Foto: Josif Raspopović
Naredne, 2018 godine , Raške duhovne svečanosti će proslaviti mali jubilej , četvrt veka svoga postojanja. Put do profilisanja u jednu od najznačajnih kulturnih manifestacija u Srbiji ,na kojoj ,rado, učestvuju najeminentniji stvaraoci , nije bio ni lak ni jednosmeran.U osnovi, taj pređeni put se može podeliti u tri etape koje , neki od aktera nastajanja manifestacije , dele na perod od 1993 do 1998 godine ,zatim od 1998 do 2010 godine i sadašnji. Početna ideja ondašnje Turističke organizacije realizovana 93 i 94 godine kao „Raščanski impulsi kulture i zabave“ prerasta, uključivanjem Centra za kuturu Gradac“, u „Dane preobraženja i Dane kulture“ da bi 1998 godine manifestacija dobila sadašnje ime a uvedena je i funkcija umetničkog direktora. Priznanje manifestacije „Stefan Prvovenčani“ uvedeno je 2000 godine i njegov prvi dobitnik je bio kompozitor Sveta Božić.Od 2oo2 godine sastavni deo svečanosti je i Međunarodna likovna kolonija „Jelena Anžujska“ čiji je međunarodni selektor , u prve dve godine, bio naš poznati slikar Bata Mihailović.Bitnu ulogu u periodu nastanka manifestacije pa i kasnije,tokom njenog profilisanja, imala je grupa istaknutih književnih stvralaca iz Raške kojoj pripadaju Milisav Savić ,Slobodan Rakitić ,Milica Novković ,Tiodor Rosić i Miroljub Joković. Do ustanovljavanja današnjeg profila manifestacije i uvođenja funkcije umetničkog direktora kao lica odgovornog za selekciju mogućih tema, , manifestacija je imala svog domaćina. Prvi domaćin je bio poznati književnik Milisav Savić a potom su to bili i Milica Novković, Slobodan Rakitić i Miroljub Joković. Tiodor Rosić je bio prvi umetnički direktor Raških duhovnih svečanosti i na toj funkciji je ostao od 1998 do 2011 godine. Ovi poznati i priznati književni stvaraoci su svojim iskustvom i kontaktima bitno doprineli da se vrši brižljiva selekcija programa ,sadržaja i autora što je,bez sumnje, uticalo da se Raške duhovne svečanosti izdvoje u nizu kulturnih manifestacija koje se , takođe, u avgustu održavaju i u nekim drugim gradovima u Srbiji. Prisećanje na početk e, razvoj i iskustva jedne od najznаčajnih kulturnih manifestacija u Srbiji pokreće jedno dugo pitanje. Može li se „ recept “ Raških duhovnih svečanosti primeniti i na neke druge društvene segmente pre svega na privredne aktivnosti zarad jačeg ekonomskiog razvoja Raške? A taj jači privredni razvoj , a pre svega poljoprivrede i prateće prehrambene industrije , je potreban , Raški danas , prvenstveno zarad zaustavljanja izrazito negativnih demografskih trendova koji su, decenijam unazad , karakteristični za ovaj kraj. O kom se to „receptu“ iz kulture radi? Pa najjednostavnije rečeno potrebno je naći formu i obim uključenja znamenitih raščana , iz sveta nauke i privrede , koji žive van svog zavičaja bilo u da su u zemlji ili inostranstvu , u projekte koncipiranja planova razvoja ali i u investicione aktivnosti u pomenutim privrednim aktivnostima. Jer , ako su mogli znameniti raščani ,kulturni poslenici , da se organizuju oko projekta Raške duhovne svečanosti i participriraju u njemu sve do stvaranja klime u Raški i kadrova iz same Raške koji garantuju očuvanje, zašto nešto slično nije moguće i u drugim oblastima poput privrede? Čini se da se mogući odgovor na ovo pitanje krije u potrebi ustanovljavanja prakse institucionalne komunikacije sa pojedincima ,dokazanim privrednicima i načnicima a koji su poreklom iz Raške i okoline. Tim pre jer razvoj informatičkih tehnologija i modela umrežavanja i komuniciranja koje one pružaju bi znatno olakšale posao komuninacije. No , presudno u tome jeste intergisanje kadrovskih potencijala Raške iz raznih društvenih segmenata oko takvog cilja – kreiranja koncepta institucionalnih modela komunikacije sa zavičajcima. Da li se i šta po ovom pitanju planira ili već radi u samoj Raški biće predmet nekoliko medijskih sadržaja na ovu temu , na portalu KV Novosti a uokviru II dela projekta „ U srcu je uvek Raška“.
Овај текст је један од садржаја медијског пројекта „У срцу је увек Рашка-II део“ кога спроводе „КВ Новости-он лине“ а кога је подржала општина Рашка.Ставови изнети у тексту су искључива одговорност „КВ Новости-он лине“ и ни на који начин непредстављају ставове и мишљења општине Рашка.
Na Zlatiboru je , danas, posetom Zlakusama , selu koje se , često, ističe kao primer dobre prakse u oživljavanju ruralnih krajeva završena dvodnevana radionica na temu „Aktivne lokalne teritorije za ekonomski razvoj ruralnih područja“ koja je okupila predstavnike medija i organizacija civilnog društva iz gotovo svih krajeva Srbije. Ovo je , inače, deo regionalnog projekta „Alter“ koji se sprovodi na teritoriji Zapadnog Balkana , Albanije i Turske. Na teritoriji Srbije projekat sprovodi asocijacija „Mreža za ruralni razvoj Srbije“. Mreža za ruralni razvoj Srbije (MRRS) je osnovana 2010.godine kao krovna asocijacija udruženja aktivnih u ruralnom razvoju Srbije. Od 2011.godine MRRS je punopravni član evropske ruralne mreže PREPARE, a od 2013.godine je osnivač i član Balkanske mreže za ruralni razvoj i na taj način učestvuje u procesima planiranja EU politika, razmeni ideja i znanja sa mrežama iz regiona i EU. Mreža za ruralni razvoj Srbije trenutno ima 16 članica sa čitave teritorije Srbije. U fokusu projekta koji je prezentovan učesnicima radionice na Zlatiboru je prezentacija mogućnosti „Leader“ pristupa u rešavanju problema snaženja održivog razvoja ruralnih krajeva na prostorima Zapadnog Balkana. Prema iskustvima iz zemalja EU „Leader“ metodologija koja postoji i dograđuje se već četvrt veka je snažan alat koji pospešuje decentralizaciju i efikasnije pokretanje i upravljanje razvojem lokalnih i regionalnih zajednica. Učesnicima radionice predstavljene su mogućnosti koje pred poljoprivrednicima Srbije , pa i onim iz ruralnih područja , stoje početkom realizacije IPARD II programa Evropske Unije kao instrumenta za predpristupnu pomoć u periodu do 2020 godine.Nažalost sa realizacijom ovog projekta se kasni , u Srbiji, nedopustivo dugo zbog propusta učinjenih od strane države koja nije uspela ,evo već tri godine, da kreira i implementira mehanizme za prihvatanje podrške Evropske Unije. Ono što je ,bez sumnje, obeležilo prvi dan ove radionice jesu tužni primeri, mallte ne iz skoro svih krajeva Srbije , koje su iznosili i medijski poslenici i predstavnici organizacija civilnog društva, o pogubnim demografskim trendovima i pražnjenju ne samo sela već i čitavih regija poput , recimo, Južne Srbije.Nažalost,čulo se na Zlatiboru, ni situacija n u Vojvodini iako su iskustva sa infrastrukturnom opremljenošću naselja u ruralnim delovima sasvim drugačija od juga Srbije nije mnogo bolja.Svi učesnici u raspravi istakli su značaj aktivnosti koje doprinose jačanju razvoja ruralnih krajeva pa i ovakvih skupova čiji je cilj prvenstveno edukacija novinara kako bi mogli da efikasnije i sa više kompetencija prate stanje, na lokalnom nivou , vezano za sve ono što se (ne) čini zarad podsticanja ruralnog razvoja.
„Raška jeste , uvek , u srcu ali svakodnevica i bitka za egzistenciju nas, ipak, udaljavaju od problema i briga koje muče naš zavičaj “. U ovoj jednoj rečenici koju smo čuli od jednog od aktivnijih članova Udruženja građana „Stara Pavlica“ koja evo već šest godina okuplja raščane u Kraljevu sazdana je sva „enigma“ njihovog odnosa sa zavičajem. Iako verovatno ,najbrojnija „enklava“ raseljenih Raščana u Srbiji i ujedno najbliža svom zavičaju ipak ,godinam unazad, izostaju institucionalizovane isplanirane i iskoordinirane veze sa zavičajem. I dalje se ,većina, tih veza odvija unutar porodičnih odnosa i pojedinačnih ,mahom rodbinskih, kontakata. Malo je toga ,zadnjih godina porađeno i to , uglavnom, u oblasti prezentacije određenih kulturnih aktivnosti kako bi se ostvarile i učvrstile veze raščana iz Kraljeva i lokalne samouprave Raške . Ma koliko ,na prvi pogled, zvučalo paradoksalno raščanima u Kraljevu nedostaju informacije o svom zavičaju. Tačnije , imaju oni , pojedinačno, dovoljno , parcijalnih , informacija ali o svojim najbližim rođacima koji žive na teritoriji Raške. Ono što , bez sumnje izostaje jeste jedna „celovita slika“ a posebno pravovremene i relevantne informacije o aktivnostima koje se preduzimaju od strane lokalne samouprave zarad jačanja kvaliteta života žitelja opštine Raška kroz jačanje ekonomskog razvoja.Jesu savremene tehnologije , a posebno internet , unapredile mogućnosti i razvile nove modele komunikacija ali je i dalje , primereno navikama i shvatnjima, neposredni kontakt nezamenjiljiv. I baš to bi trebalo da imaju u vidu i raščani u Kraljevu i odgovorni ljudi u lokalnoj samoupravi Raške ukoliko žele da unaprede svoje odnose u cilju ekonomskog razvoja Raške koji , je presudan za zaustavljanje višedecenijske depopulacije teritorije Raške.