Danas je,u kraljevačkoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“  žiri za dodelu nagrade Žička hrisovulja,koji je,ove godine, radio  u sastavu: Vladimir Jagličić (u svojstvu prethodnog dobitnika), Dejan Aleksić, mr. Ana Gvozdenović, Miloš Milišić i Dragan Hamović (predsednik),saopštio svoju   odluku da je dobitnik Žičke hrisovulje za 2020. godinu pesnik Milan Nenadić, kako se to u obrazloženju navodi, „za poeziju dubokog poistovećenja sa matičnim tlom i predanjem“.

U danas pročitanom pisanom obrazloženju koga je potpisao predsednik žirija Dragan Hamović imeđu ostalog kaže se i: „Prošlost, iz dubine njihovog izrečenog i neizrecivog iskustva, došla je iznova po svoje i ne prolazi. Dinarski svet iz kojeg potiču održan je i oličen epikom, ali su epiku, u rečeni čas poluvekovnog primirja, zamenili individualni glasovi čiji se naglasci razlikuju, ali koji, svi do jednog, pokazuju da se od pripadnosti svome prostoru ne može pobeći bez težih posledica po sebe samoga.  Nenadićev lirski dijalog sa precima neposredan je i bolan, on se oseća potomkom najpre po jednoj zajedničkoj crti, koju izražava davna njegova „Uskočka pesma“:„Ja ne gradim, ja zvučno razaram, / Ja sam ropac posle vašeg krika.“

Nagrada se ,po tradiciji dodeljuje u avgustu mesecu, u okviru kulturno-naučne manifestacije Žički duhovni sabor Preobraženje, koja se održava  već 29 godina za redom u Kraljevu i u manastiru Žiča.

Na današnjoj konferenciji za štampu prisutni članovi žirija nisu mogli,zbog sitauacije izazvane epidemijom korone,da saopšte, sasvim precizno,program ovogodišnjinjeg  Žičko  duhovnog sabora Preobraženje koga ,pod pokroviteljstvom grada Kraljeva,organizuju Narodna biblioteka„Stefan Prvovenčani“ i Narodni muzej  u Kraljevu zajedno sa Književnim klubom „Kraljevo“koji je,svojevremeno,još daleke 1992.godine,inicirao i pokrenuo ovu ,sada već međunarodno afirmisanu kulturno-naučnu manifestaciju.

Milan Nenadić, rođen 1947. godine u Grkovcima kod Bosanskog Grahova. Važnije zbirke pesama: Stefanos (1971), Opšti odar (1978), Usamljena istorija (1979), Osvetna maska (1981), Drhtanje u svodu (1988), Venac za Gavrila (1991), Utočište (1994), Ugrušak (1997), Divlji bog Balkana (2003). Sa suprugom Ileanom Ursu prevodi sa rumunskog. Dobitnik svih značajnijih domaćih književnih priznanja. Školovao se u Bosanskom Grahovu i Sarajevu,živeo u Beogradu, Zrenjaninu, a sada živi u Petrovaradinu.