“Jeste Goran Petrović jedan od najnagrađivanijih i najprevođenijih srpskih pisaca u poslednje dve decenije ,jeste  mu nedavno u Andrićgradu u Višegradu za životno delo uručena nagrada Ivo Andrić  posle već svih dobijenih , drugih domaćih kniževnih nagrada ,poput recimo Vitalove i NIN-ove  nagrade , jesu mu dela do sada  objavljena u 119 izdanja , kako na srpskom jeziku , tako i na jezicima širom sveta , ali videlo se ,i večeras , da mu  živa i neposredna veza sa Kraljevom i kraljevčanima  jednako znači”

Bolno danas, posle saznanja o preranoj smrti Gorana Petrovića ,zvuče  ovi redovi ispisani povodom književnog serijala „Knjiga u centru“ koga je,februara 2019.godine,organizovao Kulturni centar „Ribnica“.

Zato ,uz izvinjenje,što  povodom  Goranove smrti ,ništa smislenije ne možemo ponovo napisati a što bi pojasnilo tu njegovu  neraskidivu vezanost za Kraljevo ,umesto In memoriama ponovo objavljujemo ove redove ispsisane pre četri godine.

Goran Petrović je Kraljevo !

Bilo je lepo biti večeras u Kraljevu ,u  prepunoj svečanoj sali Skupštine grada,  , sa posetiocima  koji su ,ostavši bez mesta ,strpljivo  stajali više od sat vremena   došavši    da čuju i vide  svog sugrađanina , književnika  Gorana Petrovića.

Prihvativši  ,na samom početku ,  sasvim očekivano , predlog  Miloša Milišića,voditelja književnog serijala „Knjiga u centru“ koga organizuje Kulturni centar „Ribnica“da razgovor bude na „per tu“ Goran Petrović  kao da je  stavio do znanja da dugačije i ne bi bilo prirodno u njegovom Kraljevu.

A o značaju njegovog rodnog grada ,godina odrstanja i školovanja  ,prvih životnih iskustava, prve stvaralačke afirmacije  i  uticaja svega toga na njegov rad nadahnuto je govorio u daljem toku razgovora  iskazavši  neobičnu otvorenost i spremnost ,  jednog živog klasika naše književnosti , da sa prisutnima podeli svoje dileme i svoja najintimnija osećanja koja ima tokom rada na nekom svom delu.

Iskrenost takvog svedočenja verovatno je , i onim najsumnjičavijim  ,bar unekoliko ,dočarala svu tegobu i težinu  stvaralačkog procesa kroz koji književnik prolazi pre nego stavi poslednju tačku u svojoj  pripoveci ili romanu ,svejedno.

Uverljivosti Goranovog svedočenja svakako je doprinela i brojna publika ,koju su mahom činili pripadnici  onih generacija koje su Kraljevo „delile“ sa Goranom svakodnevno, do pre destak godina,  do kada je on živeo i radio u gradu na Ibru,  a koja je tek  po kojim glasno iskazanim zvukom reagovala na , recimo , njegovo čitanje kratkih priča  u kojima je  opisivao njima znane predele i ljude.

I kad smo već kod publike recimo da je tu bio i ,za ovakve događaje , iznenađujuće veliki broj mladih kraljevčana. Eto još jedne potvrde da je , kako to i sam reče Goran Petrović, oslikavajući  statuse kroz koji prolazi jedna stvaralac, priznanje  i prihvatanje u svom rodnom gradu nešto najuzvišenije i najznačajnije što jedan čovek  može , za svoj rad ,dobiti za života.

Jeste Goran Petrović jedan od najnagrađivanijih i najprevođenijih srpskih pisaca u poslednje dve decenije ,jeste  mu nedavno u Andrićgradu u Višegradu za životno delo uručena nagrada Ivo Andrić  posle već svih dobijenih , drugih domaćih kniževnih nagrada ,poput recimo Vitalove i NIN-ove  nagrade , jesu mu dela do sada  objavljena u 119. izdanja , kako na srpskom jeziku , tako i na jezicima širom sveta , ali videlo se ,i večeras , da mu  živa i neposredna veza sa Kraljevom i kraljevčanima  jednako znači.

Baš kao što njegovo delo i on sam znače Kraljevu koga je Goran Petrović  stavio na mapu svetske kžnjiževnosti za sva vremena kao rodni grad i važno izvorište  svog stvaralačkog nadahnuća.

Goran Petrović je preminuo danas u Beogradu u svojoj 63-oj godini života.Vreme i mesto sahrane biće saopšteni naknadno