Hoće li ,u Srbiji, globalna energetska kriza biti, kako to kaže Međunarodna agencija za energetiku (IEA),  prekretnica ka ubrzanju tranzicije  na održiviji i sigurniji energetski sistem, koji se, delom oslanja i na   diverzifikaciju proizvodnih kapaciteta i smeliji iskorak ka korišćenju dostupnih  izvora obnovljve energeije ili ćemo, po već viđnom u prošlosti, ostati “zakucani za  tradicionalne izvore električne energije” videće se vrlo brzo.

Na potezu da odrede taj , budući kurs, su pre svega Vlada  i njeno resorno Ministarstvo za rudarstvo i energetiku sa novim menadžmentom.   

Višegodišnji napori države i resornog ministarstva u ranijim sazivima, izraženi kroz kreiranje i adaptiranje normi, i kroz  već instalirane kapacitete za proizvodnju električne energije   iz  drugih ,obnovljivih izvora , a ne samo iz uglja i hidropotencijala naših reka, dali su početne ,ali skromne rezultate u poređenju sa potencijalima i dostupnošću tih, drugih, obnovljivih  izvora električne enrgije.

Skromnost  ostvarenih rezultata  je jasno vidljiva i iz  broja novih,registrovanih, proizvođača električne energije , i iz udela električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora od ,procenjuje se oko 1,5 odsto od ukupne proizvodnje električne  energije u Srbiji.

Ova konstatacija posebno važi za proizvodnju električne energije korišćenjem energije sunca  na teritoriji Srbije,gde je, prema nekim podacima , u 2020.godini proizvedeno samo  0,01 TWh energije iz solarnih sitema,što je skromuo u odnosu na mogućnosti.

Rezultati  u proizvodnji električne energije na solarni pogon, na teritorij Raškog upravnog okruga su trenutno, još slabiji,  u poređenju sa  republičkim.

O tome rečito svedoče sledeći podaci: Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“, kao jedan od snabdevača na tržištu električne energije u Republici Srbiji, učestvuje u procesu zaključenja ugovora sa  sa kupcima-proizvođačima i vodi zvanični registar domaćinstva, energetskih zadruga i drugih privrednih i javnih subjekata koji su već instalirali fotonaponske panele i isporučuju proizvednu električnu energiju  distributeru.

A prema podacima iz tih registara,  na teritoriji Raškog upravnog okruga,nema ni jednog  registrovanog  proizvođača električne energije na solarni pogon u kategoriji – Kupac proizvođač koji je domaćinstvo od ukupno 359  registrovanih u Srbiji na dan 29.10.2022.

U  registru nazvanom Kupac-proizvođač koji nije domaćinstvo  ,od 52 registrovana proizvođača u Srbiji ,do 29.10.2022. samo je 1(jedan)  sa teritorje Raškog upravnog okruga (Termoinvest d.o.o iz Šumarica kod Kraljeva)

Među tih 52 ,za sada registrovanih proizvođača u Srbiji, je  i nekoliko njih  koji su instalirali solarne elektrane na  objektima javne  namene  koristeći mogućnosti koje pruža  Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, Uredba o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između kupca – proizvođača i snabdevača i Pravilnik o bližim uslovima za raspodelu i korišćenje sredstava za primenu mera energetske efikasnosti.

Na žalost ,ove mogućnost,za sada nije iskoristila ni jedna lokalna samouprava sa teritrorije Raškog upravnog okruga.

Šta više ima i drugačijih, drastičnih primera ,poput solarne elektrane montirane ,pre više od pola godine, na krovu kotlarnice JEP Toplana Kraljevo ,snage 49 kWh ,koja proizvodi električnu energiju ali ista  ,još uvek  “ ne ulazi u mrežu” – Ne koristi se u potpunosti. Razlog su višestruko, bespotrebno ponavljane, administrativne procedure od strane lokalnog ogranka EPS-a.

Ova  solarna elektrana je izgrađena tokom realizacije projekta “Smanjivanje uticaja lokalnih zajednica prekograničnog regiona Srbija i Crna Gora na klimatske izazove – MI MOŽEMO”

Na drugoj strani sve  te lokalne samouprave su , u ovoj budžetskoj godini ,a neke i u predhodnoj 2021.godini ,opredelile sredstva za podršku – sufinasiranje ugradnje solarnih panela na porodičnim kućama, za proizvodnju električne energije.

Početno, nesnalaženje resornih službi javnih uprava, u primeni već usvojenih propisa, uz očiglednu  nezainteresovanost većine  donosilaca odluka u lokalnim samoupravama za ove poslove, kao prvi rezultat imaju da će eventualna rešenja o sufinasiranju  ovih radova biti doneta  “u nedoba” za izvođenje radova na objektima.

To će ,dodatno, umanjiti trenutno ionako malo interesovanje građana za korišćenje ovih subvencija o čemu rečito svedoči i podatak da je  rok prvog  konkursa, u Kraljevu, morao biti produžen jer se na njega niko nije javio,a kako ,nezvanično, saznajemo u ponovljenom postupku javila su se samo 3 domaćinstva.

Ostaje  nam da za koji dan saznamo i te zvanične rezultate  ali ono što je već sada jasno usvojene  norme i propisi su tek deo svakog  posla-Primena je ključna!

A za to je potrebna volja i znanje onih koji su dužni da ih primenjuju ali  volja i znanje da se kroz adekvatne komunkacije kreira povoljan ambijen za zajednički multisectorski rad  zainteresovanih aktera.