Poučene iskustvima iz katastrofalnih  majskih poplava 2014 godine i i tada uočenih slabosti u sistemu zaštite od elementarnih nepogoda , 10. februara ove godine,  predstavnici   pet  gradova i  12 opština  u slivu Zapadne Morave  i jednog  grad i 7 opština u slivu Kolubare  potpisali su , u Kraljevu ,  Protokol za saradnji gradova i opština  u cilju zajedničkog rada na stvaranju otpornije zajednice kako bi se prevencijom i edukacijom predupredili i smanjili rizici od elementarnih nepogoda.U fazi pripreme Protokola uočeno je  da se procenama rizika od elementarnih nepogoda koje su u direktnoj vezi sa klimatskim promenama  u lokalnim samoupravama bave ,mahom, nestručne ili nedovoljno obučene osobe.Otuda raduje vest da je,  na inicijativu  dr. Jordana Aleksića , dekana Fakulteta za primenjenu ekologiju Futura iz Beograda, 18.maja, došlo do sastanka gradonačelnika  Grada Kraljeva dr Predraga Terzića i predstavnika ove visokoškolske ustanove na kojoj je glavna tema bila inicijativa tog  fakulteta   da se, u Kraljevu, otpočne sa realizacijom Master akademskog programa „Upravljanje rizicima u životnoj sredini“. Inicijativa je naišla na puno razumevanje i odobravanje od strane gradonačelnika Terzića  i njegovih saradnika ,koji je ,tom prilikom, obećao potpisivanje Ugovora o poslovno-tehničkoj  saradnji i svu neophodnu pomoć lokalne samouprave u realizaciji ove inicijative koja će , delom , biti oslonjena i na angažovanje stručnjaka iz Odeljenja za poslove civilne zaštite Opštine Kraljevo , Zavoda za javno zdravlje Kraljevo , Veterinarskog instituta iz Kraljeva  i drugih. A da ulaganje u osposobljavanje stručnjaka za upravljanje rizicima u životnoj sredini predstavlja nužnost i preko potrebnu prevenciju najbolje govore podatci o katastrofalnim posledicama polava iz maja 2014 godine. Tada su  ,prisetimo se , u poplavama čije  razmere nisu zabeležene u poslednjih 120 godina, bili ugroženi  životi, zdravlje i imovina više od 1,6 miliona ljudi (22 procenta ukupnog stanovništva) u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji. O razmerama te katastrofe najbolje govore podatci da je ,tada, prema rezultatima izvršene procene, ukupna šteta od  poplava iznela  1,7 milijardi evra  ili više od 4 procenta BDP.O  značaju i korisnosti od pokrenute inicijative svedoče i brojna dokumenta međunarodnog i nacionalnog karaktera. To  je naglašeno na Trećoj svetskoj konferenciji za smanjenje rizika od katastrofa, koja je održana od 14. do 18. marta 2015. godine u Sendaju (Japan)  i  Nacionalnim programom upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda koga je Vlada Srbije usvojila decembra 2014 godine. Svi ovi dokumenti ističu da je od ključnog značaja i preko potrebno da se predvidi, planira i smanji rizik od katastrofa, kako bi se na delotvorniji način zaštitili ljudi i ekosistemi, i time jačala njihova otpornost na katastrofe.