Aktuelna ,globalna,energetska kriza dodatno je uticala na višegodišnju zainteresovanost građana i privrede da koriste solarnu energiju za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe ali i za prodaju eventaulnih viškova tako proizvedene energije.
Prošlogodišnjim promenama u ,do tada obeshrabrujućem normativnom okviru, dat je novi zamajac interesovanju građana i privrede za korišćenje energije sunca u Srbiji koja ima čak za 30 procenata veći energetski potencijal sunčeve energije od zemalja centralne Evrope.
Prošle godine,21.aprila, doneti su novi Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije i Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, učinjene su izmene u Zakonu o energetici a doneta je,26.avgusta i Uredbe o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između kupaca-proizvođača i snabdevača.
Na učinjene promene normi na nacionalnom nivou,među prvim lokalnim samoupravama u Srbiji reagovala je i opština Vrnjačka Banja. Ona je, poput još nekih lokalnih samouprava u Srbiji, izmenila svoju lokalnu regulativu kako bi se omogućilo efikasnije sufinansiranje projekta građana , javnih ustanova i privrede u oblasti jačanja energetske efikasnosti i većeg korišćenja lokalno dostupnih,obnovljivih, izvora energije.
Najpre je Opštinsko veće opštine Vrnjačka Banja na vanrednoj sednici održanoj 15.7.2021.godine donelo Pravilnik o sufinasiranju mera energetske tranzicije koji je , tokom naredna tri meseca tri puta menjan da bi 12.10.2021.godine dobio svoj konačni sadržaj.
Dva dana kasnije,14.10.2021.godine raspisan je,od strane predsednika opštine, Javni poziv za sufinasiranje mera energetske efikasnosti na porodičnim kućama i stanovima na teritoriji oštine Vrnjačka Banja za 2021.godinu ali tim pozivom, kao mera koja se sufinansira, nije bilo obuhvaćeno instaliranje solarnih panela za proizvodnju električne energije.
Opštinsko veće opštine Vrnjačka Banja usvaja, na sednici održanoj 18.11.2021 godine Pravilnik o sufinasiranju energetske sanacije porodičnih kuća putem ugradnje solarnih panela za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe.
Tek 6.12.2021 godine objavljen je Javni poziv za učešće privrednih subjekata u sprovođenju mere energetske sanacije u domaćinstvima, putem ugradnje solarnih panela a kao rok za njihovu prijavu dat je 22.12.2021 godine.
U tom pozivu se kaže da je opštini Vrnjačka Banja odobreno,od strane Ministarstva rudarstva i energetike milion dinara, opština je opredelila isti iznos , tako je građanima za sufinansiranje ugradnje solarnih panela i prateće instalacije za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe, na raspolaganju ,u 2021.godini, bilo ukupno 2 miliona dinara.
Mnogo je razloga zašto se na ovaj Javni poziv nije javio niko, a neki od njih biće predmet naše analize u narednim medijskim sadržajima koji se bave temom subvencija građanima Vrnjačke Banje za proizvodnju električne energije u solarnim elektranama instaliranim na individualnim stambenim objektima.
U Kraljevu je danas , u Regionalnoj privrednoj komori Raškog i Moravičkog okruga , održan ciklus obuka za domare u školama u okviru projekta koga Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) sprovodi u saradnji sa svojim partnerima , Ministarstvom rudarstva i energetike i Ministarstvom građevinarstva i saobraćaja. Radi se o projektu koji,u Srbiji, traje , već skoro deset godina, i realizuje se u sektoru zgradarstva sa ciljem jačanja energetske efikasnosti objekata. Škole , predškolske ustanove i druge obrazovne institucije koriste veliki broj objekata za svoje aktivnosti i spadaju u grupu većih potrošača različitih energenata namenjenih proizvodnji toplotne energije. Troškovi tih energenata finansiraju se , u potpunosti iz javnih prihoda mahom lokalnih samouprava ali , delom , i sa drugih nivoa vlasti. Udeo sredstava utrošenih za nabavku energenata u budžetima lokalnih samouprava je znatan i poprilično opterećuje javne finasije. Tako recimo , na primeru grada Kraljeva , udeo tih troškova ide i do 15 odsto budžeta . Tačnije , jednokratna davanja za te namene ne kreiraju nikakve dodatne vrednosti za lokalane zajednice već, naprotiv, u zavisnosti od vrste energenata koji se koriste , manje ili više doprinose zagađivanju vazduha i emisiji gasova sa efektom staklene bašte. Stoga je pitanje energetske efikasnosti u ovoj oblasti važno a domari u tim ustanovama koji se staraju o njihovoj funkcionalnosti i , najčešće , upravljaju postrojenjima za proizvodnju toplotne energije su , uz rukovodstvo obrazovne ustanove , ključni akteri za efikasnije korišćenje energije primerno energetskim svojstvima objekta. „GIZ je identifikao Privrednu komoru kao pogodnog partnetra za realizaciju naših obuka pre svega što komore imaju iskustva u organizovanju brojnih obuka“, rekle su nam danas u Kraljevu Svijetlana Đokić i Anita Mraović menadžerke na projektu i naglasile : „Domari su prepoznati kao bitna karika u lancu ka sistemu energetskog menadžmenta ali pre toga mi smo edukovali izvođače obuka ,potom smo ,u letnjim mesecima, na pet lokacija testirali taj naš program obuke i spremnost realizatora obuka građenu i na iskustvima iz drugih zemalja ,i evo ,ovo danas u Kraljevu je četvrti ciklus obuka,koji se dešava na pet lokacija , posle svih neophodnih izmena u programu . Danas su sa nama domari iz škola i predškolskih ustanova Vrnjačke Banje ,Raške i Kraljeva , sutra će trenig proći domari iz Novog Pazara i Tutina a 6.novembra na obuci će biti njihove kolege iz Čačaka , Lučana i Gornjeg Milanovca. Odziv je odličan ,planirane su grupe sa petnaest polaznika ali uvek dođe više kandidata. Obuke koristimo i za interakciju sa domarima koji nam daju dragocene podatke popunjavajući pripremljene upitnike. Mi ih pak „naoružavamo“ raznoraznim alatima koji će im pomoći da bolje sagledaju potencijale objekata koji su im povereni na staranje pa je tako ,u saradnji sa Univerzitetom u Beogradu, urađena Nacionalna tipologija škola i vrtića u Srbiji koja prepoznaje trinaest tipova škola i vrtića sa stanovišta energetskih potencijala objekata a kreirani Energetski kalkulator upravljačima objektima omogućava da sagledaju i planiraju troškove neophodne energetske sanacije svakog objekta“
Živimo u vremenu formalne demokratije. Normativno , i institucionalno ,stvoren je reklo bi se okvir koji omogućava razne modele organizovanog društvenog dijaloga kao jedine moguće opcije za uspešno kreiranje razvoja jedne zajednice. No , kako to , nažalost , kod nas u Srbiji najčešće biva u višedecenijskoj društvenoj praksi , retki su slučajevi uspešnog ,organizovanog , dijaloga reprezenata različitig društvenih grupa zainteresovanih na ovaj ili onaj način za neki konkretan problem zajednice. Višestranačje i parlamentarizam se , pri kraju treće decenije svoje restitucije u Srbiji , u mnogo čemu svode na formu koja nije produktivna ni inspirativni ambijent za presudno važan demokratski , društveni dijalog o temama od opšteg interesa , poput , recimo u ovom slučaju , teme efikasnog i racionalnog korišćenja energije unutar jedne lokalne samouprave čiji se troškovi plaćaju iz javnih prihoda te iste samouprave. Kao ishod takve prakse imamo nefikasno i neracionalno trošenje dela ionako skromih javnih prihoda za energente u obimu koji se ničim ne može pravdati. Zdrava logika ne može a da ne postavi pitanje zašto se , recimo , Skupština grada Kraljeva ni jednom u praksi zabeleženoj u zadnjim decenijama nije pozabavila ovim pitanjem? Zar izabrane predstavnike građana ne brine saznanje da se troškovi za energente , na ovaj ili onaj način, povećavaju iz godinu u godinu , da ne postoji njihova centralizovana evidencija a da oni u istom tom periodu u ukupnim rashodima gradske kase participiraju sa iznosima koji se kreću između 18 do 24 odsto gradskog budžeta? Budžeta koji se , gledano kroz devizni valutni iskaz, godinama unazad kreće u rasponu od 25 do 30 miliona evra ? Šta su to i koja su to preča i važnija pitanja kojima se oni bave dok nam „na odžak“ najviše a i na osvetljenje bogami odlazi mukom zarađeni novac i dok nam ,delom i zbog toga , drugi brojni problemi ostaju nerešeni? I da ne budemo baš isključivi u ovoj konstatciji o (ne)bavljenju ovim pitanjima. Dođu ona , u nekoj formi , i na dnevni red gradskog parlamenta ali samo kao aktivnost indukovana nalozima sa viših nivoa vlasti u segmentu pimene zakonskih rešenja koja regulišu oblast energetike i racionalnog korišćenja energije. Dođu ali sa već poslovičnim višegodišnjim kašnjenjem u primeni većine normi. Bezbroj je razloga za takvu praksu ali svi oni su ,manje više posledica dva osnovna faktora. Jedan je neinformisanost i nezainteresovanost građana za javne poslove pa otuda i drugačiji kriteriji kod izbora svojih reprezenata u lokalni parlament , a drugi je posledica ovog prvog i zove se nepostojanje društvenog dijaloga o pitanjima bitnim za funkcionisanjie i razvoj lokalne zajednice. Naše politčke stranke , manje više bez izuzetka , ništa ne rade da postojeće stanje menjaju jer im ,zbog svog unutrašnjeg ustrojstva i prakse koje neguju u svom radu, takvo stanje odgovara. Na jednoj strani ih ,malte ne, oslobađa odgovornosti za (ne)činjenje a na drugoj im omogućava da pitanjima razvoja čitave zajednice upravljaju vođeni primarno partikularnim ,često i ličnim, interesima a ne opštim interesima baziranim na realnim potrebama većine pripadnika jedne zajednice. Znam da će mnogi , posebno, menadžmet lokalne samouprave sebe abolirati i ništa manje pasivnim odnosom malobrojne lokalne strukovne i stručne javnosti prema ovim pitanjima ali svojstveno već pomenutom normativnom i institucionalnom društvenom okviru primarna odgovornost za izostajanje društvenog dijaloga leži na njima – izabranim predstvnicima građana. Oni pak ,ušančeni u svoje stranačke rovove i zaklonjeni magičnom moći većine ostaju nezainteresovani za aktiviranje društvenog dijaloga. Zato i živimo u vremenu obrnute realnosti.Baimo se koječime a ono što treba i možemo da radimo zaobilazimo ili , narodski rečeno, otaljavamo poput uvođenja sistema energetskog menadžmenta u gradu Kraljevu. Možda je baš problem efikasnog korišćenja energije čije troškove plaćamo iz džepova svih nas , preko budžeta grada Kraljeva, najbolji primer i ogledalo sve većeg raskoraka između realnog i mogućeg .Taj raskorak ,pak, hteo to neko ili ne , kreira ambijent društvenih konflikata a oni , ma kog inteziteta bili, troše nenadoknadive ,oskudne reurse energije i vremena, preko potrebnih za zaustavljanje sveprisutnih negativnih trendova.
Skupština grada Kraljeva je usvojila budžet za 2018 godinu , tri dana pre kraja kalendarske godine , nastavljajući tako višegodišnju praksu usvajanja dokumenta koji je finansijski iskaz planiranih javnih politika , po programskim aktivnostima , za koje će se , planirano je , utrošiti 3.478.705.632 dinara ili nešto malo manje od 30 miliona evra po aktuelnom kursu. Reformom javnih finansija,od 2015 godine, predviđena je programska struktura budžeta u cilju podsticanja privrednog rasta i pružanja kvalitetnijih usluga javne uprave. Budžet grada Kraljeva za 2018 godinu je struktuiran u 17 programskih aktivnosti. Najviše novca 629.815.600 dinara ili 18,1% budžeta biće utrošeno za programsku aktivnost Opšte usluge lokalne samouprave a ako ovom dodamo i poziciju Politički sistem lokalne samouprave , što u prevodu znači trošak rada Skupštine grada i Izvršnih organa , u iznosu od 68.573.000 dinara ili 2% ukupnog budžeta biće nam jasno da najviše novca iz javnih prihoda , čitavu petinu budžeta , nešto manje od 6 miliona evra , trošimo, mahom , na rad javne uprave i izabranih i imenovanih funkcionera lokalne samouprave .Tako opskrbljena javna uprava ,čiji je osnovni zadatak sprovođenje normi državnog i lokalnog nivoa u funkciji kreiranja životnog i radnog ambijenta koji podsticajno deluje na održivi razvoj zajednice i izabrani predstavnici naroda čiji je zadatak , valjda , da razmišljaju , planiraju i sa datim resursima podstiču razvoj zajednice su imali obavezu definisanja prioriteta u funkcijij ekonomskog razvoja pre svega . A ti prioriteti su trebali da dobiju i svoj izraz u materijalnoj podršci sredstvima iz budžeta grada. Bez želje da u ovom tekstu detaljnije analiziramo budžet kao alat u funkciji podsticanja privrednog i svakog drugog razvoja jedne lokalne samouprave ne možemo a da ga , u jednoj rečenici , ne ocenimo kao nekreativan i sve drugo ali ne i razvojni. Ono što je , ovde , predmet našeg interesovanja jeste pozicija , programska aktivnost Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije. Budžetski program Energetska efikasnost ima nekoliko ciljeva čija realizacija za ishod ima kako kreiranje nove vrednosti javnih finasija tako i pozitivne uticaje na kvalitet životne sredine i lokalne uticaje na klimatske pormene. Ti ciljevi , definisani , instrukcijama viših nivo vlasti a pre svega Ministarstva finasija su :smanjejenje potrošnje energije , smanjenje rashoda za energiju i povećanje udela obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji energije. Realizacija ovih ciljeva ne podrazumeva smanjivanje obima i kvalitete javnih usluga koje građanima treba da pruži javna uprava . Ovi ciljevi ne dotiču svu kompleksnost energetske efikasnosti i domete bavljenja pitanjim jačanja energetske efikasnosti u funkciji jačanja održivog razvoja zajenice kroz efekte ostvarene na kreiranju i implemantaciji novih tehnologija i brojne pozitivne efekte na uzročnike klimatskih promena na loklanom nivou. U dokumentu SKGO „ Uniformi programi i programske aktivnosti jedinica lokalnih samouprava“ kao jedna od svrha energetske efikasnosti, navedena je i potreba poboljšanja energetske infrastrukture u šta se može uvrstiti i aktivnost zamene energetski manje efikasnih sijalica led sijalicima kao što je to slučaj u Kraljevu. No to je i prošle i ove 2018 godine dato u planu „JP za uređivanje građevinskog zemljišta“ a nije izraženo i preneto kao budžetska programska aktivnost Energetska efikasnost i oie jer su velika budžetska izvajanjanja , planirana za 2017 i 2018 u iznosu od od oko 500.000.000 dinara ostala van pomenute budžetske programske aktivnosti. Ohrabrujuća činjenica da se , po prvi put , na ovoj budžetskoj poziciji nalaze izdvojena sredstva pada u zasenak pred podatkom da je , na ovoj poziciji , planiranio samo 3.100.000 dinara ili tek 0,09 % od ukupnog budžeta za funkcionisanje energetskog menadžmenta. Ostaje nam samo da se , i na ovaj način , zapitamo znaju li kreatori budžeta uopšte šta je to menadžment , posebno energetski , u jednoj lokalnoj samoupravi. No , ohrabrujuća je ipak činjenica da se u uvođenju sistema energetskog menadžmenta u gradu krenulo sa mrtve tačke pa makar i ovako. Cilj koji stoji pred akterima koji treba da obezbede funkcionisanje SEM-a je izazovan i inspirativan. Treba multisektroskim i multidisciplinarnim merama smanjiti troškove za energente koji se plaćaju iz gradskog budžeta a koji se , preme grubim procenama , kreću između 350.000.000 i 450.000.000 dinara na godišnjem nivou .Prvi zadatak je prikupiti i na jednom mestu obraditi sve podatke o svakom pojedinačnom davanju budžetskih sredstava za bilo koju vrstu energenata. Potom treba osmisliti set mera i aktivnosti čije sprovođenje , za početak ne traži dodatna ulaganja ili su pak , ona neophodna u manjem obimu , poput , recimo uvođenja mernih grupa u pojedinim objektima za koje se troškovi električne energije plaćaju iz budžeta ili , još , naizgled , jednostavnije poput promene navika i ponašanja pri korišćenju energenata.No , pre ovih konkretnih aktivnosti treba dovesti do kraja normativni i organizacioni okvir za početak rada SEM-a a to, praktično, znači da gradonačelnik treba pod hitno da donese Odluku o imenovanju članova Saveta za energetsu efikasnost sa čim kasni bezmalo godinu dana a da radnica javne uprave određena za poslove energetskog menadžera grada Kraljeva položi propisane ispite i stekne licencu za tu poziciju.
Kažu, i primerima iz sopstvenog iskustva dokazuju,u tehnološki i ekonomski razvijenijim zemljama, da jačanje energetske efikasnosti ispoljeno kroz niz ,sistemskih, multisektorskih i multidisciplinarnih aktivnosti , za svoje ishode ima zdraviju životnu sredinu i više novca u budžetima gradova. Kažu da mi, u Srbiji, trošimo dva i po puta više energije po jedinici proizvoda od svetskog proseka a čak četri puta više od pojedinih zemalja Evropske unije. Imamo najniži stepen energetske efikasnosti sa potoršnjom od 150 do 180 kWh po kvadratnom metru naspram zemalja Zapadne Evrope koje troše 100 kWh energije po kvadratnom metru na godišnjem nivou. Prema zvaničnoj statistici , zgrade u Srbiji troše oko 40 odsto ukupne finalne energije, pri čemu čak oko 61 odsto otpada na stambene zgrade. Kod nas se, u sezoni, troši po kvadratnom metru poslovnog prostora 228kWh, a u Danskoj, recimo, 96kWh. Zašto je to tako i dokle će ovo neracionalno ponašanje trajati? Odgovora na ovo ,naizgled, jednostavno pitanje je bezbroj a jedan , čini nam se, je najkraći : Dok ne promenimo navike i ponašanja! Lako za reći i najteže za uraditi! Zašto? Razloga je , takođe, bezbroj, ali ,evo, i ovde najkraćeg odgovora: Dok ne izgradimo sistem! Sistem kao celinu osmišljenih ,planiranih, dugoročnih mera i aktivnosti zasnovanih na stručniim mišljenjima i iskustvima razvijenijih od nas. A da bi te mere postale prioritet u našem svakodnevnom ponašanju i radu moraju dobiti najjaču moguću normativnu i , toliko nedostajuću , političku podršku. To se , uprošćeno rečeno , između ostalog , postiže i informisanjem građana kao ključnih činilaca sistema energetskog menadžmenta koji jeste preduslov za energetsku efikasnost.Naravno , tome , bez sumnje, predhodi obrazovanje građana ,sticanje znanja o uzrocima naše energetske neefikasnosti i sticanje znanja o posledicama mera i akcija kojima se jača energetska efikasnost.Tek naoružani znanjem i veštinama , a potom i informisani o tome šta drugi u bližem i daljem okruženju rade , kako su i da li su oni dostigli ciljeve koji su pre nama u jačanju energetske efikasnosti ,možemo ostvariti ono ,možda, i najbitnije a to je motivisanost građana da permanentno , jednakim intezitetom i pažnjom, sprovode mere za jačanj energetske efikasnosti. Znaju li građani Kraljeva i koliko njih ,da se , recimo, oko 15 odsto budžeta grada koji je , za ovu godinu oko 3,4 milijarde dinara, potroši za plaćanje raznih vrsta energenata za potrebe raznoraznih objekat u javnoj svojini ,čitaj svojini grada? Da li bi i koliko njih , na lokalnim izborima, podržalo one kandidate za odbornike koji bi pred njih izašli i sa planom i programom kako da , recimo, za jedna mandatni period,uštedimo milion evra ,četvrtinu onoga što sada trošimo na energetnte za javne objekte? Da li ste u predhodnim kampanjama vođenim i preko mas medija čuli za ovakve ponude biračima? Zašto nam je , još uvek , prihvatljivije da poverujemo u obećanja o hiljadama novih radnih mesta a gotovo nikako nismo spremni da poverujemo i shvatimo da desetine i stotine tih , novih, radna mesta „sagorimo“ svake godine? Em potrošimo em , na razne načine , dodatno, kratkoročno i dugoročno, pogoršamo kvalitet naše životne sredine.Krajem prošle godine Skupština grada Kraljeva je usvojila Odluku o uspostavljanju sistema energetskog menadžmenta. Slobodno se može reći da je to, ko zna koji po redu,„novi početak“ u sprovođenju organizovanih aktivnosti na nivou grada Kraljeva u cilju jačanja energetske efikasnosti u javnom sektoru pre svega. Razlog da ovo nazovemo „novi početak“ leži u činjenici da je Kraljevo , kao i većina lokalnih samouprava u Srbiji , u zadnje dve decenije već imalo period kada je pitanje energetske efikasnosti bivalo visoko kotirani politički ,i državni, projekat. Ali, kao što to ,kod nas ,obično biva svaka politička promena koja dovodi i do personalnih promena u državnoj strukturi u praksi ,pojednostavljeno, se prevodi : „Ovi pre nas su radili pogrešno, vođeni ličnim i partijskim interesima a mi ….“ I tako ,evo, decnijama unazad –Uvek na početku! Evo , kratkog podsećanja i argumenata za ove opore konstatacije o (ne) činjenju: Na predlog Ministarstva rudarstva i energetike, Uredbom Vlade Republike Srbije od 30. maja 2002. godine, osnovana je nacionalna Agencija za energetsku efikasnost, čiji je pravni status potvrđen Zakonom o energetici koji je stupio na snagu 1. avgusta 2004. godine. Septembra 2012 Agencija za energetiku je ukinuta izmenjenim Zakonom o energetici, a njena delatnost je prebačena na Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine.Turbulentne promene na državnom nivou nisu ostajale bez posledica na lokalu pa tako, recimo Regionalni centar za energetsku efikasnost osnovan maja 2011 godine u Kraljevu , pri Mašinskom fakultetu,kao jedan od pet centara u Srbiji nije ni počeo sa radom.Stoga nije za čuđenje i prestanak sa radom Tima za energetsko planiranje tadašnje opštine Kraljevo… I tako ,eto, deceniju i po kasnije,posle sile utrošenog vremena a i novca,pre svega na državnom nivou, evo nas ,malte ne, u Kraljevu na nekom novom početku. No, istine radi, bilo je u tom periodu i značajnih iskoraka u jačanju energetske efikasnosti pojedinih javnih objekata poput ,recimo, nove Hale sportova u Ribnici ili Mašinsko-tehničke škole u Kraljevu pa ,donekle, i zgrade Skupštine grada. Ali o tome, i o drugim stvarima vezanim za uvođenje sistema energetskog menadžmenta u gradu Kraljevu, u nekim drugim tekstovima koje , poput ovoga, objavljujemo kao ishod aktivnosti medijskog projekta „Informisani mogu biti i efikasni“ podržanog sredstvima iz budžeta grada Kraljeva.
Iako su radovi na termoizolaciji fasade i tavance na centralnom delu škole, zameni fasadne stolarije i bravarije, ugradnji radijatorskih venitila sa temostatskim glavama i nizom drugi neophodin prepravki, završeni još krajem prošle godine Mašinsko tehnička škola „14 oktobar“ iz Kraljeva je , tek nedavno , 7.marta, posle detaljnog pregleda, dobila upotrebnu dozvolu za radove izvedene na poboljšanju njenje energetske efikasnosti. Objekat je sada , po kriterijumima energetske efikasnosti , u klasi C , kao i i objekti izgrađeni po uvođenju Pravilnika o enrgetskoj efikasnosti zgrada iz 2011 godine.Ovo je bio povod da se , juče, u prostorijama škole i zvanično predstave rezultati projekta „Energetska efikasnost u javnim zgradama“ koga je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u saradnji sa gradom Kraljevom delom realizovalo i kroz rekonstrukciju zgrade tehničke škole u Kraljevu. Vrednost izvedenih radova iznosi preko pola miliona evra od čega je ministarstvo investiralo 423.147,66 evra obezbeđenih na osnovu Sporazuma o zajmu potpisanog između Republike Srbije i Nemačke razvojne banke –KfW. Predstavlajući konačne rezultate realizovanih radova, a na bazi iskustva iz polovine grejne sezone, predstavnici Jedinice za upravljanje projektima pri Ministarstvu prosvete,nauke i tehnološkog razvoja su istakli da će se , izvedenim radovima ostvarivati ušteda u iznosu od 47000 evra na godišnjem nivou za lož ulje kao energent koji koristi školska kotlarnica. To je oko 90000 litara sagorenog lož ulja ,na godišnjem nivou, manje pa je samim tim i znatno smanjenje emisije ugljendioksida( CO2) jer se po kWh proizvedene energije emituje 0,299 kg CO2 iz lož ulja. Pre izvedenih radova procena prosečne potrošnja finalne energije u ovoj zgradi bila je preko 120 kWh/m2 a sad aće biti oko 50 kWh/m2. Ovo će za rezultat imati i manje izdvajanje iz gradskog budžeta za energente u ovoj školi pa je od izuzetne važnosti da se iskustva stečena kod jačanja energetske efikasnosti ove škole primene , gde god je to moguće , i na druge školske objekte na teritoriji Kraljeva. Grad Kraljevo ,inače, za materijalne troškove predškolskog ,osnovnog i srednjeg obrazovanja izdvaja oko 21 odsto svog budžeta , ili oko 730.000.000 dinara a dobar deo tih sredstav odlazi na energente za grejanje.Predstavljanju rezultata ovog projekta pored predstavnika škole i Jedinice za upravljanje projektima pri Ministarstvu prosvete,nauke i tehnološkog razvoja prisustvovao je i Aleksandar Cvetković, član Gradskog veća koji je najavio nastavak aktivnosti grada na jačanju energetske efikasnosti javnih objekata.