Teško je objasniti da pojava neke knjige, danas, može da privuče  značajniju pažnju javnosti, posebno onog njenog dela koji voli da sebe (po)smatra kao „relevantiju“ za dešavanja na kulturnoj sceni.

Njačešće takva pojava  biva, i prođe, kao još jedna  u niz novih vesti  u moru informacija kojima smo,zahvaljujući informatičkim tehnologijama,danas,zasuti.

Kratka ,ali ipak distanca od momenta predstavljanja  knjige „Kraljevačka punk hronika“ autora Vojkana Trifunovića, istoričara iz Kraljeva dozvoljava nam da   konstatujemo da se ovga puta radi o knjizi koja će,sigurno je, imati i duži „život“ i dodatna izdanja.

„Kraljevačka punk hronika“ pruža insajderski uvid, na više od 250 stranica,podeljenih u 15 poglavlja, na razvoj lokalne, kraljevačke, pank scene, njene(pra)početke i vrhunce, ali i uticaje koje je ta scena  imala na mnoge bendove i pojedince na ovim prostorima.

Posebnu  i svojevrsnu vrednost ovog samizdata predstavlja obilje autentičnih, do sada neviđenih fotografija, kao i izjava onih koji su ovu scenu stvarali što i priliči autoru koji je i istoričar.

Vojkan Trifunović,istoričar iz Kraljeva prisutan je na eks-jugoslovenskoj pank sceni nekoliko decenija kroz razne aktivnosti, od sviranja u bendovima, rada na fanzinima do organizacije koncerata itd. Autor je više tekstova na regionalnim portalima (Vice, Krug, Akuzativ, Mašina) i u različitim publikacijama (omladinski časopisi, lokalne novine, fanzini).

Bavi se fenomenima kao što su omladinske subkulture, (nepoznata) istorija Kraljeva, istorija levičarskog/radničkog pokreta u Srbiji. Radio je kao nastavnik istorije u nekoliko osnovnih i srednjih škola, aktivista je nekolicine omladinskih NVO-a, borac protiv neprosvećenosti i nepravde.

Zato je i bilo neizbežno da ga upitamo o odnosu klasnog i panka i o tome da li je uočio to,“klasno pitanje“ u pank pokretu ,posebno u njegovom „kraljevačkom segmentu“?

„Pank jeizvorno u Britanij,zemlji svog  nastanka, artikulisao dobrim delom i nešto od toga što možemo (na)zvati klasnim, što se može videti kako po porukama koje je emitovao tako i po tom, klasnom poreklu njegovih prvih promotera i konzumenata“, kaže Trifunović dodajući da je i u svojoj knjizi opisujući tri vremenske etape-faze kraljevačke pank scene uočio jasne razlike i po ovom pitanju.

„Od pojave „KV Ekspres“-a rodonačelnika ovog pokret u Kraljevu s kraja sedamdesetih pa do početka druge faze panka u Kraljevu koju ja smeštam u osmadesete, jasno je da pank nije samo muzika, to je način života koji karakteriše pobuna protiv svih autoriteta, pa dakle i društveni aktivizam kojim se ukazuje na sve uočljivije  socijalno raslojavanje,tadašnjeg, proklamovanog „društva bez klasa“. Hipokrizija koja karakteriše  osamdeset u Srbiji  neminovno je uticala i na (ne)aktivizam tadašnjih aktera kraljevačke pank scene koji su bili više lokalni i nekako dovoljni sami sebi.

Potvrda teze da pank nije samo muzika nego i nešto više od toga dobijamo s bendovima koji su se na kraljevačkoj pank sceni javili početkom devdesetih i koji su,s manje ili više uspeha (po)trajali do prvih decenija ovog veka.

Njihov aktivizam u vreme pojave stranaka i prvih višepartijskih izbora u Srbiji ispoljavao se kroz kritičko preispitivanje novoga i izraženu skepsu da s tim promenama dolazi demokratija  i  stvarno veće individualne slobode.

„Iz te faze izdvajam , bend „Totalni promašaj“ koji je 1996. godine  imao CD izdat čak u Japanu, imao turneju sa  hrvatskim bendom, nastupe  po Sloveniji… 2000-tih kraljevački bendovi uspevaju da naprave turneje i po Evropi i da dovode inostrane bendove ovde“ kaže nam Vojkan Trifunović autor knjige „Kraljevačka punk hronika“ koja će se,uskoro pojaviti  u drugom izdanju ali i u prodaji u knjižarama širom regiona.

Iako se „na prvu“ autor dominatno bavi lokalnom  muzičkom scenom on vešto, kroz sva poglavlja traži, nalazi i ističe sve ono što tu lokalnu muzičku,ali i društvenu,scenu (po)vezuje za pank kao globalni pokret.