Poziv za večeras održani protest u Kraljevu, pod zanimljivim i nadasve intrigantnim sloganom „Energija ne sme da opadne“ propraćen odličnim vizualom koji pokazuje običnu bateriju prosto nagoni na razmišljanje o namerama organizatora a to je,sudeći prema objavama na društvenim mrežama, Plenum prosvetnih radnika Kraljeva.
Potreba za promišljanjem ,o ovim detaljima kakvi su tekstualni i vizualni sadržaj poziva, izrazita je u kontekstu sumiranja utisaka sa nedavno održanog veličanstenog protesnog skupa studenata beogradskog Univerziteta koji se desio pod sloganom 15.za 15 , na kome je u potpunosti ostvarena njegova misija „Vraćanje suvereniteta narodu“
Kao da su prosvetni radnici Kraljeva hteli, sudeći po detaljima poziva za večerašnji skup da nas ,njihove sugrađane, podsete na posredan i vrlo složen kauzalitet između zakona prirode i društva.
Prosvetari nam (u)kazuju da je vreme da izgradimo drugačiji odnos prema činjenici da se suverenitet građana , shodno članu 2.Ustava Republike Srbije,temelji na principu da vlast pripada građanima, koji je ostvaruju direktno ili preko svojih izabranih predstavnika.
Jer, kao što smo već naviknuti na to da pojedine društvene norme i zakone usvajamo u svrhu prilagođavanja zajednice delovanju zakonima prirode, ili pak da gradimo određene analogije sa zakonima fizike, poput recimo društvene ravnoteže, vreme je i da izgradimo drugačiji odnos prema našim temeljnim pravima.
U tranziciji našeg društva koja ,na žalost,traje punih četrdeset godina, većina građana – nosilaca suvereniteta zagarantovanog Ustavom, je „zabagovalo“, što su studenti „primetili i konstatovali“.
Omeđeni ličnim kapcitetima, vaspitanjem i uverenjima, izloženi permanentnim uticajima ogromnog dela sistema javnog informisanja koji nam nudi sve ,ali najmanje prave informacije, birali smo svoje predstavnike u organe vlasti na svim nivoima.
A ti naši izabranici ,u velikoj većini nedorasli poslu koga obavljaju, su počeli, sve više i više, da negiraju stvarnost.To se može opisati kao psihološki, sociološki ili ideološki fenomen, a način na koji se manifestuje varira u zavisnosti od toga da li se radi o pojedincima ili grupama. Političke stranke mogu svesno negirati realnost ili plasirati iskrivljene informacije kako bi oblikovale stavove birača ili sakrile svoje neuspehe. One mogu razviti i zajedničko poricanje stvarnosti među svojim članstvom kako bi očuvale svoje unutrašnje jedinstvo.
Negiranje stvarnosti je štetna pojava i još štetnija praksa političkog delovanja.Otežava objektivnu procenu činjenica i rešavanje problema. Paralela između zakona fizike i ljudskih osećanja može se posmatrati kroz prizmu transformacije i očuvanja energije, ali na simbolički način. Kao što potencijalna energija može postati kinetička, strah se može transformisati u razumevanje a kada pojedinci udruže snage, njihova energija i emocije često postaju objedinjene, stvarajući efekat sličan rezonanci u fizici. Uz to evidentno je da protesti uspešno održavaju energiju kroz delovanje,jer kao što energija u zatvorenom sistemu ostaje konstantna, tako i emocije i ideje u zajednicama prelaze iz jedne osobe na drugu, ostvarujući dugoročni uticaj.
Vama koji ste večeras šetali zajedno sa svojim sugrađanima sve ovo je manje više jasno, kao što je jasno i onom delu naših sugrađana ,koji su na razne načine dali svoju podršku šetačima, duž čitave maršrute večerašnjeg protesta.
Miks naših sugrađana kojima nije jasno da su studentski protesti vratili suverenitet narodu, čini veći deo neodlučnih i neopredeljenih građana koji svoje odluke i aktivnosti primarno fokusiraju na ličnu ili grupnu korist bez uvažavanja šireg društvenog interesa ili moralnih principa i manji deo onih koji su članovi političkih stranaka koji su se ,iz različitih motiva i interesa, opredelili da negiraju svarnost.
Da se ne zavaravamo:Te dve,samo na izgled, heteroegene grupacije čine većinu građana koja se, što zbog neučestvovanja jednih u izbornom procesu što zbog različiti manipolacija drugih ,tokom tog istog izbornog procesa, artikuliše, pre svega zahvaljujući Zakonu o izborima, u takozvanu vladajuću, parlamentarnu većinu na svim nivoima.
Pitanje legitimiteta te većine nije ovako jasno i utemmeljeno postavljano sve dok razmere negiranja stvarnosti ,od strane te i takve većine ,nisu ekstremno narasle posle tragičnog događaja 1.novembra 2024.godine u Novom Sadu.
Studenti su tu pojavu uočili i postavili zahteve koji treba da pokažu koliko je njih ,unutar vladajuće parlamentarne većine,na svim nivoima organizovanja vlasti,spremno da prestane sa negiranjem stvarnosti i prihvati činjenicu da su im građani uskratili samo legitimitet.Za sada.
Zato, u isčekivanju ispunjenja studentskih zahteva ne smemo smetnuti s uma da „Energija ne sme da opadne“
Ili što bi neki rekli „Pumpaj“!
Zoran Nikolić,dipl.politikolog