“ završena je , u Kraljevu , trodnevna , XXVIII turističko-kulinarska manifestacija „ Srebrni kazan “. Ova manifestacija je , do pre pet godina , organizovana u samom centru grada , trajala je samo jedan dan i na njoj su se takmičile kuvarske ekipe iz zemlje i inostranstva u pripremanju pasulja pa je , u narodu , bila poznatija kao „Pasuljijada“. Njen koncept je , rekosmo već , pre pet godina, doživeo značajne izmene i to ne samo seljenjem najpre na Gradski keja a potom , od pre dve godine , na obale Ibra već i novim sadržajima. Još za vreme održavanja na centralnom gradskom trgu , tik kraj spomenika Solunskim ratnicima , proširena je , pre sedam godina , takmičenjem u kuvanju riblje čorbe pod nazivom „Riblji kotlić“ a u zadnje dve godine pod svoje okrilje prihvatila je i održavanje jednog od termina takmičenja u pripremanju ajvara pod nazivom „Izađi mi na teglu“. Inače ,takmičarski karavan u pripremanju ajvara pod ovim nazivom ,ove,pete sezone , će okupiti oko 450 takmičarskih ekipa i 3.000 učesnika koji će od 17. avgusta do 13. oktobra ispeći 12.000 kg paprika, u 27 gradova pre beogradskog finala planiranog za 13 oktobar.
Svako ima svoju tajnu za dobar pasulj
Ovogodišnji XXVIII „Srebrni kazan“ okupio je , na sve tri manifestacije oko 50 takmičarskih ekipa sa više od 200 takmičara . Za sveukupnog pobednika manifestacije i „Viteza riblje čorbe i pasulja“ proglašena je ekipa udruženja građana „ORA nije fora“,dok je ekipa Specijalne bolnice „Agens“ iz Mataruške Banje proglašena za najbolju u kategoriji profesonalnih kuvara. Šampionski kulinarski tim , u kuvanju pasulja , u kategoriji kulturno umetničkih duštava je tim „KUD Karanovc-a“ iz Kraljeva a ekipa udruženja „Patrola“ je najbolja među takmičarima u kuvanju pasulja iz reda udruženja građana.Iako duboko zašla u treću deceniju svoga postojanja ova manifestacija nije u dovoljnoj meri iskoristila sve svoje potencijale kao i potencijale lokacije održavanja ,neposredno na obali Ibra u centru grada , za privlačenje većeg broja posetilaca kako iz zemlje tako i iz zemalja regiona pre svega. Čini se da je , kao i na njenom samom startu, kada ju je pokrenuo njen idejni tvorac pokojni Jovica Aleksić , u to vreme direktor ugostiteljskog preduzeća „Srbija“ iz Kraljeva,prate bespotrebne kontraverze i osporavanja u delu lokalne javnosti, iako je ,u međuvremenu, uvrštena u zvaničan kalendar turističkih manifestacija i ako uživa podršku lokalne samouprave.
Danas su u Kraljevu , na lokaciji „Ratarsko imanje“ počeli pripremni radovi za igradnju četvrte fabrike nemačke grupe „Leoni“ u Srbiji koja se bavi proizvodnjom žica, optičkih vlakana, kablova i kablovskih sistema.Ovaj gigant zapošljava preko osamdestpethiljada zaposlenih u tridesetak zemalja širom sveta a fabrika za čiju je gradnju ,u petak 3.avgusta, Odeljenje za urbanizam, građevinarstvo i stambeno komunalne usluge grada Kraljeva izdalo dozvolu trebalo bi da bude završena do kraja naredne,2019 godine.Radove izvodi preduzeće „ČIP“ d.o.o iz Prokuplja, koje je izgradilo je sve fabrike „Leonija“ u Srbiji a fabrika u Kraljevu će imati 45000 kvadratnih metara.Njena izgradnja je odlukom Vlade Srbije ,juna meseca ove godine,proglašena za projekat od nacionalnog značaja.Po donošenju ove odluke u kompaniji „Leoni“ započeto je sa traženjem kadova ,u ovoj fazi uglavnom za menadžerske pozicije da bi ,vremenom bilo primljeno između 4000 i 5000 radnika..Leoni inače,trenutno,u svojim pogonima u Prokuplju, Malošištu i Nišu zapošljava oko 6.000 radnika.
Kraljevačka slikarka Hadži Milena Marija Magdalena Kovačević i njen suprug Brane bili su , u subotu veče , po deseti put zaredom, domaćini maskenbala.Oni , evo već desetu godinu, svake prve subote u mesecu avgustu organizuju druženje svojih prijatelja ,umetnika i ljubitelja umetnosti iz zemlje i inostranstva u dvorištu svoje porodične vile „Magdala“. Iako nije baš svojstveno ni ovom podneblju ni našoj tradiciji ovo druženje pod maskama u organizaciji bračnog para Kovačević iz Kraljeva, vremenom je postalo mesto gde se znani i neznani ljudi iz sveta umetnosti pre svega, ali i iz drugih profesija ,sreću i druže u veseloj ,karnevalskoj atmosferi zaboravljajući ,bar na trenutak ,svakodnevnicu i obaveze koja ona sobom ,neminovno, nosi. „U proteklih deset godina tokom ove manifestacije koja slavi ljudsku kreativnost , kroz našu kuću prošlo je nekoliko hiljada posetilaca a priliku da pokažu sebe ,svoje stvaralaštvo, svoju kreativnost imalo je više desetina umetnika iz zemlje i inostranstva. Bilo je tu više kamernih pozorišnih predstava ,resitala, izložbi ,mini koncerata ozbiljne i druge muzike , plesova iz nama dalekih zemalja…i naravno ,uvek, dobrog druženja i zabave. U želji da istaknemo umetnosti primerenu nekonvencionalnost druženje smo nazvali „Masharat“ (Maskenbal).
Iako naziv manifestacije govori da se radi o nekoj vrsti maskenbala mi ,kao njeni domaćini uvek naglašavamo da maskiranje ,to jest oblačenje kostima , nije preduslov za učešće na ovom druženju koje slavi kreativnost“ rekla nam je Hadži Milena i dodala: „U želji da ova manifestacija dobije formu i oblik koji će omogućiti da što više mladih i kreativnih osoba iz našeg grada uzme učešća u njoj i tako doprinese društvenoj afirmaciji kreativnog-stvaralačkog u bilo kom umetničkom žanru formirale smo , grupa mojih prijateljica iz Kraljeva i iz drugih gradova i ja , udruženje građana „ Dame-nekad i sad“. Želja nam je da ovo udruženje tu našu tradiciju vezanu za žensku kreativnost i rad , kao vid kulturnog , nematerijalnog nasleđa predstavi mlađoj ženskoj populaciji i zainteresuje je za obnavljanje i razvijanje nekih, davno zaboravljenih veština i znanja a koje im , prilagođene savremenom trenutku , mogu biti višestruko korisne kako za lično usavršavanje tako i za eventualni izbor budućeg stalnog ili povremenog posla“. Domaćini su , ove godine ,obeležavajući desetogodišnji jubilej , uručili i nekoliko zahvalnica ljudima koji su ih ,na razne načine podržavali svih ovih godina kako bi „Masharat“ postao jedna od manifestacija po kojoj se,na mapi kulturnih dešavanja, prepoznaje Kraljevo.
Danas je u Kraljevu održana konferencija za štampu na kojoj je Dragan Bunardžić-Bukovički ,ispred udruženja „Slovensko društvo“ upoznao medije sa tekstom pisma koga je ovo udruženje uputilo Kabinetu Predsednika Republike i Ministru kulture i infromisanja Vladanu Vukosavljeviću povodom odluke Gradskog veća od 18.juna ove godine da prihvati inicijativu Predsednika Republike Aleksandra Vučića, od 1.juna ove godine, da se u Kraljevu, na Trgu Svetog Save smeštemom između Doma Vojske , hrama Svete Trojice i Duhovnog centra „Sveti vladika Nikolaj Velimirović“ izgradi spomenik Stefanu Nemanjiću Prvovenčanom. U tom pismu udruženje izražava svoje neslaganje sa ovom odlukom Gradskog veće jer su oni ,kako kaže Bunardžić, posle višegodišnjeg rada u januaru ove godine i zvanično pokrenuli inicijativu da se na tom Trgu izgradi spomenik njegovom bratu Rastku ,potonjem Svetom Savi. Ispada ,kako je rekao Bunardžić , da gradske vlasti ćute četri meseca na njihov predlog a za četri dana usvajaju Vučićevu inicijativu da Savin brat dobije svoj spomenik u Kraljevu, baš onako kako je to ,u martu, gostujući u jednoj tv emisiji najavio Nikola Selaković,generalni sekretar Predsednika Republike. Ovaj „sukob“ vlasti i jednog udruženja građana oko toga kome od dvojice Nemanjića treba podići spomenik u Kraljevu ima svoju predistoriju koja, bar po onome što je, u ovom trenutku,dostupno javnosti počinje u februara 2016 godine, u Beogradu , kada Odbor za podizanje spomen-obeležja Stefanu Nemanji kojim predsedava Aleksandar Vučić donosi odluku da se raspiše javni konkurs za podizanje spomenika Stefanu Nemanji u okviru spomen-kompleksa „Srpskog srednjeg veka“ na uglu ulica Kneza Miloša i Nemanjine, saopštila je ,tada, Kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa medijima. U januaru 2018 godine udruženje „Slovensko društvo“ iz Kraljeva izlazi u javnost sa inicijativom za podizanje spomen znamenja prvom srpskom arhiepiskopu, zasnovanom na jedinom ikonografskom zapisu lika Svetog Save, urađenom za njegova života – fresci Svetog Save u crkvi Vaznesenja Gospodnjeg u manastiru Mileševa kod Prijepolja. Projekat predstavlja deo inicijative udruženja „Slovensko društvo“ da se i na ovaj način, od 2019. do 2021. godine obeleži osam vekova od osnivanja prve srpske arhiepiskopije i proglašavanja obnovljene srpske kraljevine. Prema zamisli, spomenik Svetom Savi bio bi visok oko 4,7 metara, sa postoljem širine 2,5 metara, a inicijatori su ,tada, rekli da je, trenutno, nemoguće pouzdano reći koliko bi njegova izgradnja mogla da košta.Kao autor predloga i potencijalni autor samog spomenika javnosti se,tada, obratio akademski vajar Ivan Marković,inače poreklom iz ovih krajeva koji ima veliko isksustvo sa sličnim projektima u zemlji i inostranstvu. Mesec dana kasnije , marta 2018 , u Beogradu , javnost saznaje da je na konkursu za spomenik Stefanu Nemanji pobedio rusko-srpski tim na čelu sa skulptorom Aleksandrom Rukavišnjikovim iz Moskve i arhitektom Petrom Arsićem iz Beograda . Članovi komisije koja je tako odlučila su Nikola Selaković i akademici Ljubomir Maksimović i Svetomir Arsić – Basara.Javnost tada saznaje da je za realizaciju ovog Spomen kompleksa potrebno u potpunosti izmestiti železničku stanicu na novu lokaciju Prokopa, ali i izvršiti celokupnu rekonstrukciju sadašnjeg Trga kod železničke stanice , po kojoj je planirano kružno trasiranje drumskog saobraćaja i moguće istovetno trasiranje tramvaja te da bi ovaj projekat mogao da se realizuje, u koliko se rekonstrukcija trga izvede u isto vreme kada i rekonstrukcija Karađorđeve ulice.
Prvoj juna ove godine iz kabineta predsednika Srbije upućena je kabinetu gradonačelniku Kraljeva inicijativa predsednika Republike u kojoj se ,između ostalog kaže: „U periodu u kome obeležavamo 800 godina od krunisanja Stefana Nemanjića za prvog kralja Srbije i uzdizanja srednjovekovne Srbije u rang kraljevine… mišljenja sam da bi podizanje spomenika Stefanu Nemanjiću Prvovenčanom na Trgu Svetog Save u Kraljevu bio dostojanstven način obeležavanja velikog jubileja“ a Gradsko veće ,kako smo i rekli u uvodu ovog teksta tu inicijativu prihvata i predlaže Skupštini grada da donese odluku o stvaranju neophodnih urbanističko tehničkih predpostavki i izdvajanju 10 miliona dinara za igradnju spomenika.Prema rečima Dragana Bunardžića ,na današnjoj konferenciji za štampu udruženja „Slovensko društvo“,oni svojim obraćanjem žele da ukažu na činjenicu da im se ,do sednice Gradskog veća, a i posle nje niko nije obratio iz gradske uprave niti pak od čelnika grada da im kaže bio šta o njihovom,kako on kaže veoma utemeljenom i dokumentima potkrepljenom, predlogu ali zato ,kaže on, ishitreno reaguju na inicjativu Aleksandra Vučića koja ,po mišljenju udruženja „Slovensko društvo“ iz Kraljeva, nije valjano dokumentovana i obrazložena.I tako, posle osam vekova bez spomen obeležja u gradu na čijoj teritoriji se nalaze manastitri Žiča i Studenica rasprave oko gradnje spomen obeležja nekome od braće Nemanjića,prete da konfrontiraju jedno udruženje građana sa aktuelnim vlastima. Ostaje nam da sačekamo i vidimo,obzirom da je,ovih dana otpočelo izmeštanje beogradske železničke stanice ko će prvi dobiti spomenik, otac Stefan Nemanja u Beogradu, ili neki od njegovih sinova u Kraljevu.
Juče je ,u Beogradu, održan VIII tradicionalni skup kraljevčana u organizaciji beogradske podružnice Zavičajnog društva „Kraljevo“. Ni kiša koja je padala uoči susreta , ni oblaci koji su se ,tokom prepodneva, nadvili nad Beogradom nisu pokolebali stotinak kraljevčana da se ,u dobrom raspoloženju i uz prigodan program, druže na tradicionalnom „ Kajmak –balu“. Njihovo druženje igrom i pesmom ulepšali su najmlađi članovi KUD „Moravac“ iz Adrana , KUD „Ratina“ i deca iz etno odseka Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ Kraljevo. Pored Milana Novakovića,predsednika beogradske podružnice Zavičajnog društva „Kraljevo“,koji je ,prema opštem mišljenju svih ,najzaslužniji za održavanje ovih susreta ,prisutne kraljevčane pozdravili su i Nenad Nerić državni sekretar u Ministarstvu za rad,boračka i socijalna pitanja, Sreten Jovanović pomoćnik gradonačelnika grada Kraljeva i Igor Tešić iz Turističke organizacije Kraljevo. Svi oni su istakli aktivnosti kraljevčana okupljenih oko njihove brogradske podružnice koja je,prošle godine, nagrađena i priznanjem grada Kraljeva „Zaslužna orrganizacija“.Podrška i pomoć grada nije izostala ni prilikom organizovanja ovih,osmih susreta.
Danas je , u Kraljevu, na Trgu Srpskih Ratnika, svečanim strojem pripadnika Druge brigade kopnene Vojske Srbije a potom taktičko-tehničkim zborom, obeležen Dan Vojske Srbije. Ovaj dan se slavi u znak sećanja na Drugi srpski ustanak,podignut istog datuma, na Cveti 1815 godine u Takovu.Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije,ove godine, proslavljaju Dan Vojske Srbije sličnim manifestacijama u nizu gradova Srbije, Kruševcu, Zaječaru,Pančevu,Novom Sadu i Nišu, a svečanom akademijom u Centru Sava,večeras u 20 časova,kojoj će prisutvovati najviše državno i vojno rukvodstvo Srbije biće završeno ovogodišnje obeležavanje ovog datuma.Na svečanosti u Kraljevu vojnicima i građanima Kraljeva obratili su se pukovnik Željko Kuzmanović,komadant Druge brigade Kopnene vojske i gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić. Današnje Kraljevo, a ondašnji Karanovac jedna je od prvih varoši oslobođenih tokom II sprskog ustanka u julu 1815 godine i od tada je konačno u ovom kraju prestala da postoji neposredna turska vlast. Karanovac i njegova okolina postaju opet važno privredno središte.Posle donošenja Hatišerifa 1830. i 1833, je popisano, premereno i prodato 125 dućanskih placeva pa je tako zemljišnog otkupom placeva od Turaka počeo da se stvara zemljišni fond varoši. Karanovac je, od završetka II srpskog ustanka, u narednih pet godina, bio sedište požeške nahije, kojom je upravljao pop Nikola Kostić. Zatim je nahijsko sedište 1819. godine premešteno u Čačak. Od 1821. godine varoš Karanovac je pripadala smailskom srezu požeške nahije. Donošenjem Sretenjskog ustava 1835. godine upravna podela Srbije zasnovana je na ‘okruzima, srezovima i opštinama, Karanovac postaje 1838. godine sedište istoimene opštine i sreza u sastavu Čačanskog okruga.
Zajedničkom sednicom Štabova za vanredne situacije grada Kraljeva i Raškog upravnog okruga u Kraljevu je danas obeležen 1.mart –Svetski dan civilne zaštite. Ovaj datum je ,kao praznik Civilne zaštite, ustanovljen 1990 godine odlukom Generalne skupštine međunarodne organizacije civilne zaštite ICDO a u Srbiji se obeležava od 2013 godine. Prisustnima su se najpre obratili Nebojša Simović , Načelnik Raškog upravnog okruga i dr.Predrag Terzić , gradonačelnik grada Kraljeva koji rukovode ovim štabovima. Oni su posebno istakli aktivnosti koje se sprovode na širenju mreže poverenika civilne zaštite u mesnim zajednicama u lokalnim samoupravama kao i iskustva grada Kraljeva u organizaciji civilne zaštite u okviru gradske uprave. Gradonačelnik Kraljeva , dr.Predrag Terzić, je istakao i značaj Centra za obuku pripadnika jedinica opšte namene civilne zaštite koji funkcioniše u sklopu Odeljenja za poslove civilne zaštite gradske uprave grada Kraljeva na Rudnu. 
Potom je načelnik Odeljenja za vanredne situacije u Kraljevu Radoica Kočović upoznao prisutne goste sa najvažnijim aktivnostima Odeljenja za vanredne situacije u Kraljevu koje deluje na teritorijama opština Vrnjačka Banja i Raška kao i na teritoriji grada Kraljeva.Na kraju današnje svečanosti kojoj su prisustvovali predstavnici Vojske Srbije , Ministarstva unutrašnjih poslova , Crvenog krsta i opština Vrnjačka Banja i Raška uručene su zahvalnice za dugogodišnju saradnju Goranu Puzoviću direktoru javnog preduzeća „Srbijavode“ i internet platformi Volonter.rs
koja omogućava efikasno povezivanje zainteresovanih volontera i organizacija koje za njihovim angažmanom imaju potrebe a što se pokazalo efikasnim i prilikom sprovedenih preventivnih aktivnosti na rečnim slivovima na teritoriji Raškog upravnog okruga.
Juče je ,u Kraljevu, u organizaciji Društva za fizičko vaspitanje i rekreaciju „Partizan“ iz Kraljeva održano takmičenje za gimastičare početnike iz Kraljeva , Raške i Gornjeg Milanovca . Oko 130 učesnika uzrasta od prvog do četvrtog razreda osnovne škole demonstriralo je svoje gimnastičko umeće takmičeći se u gimnastičkom višeboju koji uključuje četri discipline preskok , parter, vratilo i gredu. Radi se o mladim gimastičarima početnicima koji ,u proseku, vežbaju tek godinu dana ali među njima ima i izrazitih talenata. Sa decom u Kraljevu i Raški rade treneri iz DFVR „Partizan“ iz Kraljeva koji ,povremeno, priskaču u pomoć i kolegama u Gornjem Milanovcu. Svi oni su , predhodno , stekli trenersko zvanje i licencu predviđenu Pravilnikom Gimnastičkog saveza Srbije . Kraljevački „Partizan“ se ovim takmičenjem najmlađih gimastičara , i najavom sličnog takmičenja u maju, vraća na gimastičku pozornicu Srbije kojoj je ,nekih ranijih godina, darivalo brojne uspešne takmičare. Ovo sportsko društvo je ,inače, aktivno u Kraljevu od 1948 godine pod ovim nazivom ali je ,tada, nastavilo tradiciju predratnih sokola. Sokolska društva u Srbiji nastaju krajem XIX veka ,tačnije 1891 godine kada su beogradski gimastičari odlučili da napuste nemački „turnerski“ sistem ginastike i uvedu češki , „sokolski sistem“ vežbanja. Sokolska družina ,u Kraljevu je , prema nekim izvorima formirana još 1904 godine a članovi te družine su, tridesetih godina prošlog veka, svojim prilozima sagradili Sokolski dom sa salom koja je funkcionisala sve do 1974 godine u dvorištu osnovne škole „IV kraljevački bataljon“ kada je , po dogovoru sa školom, srušena da bi bila sagrađena sadašnja sala koju , od tada, na osnovu Ugovora zajednički koriste i škola i DFVR „Partizan“.
Kroz salu kraljevačkog „Partizana“ prošle su hiljade mladih gimastičara baveć se ovim bazičnim sportom koji , onom ko ga trenira , omogućava da se ,kasnije, sa lakoćom bavi bilo kojim drugim sportom. Gimastika ,kod vežbača, a posebno najmlađih utiče na stvaranje i korišćenje izuzetne snage u rukama , nogama i duž celog tela, sa ciljem nošenja težine vlastitog tela u raznim situacijama prilikom izvođenja gimnastičkih vežbi. Kroz to pomeranje granice sopstvenih sposobnosti, gimnastika je veoma značajna i za mentalni razvoj ličnosti. 
Vredi pomenuti da su neki od kraljevačkih gimastičara ,iz predhodnog perioda svoju karijeru nastavili kao profesori na beogradskom Fakultetu sporta i fizičkog gimnatika obrazovanja beogradskog univerziteta poput ,recimo Dušana- Dula Mitića i Miljana Grbovića.
Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić započela je svoju današnju radnu posetu Kraljevu obilaskom lokacije u Dostiejevoj ulici gde je , još pre šest godina, planirana gradnja objekata u sklopu urbane regenreacije naselja izgrađenog između 1947 i 1955 godine a koje je pretrpelo znatna oštećena od zemljotresa novembra 2010 godine. Reč je, inače, o 16 stambenih zgrada i 5 prizemnih kuća sa 360 stanova prosečne površine 39,80 m2. Projektom urbane regeneracije umesto sanacije, planirano je rušenje postojećih zgrada, i izgradnja 4 nove (Su+P+7) sa 360 stanova za preseljenje, sa ukupnom korisnom površinom stanova od 16.209,40m2 ,na južnom delu lokacije (oko 1,8 Ha). Etažni vlasnici dobijaju nove stanove, dok će Grad biti u mogućnosti da koristiti ostatak lokacije za buduću izgradnju socijalnih stanova i za druge namene, kao što su komercijalni ili rekreativni prostor, na severnom delu lokacije (oko 1.3 Ha). Građevinska dozvola za gradnju prve zgrade sa 103 stambene jedinice je izdata još 25.maja 2016 godine,sredstva u iznosu od oko osam miliona evra obezbeđena su iz kredita Razvojne banke Saveta Evrope (CEB) aprila 2016 godine, učešće grada Kraljeva je obezbeđeno kroz zemljište,izgradnju nove infrastrukture ,spoljne uređenje i nadzor,izabran je i izvođač radova po sprovedenoj proceduri još u novembru 2017 godine ali , do danas, nisu otpočeli radovi. Svojevremeno, pre više od dve i po godine, prilikom predstavljanja rezultata nagradnog konkrusa za arhitektonsko rešenje budućeg naselja ministarka Zorana Mihajlović je najavljivala početak radova za proleće 2016 godine ali ono što je, danas, izvesno je da odobreni kredit,još uvek, nije povučen. Razlog su,još uvek nedefinisani odnosi između Ministarstva građevinarstva ,saobraćaja i infrastrukture kao finansijera ispred Republike Srbije i grada Kraljeva kao investitora.Zbog toga nije bilo moguće ni potpisivanje ugovora sa već izabranim izvođačem radova.Već duže vremena ,uprkos stalnoj komnunkaciji na relaciji Ministarstvo građevinarstva ,saobraćaja i infrastrukture i grada Kraljeva,tačnije Projektne komisije projekta „Urbana regeneracija naselja u Dositejeveoj ulici u Kraljevu“ ne dolazi se do rešenja oko navodno različitih tumačenja obaveza po osnovu poreza na dodatnu vrednost što se,gledano sa strane čini najblaže rečeno čudnim a ujedno ukazuje i na osdustvo međuresorne saradnje između ministarstva u istoj Vladi.Jer, zvuči bizarno da se do sada nije moglo obezbediti izvorno tumačenje resornog Ministarstva finasija pa i same Vlade. Otuda i velika očekivanja u Kraljevu od današnje posete premijerke i njene pomoći da se taj „Gordijev čvor“ razreši i , najzad, krene sa gradnjom. Ana Brnabić je odgovarajući na naše pitanje rekla da će ona lično uraditi sve da se prevaziđu postojeći komunikacijski šumovi na relaciji Ministarstvo građevinarstva –grad Kraljevo i da se,iskreno, nada kako će radovi na rekonstrukciji naselja u Dositejevoj početi za najduže tri meseca. „Kraljevo je došlo na dnevni red i savim je zaslužilo da bude u fokusu pažnje Vlade kako bi dobilo svu neophodnu pomoć i podršku za realizaciju krupnih infrastrukturnih projekata o kojima smo ,danas, ovde razgovarali“ rekla je premijerka odogovarajući na naše pitanje.Svoj boravak u Kraljevu premijerka Ana Brnabić je nastavila obilaskom gradilišta novog dečijeg obdaništa na Beranovcu površine 809 metara kvadratnih . Obdanište će, kako se danas čulo, biti arhitektonski savremeno, moderno i energetski efikasno zdanje koje će služiti na ponos ne samo meštanima Beranovca i okolnih mesta gde,kako je rečeno, živi oko 600 mališana u uzrasnom periodu koji ima potrebu za ovakvom ustanovom.
Dobrotvor i donator Milomir Glavčić je sa 200.000 evra pomogao gradnju ovog objekta dok je grad obezbedio potrebno zemljište i neophodnu infrastrukturu a daće i sredstva potrebna za dovršetak u iznosu od oko 85.000 evra.
Posetu Kraljevu Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić je završila u kraljevačkom javnom preduzeću „Vodovod“ koje uspešno posluje i koje se priprema za realizaciju projekat gradnje fabrike za preradu otpadnih voda i kanalizacionog sistema u Kraljevu, vredan 17,1 miliona evra.Građevinski projekat je ,već, sa milion evra finasiran iz PPF4 i PPF5 programa a projektnu dokumentaciju Vodovodu je,svojevremeno, uručio Majkl Devenport ondašnji šef misije Evropske Unije u Srbiji.