Kraljevo, bez sumnje, spada u gradove sa brojnim kulturnim institucijama i dinamičnim kulturnim životom.Tome pored  kulturnih institucija čiji je osnivač lokalna samouprava na svoj način, i u skladu sa svojim mogućnostima, doprinose i one organizacije civilnog društva  koje okupljaju  svoje članove oko pojedinih  kulturnih aktivnosti i projekata iz  različitih umetnosti. Tu je i , nekoliko privrednih subjekata  poput Multimedijalnog centra KVart i par ateljea likovnih i primenjenih umetnika koji dopunjavaju kulturnu ponudu grada na Ibru i dinamiku  njegovog kulturnog života.

No u Kraljevu je, deceniju posle donošenja Zakona o kulturi koji je predvideo i druge modele kulturnih politika,  i dalje dominatan ,možemo to s pravom reći,  državni model kulturne politike što se jasno uočava kroz dva primera. Prvi primer predstavlja distribucija javnih, budžetskih , sredstava opredeljenih za finansiranje kulture a drugi je nepostojanje Saveta za kulturu grada Kraljeva koji bi ,u skladu sa zakonskim rešenjima trebalo da obezbedi veće participiranje zaintersovanih javnosti (građana) u kreiranju kulturne politike grada.

Za posledicu takvog model u kulturnoj politici grada imao i to da se smanjuju ionako skromna  javna sredstva za  kulturu , ne računajući, naravno,  rast onog dela javnih prihoda koji se izdvaja za ,inače skromne , plate zaposlenih u ustanovama kulture. Tako je za funkcionisanje lokalnih ustanova kulture  u 2018  opredeljeno  194.416.000 dinara a za istu namenu u 2019 godini  planirano je 204.670.000 dinara.

Budžetom grada Kraljeva za 2018 godinu za programsku aktivnost Razvoj kulture i informisanja opredeljeno je 236.525.185 dinara ili 6,8% od ukupnog budžeta grada a predlog za 2019 godinu je 241.744.000 dinara ili 6,3% od ukupnog budžeta grada .

 Od tog iznosa u 2018 godini  samo 26.106.185 dinara je opredeljeno  za jačanje kulturne produkcije i umetničkog stvaralaštva , a  za 2019 godinu  planirano je  čak 10.483.185 dinara manje,  samo 15.623.000 .  Praksa i iskustva o distribuciji  tih više nego skromnih  sredstava za jačanje kulturne produkcije i umetničkog stvaralaštva je takva da se taj novac u većem obimu daje lokalnim ustanovama kulture za njihove projekte koji su deo njihovih  redovnih godišnjih planova i programa aktivnosti a neznatan deo posluži za sufinansiranje organizacija civilnog društva  koje okupljaju  svoje članove oko pojedinih  kulturnih aktivnosti i projekata iz  različitih umetnosti.

Još manje sredstava ,samo 1.003.000 je opredeljeno,  u 2018 , za veoma važne delatnosti jačanja sistema očuvanja i predstavljanje  kulturno istorijskog nasleđa. Za ove aktivnosti u 2019 godini planirano je  1.451.000 dinara!

Iznos izdvojenih sredstava za bitnu aktivnost predstavljanja  kulturno istorijskog nasleđa jasno pokazuje da su donosioci odluka u gradu Kraljevu daleko od shvatanja značaja kulturne baštine kao važnog  resursa svake  zajednice.

Tamo gde izostaje svest donosioca odluka na lokalnom nivou  o značaju i važnosti kulturnog nasleđa  kao strateškog resursa za inicijaciju brojnih društvenih i privrednih aktivnosti, teško je govoriti o napredku u bilo kom segmentu lokalne zajednice.

Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа.