ponedeljak, 28. oktobar 2024.

Posts Tagged ‘Demokratski dijalog’

Koga je sve to uplašio budući  lokalni referendum u Kraljevu?

Objavljeno: 22.10.2024. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

Javni prostor u kome bi ,u jednoj lokalnoj  zajednici,trebalo da se odvija dijalog  njenih odgovornih  predstavnika izabranih na lokalnim izborima i  građana zainteresovanih za rešavanje problema trebalo bi  da čine Skupština lokalne samourave pre svega, zatim udruženja građana, potom mediji i ,u novije vreme,društvene mreže. Ovo ,naravno, nije  konačni spisak aktera dijaloga u jednoj lokalnoj zajednici koja pretenduje da se razvija i bude održiva,a učešće reprezenata politički stranaka u  dijalogu sa unapred definisanim temama,u takvom javnom prostoru, je itekako poželjno. 

Svedoci smo,na žalost, da je javni prostor za dijalog  ,iz godine u godinu,sve manji i manji,sa sve manje i manje aktera zainteresovanih za bilo kakav razgovor, o opštim interesima i problemima lokalne zajednice zasnovan na pravilima,podacima i argumentima.

Sa jednog od ranijih prikupljanja potpisa građana za podršku peticiji protiv nabavke kamera za video nadzor

Akteri političkih procesa, a pre svih vladajuća stranka i njeni koalicioni partneri, godinama unazad neguju različite načine komuniciranja sa građanima, koriste različite komunikacijske alate i  kanale,kako bi   građanima,  a zašto ne reći, odagnali svaku pomisao  da se angažuju u tom dijalogu u javnom prostoru, a samim tim i u društvenom životu zajednice kojoj pripadaju. Osim kao pripadnici stranke bespogovorno lojalni stranačkom vrhu.Kako onom na nacionalnom tako i onom na lokalnom nivou.

U održanju takvog poretka stvari nesvesno im ,ali zdušno, pomaže i većna opozicionih stranaka.I zaista je svejdno da li je ta  „pomoć“ plod njihovog činjenja ili ne činjenja ako je i jedno i drugo ,u velikom broju slučajeva, plod njihove nedovoljne kompetentnosti i/ili slabe organizovanosti.

Po tom pitanju,ni Kraljevo  nije izuzetak u odnosu na druge lokalne sredine u Srbiji.

Brojni su primeri iz zadnje decenije kojima bi smo mogli,argumentima, potkrepiti   konstatacije o izostajanju dijaloga u javnom prostoru Kraljeva,ali zadržimo se,ovoga puta,samo na najsvežijem.

Izmenama propisa 2012.g apotekarske ustanove kao samostalni subjekti su „nestale“ iz sistema zdravstvene zaštite Srbije

Ne samo zbog toga što je svež već i zbog sadržaja, inteziteta ,načina i forme  tog „dijaloga u javnom prostoru“,koji se ovih dana pretvorio u nešto nezapamćeno u novijoj političkoj istoriji grada na Ibru.

Radi se o raspravi o  statusu i daljoj sudbini „Apotekarske ustanove Kraljevo“.

Vodeći se  srpskom opšte poznatom maksimom „Vlast kad oće može sve“ ,vladajuća koalicija u Skupštini grada Kraljeva rešila je da „reši“ problem poslovanja Apotekarske ustanove Kraljevo čiji je osnivač. A problem,koji je generisan izmenama propisa iz 2012.godine čija je suština,u najkraćem, izlučivanje apotekarskih ustanova kao samostalnih subjekata iz sistema zdravstvene zaštite u Srbiji , ogledao se  u sve težem izmirivanju obaveza prema dobavljačima uzrokovanom padom prometa i prihoda.To rešenje problema videli su ,uvažavajući  i mišljenje Upravnog odbora ove ustanove od 2.2.2024.godine,u davanju 8 objekata u desetogodišnji  zakup uz obavezu zakupca svih objekata  da preuzeme  sve  zaposlene u tim objektima.

Neuobičajena ekspeditivnost nadležnih u postupanju prilikom „rešavanja“ problema poslovanja Apotekarske ustanove Kraljevo, izostajanje  takve ekspeditivnosti postupanja  u slučaju predhodnog gubljenja prava korišćenja prostora najprofitabilnijeg objekta Apotekarske ustanove,što je,van svake sumnje, dodatno otežalo poslovanje kao i razumljivi strahovi zaposlenih bili su povod da udružena kraljevačka opozicija ,čijih je 30 odbornika preglasano na famoznoj majskoj ,četvorodnevnoj sedici Skupštine grada stupi u akciju….

I tako je, po našem mišljenju, jedno klasično pitanje  sektorske javne politike (status pojedinačne ustanove), legitimnim aktivizmom opozicije, ali sa ne baš snažnim argumentima, izdignuto na nivo horizontalne politike koja ,po pravilu,obuhvat šire teme koje utiču na više sektora istovremeno.

Izjava koju su građani Kraljeva popisivali dajuči saglasnost za održavanje referenduma

Ova  „rokada“ je bila moguća upravo zbog onoga o čemu smo pisali na početku ovog teksta – višedecenijskog izostajanja dijalog odgovornih  predstavnika zajednice izabranih na lokalnim izborima i  građana zainteresovanih za rešavanje problema te zajednice.

Udružena kraljevačka opozicija,znajući za već citranu maksimu „Vlast kad oće može sve“,svesna nepostojanja adekvatnog javnog prostora za dijalog  jer to Skupština grada svakako nije ,zbog bespogovornog poštovanja stranačke discipline odbornika vladajuće većine koja ne slabi pred snagom argumenata ako oni dolaze  „s one strane“,  posegla je  za jednim legitimnim pravnim sredstvom.

Reč je o izjašnjavanja na referendumu i pravu učešća građana  u narododnoj inicijativi u skladu sa rešenjima  relativno novog Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi („Sl. glasnik RS“, br. 111/2021 i 119/2021)

Udružena kraljevačka opozicija, „pojačana“ delom zaposlenih u Apotekarskoj ustanovi koji su u strahu za svoj dalji radni status, uspeva da se organizuje, i u uslovima neverovatno velikih vrućina tokom leta prikupi i predsedniku Skupštine grada Kraljeva preda  10.957 potpisa građana.To je više od 9.897 overenih potpisa koliko ,po mišljenju Ministastvo državne uprave i lokalne samouprave objavljenom u  septembru, treba  uz zahtev za održavanje lokalnog referenduma.

Ako je po Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi onda dilema nema!

Neko ili „nešto“ je tada pokrenulo čelnike kraljevačkih naprednjaka da stupe u akciju i po svaku cenu onemoguće održavanje lokalnog referenduma.,kršeći pre svega stav 2. člana 65. Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi koji glasi. „Građanin se može samo jednom potpisati na listi potpisnika narodne inicijative, a dati potpis se ne može povući.“

Atmosfera koja je pratila aktivnosti i pozicije i opozicije u Kraljevu  oko ovog pitanja bila je ,sve do ovoga trenutka,manje više uobičajena posebno za aktere s obe strane političkih šanaca i one pažljivije pratioce lokalne politčke scene već oguglale na svakojake međusobne verbalne uvrede pozicije i opozicije. Što kroz učestala saopštenja Gradskog odbora kraljevačkih naprednjaka i njegovog predsednika  i aktuelnog gradonačelnika koja obiluju skaradnim i uvredljivim izrazima, što kroz odgovore pojedinih kraljevačkih opoziconara na društvenim mrežama,koji se ,takođe, ne mogu baš podičiti svojim jezikom i stilom u toj komunikaciji.

A onda je osvanuo ponedeljak 21.oktobar 2024.godine kada je jednim učinjenim potezom,kojom je, imajući u vidu da se radi o oktobru ,mesecu kada se  Kraljevo i susedni Kragujevac sa tugom i bolom sećaju svojih stradalnih dana iz oktobra 1941.godine, izgubljena svaka mera u  kraljevačkoj  politčkoj areni.

Kad se pređe granica u takozvanoj političkoj borbi bruka se čitav grad

 Od strane ,za sada nepoznatih lica, prepoznaljivog političkog rukopisa već viđenog u brojnim slučajevima  u glavnom gradu poput,recimo,slučaja  „Miloš Francuz“ oblepljeni su delovi grada i prostorije Udruženja starosedelaca Kraljeva i okoline plahatom zaista uvredljive sadržine.

Na tom sramotnom plahatu čelnik  koalicije grupa građana Ivan Matović-Starosedeoci, Novo lice Kraljeva,Ne damo Ibar,spasimo Studenicu, inače učesnik rata1999.godine, predstavljen je kao ustaški vojnik uz portret poglavnika monstruozne Nezavisne države Hrvatske  Anta Pavelića. Sve to začinjeno i ne manje sakaradnim plahatom na kome je on predstavljen i kao nasilnik koji tuče ženu.

Tajming i intezitet ove sramne aktivnosti ukazuje na zaključak da su se „neki i negde“ duboko zabrinuli da se „kraljevački pelcer“ uspešnog prikupljanja potpisa za održavanje lokalnog referenduma  „ne primi i presadi“ i u druge gradove i opštine po Srbiji.

Aktuelna politička scena Kraljeva podseća na zatvoreni ekspres lonac kome ne radi „sigurnosni ventil“ a vatra na kojoj se nalazi podlaže li se podlaže…

Taj „sigurnosti ventil“ koji ne radi se zove demokratski dijalog sa građanima i njihovim reprezentima u lokalnom parlamentu. U institucijama i javnom prostoru.

U Kraljevu ima apoteka ,ali izgleda,da bez novih lokalnih izbora nema leka za neznanje, primitivizam i bahatost odgovornih!

Kad nema poverenja i  dijaloga – Ima propagande i ulice!

Objavljeno: 30.07.2024. | autor: KV Novosti -on line

Protesti širom Srbije protiv rudarenja litijuma ,uključujući i ovaj u našem Kraljevu, održani od kada je Ustavni sud 11. jula 2024.g poništio   odluku Vlade Srbije o zaustavljanju projekta „Jadar“ iz 2022.godine a prestavnici vlasti potpisali,12. jula 2024.g. Memoranduma o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima su ,iako im to nije bio primarni cilj, pokazali svu dubinu podela u našem društvu uzrokovanu procesom gubljenja poverenja u izabrane predstavnike građana i institucije države i društva.

Sa protesta protiv rudarenja litijuma održanog 29.7.2024.g. u Kraljevu (Sve fotografije objavljene u tekstu su preuzete sa FB)

A to,povernje, nije izgubljeno preko noći i najmanje je uzrokovano rudarenjem kritičnih sirovinama  u koje spada i litijum,mineral tolko pominjan u javnom prostoru zadnjih godina.

Reč je o višedecenijskom procesu gubljenja poverenja u državne i društvene institucije kome su,manje više doprineli svi politički akteri u Srbiji koji su vršili vlast zadnjih četrdeset godina tranzicije države i društva iz jednopartijskog u višepartijski sistem parlamentarne demokratije.

Nedostatak kompetencija ključnih političkih aktera u miksu sa stavom da pobedniku na izborima pripada pravo na plen, a to su pre svega institucije države i javna preduzeća, nametali su olako pribegavanje različitim vidovima propagandnih aktivnosti vođenim preko najuticajnih medija i društvenih mereža,nekoliko  godina unazad.

Sa protesta protiv rudarenja litijuma održanog 29.7.2024.g. u Kraljevu (Sve fotografije objavljene u tekstu su preuzete sa FB)

Propaganda ,poznato je to, na isti način koristi i informacije zasnovane na naučno verifikovanim, istinitim informacijama, kao i one koje su miks (polu)istinitih i neistinitih podataka i njihove tenedenciozne interpretacije.

U fokusu propagandnih aktivnosti su emocije pojedinaca i određenih društvenih grupa. Kreiraju se i plasiraju informacije koje,pojednostavljeno rečeno, izazaivaju osećaje ,bespomoćnosti, straha ili osećaje nade i optimizma neutemeljenog na realnim potencijalima pojedinca ili zajednice.

Za četri decenije neopravadno dugog trajanja tranzicije države i društva iz jednog u drugi politički i vrednosni sistem rođene su ,odrasle i formirane generacije ljudi koji su, s jedne strane „gurnuti“ , od strane političkih i ekonomskih elita, u stalni zavisni položaj kroz  borbu za  golo preživnjavanje a kojima su ,s druge strane, zbog pomanjkanja materijalnih i vremenskih mogućnosti uskraćene mogućnosti za stalno lično obrazovanje i usavršavanje.

Sa protesta protiv rudarenja litijuma održanog 29.7.2024.g. u Kraljevu (Sve fotografije objavljene u tekstu su preuzete sa FB)

Kroz taj proces kreirana je populacija konzumenata  roba svakakvih vrsta i vrednosti pa i konzumenata propagandnih medijskih sadržaja koji ,vrlo često, nude rešenja koja nikakve veze nemaju sa realnošću i stvarnim mogućnostima bilo pojedinca bilo države kao njihove zajednice.

Tako je kreiran ambijent u  kome se propaganda koja se, konstantno,višedecenija,  sprovodi kroz medije,pokušava predstaviti kao zamena za ono što je svesno marginalizovano u parlamentima na svim nivoima organizovanja države, a to je dijalog između ključnih aktera   čija je  svrha pronalaženje zajedničkih interesa i rešenja koja mogu doprineti javnom dobru.

A to,svesno i namerno marginalizovanje dijaloga između ključnih aktera   čija je  svrha pronalaženje zajedničkih interesa i rešenja koja mogu doprineti javnom dobru,vrši se  pre svega od onih političkih aktera koji su kroz svoje delovanje u javnom prostoru previše fokusirani na propagandne aktivnosti verujući u njihovu moć i trajnost što je ključna odlika delovanja dominantne političke stranke i njenog lidera.

Demokratski dijalog između suprostavljenih političkih aktera zasniva se na nekoliko temeljnih principa kao što su: poštovanje, ravnopravnost, otvorenost za argumente, transparentnost,usmerenost na rešenje, strpljenje i uvažavanje različitosti i posebno važan princip pravde i etike koji podrazumeva da sve strane u dijalogu trebaju delovati u skladu sa etičkim principima, uz poštovanje pravnih normi, izbegavanje obmane, manipulacija i korišćenja nedemokratskih metoda.

Dani koji su pred nama jasno će pokazati izbor koji će učiniti ključni akteri, a to su,van svake sumnje, najpre  predstavnici države i njenih institucija a zatim i predstavnici opozicionih političkih stranaka i udruženja građana uključenih u organizaciju protesta građana širom Srbije.