Nastavak prakse zakazivanja Javne sednice kao završne aktivnosti u procesu Javne rasprave  o Nacrtu odluke o budžetu grada Kraljeva u cik zore samo je jedan u nizu brojnih argumenata, za tvrdnju da, veće neposredno učešće građana, u procesima upravljanja lokalnom zajednicom nije baš poželjno.

I da se odmah razumemo ta “nepoželjnost građana” u upravljanju lokalnom zajednicom nije specijalitet ili izum  upravljača samo u našoj lokalnoj samoupravi ,kao što ta ista “nepoželjnost građana”  nije plod samo ovog,aktuelnog, političkog trenutka.

Duga je,na žalost i preduga, hronologija tog procesa orgraničavanja i  obesmišljavanja prava građana Srbije da snažnije pariticipiraju u kreiranju politčke volje donosilaca odluka.

Ona seže sve do 1878.godine i vremena  kada je Srbija, nakon Berlinskog kongresa, stekla  međunarodno priznanje da je ,ponovo, samostalna država.

Ali ništa od ovoga  ne oslobađa od odgovornosti aktuelne upravljače našom lokalnom zajednicom  za   nedovoljno činjenje u primeni onih delova brojnih zakona i drugih normi, koje veće poštovanje  prava građana  postavlja kao   ključni  element stabilnosti  države.

Izostavićemo ,barem u ovom tekstu te,neke druge, brojne primere  i pokušati da na primeru  Javne rasprave o Nacrtu odluke o budžetu grada Kraljeva za 2025.godinu rasvetlimo taj ,uhodani mehanizam rutinske primene normativnih rešenja u cilju odvikavanja građana od korišćenja njihovih prava.

 Zakon o lokalnoj samoupravi sa izmenama koje su usvojene 2018.godine predviđa obavezu lokalnih organa vlasti da uključuju građane u procese donošenja odluka i izjašnjavanje o dokumentima od javnog značaja. Zakon je regulisao obaveznan postupak javne rasprave za planiranje investicija u odluci o budžetu počev od pripreme odluke o budžetu za 2019. godinu.

Statutom, koji predstavlja najviši pravni akt lokalne samouprave, uređeno je sprovođenje obaveznog postupka javne rasprave prilikom pripreme statuta, budžeta (u delu planiranja investicija) i drugih akata, poput planske dokumentacije ili strateških dokumenata.

Javna rasprava je statutom definisana i predstavljena kao skup različitih aktivnosti, preduzetih u unapred predviđenom vremenskom okviru, u cilju pribavljanja predloga i stavova građana o nacrtu nekog akta. Organi Grada dužni su da održe najmanje jednu javnu raspravu u postupku pripreme statuta, odluke o budžetu Grada (u delu planiranja investicija), pripreme strateških planova razvoja, utvrđivanja stopa izvornih prihoda Grada, pripreme prostornih i urbanističkih planova i u drugim slučajevima predviđenim zakonom i statutom Grada.

Regulisanje obaveze raspisivanja javnih rasprava u kreiranju budžeta uz izostanak sveobuhvatne edukacije građana u razumevanju budžeta i lokalnih finansija,gubi svaki smisao.

A da to, edukacije građana u razumevanju budžeta i lokalnih finansija,godinam izostaje , dovoljno upečatljvo govori broj prispelih primedbi građana (5) na  Nacrt odluke o budžetu grada Kraljeva  za 2025.godinu.

Na naše,jutros postavljeno, pitanje da oceni broj prispelih primedbi građana kao jedan od  indikatora uspešnosti organizovanja Javne rasprave i uspešnosti ostvarenja njenih ključnih ciljeva koji doprinose transparentnosti, efikasnosti i participaciji građana u procesu donošenja odluka, Gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić je pokušao,u dobro poznatom maniru selektivnog i “kreativnog” interpretiranja podataka, da nas uveri da je participacija građana Kraljeva u kreiranju političke volje donosilaca odluka u vezi sa raspolaganjem budžetom grada prisutna i konstantna tokom čitave godine. I otuda,po njemu samo troje prisutnih građana  na Javnoj sednici  tokom koje je pročitano svih  pet prispelih primedbi i predloga .

Nasuprot njegovom stavu mišljenja smo da je ,i ovoga puta, izostala čitava paleta mogući aktivnosti Gradonačelnika, Gradskog veća i Gradske uprave da demostriraju ogovornost i  otvorenost u javnom dijalogu o upravljanju javnim finansijama.

Kako se najveći deo sredstava u budžet sliva naplatom poreza, obaveza je lokalne samouprave da njime raspolaže u najboljem interesu zajednice i da građanima predstave tačne, precizne i razumljive informacije.

 To je  bitno za animiranje što većeg broja ljudi, a može se reči i ključno za unapređenje komunikacije i zadovoljstva građana upravom koja oslušukuje njihove potrebe.

Zato je, i ova , Javna rasprava o Nacrtu odluke o budžetu  Grada Kraljeva za 2025.godinu ,još jedna u nizu propuštenih šansi  da se građanima na jednostavan i razumljiv način pruže najvažnije informacije o planiranju budžeta grada, njegovom finansiranju i trošenju.

Gradsko veće je,jutros,odmah po okončanju Javne sednice usvojlo Predlog odluke o budžetu grada Kraljeva za 2025.godinu o kome ćemo pisati u narednim tekstovima.