U Kraljevu je,početkom ove nedelje, na inicijativu udruženja građana Kraljevački razvojni centar, održan sastanak predstavnika nekoliko udruženja iz Kraljeva koja ssu se aktivno angažovala ,predhodnih godina, u oblasti zaštite životne sredine, energetike i energetske efikasnosti.
Kraljevački razvojni centar je ,u pripremi za ovaj sastanak, sačinio Analizu (vidi OVDE) u kojoj je sagledan angažman udruženja građana u procesima kreiranja i planiranja javnih politika u eneregtskom sektoru grada Kraljeva.
U toj Analizi je konstatovano da je u Kraljevu ,u protekle četri godine,donet samo jedan sektorski dokument, Pravilnik o uspostavljanju sistema energetskog menadžmenta grada Kraljeva(Sl.list grada Kraljeva broj 8.od 27.2.2023.g) koji uređuje strukturu zaduženihi odgovornih lica za realizaciju ciljeva energetskog menadžmenta, kao i odgovornosti, koordinaciju i procedure za upravljanje potrošnjom energije na teritoriji Grada.
Pravilnik je usvojilo Gradsko veće i njegovo usvajanje je proteklo bez uključivanja predstavnika građana u njegovo usvajanje.To je,već dugi niz godina, dominantna praksa u procesima usvajanja dokumenata javnih politika u Kraljevu kao lokalnoj samoupravi.
Iako,po mnogim parametrima, spada u red većih lokalnih samouprava grad Kraljevo, nema važeći Plan razvoja a ni Program energetske efikasnosti.Kasnilo se nekoliko godina sa uvođenjem Sistema energetskog menadžmenta, u odnosu na obaveze iz zakona , a tek matra 2023. godine donet je ovaj Pravilnik. Takva praksa kašnjenja neshvatljiva je i sa stanovišta podataka i činjenica da energetski sektor grada najviše doprinosi zagađenju vazduha u gradu tokom grejne sezone. Uz to, znatan deo budžeta grada Kraljeva se troši za nabavku raznih vidova finalne energije,ali i za neracionalno upravljanje javnim osvetljenjem koje je, i posle nekoliko miliona evara uloženih u njegovo unapređenje, u zadnjih pet godina, zamenom automatike, svetiljki i stubova ,pojedinačno najveći potrošač električne energije među svim obveznicima Sistema energetskog menadžmenta grada Kraljeva, sa ostvarenim uštedama u potrošnji , u tom istom periodu, koje su više nego skromne.
U Analizi a i na samom sastanku predstavnika udruženja građana konstatovano je da takve prakse ,u Kraljevu, odudaraju od načela javnosti i partnerstva , navedenog počevši od člana 53.od Ustava Republike Srbije pa do mnogih zakona, kao bitnog preduslova demokratizacije i neposrednog uključivanja građana i njihovih udruženja u procese planiranja i usvajanja javnih politika.
Kraljevački razvojni centar je pripremio predlog (vidi OVDE ) a učesnici sastanka su ga dopunili svojim sugestijama i isti će biti upućen donosiocima odluka u lokalnoj samoupravi i Gradskoj upravi.
Suština tog predloga je da se omogući aktivno uključivanje udruženja građana u postupak predlaganja njihovog predstavnika ,obzirom da sledi proces imenovanja članova Savet za energetiku i energetsku efikasnost grada Kraljeva.
Obrazlažući taj svoj predlog predstavnici udruženja građana su istakli da,mnogi njihovi članovi, mogu svojim znanjem, iskustvom, ekpertizom, učešćem i predlozima da doprinesu povećanju kvaliteta dokumenata javnih politika grada Kraljeva.
U situaciji ograničenih kadrovskih resursa kojim raspolaže Gradska uprava,ali i javna preduzeća čiji je osnivač grad,ovu i slične inicijative ne treba zanemarivati, već ih treba proširiti i u rad Saveta za energetiku i energetsku efikasnost grada Kraljeva uključiti i predstavnike Centra za toplotnu tehniku i zaštitu životne sredine pri Fakultetu za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu, kao i predstavnike pojedinih srednjih stručnih škola iz Kraljeva.
Svedoci smo da , ključni akteri na političkoj sceni Srbije , još uvek imaju , najblaže rečeno, nedefinisani odnos prema mestu i ulozi organizacija civilnog društva . Zbog kritičkog promišljanja dela civilnog sektora o pojedinim aktivnostima vladajuće većine sve češće se, u delu medija , mogu čuti neargumentovani napadi na organizacije koje prirpadaju civilnom društvu u Srbiji. Matrica tog , medijskog toplog zeca , fokusirana je na nategnuto povezivanje porekla novca međunarodnih donatora sa navodim delovanjem nekih organizacija civilnog društva u funkciji ostvarivanja interesa koji su u suprotni nacionalnim interesima Srbije. Zamene teza , „argumentum ad hominem“, kojom se izbegava polemika o iznetoj argumentaciji primenjena na deo civilnog društva dobija snažno uporište na nižim nivoima organizovanja politike i države .Višedecenijsko forsiranje političke podobnosti u odnosu na kompetetivnost prilikom zapošljavanja u državnoj upravi i javnom sektoru dodatno je snažilo aktere rigidnih shvatanja mesta i uloge civilnog sektora u političkim i društvenim procestima na lokalnom nivou organizovanja. Prošlo je ,evo skoro četri godine kada je Vlada Republike Srbije ,oslanjajući se na dokumet Saveta Evrope pod nazivom „Kodeks dobre prakse za građansko učešće u procesu odlučivanja“ usvojila, na predlog svoje Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom , Smernice za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa. Dokument je zamišljen i napisan kao svojevrsna poruka vrha izvršne vlasti nižim nivoima organizovanja te vlasti ali i ministarstvima da je učešće civilnog društva u postupcima pripreme , donošenja i praćenja primene propisa svojevrsni „Condicio sine qua non“ za kreiranje i sprovođenje reformi našeg društva na putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Taj dokument je dosta precizno definisao šest principa saradnje kao i četri nivoa učešća organizacija civilnog društva u procese donošenja propisa.Svedoci smo , nažalost , da je ovaj akt Vlade , i posle bezmalo četri godine od njegovog usvajanja, nepoznanica kako za lokalne samouprave tako i za pojedina ministarstva.Tako je nedavno, na konstitutivnoj sedici Saveta za zaštitu životne sredine Gradskog veća grada Kraljeva članovima tog radnog tela , među kojima su i predstavnici civilnog društva grada Kraljeva kao tačka dnevnog reda servirano: „Upoznavanje sa Programom korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine grada Kraljeva za 2018 godinu“. Tako su predstavnici civilnog društva grada Kraljeva koji se bave problemima zaštite životne sredine dovedeni u apsurdnu situaciju da se upoznaju , a stekao se utisak da se očekivalo i da bespogovorno aminiju , sa dokumentom koji je nastao u uskom krugu predstvnika lokalne samouprave i dela gradske uprave koji , em što potpuno zanemaruje vladine Smernice za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa, em je očigledan primer neracionalnog trošenja javnih prihoda grada u svrhu kreiranja nezasluženih prihoda posrnulom lokalnom javno komunalnom preduzeću „Čistoća“. A kao svojevrsni „šlag na tortu“ predstavnicima civilnog društva u Savetu prezentovana je činjenica da je za tako sačinjen Program korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine grada Kraljeva ,nažalost, data saglasnost Ministarstva za zaštitu životne sredine. Pažljivim čitanjem Zakona o zaštiti životne sredine uočava se da članovima (68 .i 100.) koji regulišu obaveze lokalnih samouprava i postupak dobijanja saglasnosti na njihove programe korišćenja sredstava budžetskih fondova za zaštitu životne nisu bliže definisani kriterijum za davanje saglasnosti Ministarstva za zaštitu životne sredine ali to ,svakao, nije bio razlog da se nekim podzakonskim aktom ne definišu takvi kriterijumi uz maksimalno poštovanje akta Vlade koji se , recimo to još jednom , zove Smernice za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa. Ovako ostaje da sapeti i razapeti civilni sektor izabere hoće li prihvatati ulogu koju mu pokušavaju nametnuti reprezenti izvršne vlasti na nacionalnom i lokalnom nivou odlučivanja ili će , pak, odlučnije zahtevati da ta ista vlast poštuje svoje akte.