Ako je glumac Nebojša Dugalić kao gost književne večeri ,u okviru serijala „Knjiga u Centru“ u organizaciji Kulturnog  centra „Ribnica“  iz Kraljeva , uspeo večeras da upotrebi svoju veliku popularnost , zahvaljujući kojoj je Svečana sala Skupštine grada Kraljeva bila krcata publikom različite starosne dobi , ali mahom ženske populacije , u prenošenju svog ličnog iskustva čitanja onda je ovo retko uspelo književno veče.

A Nebojša je ubedljivo , manirom iskusnog pripovedača, koji  s pravom podučava buduće glumce tajnama scenskog nastupa , otkrivao sloj po sloj magije čitanja . Ta , samo na izgled jednostavna ljudska aktivnost , u osnovi ,po njemu i njegovom višedeceniskom čitalačkom iskustvu,  ima zadatak , ulogu , pretvaranja fiktivnog u stvarno kroz trud čitaoca da znanja, iskustva i emocije drugog oživi i pro(živi) isčitavanjem stvarnosti i drugih koji nas  okružuju.

Nesvakidašnje druženje Dugalića sa svojim kraljevčanima otpočelo je  interpretacijom anegdote  o događaju od pre   tri decenije . Za to su se pobrinuli pesnik  Miloš Milišić , moderator i urednik serijala „Knjiga u Centru“ i Dušan Stojić , pesnik ali večaras u ulozi Dugalićeve  muzičke pratnje na gitari . Milišić je , pripovedajući tu anegdotu , publici prepričao izveštaj  iz ondašnjih  „Ibarskih novosti“ o konstituisanju Književnog kluba Kraljevo , koji je potom  , tri godine kasnije , pokrenuo , danas zanmenitu  kulturno-naučnu  manifestaciju „Dani preobraženja“,  i ustanovio priznanje „Žička hrisovulja“. Elem , te večeri  pre trideset godina,  stihove su kazivali Dušan Stojić , književnik Goran Petrović (u tom izveštaju pogrešno preimenovan u Gordan) i on ,Milišić , a na gitari ih je pratio  „mladi glumac amaterskog pozorišta iz Kraljeva Nebojša Dugalić“. Zato su Dušan i Nebojša večeras zamenili uloge a Nebojša je druženje otpočeo kazivanjem stihova  poznatog pesnika Branislava Petrovića ispričavši kako mu je ovaj laureat „Žičke hrisovulje“ za 1998 godinu ,tada  odao priznanje za lepo kazivanje njegovih stihova ostvaljajući mu , u šali, amanet , da mu   stihove kazuje i na  sahrani. Taj , amanet ,sticajem opravdanih okolnosti ,nisam ,kaže Dugalić , ispunio pa zato svoja kazivanja stihova  ,najčešće počinjem i završavam stihovima Branislava Petrovića.

Završimo ovaj izveštaj , ponukani nesavkidašnje brojnom publikom, konstatacijom da smo  ,na književne večeri u okviru serijala „Knjiga u Centru“ ,  bili i svedoci moći televizije kao medija u kreiranju popularnosti  ličnosti , ali i umnim korišćenjem takve popularnosti, od strane Nebojše Dugalića , za afirmaciju pravih vrednosti u koje ,bez sumnje , spada i čitanje.