Nedostatak efektivnog upravljanja javnim politikama i neadekvatno  strateško planiranje  osnovne su  karakteristike vladavine  parlamentarne većine u gradu Kraljevu koju,već trinaest godina,čine Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije ,sa različitom raspodelom upravljačkih funkcija.

Grupacija od desetak  stranaka, okupljena oko dve već pomenute     stožerne stranke vladajuće koalicije, osvojila je na poslednjim ,vanrednim lokalnim izborima,održanim  decembra 2023.godine  ukupno  29.639 glasova  ( SNS -23.911;SPS 5728) od 59.055 građana koliko ih je izašlo na birališta.

Ta grupacija je ,u odnosu na lokalne  izbore održane 2020 godine izgubila 5094. glasa,ili čak 18 odborničkih mandata u uslovma povećane izlaznosti od  12.493 birača

Grupacija opozicionih pokreta i stranaka , koje su prešle census,   u Skupštini grada Kraljeva ima 30.odbornika i osvojila je , decembra 2023.godine,  23,345 glasova zbirno.

U bričaki spisak za izbore u decembru 2023.godine bilo je upisano ukupno 99.003 građana  a 6071 glas (bezmalo 11% izašlil na izbore) je pripao pokretima i strankama koje nisu prešle census od 3 %

Iako,na izgled, stabilna politička struktura vladajuće većine u Skupštini grada Kraljeva  ona ipak godinama unazad,ne uspeva da definiše prioritete u sprovođenju javnih politika koji koresnspodiraju sa realnim problemima i potrebama građana Kraljeva kao što je to na primer unapređenje upravljanja komunalnim otpadom ili pak obezbeđivanje javnih parkiga.

Vladajuća većina u Skupštini grada Kraljeva  ne pokazuje ni malo volje i interesovanja za uspostavljanje pravog dijaloga sviha aktera u procesima planiranja i usvajanja javnih politika grada pravdajući to činjenicom da su oni dobili najveći broj glasova na izborma kao svojim jedinim argumentum.To im po njihovom mišljenju daje pravo da rade samo ono što oni hoće tačnije šta im siže kao nalog iz stranačkog vrha.

Ovo se može  najbolje videti kroz (ne) aktivnosti u upravljanju komunalnim otpadom u gradu Kraljevu i rešavanju problema parkiranja u zadnjih trinaest godina.

U takvoj situaciji, gde vladajuća većina koristi izborni rezultat kao opravdanje za isključivanje dijaloga i sprovođenje politika koje dolaze direktno iz stranačkog vrha, mogućnosti za rešavanje problema postaju ograničene, ali ne i nemoguće.

Peticije, protesti i javni forumi mogu skrenuti pažnju na ključne probleme i izvršiti pritisak na vlast da se pozabavi stvarnim potrebama zajednice.

Kroz jačanje dijaloga između svih aktera – građana, stručnjaka, političara i predstavnika privatnog sektora – moguće je oblikovati javne politike koje su usklađene sa realnim potrebama zajednice. Implementacija ovakvih strategija može značajno doprineti efikasnijem upravljanju kritičnim infrastrukturnim sektorima, kao što su komunalno upravljanje otpadom i obezbeđivanje parking prostora, čime se unapređuje kvalitet života građana i stvara povoljniji ambijent za dalji razvoj grada.

 U situaciji kada vladajuća većina  ne pokazuje volju za dijalog  oslanjajući se na  snagu izbora kao opravdanje za autoritativno upravljanje, zborovi građana ostaju potencijalno moćan alat direktne participacije. Kombinovanjem ažuriranja pravnih okvira, izgradnjom stalnih organizacionih mehanizama, primenom modernih digitalnih tehnologija, edukacijom građana i transparentnim praćenjem odluka, moguće je ojačati ovaj vid neposrednog odlučivanja. Time se stvara pritisak na vlast i otvara prostor za promene koje bi mogle rezultirati politikama prilagođenim stvarnim potrebama zajednice.