Izgleda da takozvani donosioca odluka,  a bogami ni građani Kraljeva ,nisu izvukli nikakve pouke iz dva požara većih razmera koji su se desili na postojećoj deponiji, jedan je bio 2022.godine a drugi avgusta 2024.godine.

 Požari na deponiji poput ove kraljevačke  ne samo da oslobađaju gasove koji mogu biti akutno toksični već mogu izazvati strukturna oštećenja organa,a uz to stvaraju nusprodukte sa dugoročnim ekološkim i zdravstvenim posledicama.

Posle punih dvanaest godina i nekoliko izbornih ciklusa za nama, vladajuća većina u Skupštini grada Kraljeva ne uspeva  da definiše prioritete u sprovođenju javnih politika u oblasti  upravljanja komunalnim otpadom koji  koresnspodiraju sa realnim problemima i potrebama građana Kraljeva.

Istovremeno se građani Kraljeva , na rano razne načine, drže daleko od korišćenja svojih prava da se aktivnije uključe u  procese deinisanja prioriteta u sprovođenju javnih politika.

Evo delimičnog  pregleda tih  (ne) aktivnosti donosilaca odluka u oblasti  upravljanja komunalnim otpadom u gradu Kraljevu :

 Lokalni plan upravljanja otpadom je usvojen 2012. godine,u većoj meri nije ni  primenjivan a  2021.godine mu je i istekla važnost.

Novi Plan upravljanja otpadom je naručen i plaćen još pre tri godine, ali o tome dokle se sa njim stiglo niko ne govori.

Oktobra 2016.godine Kraljevo sa još četri opštine( Paraćin ,Trstenik, Vrnjačka Banja , Raška) formira preduzeće „Regioni Kraljevo“ d.o.o. Formiranje tog preduzeća je    proizvod predhodnih ,dvogodišnjih, aktivnosti ali  i proizvod eksplicitnog zahteva Ministarstva finasija Francuske i njihove vlade  koji su  , sa 564.000 eura , preko fonda FASEP podržali  izradu Studije opravdanosti izgradnje zajedničke deponije za pobrojane gradove a što je svojevremeno,juna 2017.godine , potvrdio i gospodin Žan Pjer Gasto ,tadašnji ataše ekonomske misije ambasade Francuske u Beogradu prilikom svog obraćanja u Kraljevu.

Studiju opravdanosti izgradnje zajedničke regionalne deponije radio je projektantski biro  „Seureka“ koji , kako je 2017.godine u Kraljevu rekao njihov predstavnik Rafael Bedigo, pripada Veoliji , moćnoj francuskoj multinacionalnoj korporaciji.

Grad Kraljevo i četri opštine ,osnivači preduzeća„Regioni Kraljevo“ d.o.o nisu nikada doneli odluku o lokaciji  i  gradnji te buduće regionalne deponije i pratećih sabirnih i reciklažnih sredstava, ,na osnovu te Studije, a građani,barem oni u Kraljevu, o svemu tome nisu, ni na koji način informisani.

Ta Studija opravdanosti izgradnje zajedničke deponije je odmah  „zaboravljena“ a na sve to,danas nas podseća činjenica da to preduzeće postoji svih ovih osam  godina,da ima samo jednog zaposlenog (direktora),da Kraljevo izdvaja naviše sredstava za njegov (ne)rad a da je Skupština grada Kraljeva na predlog odborničke grupe „Aleksandar Vučić-Kraljevo ne sme da stane“ predložila kao dopunu dnevnog reda za 14-tu sednicu Skupštine grada koja je održana 19.februara 2025.godine usvajanje Programa poslovanja Regionalnog centra za upravljanje komunalnim otpadom „Regioni Kraljevo“ d.o.o. To „poslovanje“ će nas građane Kraljeva ,u 2025.godini koštati „samo“ 577.498,15 dinara.

2017.godine Skupština grada Kraljeva je donela Odluku o upravljanju otpadom na teritorij grada Kraljeva koje se  ne pridržava jer , nije nikada  postupila po članu 33. te Odluke i jednom u dve godine  razmotrila Izveštaj o realizaciji Lokalnog plana upravljanja otpadom a potom o tome i izvestila Agenciju za zaštu životne sredine.

Od avgusta 2021.godine u Kraljevu započinju aktivnosti indukovane od strane predstavnika vlasti na nacionalnom nivou i resornog Ministarstva građevine, čiji je cilj kreiranje planskih i drugih predpostavki da se ,na  lokaciji postojeće nesanitrne Gradske deponije, uz planirano značajno prostorno širenje, izgradi Centar za upravljanje komunalnim otpadom čiji bi kapaciteti zadovoljili potrebe većeg broja opština.

Na projektovanju tog Centra već radi privatna kompanija iz Kine ,na osnovu međudržavnog Ugovora o ekonomsko-tehničkoj saradnji Republike Srbije i Republike Kine i  Komercijalnog ugovora o projektovanju i izvođenju radova na izgradnji infrastrukture za odlaganje čvrstog komunalnog otpada u Republici Srbiji. Po tim Ugovorima/ dogovorima  izgradnja  Centra za upravljanje otpadom u Kraljevu  finansirala bi se kreditima koje obebeđuje kineska državna banka uz obavezu da taj, kao i druge  slične komunalne infrastrukturne objekte u Srbiji ,grade privatne kompanije iz Kine.

Ovim aktivnostima se pristupa u situaciji kada  postojeća deponija na lokaciji „Kulagića Ada”,površine od oko 7 hektara ,prema kategorizaciji lokacija deponovanja otpada u Republici Srbiji, pripada klasi K4 – zvanična deponija koja ne ispunjava ni minimum mera zaštite i kao takvu je neophodno u što kraćem roku sanirati i rekultivisati.

Na teritorij grada Kraljeva još uvek nisu organizovane primarna selekcija iz komunalnog otpada i reciklaža. Zbog neobuhvaćenosti uslugom sakupljanja komunalnog optada seosko područje je preplavljeno divljim deponijama…

Prošle godine smo ,odlukom gradonačelnika, kako je tada rečeno,primali, jedno vreme, komunalni otpad iz Čačaka,Ivanjice i Lučana, na našu već prepunjenu ,privremenu, deponiju. 

Na toj  nesanitarnoj gradskoj deponiji,prema najkonzervativnijim procenama  skupilo se,od 1971. pa do ove godine , preko 1,5 miliona tona neselektiranog komunalnog otpada a mi smo još uvek daleko od trajnog rešenja problema koji  preti da ozbiljno ugrozi,na razne načine, kvalitet života u Kraljevu.

U isčekivanju trajnog rešenja problema deponovanja komunalnog otpada potrebno je, pored kvalitetnijeg redovnog održavanja postojeće deponije u Kraljevu, da se što pre ugrade sistemi za detekciju i kontrolu gasova i nusprodukata sagorevanja kao integralnog  rešenja koje kombinuje kontinuirani nadzor, automatsko alarmiranje i aktivne mere kontrole radi zaštite zdravlja ljudi i životne sredine.

Konkretne cene takvih sistema kreću se ,u zavisnosti od brojnih faktora,u rasponu od minimum 150.000 do pola miliona evra pa i više, ali takvu vrstu investicije godinama već ne prepoznaju ni planska dokumenta JP „Čistoća“ ni budžet grada Kraljeva.