Ekspanzijom izgradnje novih hotelskih i individualnih smeštajnih kapaciteta ,zabeleženoj u zadnjoj deceniji,logično je, raste i broj gostiju koji odsedaju u Vrnjačkoj Banji.To  ,na svoj način, raduje kako žitelje banje  tako i rukovodioce lokalne samouprave. Ali takva ekspanzija naglašava i mnoge, nerešene komunalne i infrastrukturne probleme.

Upravljanje komunalnim otpadom je jedan od tih problema. Vrnjačka Banja se,kao lokalna samouprava, suočava sa višedecenijskim problemom odlaganja komunalnog otpada.A  količina komunalnog otpada se uvećava iz godine u godinu,upravo zbog činjenice da raste broj gostiju i posetilaca Vrnjačke Banje.

Već smo pisali o ovom problemu ukazujući na to kako je on viđen u strateškim ,planskim dokumentima opštine Vrnjačka Banja kao što su to Lokalni ekološki akcioni plan opštine Vrnjačka Banja iz 2010.godine ali Plana razvoja opštine Vrnjačka Banja za period 2023-20230.g. usvojen prošle godine.

Zabrinjava činjenica da opština Vrnjačka Banja  nema Lokalni plan upravljanja otpadom kao dokument kojim bi trebalo da se definišu ciljevi upravljanja otpadom na svojoj teritoriji u skladu sa Programom upravljanja otpadom Republike Srbije.

Postojeći zakonski okvir u Srbiji obavezuje lokalne samouprave,pre sveg kroz  Zakon o upravljanju otpadom,  da izrade planove upravljanja otpadom koji uključuju strategije za sakupljanje, transport, tretman i zbrinjavanje otpada.

Zato i ne iznenađuje činjenica da problem upravljanja komunalnim otpadom nije adekvatno tretiran ni u  Budžetu opštine za 2024.godinu ,a ni u  Programu poslovanja JKP „Banjsko zelenilo i Čistoća“ ,za istu godinu.

To se jasno vidi jer,ni u budžetu opštine Vrnjačka Banja  za 2024.godinu usvojenom još u decembru 2023.godine a ni u nedavno usvojenom II rebalansu tog budžeta ,u programskom odeljku 6- Zaštita životne sredine – 0005 Upravljanje komunalnim otpadom je,na toj poziciji, planirano samo 230.000 dinara za sprovođenje edukativni aktivnosti.

Nemanje Plana upravljanja otpadom se odražava u budžetu lokalne samouprave kroz planiranje sredstava za prikupljanje, transport i zbrinjavanje otpada, kao i za edukaciju građana o pravilnom postupanju sa otpadom. U budžetu nema ,ali se  mogu predvideti investicije u opremu za primarnu selekciju komunalnog otpada  i drugu infrastrukturu, kao što su to reciklažna dvorišta i postrojenja za obradu otpada, čime se osigurava usklađenost sa zakonodavnim obavezama i ciljevima održivog razvoja definisanim u Programu upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022-2031.g ((„Sl. glasnik RS“, br. 12/2022)

U ovogodišnjem budžetu opštine Vrnjačka Banja,toga nema osim nemušte formulacije  indikatora ishoda poput „broja učesnika na održanim edukativnim seminarima  i okrugil stolovima iz domena zaštite životne sredine“ koji bi trebali da doprinesu opštem cilju definisanom kao „Trajno očuvanje zaštita i unapređenje životne sredine i zaštitnih šuma“  bez jasne veze takvog cilja sa programskom aktivnošću definisanom i u budžetu i u II rebalansu kao „Upravljanje komunalnim otpadom“.

A da taj pristup kod izrade ovako važnog dokumenta treba da zabrine jasno govore i podaci iz dokumenta „Godišnji izveštaj o učinku programa (budžetskih) za 2022.g“ (strana 7)  u kome su ,još pre dve godine, navedene iste formulacije indikatora u Programu 6.-Zaštita životne sredine  kao i 2024.godine,na poziciji „Upravljanje komunalnim otpadom“.

Doduše , izveštaju iz 2022.godine,kao opšti cilj definisano je „Podizanje nivoa svesti stanovnika (sic!) o značaju očuvanja životne sredine“, uz zaključnu konstataciju da se „Iz dostavljenog  izveštaja ne može izvesti zaključak u kojoj meri je realizovan cilj“.

U takvom jednom dokumentu,kao što je budžet opštine, trebali bi smo da vidimo jasno definsane ciljeve i rezultate  koje lokalna samouprava želi da postigne u određenoj oblasti,u ovom konkretnom slučaju u upravljanju komunalnim otpadom na teritoriji opštine Vrnjačka Banja,ali toga na žalost nema!

Tu,u budžetu,uz izvore finansiranja, ima mesta i treba da se vide i konkretne planirane, akcije koje će se sprovoditi za postizanje ciljeva u upravljanju komunalnim otpadom, kvantitativni i kvalitativni pokazatelji uspešnosti ostvarivanja planiranih rezultata….

Ako svega toga nema onda ne preostaje   ništa drugo nego da zaključimo da problem upravljanja komunalnim otpadom,u opštini Vrnjačka Banja ne postoji.

Zato i ne čudi što je  Nadzorni odbor,verovatno uz menadžment JKP „Banjsko zelenilo i Čistoća“, govoreći o upravljanju komunalnim otadom, što je tom preduzeću  posao poveren od strane opštine, napisao ,u dokumentu Program poslovanja za 2024.godinu „da uspešnost poslovanja preduzeća u mnogome zavisi od postavljenih ciljeva u ovoj godini od kojih posebno ističemo: da sistem upravljanja otpadom razvija u skladu sa najprihvatljivijim opcijama za životnu sredinu,da razvija princip i plan  aktivnosti upravljanja otpadom u srednjoročnom periodu i dugoročno dostigne zakonske zahteve i ciljeve nacionalne Strategije upravljanja otpadom“,itd,itd, itd…

Mere,aktivnosti,rokovi,sredstva,izvršioci,monitoring,izveštavanje…Toga nema!

Kad zažmuriš,ne vidiš problem. Ali on nije nestao!

Naprotiv problem  odlaganja komunalnog otpada je sve veći  i veći i preti ,da ozbiljno ugrozi reputaciju Vrnjačke Banje kao destinacije poželjne za odmor  zbog  svojih lekovitih voda , zdrave i očuvane prirodne sredine primarno, a tek potom i zbog drugih, pratećih, sadržaja u koje spadaju i svi smeštajni kapaciteti.

Sadašnja genaracija donosilaca odluka u opštini Vrnjačka Banja nalazi se na svojevrsnom  ispitu ,odgovornosti,kompetetivnosti i zrelosti, da upravljajući aktuelnim  društvenim procesima rešava i višedecenijski problem komunalnog otpada..

Raspeta je između aktuelnih materijalnih  interesa investitora u građevinarstvu, izvođača i podizvođača radova u tom sektoru,hotelijera i rentijera ,ali interesa lokalne samouprave da kreira što veći broj poreskih obveznika i  raznoraznih  naknada na jednoj strani i neupitne potrebe da se očuva resurs zdravih i lekovitih voda i zdrave životne sredine kao ključne vrednosti brenda  Vrnjačke Banje na drugoj strani. Na potezu su ,saglasno našem društvenom i političkom  uređenju, političke stranke koje egzistiraju u toj sredini, koje pred građane Vrnjačke Banje treba da   izađu sa jasno definisanim politikama kako misle da pomire na jednoj strani,  interese profita i potrebe za zdravom životnom sredinom na drugoj strani koja,u slučaju Vrnjačke Banje, nije samo nasušna potreba njenih žitelja nego i ključna vrednost jednog,do sada,uspešnog  turističkog brenda ne samo u Srbij

Meštani nekoliko sela kod Vrnjačke Banje otpočeli su blokadu deponije u mestu Gračac, na koju se smeće dovozi uglavnom iz Vrnjačke Banje. Oni na taj način žele da nadležnjima ukažu u kakvom se problemu nalaze i traže njegovo hitno rešavanje.

Prema navodima meštana deponija je godinama problem, jer periodično gori većim ili manjim intenzitetom, a i danas urkos kiši koja je padala, pa i pljuskovima, požar i dalje tinja,

Od 17 sati najavili su potpune blokade deponije na kojima će dežurati bez obzira na to kakvo će vreme biti, navodeći da više nijedan kamion neće moći da doveze smeće.

Jedan od meštana sela Gračac Dejan Đurović, koji učestvuje u blokadi, za N1 kaže da je problem koji imaju ogroman i da datira od 2015. godine.

„Mnogo puta je ukazivano, mnogo reči je izrečeno, da je došlo do toga da više nema šta da se kaže. Stvorila se ogromna ekološka katastrofa. Počelo je da se izliva u Zapadnu Moravu i sreća je što pada ova kiša danas, inače ovde ne bi smelo da se stoji“, kaže Đurović.

On podseća da je prva deponija koja je ovde postojala zatrpana pre pet-šest godina i da se nalazi na samo osam metara od reke.

„Ona će tek da zagađuje ceo moravski sliv. Trstenik pije tu vodu, tuda ide, kroz njihovo izvorište. U Ugljarevu je još jedan vodovod koji je pola Banje isto napaja vodom. Stvarno ne znam šta reći, da po ovakvom vremenu dođe do toga da moraju ljudi sve ovo da trpe. Ja sam tu svaki dan, tu sam rođen, tu živim, tu sam proplivao, sutra ću unuke moje tu da naučim da plivaju u toj Moravi, a ne da ne smeju da uđu nju“, kaže Đurović.

N.Amanović