Kraljevo je sinoć bilo domaćin komemoracije organizovane povodom Dana sećanja na stradale u NATO bombradovanju 1999. godine

.Na početku komemoracije, održan je parastos za stradale, koji je služio patrijarh SPC Porfirije. On je kazao da su ove molitve koje se uznose i pomen žrtava vidanje i isceljivanje rana, nastalih zločinom koji je počinjen 1999. godine.

Ovom skupu prisustvovalo je, pored gotovo svih članova Vlade Srbije, Predsednice   Republike Srpske  i nekoliko hiljada građana od koji su mnogi,organizovano,stigli u Kraljevo.

Na komemoraciji je prva govorila diplomirani ekonomista  Bojana Žarčanin iz Kraljeva koja je ,kao četrnaestogodišnjakinja, preživela, sa teškim posledicama, NATO bombardovanje rekavši i :

“Na praznik rada 1. maja 1999 godine, nas sedmoro iz porodice uživalo je u obilasku pčelinjaka. Imala sam 14. godina. Sunčan dan. Odjednom, zamenio je mrak. NATO bomba nam je oduzela radost i zdravlje. Brat Bojan zadobio je teške telesne povrede i nosi geler pored srca, otac i stric su teško ranjeni, imaju ožiljke od gelera. A ja sam ostala bez noge. Ali jak smo mi narod, zahvaljujući genima i zaposlenima u Zdravstvenom centru Studenica sada sam dobro. Možda ću i da im oprostim, ali da zaboravim nikada”

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik  bio je ,sinoć, govornik na komemoraciji na kojoj je,između ostalog rekao da je zločinački poduhvat NATO samo nekoliko godina pre isproban na Republici Srpskoj da bi ,između ostalog,podsetio na stradanje 81 deteta tokom NATO agresije na SRJ, čija stradanja su kako kaže nazivali kolateralnom štetom ,rekavši i da je učen  da prašta, ali neke stvari ne može.

Svoje obraćanje okupljenima na komemoraciji organizovanoj  Trgu srpskih ratnika u Kraljevu koju je Radio televizija Srbije direktno prenosila Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je započeo rekavši da je razmišljao kako da se obrati i zamolio prisutne da mu ne zamere jer će najveći deo govoriti iz glave da bi potom,između ostalog,rekao i :

“Pre tačno 23 godine krenuo je brutalan, jeziv, zločinački, užasan, nejludski napad, na jednu malu zemlju. Na jednu malu zemlju, koja teško da je nekome nešto skrivila, ta mala zemlja nikoga nije napala ničiju teritoriju bilo koje druge zemlje nije ugrozila. Ta mala zemlja i njen veliki narod hteli su samo da budu svoj na svome. Da čuvaju svoje ognjište i ništa više. Poručujem svima u svetu, kao neko ko se još nekoliko dana nalazi na čelu nepokorene slobodarske Srbije da je mir najvažniji, da čuvaju živote svojih generacija i svoje dece. Nema veće vrednosti od života dece, molim ih da što pre prekinu ratove i konflikte”.