Današnjim otvaranjem Edukativne gljivarske staze na Kopaoniku realizovana je jedna od projektnih aktivnosti istoimenog projekta koga je realizovao Mikološko gljivarski savez Srbije u partnerstvu sa Javnim preduzećem „Nacionalni Park Kopaonik“ i Turističkom organizacijom opštine Raška. Projekat je podržan od strane Ministarstva za zaštitu životne sredine iznosom od 450.000 dinra .Stazu dugu 1750 metara smeštenu na potezu od hotela „Rtanj“ do Letnje radionice „NP Kopaonik“ je proglasio otvorenom Zoran Jelenković , predsednik Mikološko gljivarskog saveza Srbije . Svečanom otvarnju prisustvovali su predstavnici partnerskih organizacija na projektu, i predstavnici Turističke organizacije Brus. Osnovna funkcija novootvorene gljivarske staze na Kopaoniku, pored unapređenja već postojeće turističke ponude , je pre svega edukacija posetilaca o svuda prisutnom carstvu gljiva (Fungi), živih bića o kojima tako malo znamo a koja su nam , svakodnevno , na dohvat ruke. Nauka nema precizan odgovor o broju  vrsta gljiva pa se , najnovijim istraživanjima , ranije utvrđena brojka od sedamdeset do osamdeset hiljada vrsta pomera na preko milion i po vrsta. Ono što gljive razlikuje od biljaka je i njihova autonomija od svetlosti.One , poput čoveka i drugi životnja , iz prirode uzimaju gotovu hranu što znači da im svetlost nije neophodna za život ali jeste ,vazduh , voda i hrana. Gljive su hiljadama godina unazad prisutne u čovekovoj ishrani o čemu na poseban način sve doče brojni dokazi poput , recimo , ostataka zaleđenih gljiva nađenih u torbici neolitskog „ledenog čoveka“ Oci-ja pronađenog u austrijskim glečerima 1991 godine. Veliki broj gljiva je jestiv ali samo iskusni i obučeni sakupljači ih mogu razlikovati od otrovnih gljiva. Zato profesor Branislav Uzelac , autor knjige „Gljive Srbije i zapadnog Balkana“ koji važi za našeg najboljeg poznavaoca carstva gljiva , u predgovoru svoje Skripte za skupljače gljiva izdate 2005 godine kaže: „ U carstvo gljiva nije pametno ulaziti na mala vrata. Brojne opasnosti vrebaju svakog ko se upusti u sakupljanje gljiva bez predhodne pripreme.O tome svedoče i brojna trovanja, uz ironičan podatak da se kod nas ova namirnica koristi manje nego u bilo kojoj evropskoj zemlji. Zato ako niste spremni da studiranju ovog carstva živih bića  posvetite mnoge časove slobodnog vremena ,najracionalnije je da se pečurkama snabdevate kod naših vrednih odgajivača . Ako pak osećate neodoljivi zov prirode i želite da se okušate u skupljnju samoniklih vrsta ,imajte na umu da nema ničeg praktičnijeg od dobre teorije“. Profesor Uzelac je , inače , angažovan i na realizaciji projekta „Eukativne gljivarske staze Kopaonika“ u svojstvu rukovodioca stručnog dela projekta. Pored ovog terenskog dela posla projektom je predviđena i obuka rendžera , turističkih vodiča i članova Gljivarskog društva „Kopaonik“ iz Raške koji će , inače , voditi posetioce Kopaonika edukativnom gljivarskom stazom, informisati ih o značaju gljiva u prirodi , načinima zaštite i demonstrirati korišćenje aplikacije i portala za fotografisanje gljiva. U narednoj fazi realizacije projekta biće urađena aplikaciju za mobilne telefone uz pomoć koje će svaki posetilac Kopaonika moći aktivno da učestvuje u zaštiti gljiva fotografišući ih. Pored toga, aplikacija će sadržati uputstvo za korisnike, osnovne informacije o carstvu gljiva i o Edukativnoj gljivarskoj stazi.Fotografije sa osnovnim podacima o staništu i koordinatama nalaza će slati na portal koji će služiti kao skladište vrednih podataka o rasprostranjenosti vrsta gljiva naKopaoniku. Očekuje se da se, i  na taj način, doprinese  smanjivanju  uništavanja gljiva od strane  gostiju na Kopaoniku  a  i da se  prikupe informacije o diverzitetu gljiva.