Jučerašnjom javnom prezentacijom dve ekspertske analize ,koje su urađene tokom prva tri meseca realizacije projekta “Civilno društvo za energetsku tranziciju”, koga , kao jedna od samo sedam organizacija civilnog društva u Srbiji sprovodi udruženje „Novi Put“ iz Kraljeva, započele su aktivnosti čiji će konačni ishod biti Specijalna bolnica „Agens“  sa nultom emisijom ugljendioksida.

To će ,u praksi,  značiti da će ova zdravstvena ustanova rešiti svoje višedecenijske probleme sa skupim ,neefikasnim  i po životnu okolinu štetnim grejanjem na lož ulje. Na taj način će se učiniti prvi , preko potrebni , koraci ka unapređenju životne sredine u  Mataruškoj Banji.

 Jer, u današnje vreme, nije baš realno očekivati povratak Mataruške Banje na mapu poželjnih turističkih destinacija kod sve zahtevnijih gostiju, a da u njemu, u nekoliko ključnih objekata („Agens“ , Dom staraca, Termal…) i dalje egzistiraju zastareli, neefikasni sistemi grajanja koji svojim radom ozbiljno, i to negativno, utiču na kvalitet životne sredine, vazduha pre svega. Napuštanje ovih ,zastarelih, modela proizvodnje toplotne energije je posebno važno ukoliko se planira iole ozbiljnija zimska turistička  sezona koja „pada“ baš u vreme grejne sezone.

 Početna ideja o dekarbonizaciji „Agens“-a  magistra tehničkih nauka Jovana Nešovića je, kroz ekspertske analize modela mogućeg grejanja objekta toplotnim pumpama  korišćenjem geotermalne energije, kao i analize mogućih modela  instaliranja solarnih panela  za proizvodnju električne energije,dobila punu potvrdu opravdanosti.

O tome , na svoj način,,dovoljno rečito govori i prisustvo na Okruglom stolu predstavnika lokalne samouprave, drugih specijalnih bolnica pored „Agens“-a,  kao i predstavnika Ministarstva za javna ulaganja koje obavlja poslove državne uprave koji se odnose na koordinaciju realizacije projekata obnove i unapređenja objekata javne namene u nadležnosti Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinica lokalnih samouprava.

Slobodan Jerotić,,ekspert za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, je uradio analizu postojećeg stanja ,,po kojoj se, na osnovu potrošnje goriva u 2021. i 2022. godini, može se izvesti zaključak da je prosečna godišnja potrošnja lož-ulja 98.685,5 kg odnosno izraženo u primarnoj energiji 1.152 MWhth,da ukupni godišnji troškovi za gorivo iznose 170.000 EUR te da je cena toplotne energije u „Agensu“ 17.324 RSD/MWh (ne uzimajući u obzir troškove održavanja i amortizaciju)

On je,obzirom da na lokaciji postoje tri istražno-eksploataciona bunara, izložio tri moguća scenarija za unapređenje sadašnjeg načina grejanja  koji se, u osnovi, razlikuju po obimu, redosledu i ceni  radova na sprovođenju mera za unapređenje energetske efikasnosti objekta.

Stručnajci iz kompanije „Banim-solar“autori  analize isplativosti ugradnje fotonaponskih panela za proizvodnju električne energije pošli su od činjenice da je sadašnja, godišnja, potrošnja  oko 580 MWh električne energije neophodne  za nesmetano funkcionisanje „Agensa“ ,koji koji ima značajne krovne površine, koje treba iskoristiti za proizvodnju električne energije iz energije sunca.

I oni su,posle potrebnih snimanja i preračuna, svoj predlog za najefikasnije korišćenje krovova „Agensa“ izložili u dva moguća scenarja,koji se razlikuju u pozicijama potencijalnih mesta za solarne  panele na korvnim površinama i ,naravno, u broju potrebnih panela, ukupnoj snazi buduće elektrane i  njenoj ceni. Njihova analiza je potvrdila početne predpostavke da „Agens“ treba da instalira solarnu elektranu snage do 150 kWh, koja bi godišnje proizvodila oko 148 MWh električne energije što je trećina sadašnje godišnje potoršnje a taj udeo će se ,zbog sprovođenja i drugin mera energetske efikasnosti, vremenom uvećavati.

Posebno je istaknuto da se predviđena snaga elektrane uklapa u novopredložene izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije u smislu omogućavanja „Agensu“ da ostvari status kupac – proizvođač što je značajno sa stanovišta stabilnog snabdevanja električnom energijom.

Rasprava vođena posle prezentacije analiza ujedinila je,malte ne, stavove prisutnih da prednost treba dati scenariju koji predviđa primenu svih  mera predloženih u analizama (ugradnja sistema toplotnih pumpi, energetska sanacija objekta i izgradnja fotonaponske elektrane).

To jeste i najskuplji investicioni scenario, procenjuje se da je njegova vrednost oko 1.100.000 evra ali on omogućava i najkraće vreme povrata uloženih sredstava kroz direktne uštede energenata i doprinos smanjenju emisije ugljendioksida u roku nešto dužem od 3 godine.

Prisutni su bili saglasni i oko stava da  je realizacijom ovog projekta „Agens“  „naoružan“  sa dovoljno argumenata da krene u dalje aktivnosti ka dekarbonizaciji svojih energetskih sistema  i da ,uz pomoć lokalne samouprave i resornog ministartva pre svega, traži izvore finasiranja kako od domaćih tako i od stranih finansijera.

Recimo na kraju da  se aktivnosti udurženja „Novi Put” sprovode u okviru projekta „Civilno društvo za energetsku tranziciju” koji se bavi praćenjem procesa izrade i usvajanja Integrisanog  nacionalnog energetskog i klimatskog  plana (INEKP).Ovaj projekat d sprovodi Beogradska otvorena škola  u saradnji sa Regualtornim institutom za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) uz podršku Britanske ambasade u Beogradu. Aktivnosti na projektu započele su 1.decembra 2022.godine i trajaće do 31.marta 2024 godine.