Kraljevo će , za nekoliko dana dobiti budžet za 2018 godinu. Ovaj političko-ekonomski dokument predstavlja svojevrsno ogledalo aktuelnog stanja i kompetencije menadžmenta svake lokalane samouprave pa i grada Kraljeva . Gradsko veće je već usvojilo Nacrt budžeta i on će se pred članovima gradskog parlamenta naći u forimi Predloga koji , nažalost, pokazuje kontinuitet višegodišnje prakse planiranja i usvajanja budžeta bez ikakve šire društvene , javne rasprave ukoliko se u to ne svrstaju sastanci koji će se ,narednih dana , dešavati u strankama vladajuće kolaicije koji za cilj imaju informisanje , pre svega , odbornika o ovom dokumentu a ređe i stranačkih organa posebno onih većih. Opozicija će , pak , predstojeće dane iskoristiti da se pripremi za ulaganje amandmana na predloženi budžet sa malim izgledima , sudeći prema dosadašnjoj praksi iz rada Skupštine grada, da im se bilo šta usvoji bez obzira na obim i kvalitet argumenata. Bez društvenih i političkih procesa oličenih u vidu uključivanja šire javnosti kroz dijalog koji služi za artikulaciju potreba i realnog sagledavanja resursa i mogućnosti jedne zajednice dobićemo dokument koji će ,još jednom, pokazati što izostajanje kompetencije menadžmenta grada što izostanak vizije u kom pravcu treba da ide Kraljevo. Da li je ovo pitanje inercije u radu i nastavka kretanja utabanim stazama ili pak želje da se kreira ambijent vremenske iznudice u kojoj se budžet mora usvojiti sa ciljem da se prikriju navedeni problemi videćemo u danima koji su pred nama. A do tada pokušajmo da , bar delimičnom analizom , predloženog budžeta ukažemo na njegove više nego očigledne manjkavosti koje su plod netransparentnog utvrđivanja opštih interesa na nivou grada Kraljeva. Pođimo , od planiranih rashoda , koji bi razloženi na budžetske pozicije trebali da budu finansijski izraz definisanih prioriteta za realizaciju javnog , opšteg interesa. Tako posmatrana rashodna strana budžeta je indikator politika razvoja i života uopšte koje zagovara i vodi lokalno rukovodstvo i vladajuća koalicija . Tu se najupečatljivije vidi koliko tako definisane javne politike predstavljaju opšti , javni interes . Zapitajmo se , u ovom kontekstu , kako da , recimo , tumačimo planirana velika izdvajanja u 2018 godini za segment programa komunalinih delatnosti nazvan upravljanje/održavanje javnim osvetljenjem grada u iznosu od 247.036.175 dinara ako je za iste namene u 2017 godini bilo planirano 232.000.000 da bi , a za prvih devet meseci , bilo utrošeno tek 92.043.741,93 dinara . Zapitanost je tim veća ako se ova izdvajanja uporede sa planiranim izdvajanjima za ,recimo lokalni ekonomski razvoj (unapređenje privrednog i investicionog ambijenta,mere aktivne politike zapošljavanja i podrška ekonomskom razvoju i promocji preduzetništva) u iznosu od 24.002.000 dinara. Čak deste puta manje nego za javno osvetljenje! Dodamo li ovome i podatke da je za razvoj turizma planirano tek 21.981.450 dinara a za poljoprivredu i ruralni razvoj 70.500.000 ispada da je za sve delatnosti u kojima je moguće najbrže kreirati nova radna mesta na teritoriji grada Kraljeva planirano tek polovina novca namenjenog za zamenu starih sijalica gradskog osvetljenja novim ,štedljivim , led sijalicama. Ovde treba znati da su te stare sijalice, a bilo ih je u sistemu javnog osvetljenja ,raznih vrsta, negde oko 16000 ,trošile na godišnjem nivou nešto više od 120.000.000 dinara. Bilo bi jako interesantno čuti obrazloženje kreatora budžeta za ovakav redosled poteza i ovakvo planiranje prioriteta a posebno bi bilo interesantno da kažu kad i gde su građani iskazali svoje mišljene o tim prioritetima , jer oni ipak pune taj budžet. A i ta prihodna strana pokazuje , potvrđuje inerciju u koncipiranju budžeta što se najbolje da videti na poziciji naknada za korišćenje prostora i građevinskog zemljišta ,pa je tako za 2018 planiran prihod po ovom osnovu u iznosu od 271.282.690 dinara iako je , od planiranih 284.328.550 dinara za 2017 godinu, za prvih devet meseci naplaćeno tek 16.018.629,48 dinara ili preskromnih 5,63 odsto. Da li je samo nesporna većina u gradskom parlamentu razlog zašto se može desiti dase usvoji ovakav dokumet ,kao i oni njemu slični godinam pre, ili tome , na svoj način , doprinos daje i apatičnosti i nezainteresovanosti građana Kraljeva za društvenim a pre svega političkim angažovanjem ? Razmere te apatičnosti i nezainteresovanosti građana su više nego zabrinjavajuće pa smo svedoci da se to i zlouupotrebljava u cilju prikrivanja nedostaka vizije i nekompetentnosti dela političkih lidera vladajuće koalicije. Bez želje da umanjimo doprinos lokalnih medija ovakvom stanju ipak ne možemo a da ne podsetimo na nastavka prakse njihovog ekonomskog iscprljivanja što se najbolje vidi kroz podatak da je za takozvani javni interes u oblasti javnog informisanja ponovo izdvojeno famoznih 15.000.000 dinara ili 0,45 odsto budžeta što je , malte ne , ravno iznosu uvećanog troška za energente u prvih dvet meseci 2017 godine, i to samo kod onih korisnika koji te obaveze plaćaju preko Odeljenja društvenih delatnosti .Ovakva praksa u Kraljevu , kada je planiranje i usvajanje budžeta u pitanju , prolazi godinama unazaad samo se „opšti interesi i prioriteti“ menjaju… Sada je to javno osvetljenje a bio je to otkup zemljišta za kargo centra kraj aerodroma „Morava“ ili zatvoreni gradski bazen, ili stočna pijaca u Adranima, ili…. A prolazi jer budžet nikada nije „presušio“ a i kako bi kada se ,takođe, godinama unazad , ponavlja praksa zabeležena i u prvih devet meseci ove ,2017 godine, da se glavne budžetske programske pozicije poput recimo urbanizma i prostornog planiranja realizuju sa 3,7 odsto ili od planiranih 407.140.200 dinara utroši samo 69.140.989,30 dinara ili 3,7 odsto planiranog. Slično je i sa programom komunalnih delatnosti gde je od planiranih 414.750.000 dinara utrošeno tek 223.342.419,78 dinara od čega je , rekosmo to već , za javno osvetljenje utrošeno 92.043.741,93. Ostaje nam da se nadamo da će obnovljeno javno osvetljenje grada Kraljeva doprineti i da ,ubuduće, bolje vidimo manjkavosti ispoljavane u procesu kreiranja i usvajanja budžeta grada Kraljeva.
Antfile
Zaduženje za osvetljenje
U tekstu obrazloženja predloga Odluke o imeni Odluke javnom zaduživanju grada Kraljeva za finansiranje kapitalnih investicija,koja će se naći pred odbornicima Skupštine grada kaže se , uz pominjanje mišljenja Uprave za javni dug iz maja 2015 godine da se grad može zadužiti do iznosa od 250.000.000 dinara, i sledeće:„Što se tiče kredita u visini od 120.000.000,00 dinara koji je uzet za obezbeđivanje zemljišta za industrijsku zonu kod aerodroma u Lađevcima, zbog nemogućnosti da se uradi planski osnov za industrijsku zonu u blizini aerodroma Lađevci , jer se plan prostire na dve opštine Kraljevo i Čačak, nije bilo moguće pristupiti obezbeđivanju zemljišta i povući sredstva iz kredita. Smatramo da je opravdano pomenuta sredstva prenameniti za zamenu LED SVETILjKI za čiju realizaciju je grad Kraljevo u 2017-tojgodini utrošio sopstvena sredstva u visini od 120.000.000,00 dinara, i planira da u narednoj godini 2018-toj utroši još 120.000.000,00 dinara do kraja aprila 2018-te, tako da bi kreditom u visini od 100.000.00,00 dinara isplatio planirana sredstva.“ Nije nam baš sve jasno oko iznosa datih u ovom obrazloženju jer ,čini nam se, ne slažu se u potpunosti sa iznosima za ove namene iz budžeta za 2017 ali i za 2018 godinu. No, možda se nismo baš najbolje snašli u tumačenju dokumenata pa nam ostaje da tumačenje čujemo u raspravi na skupštini kada ovi dokumenti budu usvajani.
Po svemu sudeći i ovoga puta ostaćemo bez odgovora na pitanje o razlozima zbog kojih se kasni sa organizovanjem javne rasprave o Odluci o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine. Naime Odeljenje za inspekcijske poslove , tačnije njegov Odsek za zaštitu životne sredine i inspekcije za zaštitu životne sredine je svojim dopisom od 14.11.2017 godine upoznao javnost da će , u periodu od 17. do 27. novembra ove godine , organizovati javnu raspravu o Nacrtu Odluke o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine na teritoriji grada Kraljeva. Podsećanja radi Kraljevo je još 2015 godine usvojilo ovaj akt ali je, odlukom Ustavnog suda Srbije iz novembra 2016 godine , koja je stupila na snagu danom svog objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije , krajem februara ove godine, isti prestao da važi. Ustavni sud je takvu svoju odluku doneo zbog činjenice da prilikom donošenja Odluke o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine na teritoriji grada Kraljeva u 2015 godini nije ispoštovana procedura u delu koji predviđa obavezno sprovođenje javne rasprave. Na taj način je prestalo ubiranje prihoda po ovom osnovu koji jesu izvorni prihod budžeta grada ali namenjen primarno poslovima u oblasti jačanja kapaciteta zaštite životne sredine. Prema procenama nadeležnih radi se o prihodu nešto većem od jednog procenta gradskog budžeta lil oko 35 miliona dinara. Smanjivanje prihoda po ovom osnovu uticalo je i na smanjivanje aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine u tekućoj godini .Svojevrsna potvrda za ovakve konstatcije dobijena je i Odlukom Skupštine grada o izmenama i dopunama Odluke o budžetu grada za 2017 godinu od 5 oktobra ove godine. Rebalnsom budžeta planirana sredstva za zaštitu životne sredine u iznosu od 66.600.000 dinara smanjena su na 48.600.000 dinara iako se ,istom aktom , planira povećanje budžeta u 2017 godini , sa prvobitnih 3.149.416.550,00 na 3.244.633.472,12. Iako je od primene odluke Ustavnog suda do raspisivanja javne rasprave o novoj Odluci o naknadama za zaštitu životne sredine prošlo čitavih osam-devet meseci čini se da to vreme nije utrošeno na kvalitetnu analizu stanja i potreba u oblasti zaštite životne sredine. O tome na svoj način svedoči i visina predloženog iznosa naknade u iznosima ispod onih dozvoljenih Uredbom resornog ministarstva iz 2009 godine. I u ovoj novopredloženoj Odluci o naknadama osnovi naknada se obračunavaju po kvadratnom metru korišćene nepokretnosti razvrstanih u objekte stanovanja, poslovanja i zemljišta za obavljanje privrednih delatnosti. Čemu ovaj gest jeftinog populizma usmeren ka kreiranju mogućnosti da se građanima to predstavi kao tobožnja briga za njihovo teško ekonomsko stanje čućemo ,valjda, tokom javne rasprave ili na samoj sednici Skupštine grada kada odluka bude usvajanja. Ovako se šalje jasna poruka da su aktivnosti vezane za zaštitu životne sredine i dalje van fokus gradske političke elite ,jer ako nečemu ,nekoj oblasti , u startu , smanjujete materijalne resurse teško da možete govoriti o brizi za tu oblast. A da sumnja o nejednakim aršinima i voluntarizmu kod odlučivanja , u oblastima od vitalnog značaja za građane poput zaštite životne sredine i energetske efikasnosti , bude još izraženija , na svoj način , svedoči budžetska pozicija u programu Komunalne delatnosti-upravljanje/održavanje javnim osvtljenjem koja sa prvobitno planiranih 232.000.000,00 dinara u 2017 godini , tri meseca pre njenog kraja , raste na 283.400.000,00. Reći će neko da je to prvenstveno zbog aktivnosti na zameni neefikasnih sijalica energetski efikasnim led sijalicama koja se , trenutno , sprovodi na delu gradske javne rasvete. Ali ako se zna da toj aktivnosti nije predhodila , ili barem nije javnosti predočena , analiza postojećeg sistema javne rasvete i Program i Plan energetske efikasnosti čije je usvajanje zakonska obaveza kako lokalne samouprave kao kreatora sistema energetskog menadžmenta na svojoj teritoriji tako i Javnog preduzeća za uređivanje građevinskog zemljišta kao dela ustanovljenog sistema energetskog menadžmenta na lokalnom nivou , koje , inače , upravlja mrežom gradske javne rasvete i vodi poslove oko njene rekonstrukcije, onda se teško može govoriti o jednakim aršinima . No, o tome drugom prilikom.
Kažu, i primerima iz sopstvenog iskustva dokazuju,u tehnološki i ekonomski razvijenijim zemljama, da jačanje energetske efikasnosti ispoljeno kroz niz ,sistemskih, multisektorskih i multidisciplinarnih aktivnosti , za svoje ishode ima zdraviju životnu sredinu i više novca u budžetima gradova. Kažu da mi, u Srbiji, trošimo dva i po puta više energije po jedinici proizvoda od svetskog proseka a čak četri puta više od pojedinih zemalja Evropske unije. Imamo najniži stepen energetske efikasnosti sa potoršnjom od 150 do 180 kWh po kvadratnom metru naspram zemalja Zapadne Evrope koje troše 100 kWh energije po kvadratnom metru na godišnjem nivou. Prema zvaničnoj statistici , zgrade u Srbiji troše oko 40 odsto ukupne finalne energije, pri čemu čak oko 61 odsto otpada na stambene zgrade. Kod nas se, u sezoni, troši po kvadratnom metru poslovnog prostora 228kWh, a u Danskoj, recimo, 96kWh. Zašto je to tako i dokle će ovo neracionalno ponašanje trajati? Odgovora na ovo ,naizgled, jednostavno pitanje je bezbroj a jedan , čini nam se, je najkraći : Dok ne promenimo navike i ponašanja! Lako za reći i najteže za uraditi! Zašto? Razloga je , takođe, bezbroj, ali ,evo, i ovde najkraćeg odgovora: Dok ne izgradimo sistem! Sistem kao celinu osmišljenih ,planiranih, dugoročnih mera i aktivnosti zasnovanih na stručniim mišljenjima i iskustvima razvijenijih od nas. A da bi te mere postale prioritet u našem svakodnevnom ponašanju i radu moraju dobiti najjaču moguću normativnu i , toliko nedostajuću , političku podršku. To se , uprošćeno rečeno , između ostalog , postiže i informisanjem građana kao ključnih činilaca sistema energetskog menadžmenta koji jeste preduslov za energetsku efikasnost.Naravno , tome , bez sumnje, predhodi obrazovanje građana ,sticanje znanja o uzrocima naše energetske neefikasnosti i sticanje znanja o posledicama mera i akcija kojima se jača energetska efikasnost.Tek naoružani znanjem i veštinama , a potom i informisani o tome šta drugi u bližem i daljem okruženju rade , kako su i da li su oni dostigli ciljeve koji su pre nama u jačanju energetske efikasnosti ,možemo ostvariti ono ,možda, i najbitnije a to je motivisanost građana da permanentno , jednakim intezitetom i pažnjom, sprovode mere za jačanj energetske efikasnosti. Znaju li građani Kraljeva i koliko njih ,da se , recimo, oko 15 odsto budžeta grada koji je , za ovu godinu oko 3,4 milijarde dinara, potroši za plaćanje raznih vrsta energenata za potrebe raznoraznih objekat u javnoj svojini ,čitaj svojini grada? Da li bi i koliko njih , na lokalnim izborima, podržalo one kandidate za odbornike koji bi pred njih izašli i sa planom i programom kako da , recimo, za jedna mandatni period,uštedimo milion evra ,četvrtinu onoga što sada trošimo na energetnte za javne objekte? Da li ste u predhodnim kampanjama vođenim i preko mas medija čuli za ovakve ponude biračima? Zašto nam je , još uvek , prihvatljivije da poverujemo u obećanja o hiljadama novih radnih mesta a gotovo nikako nismo spremni da poverujemo i shvatimo da desetine i stotine tih , novih, radna mesta „sagorimo“ svake godine? Em potrošimo em , na razne načine , dodatno, kratkoročno i dugoročno, pogoršamo kvalitet naše životne sredine.Krajem prošle godine Skupština grada Kraljeva je usvojila Odluku o uspostavljanju sistema energetskog menadžmenta. Slobodno se može reći da je to, ko zna koji po redu,„novi početak“ u sprovođenju organizovanih aktivnosti na nivou grada Kraljeva u cilju jačanja energetske efikasnosti u javnom sektoru pre svega. Razlog da ovo nazovemo „novi početak“ leži u činjenici da je Kraljevo , kao i većina lokalnih samouprava u Srbiji , u zadnje dve decenije već imalo period kada je pitanje energetske efikasnosti bivalo visoko kotirani politički ,i državni, projekat. Ali, kao što to ,kod nas ,obično biva svaka politička promena koja dovodi i do personalnih promena u državnoj strukturi u praksi ,pojednostavljeno, se prevodi : „Ovi pre nas su radili pogrešno, vođeni ličnim i partijskim interesima a mi ….“ I tako ,evo, decnijama unazad –Uvek na početku! Evo , kratkog podsećanja i argumenata za ove opore konstatacije o (ne) činjenju: Na predlog Ministarstva rudarstva i energetike, Uredbom Vlade Republike Srbije od 30. maja 2002. godine, osnovana je nacionalna Agencija za energetsku efikasnost, čiji je pravni status potvrđen Zakonom o energetici koji je stupio na snagu 1. avgusta 2004. godine. Septembra 2012 Agencija za energetiku je ukinuta izmenjenim Zakonom o energetici, a njena delatnost je prebačena na Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine.Turbulentne promene na državnom nivou nisu ostajale bez posledica na lokalu pa tako, recimo Regionalni centar za energetsku efikasnost osnovan maja 2011 godine u Kraljevu , pri Mašinskom fakultetu,kao jedan od pet centara u Srbiji nije ni počeo sa radom.Stoga nije za čuđenje i prestanak sa radom Tima za energetsko planiranje tadašnje opštine Kraljevo… I tako ,eto, deceniju i po kasnije,posle sile utrošenog vremena a i novca,pre svega na državnom nivou, evo nas ,malte ne, u Kraljevu na nekom novom početku. No, istine radi, bilo je u tom periodu i značajnih iskoraka u jačanju energetske efikasnosti pojedinih javnih objekata poput ,recimo, nove Hale sportova u Ribnici ili Mašinsko-tehničke škole u Kraljevu pa ,donekle, i zgrade Skupštine grada. Ali o tome, i o drugim stvarima vezanim za uvođenje sistema energetskog menadžmenta u gradu Kraljevu, u nekim drugim tekstovima koje , poput ovoga, objavljujemo kao ishod aktivnosti medijskog projekta „Informisani mogu biti i efikasni“ podržanog sredstvima iz budžeta grada Kraljeva.
U sredu , 3. novembra 2010 godine u 01,56 časova, Kraljevo je pogodio razorni zemljotres snage 5,4 stepena po Rihterovoj skali (7-8 stepenipo Merkalijevoj skali). Republički seizmološki zavod je u periodu do 13 časova 09.11.2010. registrovao je 258 zemljotresa u istom epicentralnom području. Epicentar prvog , najjačeg ,zemljotresa bio je u okolini Vitanovca dok , u Kraljevu , sve posećeniji sajt European-Mediterranean Centre kaže da je epicentar najjačeg potresa bio bliže gradu – u Grdici. I jedna i druga institucija se slažu da je epicentar bio na maloj dubini (od 2 do 10 km) što je ostavilo teže posledice po objekte u blizini. Zemljotres je, nažalost, odneo i dve žrtve ,bračni par Nataliju i Sinišu Stašić, koji su poginuli usvojoj porodičnoj kući u Grdici .Lekarsku pomoć zatražiloje, u prvom trenutku, blizu stotinu građana. Od zemljotresa je, prema prvim prijavama , manje ili više oštećeno preko 12.000 objekata. Do ponedeljka, 8. novembra, pregledano je 4.846 objekata, a njih 900 nije za upotrebu. Dva sata posle zemljotresa u Kraljevo je prvi stigao ministar policije Ivica Dačić, a sutradan su Kraljevo posetili i predsednik Tadić i premijer Cvetković kao i malte ne svi ministri u Vladi. Do prve godišnjice od zemljotresa u Kraljevu je pregledano 8262 stana a 6894 vlasnika je dobilo novčanu pomoć za šta je utrošeno 75.499.090 dinara. U istom vremenskom periodu utvrđeno je da je na 15.333 individualna objeka zabeležena šteta manjeg ili većeg obima ,izgrađene su 463 montažne kuće, od kojih je 229 površine do 40 metara kvadratnih , 172 do 60 metra kvadratnih , a 62 novosagrađene kuće imaju 80 metara kvadratnih. Prosečna cena novosagrađenih kuća iznosila je oko 340 evra po metru kvadratnom. Građanima čije su kuće razvrstane u IV i V kategoriju oštećena isplaćeno je ,u prvoj godini od zemljotresa , 189.630.000 dinara a onima iz tri najniže kategorije 319.628.010. Ono što iz današanje perspektive gledano na ovaj tragičan dan možemo reći jeste da je novembarski zemljotres iz 2010 za Kraljevo bio ono što su majske poplave iz 2014 za Srbiju a to je spoznaja da smo u vremenima tranzicjije , zaboravili i zapostavili sistem za delovanje u vanrednim situacijama. Istine radi kraljevački gradski Štab za vanredne situacije se tada više nego dobro snalazio ako se zna da su njegove nadležnosti bile potpuno normativno nejasne a materijalni reursi za postupanje u vanrednim situacijama malte ne nepostojeći.Možda je baš ta spoznaja da nemamo adekvatan sistem za delovanje u vanrednim situacijama uticala na državne organe i nosioce najviših državnih funkcija da pruže veliku , ad hoc, pomoć Kraljevu da se ,kojim slučajem, ne bi razotkrile sistemske manjkavosti u ovoj oblasti.
U Kraljevu je to ,na sreću, shvaćeno pa je neposredno posle zemljotresa formirano Odeljenje za otklanjanje posledica od zemljotresa kao segment gradske uprave jer se shvatilo da postojeća uprava nema kapaciteta da se ,uz redovne poslove, na duži rok bavi i otklanjanjem posledica od zemljotresa i servisiranjem rada Štaba za vanredne situacije. Sedam godina kasnije taj segment gradske uprave,koji je u međuvremenu preimenovan u Odeljenje za poslove civilne zaštite, postao je primer dobre prakse i za druge lokalne samouprave u Srbiji ali i inicijator i pokretač sistemski promena i rešenja na državnom nivou u oblasti preventivnog delovanja na otklanjanju uzroka potencijalnih vanrednih situacija.Njegova osposobljenost ali i sposobnost gradskog Štaba za vanredne situacije provererena je , i dokazana , u poplavama iz 2014 i 2016 godine.
Danas je u kraljevačkom Spomen parku upriličen Dan sećanja na nevino stradale žrtve u oktobru 1941 godine. Ovome je predhodila komemorativna sednica Skupštine grada Kraljeva a u okviru pomena na nevino stradale , u Spomen parku , su glumci Kraljevačkog pozorišta izveli inscenaciju poeme „Smrt u kući“ kraljevačkog pesnika , i nekadašnjeg urednika kulturne rubrike u „Borbi“, Bogdana Mrvoša , u režiji Aleksandre Kovačević . Decenijam unazad Kraljevo obeležava i seća se dana iz oktobra 1941 godine kada su pripadnici 717 rezervne pešadijske divizije 749 puka nemačkog Vermahta ,pod komandom majora Ota Deša, , čiji su pripadnici mahom bili austrijanci i prusi , sprovodeći naredbu generala nemačke pešadije u Srbiji Franca Bemea , izdatu 10.oktobra 1941 godine , o streljanju 100 zarobljenika ili talaca za svakog ubijenog nemačkog vojnika.Tada je , u Kraljevu, u periodu od 15 do 20 oktobra streljano 2190 nevinih talaca , mahom žitelja grada na Ibru ali nekoliko desetina izbeglica iz Slovenije i sa Kosova koji su se tih burnih dan našli u Kraljevu. Dugo se u javnosti operisalo sa znatno većim brojem nevino stradalih ali je zahvaljujući naporu Narodnog muzeja iz Kraljeva ali pre svega višeg kustosa Silvije Krejaković ,tokom sedmogodišnje realizacije projekta „Popis žrtava II svetskog rata u Kraljevu“, u periodu 2002 do 2009 godine utvrđen ovaj broj streljanih imenom i prezimenom. Koncept sećanja na ove tragične dan menjan je više puta tokom svih predhodnih 76 godina, od plahata iz 1942 godine kojim je najavljen Godišnji parastos, preko Svečanog šestogodišnjeg pomena iz 1948 godine ,zatim Oktobarskih svečanosti ,Kraljevačkog oktobra , dočekivanja „Voza bratstva i jedinstva“ pa sve do izvođenja avangardnih pozorišnih i muzičkih performansa krajem sedamdesetih i osamdestetih godina prošlog veka , da bi se stiglo do današnjeg načina obeležavanja . On , u jednom delu , podrazumeva parastos nevino stradalim kao verski obered a u drugom delu polaganje venaca ,uz predhodni počasni plotun a potom i izvođenje prigodnog programa primerenog sadržaja nekog od , primarno lokalnih, kulturnih stvaralaca. Uprkos protoku vremena projekat kraljevačkog „Spomen parka“, izabran kao prvonagrađeni na opštejugoslovenskom konkursu iz 1971 godine, autora Spasoja – Paje Krunića ,beogradskog arhitekte, nije dovršen ali je dobio neke nove sadržaje, poput Spomen kapele , istog autor čija gradnja traje zadnje četri godine , i koja , nažalost , takođe nije završena kao što ni sam Spomen park nije kompletno ograđen pa često ,tokom godine , biva žrtvom različitih vidova vandalskog ponašanja pojedinaca.Ovogodišnjem Danu sećanja prisustvovalo je, uprkos lepom vremenu, manje od hiljadu prisutnih pa i to ,na svoj način, kazuje da se ,i sadašnji koncept obeležavanja, valja preispitati i , ako treba, osavremeniti sadržajima primerenim senzibilitetu novih naraštaja koji treba da neguju sećanje na te tragične dane kako je to ,između ostalog, danas poručio, u svom obraćanju na Spomen parku i gradonačelnik Kraljeva dr. Predrag Terzić. 
Danas je, u Kraljevu, u okviru nedelje obeležavanja Međunarodnog dana smanjenja rizika od prirodnih katastrofa , u Poljoprivredno-hemijskoj školi „dr.Đorđe Radić“, održana panel- diskusija na temu „Klimatske promene i uticaji na poljoprivredu. Organizatori panela, Odeljenje za poslove civilne zaštite gradske uprave grada Kraljeva , FAO (Orgnizacija za hranu i poljoprivrednu Ujedinjenih nacija) za Srbiju i Poljoprivredno-hemijska škola „dr. Đorđe Radić “, su , pored učenika završnih razreda škole domaćina , pozvali i predstavnike Poljoprivredno savetodavne stručne službe „Ibar“, Saveta za poljoprivredu grada Kraljeva i jedan broj poljoprivrednih proizvođača. Na panelu se , od više učesnika u raspravi čulo niz relevantnih i zabrinjavajućih podataka o brojnim , negativnim promenama , u sektoru poljoprivrede , u ovom delu Srbije , koje su direktno uzrokovane klimatskim promenama. Proces degradacije poljoprivrednog zemljišta pod uticajem klimatskih promena se ispoljava u nekoliko pojavnih oblika a njihov zajednički imenitelj jeste smanjivanje površina obradivog zemljišta, što uz izražene trendove depopulacije sela u Srbiji za rezultat ima na jednoj strani sve veće troškove poljoprivredne proizvodnje a na drugoj sve neizvesnije konačne ishode u vidu obima i kvaliteta poljoprivrednih proizvoda. Dodamo li tome , kako je danas na panelu rečeno, i nedostatak adekvatnih organizacija poljoprivrednika eto razloga više za zaključak da je poljoprivreda najugroženija privredna aktivnost u Srbiji dejstvom klimatskih promena. Otklanjanje uzroka a to je bez sumnje borba protiv klimatskih promena na svim nivoima, a pre svega na lokalnom, iziskuje dobru organizovanost svih društvenih činilaca, multidisciplinarni i multisektorski set mera i aktivnosti. Katastrofalne poplave iz 2014 godine u kojima su bili ugroženi životi, zdravlje i imovina više od 1,6 miliona ljudi (22 procenta ukupnog stanovništva) u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji , o čijim razmerama najbolje govore podatci da je ukupna šteta od poplava iznela 1,7 milijardi evra ili više od 4 procenta BDP, su otkrili i osnovni problem našeg društva a to je nepostojanje adekvatnog sistema bilo za prevenciju bilo za sanaciju posledica elementarnih nepogoda uzrokovanih klimatskim promenama.Nizom sistemskih mera organizacionog , normativnog i finansijskog karaktera uz pomoć više međunarodnih organizacija poput EU , FAO, UNDP, Svetske banke inicrane su mnoge promene kojim započinje izgradnja efikasnog i funkcionalnog sistema za borbu protiv klimatskih promena. Akcenat je prebačen na aktivnosti preventivnog karaktera među koje ,svakako, spadaju i razni oblici edukacije svih segmenata društva a posebno mladih u cilju jačanja njihovih sposbnosti percepcije uzročnika klimatskih promena na lokalnom nivou i njihovog uključivanja u preventivne aktivnosti raznog formata koje treba da smanje uzročnike klimatskih promena. No, reč je o dugoročnom, vrlo zahtevnom i kompleksnom poslu koji zahteva više zajedništva kako reče jedan od učesnika citirajući afričku poslovicu : Ako hoćeš brzo-Idi sam ali ako hoćeš daleko-Idi zajedno sa drugima.Jer, snaga za borbu protiv klimatskih promena se mora tražiti isključivo u znanju, organizovanosti i zajedništvu jedan je od zaključaka danas održanog panela u Kraljevu.
Oko 500 učenika nižih razreda, iz osam osnovnih škola sa teritorije grada Kraljeva bilo je ,predhodnih dana, uključeno u akciju „Mala škola civilne zaštite“ koju je kao aktivnost istoimenog projekta sprovelo Odeljenje za poslove civilne zaštite Gradske uprave grada Kraljeva.U školama su organizovane edukativne radionice pod nazivom „Zaštita životne sredine i prevencija posledica prirodnih nesreća“. Ovu aktivnost Odeljena , kao i niz drugih ranije sprovedenih u cilju edukacije najmlađih za preventivno postupanje u vanrednim situacijama uzrokovanim posledicama klimatskih promena, podržao je „Karitas“ Srbije. Zahvaljujući ovoj organizaciji škole su dobile postere koji najmlađim daju praktična uputstva o njihovom postupanju u slučaju nastanka poplave, požara i zemljotresa.Školama su uručene i edukativne društvene igre „Ne rizikuj čoveče“. Izradu ovih materijala podržali su i Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije, kao i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Sprovođenje ovog projekta samo je još jedna potvrda da se Odeljenje za poslove civilne zaštite Gradske uprave grada Kraljeva , sve češće , kako u zemlji tako i u inostrastvu , s pravom, ističe kao primer dobre prakse u izgradnji sistema delovanja lokalne samouprave u vanrednim situacijama , i to pre svega zbog izmeštanja fokusa svog delovanja primarno na poslove preventivnog delovanja u borbi protiv elementarnih nepogoda kao posledica klimatskih promena.
U Kraljevu je danas , po 27 put zaredom ,organizovano takmičenje u kuvanju pasulja zvaničnog naziva „Srebrni kazan“ a u narodu poznatije kao „Pasuljijada“ pod pokroviteljstvom grada Kraljeva a u organizaciji Turističke organizacije Kraljevo .Ovogodišnja kulinarska smotra organizovana je, po prvi put, na novoj lokaciji na šetalištu tik kraj Ibra i na travnatom delu gradske plaže.Lepo vreme i brojni posetioci dali su za pravo organizatorima za ovaj potez sa izmeštanjem mesta održavanja „Pasuljijade“ koja je, ranijih godina organizovana najpre na Trgu srpskih ratnika u strogom centru grada što je , od starta, izazivalo brojne kontroverze u javnosti. Takmičenje je potom preseljeno na Gradski kej ali ni ta lokacija nije bila sretan izbor jer je podrazumevala privremeno zatvaranje dela Čika Ljubine ulice pa je i to argument više da je ovo , čini se, pravo mesto da se „Pasuljijada“ skrasi i , najzad, preraste u trodnevni , narodni, vašar što je , uz njenu samoodrživost naglasio predsednik Organizacionog odbora manifestacije Aleksandar Erac na svečanom otvaranju. 27 kulinarsku smotru svečano je otvorio gradonačelnik grada Kraljeva dr.Predrag Terzićpozdravivši takmičare ,goste i posebno mlade članove folklornih društava koji su svojom pesmom i igrom ukrasili kulinarsko slavlje. Prvo takmičenje na novoj lokaciji ostaće zabeleženo i po oborenom broju prijavljenih takmičarskih ekipa, a njih je ,prema rečima organizatora iz Turističke organizacije grada Kraljeva, 55. Takmičari dolaze iz svih krajeva Srbije ali ima ih i iz inostranstva:Makedonije, Rumunije i Crne Gore. Svi oni su se nadmetali za priznanja u tri kategorije: amateri, profesionalci i najlepše uređeni štand a sveukupni pobednik je ekipa Gerontološkog centra iz Matruške Banje. „Pasuljijada“ je , ove godine, upotpunjena i izložbom poljoprivrednih mašina a njen svojevrsni nastavak je u nedelju 24.septembra kada će , na istoj lokaciji, biti organizovano takmičenje u pripremanju ajvara „Izađi mi na teglu“ u organizaciji udruženja „Bašta-mašta“ iz Beograda. Ova manifestacija se , inače , održava s širom Srbije u više od 20 gradova. Ajvar koji bude skuvan tog dana biće plasiran će u humanitarne svrhe, a pobednik iz Kraljeva će se plasirati direktno u finale na nivou Srbije.
Svojevrsni kuriozitet na 27-oj „Pasuljijadi“ bili su štandovi gradskih oodbora dve stranke koje za sebe kažu da su na levom spektru srpske političke scene : Pokreta socijalista i Socijalističke partije Srbije. Nedaleko od njih svoj štand je imala i grupa mladića iz obližnjih Podunavaca koji su , svojim stajlingom i pesmom , jasno stavljali do znanja da su „fanovi đenerala Draže“. Bliski susret levice i desnice protekao je miroljubivo i bez ikakvih incidenta. A i zašto bi ,kad su ,možda baš njihovi predci , u pokušaju oslobađanja Kraljeva oktobra 1941 godine, nastupali zajedno.
U Kraljevu će se , tokom čitave naredne nedelje, realizovati niz kulturnih manifestacija i međunarodni naučni skup istoričara „Srpska kraljevstva u srednjem veku“, posvećeni obeležavanju osamstote godišnjice od krunisanja Stefana Prvovenčanog 1217 godine u manastiru Žiča. Prema nekim istorijskim izvorima ovaj značajan čin u istoriji srpskog naroda desio se , pre osamstotina godina na Spasovdan , kada je Rastko Nemanjić (monaški Sava ) krunisao, po vizantijskom krunidbenom obredu, svog brata Stefana za prvog srpskog kralja krunom zatraženom od rimskog pape još 1204 godine a dobijene , tek te 1217 godine, od pape Honorija III.Taj čin i dve godine kasnije stečena samostalnost Srpske crkve temelji su međaši srpske srednjovekovne državnosti. Organizacijom sedmodnevnog programa pod nazivom „ Kralj Stefan Prvovenčani- Osam vekova“ grad Kraljevo, na inicijativu Društva istoričara Raškog okruga, pokreće niz aktivnosti čiji bi krajnji ishod trebalo da bude uvrštavanje 7. Oktobra – Kraljevada ( crkveni praznik Sveti Simon monah) u red državnih praznika a što bi , po mišljenu inicijatora , trebalo da se desi 2019 godine kada se bude obeležavalo i osam vekova crkvene samostalnosti . Na današnjoj konferenciji za štampu gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić je istakao da je , još 12 jula , Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prihvatio da bude pokrovitelj ovogodišnje manifestacije „ Kralj Stefan Prvovenčani-Osam vekova“ dok su njeno održavanje svojim donacijama omogućili „Aerodrom Beograd“ i „NIS“ Novi Sad pa tako njena realizacija neće opteretiti gradski budžet. Prva , u nizu manifestacija je koncert „Svečanica-pesmarica za Stefana Prvovenčanog“ koga će prirediti profesori i učenici Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ iz Kraljeva u ponedeljak 11.septembra a poslednji u nizu biće koncert folklornih ansambala iz Kraljeva , u nedelju 17 septembra, na Trgu srpskih ratnika sa početkom u 13 časova. Dvodnevni međunarodni naučni skup istoričara „Srpska kraljevstva u srednjem veku“ počinje u petak 15.septembra a njegovi organizatori , pored grada Kraljeva su i Odeljenje za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Odsek za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Centar za istorijsku geografiju i istorijsku demografijuFilozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Centar za vizantijsko-slovenske studije Univerziteta u Nišu.Te večeri u Narodnom muzeju u Kraljevu ,u okviru ovog simpozijuma, biće organizovana i promocija knjige „Srbija 1217. nastanak kraljevine“ čiji su autori Radivoj Radić ,Siniša Mišić i Dragiša Bojović.Recimo na ,kraju ,da će tokom trajanja ove manifestacije, u četvrtak 14.septembra u 19 časova,u kraljevačkoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ biti prestavljena još jedna knjiga a reč je divot- izdanju „Sabranih dela“ Stefana Prvovenčanog. O knjizi će ,posle otvarnja izložbe pod nazivom „Stefan Prvovenčani u književnosti i istoriografiji“ govriti prof. dr Ljiljana Juhas Georgievska, prof. dr Tomislav Jovanović,dr Dragan Hamović i Dragan Lakićević.
Na danas održanoj konferenciji za štampu nije bilo reče o eventualnom dolasku Aleksandra Vučića , pokrovitelja manifestacije, u Kraljevo iako se ,već danima , u kraljevačkim političkim kuolarima špekuliše sa tom mogućnošću a kao mogući datum njegove posete pominje se četvrtak 14.septembar.
