Mere koje nam stoje na raspolaganju u cilju smanjenja gubitaka energije i povećanja energetske efikasnosti su: izolacija prostora koji se greje, zamena dotrajale stolarije u prostorima koje se greju,zamena energetski neefikasnih portošača efikasnim, ugradnja mernih i regulacionih uređaja za potrošače energije, zamena neobnovljivih energenata obnovljivim, uvođenje tarifnih sistema od strane distributera koji će podsticati štednju energije . Sve ove mere,osim uvođenja tarifnih sistema  su stvar odluke i mogućnosti svakog od vlasnika prostora.One su ,dostupne i upravlajčima javnih objekata i kao takve takođe su ,stvar odluke i mogućnosti onog koji upravlja javnim objektima.Šta više stvranjem pravnog okvira za javno privatno partnerstvo i primenu ESCO koncepta stvorene su predpostavke da se povećaju mogućnosti upravljača javnim objektima u cilju smanjenja gubitaka energije i povećanja energetske efikasnosti.No,retki primeri iz prakse u Srbiji,tačnije ni jedan primer javo privatnog partnerstavu gradu Kraljevu u bilo kojoj  oblasti, pa i u oblasti povećanja energetske efikasnosti javnih objekata neminovno upućuju na zaključak da donosioci odluka ovom modelu jačanja svojih investicionih  mogućnosti ne pribegavaju.Razlozi su ,verovatno, u slaboj informisanosti o suštini koncepta javno privatnog partnerstva ali i u sferi višegodišnjih navika da se sa sumnjom i skepsom gleda na svaki oblik poslovne saradnje države i privatnih preduzeća što je apsolutno neprihvatljivo i nije u skladu sa proklamovanim i normativno sprovedenim društvenim promena i ukidanjem društvene svojine kao vlasničkog oblika.Iako je Zakon o javno privatnom partnerstvu donet još 2011 godine u Kraljevu,kako  rekosmo, još uvek, nema ni jednog zaključenog ugovora.Po tom zakonu reč je o poslovnom odnosu dva partnera -jednog koji zastupa državni organ, organizaciju, ustanovu i drugog  direktnog  ili indirektnog  korisnika budžetskih sredstava u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem i budžet, ili  organizaciju za obavezno socijalno osiguranje i drugog koji zastupa privatnog partnera-preduzeće ili fizičko lice.Taj poslovni odnos se uređuje kroz projekat o javno privatnom partnerstvu koji ,  po zakonu, treba da se uredi na načelima tako da projekat  čini niz međusobno povezanih aktivnosti, koje se odvijaju određenim redosledom, radi postizanja definisanih ciljeva, u okviru određenog vremenskog perioda i određenih finansijskih sredstava, a koji je u skladu zakonom odobren kao projekat javno-privatnog partnerstva.U osnovi ovog modela je ono što je suština svake dobro osmišljene poslovne aktivnosti -interes  obe strane u poslu. Prošle,2015 godine,grad Kraljevo je preko Odseka za zaštitu životne finasijski podržao nekoliko projekta udruženja građana  koji su tretirali oblast energetske efikasnosti.Jedan od projekta bavio se i razmatranjem mogućnosti javno privatnog partnerstva u zagrevanju javnih objekata. U njemu je identifikovan zajednički interes upravljača javnih objekata i lokalnih proizvođača kotlova i peleta koji bi, deleći ostvarene uštede na razlici između cene fosilnih goriva koja se sada troše i cene peleta ili , pak, nekog drugog lokalno dostupnog obnovljivog izvora energije, imali obostranu korist.Grad manje troškove za energente i smanjenu emisiju CO2 , škole kvalitetnije grejanje a proizvođači kotlova i , posebno, peleta stalne kupce sa minimalnim transportnim troškovima i mogućnošću  prodaje u  grejnoj vansezoni.Nažalost , zaslugama obe strane u potencijalnom dogovoru, do  realizacije ovakvih ideja , još uvek, nije  došlo. Ostaje nada da će dati predlozi i jače interesovanje javnosti za trošenje budžetskih sredstava dovesti i do realizacije ovakvih, i drugih , ideja u funkciji jačanja energetske efikasnosti i kvaliteta životne sredine u Kraljevu.