I dok se,u Kraljevu na jednoj strani,iz godine u godinu od strane lokalne samouprave ,preduzimaj mere za unapređenje kvaliteta vazduha koje su već počele da daju određene rezultate, ista ta lokalna samouprava na drugoj strani ne vodeći dovoljno računa o upravljanju komunalnim otpadom,generiše novog zagađivača vazduha, u obliku neuređene gradske deponije ,višestruko opasnijeg od svih individualnih ložišta koja su ,trenutno,zbog svog broja,najveći zagađivači vazduha u Kraljevu.
Ovo je samo jedna od konstatacija koje su se mogle čuti juče ,na Javnoj raspravi nazvanoj „Trenutni kvalitet vazduha, mere za poboljšanje stanja i uloga građana u procesu javnog zagovaranja u ovoj oblasti“ koju je organizovalo udruženje građana „Novi Put“ sprovodeći projekat „Manje fosilnih goriva, zdraviji vazduh”.
Na Javnoj raspravi se čulo još i to da je većina do sada sprovedenih mera na teritoriji grada Kraljeva poput unapređenja energetskih svojstava javnih objekata,škola pre svega ili sufinansiranja mera enegetske sancije zgrada za kolektivno i individualno stanovanje i zamene ložišta koja troše fosilna goriva,primarno indukovana aktivnostima koje sprovode resorna ministartva ,energetike i zaštite životne pre svega. Lokalna samouprava podržava ove mere participirajući u njhovom sprovođenju sredstvima iz budžeta grada ili učestvujući manjim delom sredstava, zajedno sa stranim donatorima koji su podržavali i podržavaju neke projekte ,poput recimo aktulenog projekta priključenja SOŠ „Ivo Lola Ribar“ na centralno grejanje.
Više je uzroka izostajanja veće inicijativnosti lokalne samouprave i njenh organa , javnih preduzeća i ustanova za veća ulaganja u rešavanju problema kvaliteta vazduha primenom seta multisektorskih i multidiscciplnarnih mera.
Neki od njih pobrojani su i na ovoj javnoj raspravi koja je u fokusu imali i pitanje uloge građana,tačnije njihovih prava i mogućnosti neposrednog uključivanja u procese predlaganja i usvajanja lokalnih javnih politika.
A neposrednog učešća građana u tom ,trebalo bi da bude,parcitipativnom procesu donošenja odluka nema ne računajući jedan broj njihovih udruženja koja se,na žalost mogu izbrojati na prste jedne ruke.
I da ne bude zabune,udruženja građana,onih registrovanih ima na stotine, ali van onih aktivnih u sportu,kulturi i nekolicine hobističkih,broj onih koja se na kredibilan način bave drugim oblastima ,pre svega pravima građana zaista ima toliko da se lako mogu izbrojati na prstima jedne ruke.
Zajednička konstatacija učesnika u debati je da postojeći normativni okvir ,kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou,daje mogućnosti za veće neposredno učešće građana u odlučivanju, posebno u definisanju prioriteta problema čije rešavanje treba finansirati iz lokalnog budžeta.
Pravne mogućnosti koje postoje, za veće neposredno učešće građana u odlučivanju ,nedovoljno se koriste. Razloga za to je bezbroj ali ,po mišljenju većine učesnika na sinoćnoj javnoj raspravi glavni razlog je nedovoljna informisanost građana o njihovim pravima i mogućnostima uklučivanja u procese odlučivanja..
Skupština grada Kraljeva koja bi trebalo ne samo da donosi programe, planove i mere za unapređenje informisanja građana nego i da, kontrolišući pre svega rad javne uprave ,javnih preduzeća i ustanova, kontroliše i sprovođenje postojeći propisa koji obavezuju pobrojane da unapređuju informisanje građana o njihovom pravu da učestvuju u odlučivanju,to ne radi.
Ili bar nije radila do sada.
