Sa svečanosti potpisivanja Protokola u Kraljevu 10.februara 2017
Na inicijativu Odeljenja za Civilnu zaštitu gradske uprave grada Kraljeva i Tima za koordinaciju aktivnosti 17 gradova i opština iz sliva Zapadne Morave koji su , 10.februara prošle godine, u Kraljevu potpisali Protokol o zajedničkim preventivnim aktivnostima u borbi protiv elementarnih nepogoda, ovogodišnji Dana planete Zemlje, biće ,u nedelju 22.aprila , obeležen organizovanom volonterskom ekološkom akcijom „101 kao 1“. Akcija će se , istovremeno sprovesti na brojnim lokacijama na teritoriji 17 gradova i opština sliva Zapadne Morave i to je svojevrsni nastavak prošlogodišnje , prve akcije ovog tipa koja je bila organizovana prošle povodom Međunarodnog dana smanjenja rizika od prirodnih katastrofa (obeležava se 13. oktobra), pod nazivom „100 kao 1“. Ovogodišnju akciju su podržali: JVP „Srbijavode“ (obezbedili majice i kačkete za učesnike), Stalna konferencija gradova i opština, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, UNDP i Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima.Logističku podršku akciji daće web platforma Volonter.rs koja je nastala posle katastrofalnik poplava maja 2014 godine sa željom da omogući volonterima efikasnije uključivanje u razne vrste dobrovoljnih aktivnosti usmernih ka opštim ciljevima. Svi zainteresovani za učešće na ovoj akciji na bilo kojoj lokaciji u bilo kom od 17 gradova i opština iz sliva Zapadne Morave mogu se jednostavno pridružiti tako što će na pomenutoj platformi prijaviti svoje učešće. Procedura je vrlo jednostavna i omogućava vam da vas , na lokaciji koju ste odabrali za svoj aktivizam ,dočekaju spremna zaštitna sredstva i vaša kapa i majca.
Sa prošlogodišnje akcije „100 kao 1“
Na teritoriji grada Kraljeva akcija će biti organizovana na levoj obali reke Ibar, na Ribnici kod vrtića „Zvezdani gaj“, u Žičkom i Konarevskom polju , u Vitkovcu, na obe obale reke Gruže,a kompletan spisak svih lokacija možete naći na platformi Volonter.rs. Razgovor organizatora akcije sa medijima je predviđen u nedelju, 22. aprila u 12.00 časova, na šetalištu pored Ibra, ispod restorana „Ženeva“.
Zajedničkom sednicom Štabova za vanredne situacije grada Kraljeva i Raškog upravnog okruga u Kraljevu je danas obeležen 1.mart –Svetski dan civilne zaštite. Ovaj datum je ,kao praznik Civilne zaštite, ustanovljen 1990 godine odlukom Generalne skupštine međunarodne organizacije civilne zaštite ICDO a u Srbiji se obeležava od 2013 godine. Prisustnima su se najpre obratili Nebojša Simović , Načelnik Raškog upravnog okruga i dr.Predrag Terzić , gradonačelnik grada Kraljeva koji rukovode ovim štabovima. Oni su posebno istakli aktivnosti koje se sprovode na širenju mreže poverenika civilne zaštite u mesnim zajednicama u lokalnim samoupravama kao i iskustva grada Kraljeva u organizaciji civilne zaštite u okviru gradske uprave. Gradonačelnik Kraljeva , dr.Predrag Terzić, je istakao i značaj Centra za obuku pripadnika jedinica opšte namene civilne zaštite koji funkcioniše u sklopu Odeljenja za poslove civilne zaštite gradske uprave grada Kraljeva na Rudnu. 
Potom je načelnik Odeljenja za vanredne situacije u Kraljevu Radoica Kočović upoznao prisutne goste sa najvažnijim aktivnostima Odeljenja za vanredne situacije u Kraljevu koje deluje na teritorijama opština Vrnjačka Banja i Raška kao i na teritoriji grada Kraljeva.Na kraju današnje svečanosti kojoj su prisustvovali predstavnici Vojske Srbije , Ministarstva unutrašnjih poslova , Crvenog krsta i opština Vrnjačka Banja i Raška uručene su zahvalnice za dugogodišnju saradnju Goranu Puzoviću direktoru javnog preduzeća „Srbijavode“ i internet platformi Volonter.rs
koja omogućava efikasno povezivanje zainteresovanih volontera i organizacija koje za njihovim angažmanom imaju potrebe a što se pokazalo efikasnim i prilikom sprovedenih preventivnih aktivnosti na rečnim slivovima na teritoriji Raškog upravnog okruga.
Juče je ,u Kraljevu, u organizaciji Društva za fizičko vaspitanje i rekreaciju „Partizan“ iz Kraljeva održano takmičenje za gimastičare početnike iz Kraljeva , Raške i Gornjeg Milanovca . Oko 130 učesnika uzrasta od prvog do četvrtog razreda osnovne škole demonstriralo je svoje gimnastičko umeće takmičeći se u gimnastičkom višeboju koji uključuje četri discipline preskok , parter, vratilo i gredu. Radi se o mladim gimastičarima početnicima koji ,u proseku, vežbaju tek godinu dana ali među njima ima i izrazitih talenata. Sa decom u Kraljevu i Raški rade treneri iz DFVR „Partizan“ iz Kraljeva koji ,povremeno, priskaču u pomoć i kolegama u Gornjem Milanovcu. Svi oni su , predhodno , stekli trenersko zvanje i licencu predviđenu Pravilnikom Gimnastičkog saveza Srbije . Kraljevački „Partizan“ se ovim takmičenjem najmlađih gimastičara , i najavom sličnog takmičenja u maju, vraća na gimastičku pozornicu Srbije kojoj je ,nekih ranijih godina, darivalo brojne uspešne takmičare. Ovo sportsko društvo je ,inače, aktivno u Kraljevu od 1948 godine pod ovim nazivom ali je ,tada, nastavilo tradiciju predratnih sokola. Sokolska društva u Srbiji nastaju krajem XIX veka ,tačnije 1891 godine kada su beogradski gimastičari odlučili da napuste nemački „turnerski“ sistem ginastike i uvedu češki , „sokolski sistem“ vežbanja. Sokolska družina ,u Kraljevu je , prema nekim izvorima formirana još 1904 godine a članovi te družine su, tridesetih godina prošlog veka, svojim prilozima sagradili Sokolski dom sa salom koja je funkcionisala sve do 1974 godine u dvorištu osnovne škole „IV kraljevački bataljon“ kada je , po dogovoru sa školom, srušena da bi bila sagrađena sadašnja sala koju , od tada, na osnovu Ugovora zajednički koriste i škola i DFVR „Partizan“.
Kroz salu kraljevačkog „Partizana“ prošle su hiljade mladih gimastičara baveć se ovim bazičnim sportom koji , onom ko ga trenira , omogućava da se ,kasnije, sa lakoćom bavi bilo kojim drugim sportom. Gimastika ,kod vežbača, a posebno najmlađih utiče na stvaranje i korišćenje izuzetne snage u rukama , nogama i duž celog tela, sa ciljem nošenja težine vlastitog tela u raznim situacijama prilikom izvođenja gimnastičkih vežbi. Kroz to pomeranje granice sopstvenih sposobnosti, gimnastika je veoma značajna i za mentalni razvoj ličnosti. 
Vredi pomenuti da su neki od kraljevačkih gimastičara ,iz predhodnog perioda svoju karijeru nastavili kao profesori na beogradskom Fakultetu sporta i fizičkog gimnatika obrazovanja beogradskog univerziteta poput ,recimo Dušana- Dula Mitića i Miljana Grbovića.
Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić započela je svoju današnju radnu posetu Kraljevu obilaskom lokacije u Dostiejevoj ulici gde je , još pre šest godina, planirana gradnja objekata u sklopu urbane regenreacije naselja izgrađenog između 1947 i 1955 godine a koje je pretrpelo znatna oštećena od zemljotresa novembra 2010 godine. Reč je, inače, o 16 stambenih zgrada i 5 prizemnih kuća sa 360 stanova prosečne površine 39,80 m2. Projektom urbane regeneracije umesto sanacije, planirano je rušenje postojećih zgrada, i izgradnja 4 nove (Su+P+7) sa 360 stanova za preseljenje, sa ukupnom korisnom površinom stanova od 16.209,40m2 ,na južnom delu lokacije (oko 1,8 Ha). Etažni vlasnici dobijaju nove stanove, dok će Grad biti u mogućnosti da koristiti ostatak lokacije za buduću izgradnju socijalnih stanova i za druge namene, kao što su komercijalni ili rekreativni prostor, na severnom delu lokacije (oko 1.3 Ha). Građevinska dozvola za gradnju prve zgrade sa 103 stambene jedinice je izdata još 25.maja 2016 godine,sredstva u iznosu od oko osam miliona evra obezbeđena su iz kredita Razvojne banke Saveta Evrope (CEB) aprila 2016 godine, učešće grada Kraljeva je obezbeđeno kroz zemljište,izgradnju nove infrastrukture ,spoljne uređenje i nadzor,izabran je i izvođač radova po sprovedenoj proceduri još u novembru 2017 godine ali , do danas, nisu otpočeli radovi. Svojevremeno, pre više od dve i po godine, prilikom predstavljanja rezultata nagradnog konkrusa za arhitektonsko rešenje budućeg naselja ministarka Zorana Mihajlović je najavljivala početak radova za proleće 2016 godine ali ono što je, danas, izvesno je da odobreni kredit,još uvek, nije povučen. Razlog su,još uvek nedefinisani odnosi između Ministarstva građevinarstva ,saobraćaja i infrastrukture kao finansijera ispred Republike Srbije i grada Kraljeva kao investitora.Zbog toga nije bilo moguće ni potpisivanje ugovora sa već izabranim izvođačem radova.Već duže vremena ,uprkos stalnoj komnunkaciji na relaciji Ministarstvo građevinarstva ,saobraćaja i infrastrukture i grada Kraljeva,tačnije Projektne komisije projekta „Urbana regeneracija naselja u Dositejeveoj ulici u Kraljevu“ ne dolazi se do rešenja oko navodno različitih tumačenja obaveza po osnovu poreza na dodatnu vrednost što se,gledano sa strane čini najblaže rečeno čudnim a ujedno ukazuje i na osdustvo međuresorne saradnje između ministarstva u istoj Vladi.Jer, zvuči bizarno da se do sada nije moglo obezbediti izvorno tumačenje resornog Ministarstva finasija pa i same Vlade. Otuda i velika očekivanja u Kraljevu od današnje posete premijerke i njene pomoći da se taj „Gordijev čvor“ razreši i , najzad, krene sa gradnjom. Ana Brnabić je odgovarajući na naše pitanje rekla da će ona lično uraditi sve da se prevaziđu postojeći komunikacijski šumovi na relaciji Ministarstvo građevinarstva –grad Kraljevo i da se,iskreno, nada kako će radovi na rekonstrukciji naselja u Dositejevoj početi za najduže tri meseca. „Kraljevo je došlo na dnevni red i savim je zaslužilo da bude u fokusu pažnje Vlade kako bi dobilo svu neophodnu pomoć i podršku za realizaciju krupnih infrastrukturnih projekata o kojima smo ,danas, ovde razgovarali“ rekla je premijerka odogovarajući na naše pitanje.Svoj boravak u Kraljevu premijerka Ana Brnabić je nastavila obilaskom gradilišta novog dečijeg obdaništa na Beranovcu površine 809 metara kvadratnih . Obdanište će, kako se danas čulo, biti arhitektonski savremeno, moderno i energetski efikasno zdanje koje će služiti na ponos ne samo meštanima Beranovca i okolnih mesta gde,kako je rečeno, živi oko 600 mališana u uzrasnom periodu koji ima potrebu za ovakvom ustanovom.
Dobrotvor i donator Milomir Glavčić je sa 200.000 evra pomogao gradnju ovog objekta dok je grad obezbedio potrebno zemljište i neophodnu infrastrukturu a daće i sredstva potrebna za dovršetak u iznosu od oko 85.000 evra.
Posetu Kraljevu Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić je završila u kraljevačkom javnom preduzeću „Vodovod“ koje uspešno posluje i koje se priprema za realizaciju projekat gradnje fabrike za preradu otpadnih voda i kanalizacionog sistema u Kraljevu, vredan 17,1 miliona evra.Građevinski projekat je ,već, sa milion evra finasiran iz PPF4 i PPF5 programa a projektnu dokumentaciju Vodovodu je,svojevremeno, uručio Majkl Devenport ondašnji šef misije Evropske Unije u Srbiji.
U Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ iz Kraljeva ,sutra će (četvrtak 11. januar u 19 časova) biti predstavljena knjiga „Memento mori“ autora Petra Jeknića , psihoterapeuta iz Kraljeva. Knjiga se bavi jednim aspektom do sada , malo obrađivane teme u Srbiji. U njoj je , na široj javnosti razumljiv način , dato , kroz autorovo lično iskustvo u psihološkoj podršci pacijentima obolelim od teških bolesti i članovima njihovih porodica na području Kraljeva i Vrnjačke Banje , objašnjenje pojma palijativna nega. Značaj knjige , iako naslovljena kao „Priručnik za psihologe u palijativnoj medicini“, je primarno u njenoj poruci široj čitalačkoj publici u koju , svakako, spadaju pacijenti, njihovi rođaci i prijatelji jesu informacije koje će uticati na percepciju pojma palijativno zbrinjavanje a koje bi trebalo da pokrenu i širu , i pre svega stručnu , raspravu o konceptu modela koji se , u ovoj oblasti , sprovodi u Srbiji. A taj , opštevažeći model , u našim medicinskim ustanovama , je primarno okrenut bolesti , tačnije jednom aspektu njene manifestacije, bolu i njegovom ublažavanju. I , kako to , u predgovoru Jeknićeve knjige , reče , primarijus dr.Periša Simonović , specialista psihijatrije i nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu zdravlja , ova knjiga dolazi u pravi čas , da najširu i stručnu javnost podseti na činjenicu da je svako posmatranje pojedinca i njegove okoline nerazdvojivo , u skladu sa osnovnim principima geštalt psihoterapije.
Danas su , predpostavljam , na adrese svih registrovanih javnih glasila koja rade na teritoriji grada stigle dve informacije sa jedne adrese , iz Gradske uprave grada Kraljeva .Tačnije ,ako zalazimo , narodski rečeno u „sitna crevca“ iz dve organizacione jedinice te uprave stigle su dve potpuno različite informacije. Ništa neobično reklo bi se ,na prvi pogled. Nije ni prvi a neće biti ni poslednji put da , od različitih delova gradske uprave medijski poslenici ,u jednom danu, dobiju više različitih informacija , što onih servisnih, što onih koje su sami zatražili , što informacija drugačijeg karaktera i sadržaja. Čemu onda , već posle ovih nekoliko redova, zapitanost izneta u naslovu? Ima li njoj uopšte mesta ili je sam ,autor ovih redaka, sklon preuveličavanju gde mu mesto nije? I eto potrebe da tu dilemu ne zadržim samo za sebe već je podelim i sa vama , čitaocima , koji , predpostavljam , još uvek imate strpljenja da pročitate tekst duži od naslova i desetine karaktera. Evo , tih informacija po redosledu prispeća : Prva je iz Kabineta gradonačelnika , kratka je i prenosimo je u celini : „ Poštovane kolege, ODLAŽE SE poseta Porodilištu Opšte bolnice „Studenica“ povodom uručenja poklona bebama prvorođenim na Božić, zakazana za ponedeljak, 8. januar 2018. godine, 
Živimo u vremenu formalne demokratije. Normativno , i institucionalno ,stvoren je reklo bi se okvir koji omogućava razne modele organizovanog društvenog dijaloga kao jedine moguće opcije za uspešno kreiranje razvoja jedne zajednice. No , kako to , nažalost , kod nas u Srbiji najčešće biva u višedecenijskoj društvenoj praksi , retki su slučajevi uspešnog ,organizovanog , dijaloga reprezenata različitig društvenih grupa zainteresovanih na ovaj ili onaj način za neki konkretan problem zajednice. Višestranačje i parlamentarizam se , pri kraju treće decenije svoje restitucije u Srbiji , u mnogo čemu svode na formu koja nije produktivna ni inspirativni ambijent za presudno važan demokratski , društveni dijalog o temama od opšteg interesa , poput , recimo u ovom slučaju , teme efikasnog i racionalnog korišćenja energije unutar jedne lokalne samouprave čiji se troškovi plaćaju iz javnih prihoda te iste samouprave. Kao ishod takve prakse imamo nefikasno i neracionalno trošenje dela ionako skromih javnih prihoda za energente u obimu koji se ničim ne može pravdati. Zdrava logika ne može a da ne postavi pitanje zašto se , recimo , Skupština grada Kraljeva ni jednom u praksi zabeleženoj u zadnjim decenijama nije pozabavila ovim pitanjem? Zar izabrane predstavnike građana ne brine saznanje da se troškovi za energente , na ovaj ili onaj način, povećavaju iz godinu u godinu , da ne postoji njihova centralizovana evidencija a da oni u istom tom periodu u ukupnim rashodima gradske kase participiraju sa iznosima koji se kreću između 18 do 24 odsto gradskog budžeta? Budžeta koji se , gledano kroz devizni valutni iskaz, godinama unazad kreće u rasponu od 25 do 30 miliona evra ? Šta su to i koja su to preča i važnija pitanja kojima se oni bave dok nam „na odžak“ najviše a i na osvetljenje bogami odlazi mukom zarađeni novac i dok nam ,delom i zbog toga , drugi brojni problemi ostaju nerešeni? I da ne budemo baš isključivi u ovoj konstatciji o (ne)bavljenju ovim pitanjima. Dođu ona , u nekoj formi , i na dnevni red gradskog parlamenta ali samo kao aktivnost indukovana nalozima sa viših nivoa vlasti u segmentu pimene zakonskih rešenja koja regulišu oblast energetike i racionalnog korišćenja energije. Dođu ali sa već poslovičnim višegodišnjim kašnjenjem u primeni većine normi. Bezbroj je razloga za takvu praksu ali svi oni su ,manje više posledica dva osnovna faktora. Jedan je neinformisanost i nezainteresovanost građana za javne poslove pa otuda i drugačiji kriteriji kod izbora svojih reprezenata u lokalni parlament , a drugi je posledica ovog prvog i zove se nepostojanje društvenog dijaloga o pitanjima bitnim za funkcionisanjie i razvoj lokalne zajednice. Naše politčke stranke , manje više bez izuzetka , ništa ne rade da postojeće stanje menjaju jer im ,zbog svog unutrašnjeg ustrojstva i prakse koje neguju u svom radu, takvo stanje odgovara. Na jednoj strani ih ,malte ne, oslobađa odgovornosti za (ne)činjenje a na drugoj im omogućava da pitanjima razvoja čitave zajednice upravljaju vođeni primarno partikularnim ,često i ličnim, interesima a ne opštim interesima baziranim na realnim potrebama većine pripadnika jedne zajednice. Znam da će mnogi , posebno, menadžmet lokalne samouprave sebe abolirati i ništa manje pasivnim odnosom malobrojne lokalne strukovne i stručne javnosti prema ovim pitanjima ali svojstveno već pomenutom normativnom i institucionalnom društvenom okviru primarna odgovornost za izostajanje društvenog dijaloga leži na njima – izabranim predstvnicima građana. Oni pak ,ušančeni u svoje stranačke rovove i zaklonjeni magičnom moći većine ostaju nezainteresovani za aktiviranje društvenog dijaloga. Zato i živimo u vremenu obrnute realnosti.Baimo se koječime a ono što treba i možemo da radimo zaobilazimo ili , narodski rečeno, otaljavamo poput uvođenja sistema energetskog menadžmenta u gradu Kraljevu. Možda je baš problem efikasnog korišćenja energije čije troškove plaćamo iz džepova svih nas , preko budžeta grada Kraljeva, najbolji primer i ogledalo sve većeg raskoraka između realnog i mogućeg .Taj raskorak ,pak, hteo to neko ili ne , kreira ambijent društvenih konflikata a oni , ma kog inteziteta bili, troše nenadoknadive ,oskudne reurse energije i vremena, preko potrebnih za zaustavljanje sveprisutnih negativnih trendova.
Skupština grada Kraljeva je usvojila budžet za 2018 godinu , tri dana pre kraja kalendarske godine , nastavljajući tako višegodišnju praksu usvajanja dokumenta koji je finansijski iskaz planiranih javnih politika , po programskim aktivnostima , za koje će se , planirano je , utrošiti 3.478.705.632 dinara ili nešto malo manje od 30 miliona evra po aktuelnom kursu. Reformom javnih finansija,od 2015 godine, predviđena je programska struktura budžeta u cilju podsticanja privrednog rasta i pružanja kvalitetnijih usluga javne uprave. Budžet grada Kraljeva za 2018 godinu je struktuiran u 17 programskih aktivnosti. Najviše novca 629.815.600 dinara ili 18,1% budžeta biće utrošeno za programsku aktivnost Opšte usluge lokalne samouprave a ako ovom dodamo i poziciju Politički sistem lokalne samouprave , što u prevodu znači trošak rada Skupštine grada i Izvršnih organa , u iznosu od 68.573.000 dinara ili 2% ukupnog budžeta biće nam jasno da najviše novca iz javnih prihoda , čitavu petinu budžeta , nešto manje od 6 miliona evra , trošimo, mahom , na rad javne uprave i izabranih i imenovanih funkcionera lokalne samouprave .Tako opskrbljena javna uprava ,čiji je osnovni zadatak sprovođenje normi državnog i lokalnog nivoa u funkciji kreiranja životnog i radnog ambijenta koji podsticajno deluje na održivi razvoj zajednice i izabrani predstavnici naroda čiji je zadatak , valjda , da razmišljaju , planiraju i sa datim resursima podstiču razvoj zajednice su imali obavezu definisanja prioriteta u funkcijij ekonomskog razvoja pre svega . A ti prioriteti su trebali da dobiju i svoj izraz u materijalnoj podršci sredstvima iz budžeta grada. Bez želje da u ovom tekstu detaljnije analiziramo budžet kao alat u funkciji podsticanja privrednog i svakog drugog razvoja jedne lokalne samouprave ne možemo a da ga , u jednoj rečenici , ne ocenimo kao nekreativan i sve drugo ali ne i razvojni. Ono što je , ovde , predmet našeg interesovanja jeste pozicija , programska aktivnost Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije. Budžetski program Energetska efikasnost ima nekoliko ciljeva čija realizacija za ishod ima kako kreiranje nove vrednosti javnih finasija tako i pozitivne uticaje na kvalitet životne sredine i lokalne uticaje na klimatske pormene. Ti ciljevi , definisani , instrukcijama viših nivo vlasti a pre svega Ministarstva finasija su :smanjejenje potrošnje energije , smanjenje rashoda za energiju i povećanje udela obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji energije. Realizacija ovih ciljeva ne podrazumeva smanjivanje obima i kvalitete javnih usluga koje građanima treba da pruži javna uprava . Ovi ciljevi ne dotiču svu kompleksnost energetske efikasnosti i domete bavljenja pitanjim jačanja energetske efikasnosti u funkciji jačanja održivog razvoja zajenice kroz efekte ostvarene na kreiranju i implemantaciji novih tehnologija i brojne pozitivne efekte na uzročnike klimatskih promena na loklanom nivou. U dokumentu SKGO „ Uniformi programi i programske aktivnosti jedinica lokalnih samouprava“ kao jedna od svrha energetske efikasnosti, navedena je i potreba poboljšanja energetske infrastrukture u šta se može uvrstiti i aktivnost zamene energetski manje efikasnih sijalica led sijalicima kao što je to slučaj u Kraljevu. No to je i prošle i ove 2018 godine dato u planu „JP za uređivanje građevinskog zemljišta“ a nije izraženo i preneto kao budžetska programska aktivnost Energetska efikasnost i oie jer su velika budžetska izvajanjanja , planirana za 2017 i 2018 u iznosu od od oko 500.000.000 dinara ostala van pomenute budžetske programske aktivnosti. Ohrabrujuća činjenica da se , po prvi put , na ovoj budžetskoj poziciji nalaze izdvojena sredstva pada u zasenak pred podatkom da je , na ovoj poziciji , planiranio samo 3.100.000 dinara ili tek 0,09 % od ukupnog budžeta za funkcionisanje energetskog menadžmenta. Ostaje nam samo da se , i na ovaj način , zapitamo znaju li kreatori budžeta uopšte šta je to menadžment , posebno energetski , u jednoj lokalnoj samoupravi. No , ohrabrujuća je ipak činjenica da se u uvođenju sistema energetskog menadžmenta u gradu krenulo sa mrtve tačke pa makar i ovako. Cilj koji stoji pred akterima koji treba da obezbede funkcionisanje SEM-a je izazovan i inspirativan. Treba multisektroskim i multidisciplinarnim merama smanjiti troškove za energente koji se plaćaju iz gradskog budžeta a koji se , preme grubim procenama , kreću između 350.000.000 i 450.000.000 dinara na godišnjem nivou .Prvi zadatak je prikupiti i na jednom mestu obraditi sve podatke o svakom pojedinačnom davanju budžetskih sredstava za bilo koju vrstu energenata. Potom treba osmisliti set mera i aktivnosti čije sprovođenje , za početak ne traži dodatna ulaganja ili su pak , ona neophodna u manjem obimu , poput , recimo uvođenja mernih grupa u pojedinim objektima za koje se troškovi električne energije plaćaju iz budžeta ili , još , naizgled , jednostavnije poput promene navika i ponašanja pri korišćenju energenata.No , pre ovih konkretnih aktivnosti treba dovesti do kraja normativni i organizacioni okvir za početak rada SEM-a a to, praktično, znači da gradonačelnik treba pod hitno da donese Odluku o imenovanju članova Saveta za energetsu efikasnost sa čim kasni bezmalo godinu dana a da radnica javne uprave određena za poslove energetskog menadžera grada Kraljeva položi propisane ispite i stekne licencu za tu poziciju.
Danas je, u Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ u Kraljevu, predstavljena nova knjiga pesama Lasla Blaškovića intrigantnog naslova „Prasvršetak“. U programu koga je otvorio magistar Miša Milosavljević ,koji se , od nedavno , nalazi na čelu kraljevačke biblioteke, pored autora učestvovali su i Živorad Nedeljković, pesnik iz Kraljeva i Gojko Božović, pesnik, književni kritičar, osnivač i glavni urednik Arhipelaga iz Beograda.Konstatujući pesničku zrelost i specifičnost proze Lasla Blaškovića Živorad Nedeljković je primetio kako dobra poezija uvek ima šta da kaže pa se ta konsttacija u punom svom značenju može vezivati i za ovu knjigu pesama Lasla Blaškovića.U sličnom tonu o delu Lasla Blaškovića govorio je i Gojko Božović uzazavši na slojevitost i višeznačnost Blaškovićeve proze. Autor je pak pročitavši ,u nekoliko navrata, neke od svojih pesama iz knige „Prasvršetak“ govrio i o početcima svog bavljenja pisanjem ,pre ravno tri decenije, najavivši da će publici ,uskoro, predstaviti knjigu svojih putopisnih beleški pod nazivom „Gle“ . Laslo Blašković,pesnik, romansijer, pripovedač i esejista – rođen je u Novom Sadu 1966. godine. Za roman Svadbeni marš Blašković je dobio Nagradu Društva književnika Vojvodine za knjigu godine, za roman Madonin nakit dobio je Nagradu Fonda „Borislav Pekić“, za roman Adamova jabučica dobio je Nagradu SANU iz Fonda „Branko Ćopić“ za najbolju knjigu godine, a za roman Turnir grbavaca dobio je Nagradu „Stevan Sremac“ za proznu knjigu godine. Proza i poezija Lasla Blaškovića prevedeni su na engleski, francuski, nemački, mađarski, poljski, rumunski, slovački, ukrajinski, makedonski, bugarski i slovenački jezik.Laslo Blašković je upravnik Narodne biblioteke Srbije.