“Komemoracija na lagerskom groblju svakog 14. oktobra u Kraljevu je društvena i lična obaveza i odgovornost da se podsetimo na najveće stradanje u istoriji našeg grada i da odamo poštu stradalnicima. Decenije koje su prohujale nameću potrebu da se tom datumu dodaju i drugi dani u godini, i na više načina doprinese da budući naraštaji višeslojno spoznaju, racionalno shvate i empatski osete svu stravičnost tog zločina protiv čovečnosti. Za početak, da kao đaci više učimo o zavičajnoj istoriji. Time se stvara istorijska prepoznatljivost jednog grada.Time se gradi nacionalni identitet i postavljaju čvrsti temlji za njegov opstanak u vremenima koja dolaze.”

Ove reči koje je,danas, izgovorila Mirjana Savić muzejski savetnik Narodnog muzeja u Kraljevu , na Komemorativnoj sednici Skupštine grada posvećenoj tragičnim događajima u Kraljevu oktobra 1941.godine, ukazuju    na potrebu i obavezu da se svi  ,sa više pažnje  i odgovornosti, bavimo  našom prošlošću i načinima  kojima sve    prenosimo  naša sećanja na te tragične dane mlađim naraštajima.

Podsetimo se,ovom prigodom i reči profesora dr.Todora Kuljića:  „U sećanju prošlost nije mrtva, već upotrebljiv i aktivan sadržaj. Upravo u tome leže i mogućnosti manipulacije. Kritička kultura sećanja nastoji da pokaže uzroke i obrasce raznovrsnih potreba prošlosti.  Pamćenje čini smišljeni odnos prema prošlosti.  Ono se po svojoj prirodi vezuje upravo za one institucije koje čuvaju i prenose sadržaje prošlosti. Institucionalizacija kulture sećanja počinje sa prelazom sećanja u kulturno pamćenje“.

Kraljevo ima  dobar deo institucija koje, na različite načine, čuvaju i prenose sadržaje prošlosti poput Narodnog muzeja, Istorijskog arhiva, biblioteke “Stefan Prvovenčani” ali izostaje jedna ,itekako važna a to je ona koja bi se starala o samom memorijalu – Groblju streljanih oktobra 1941.godine u Kraljevu.

Ovako se taj memorijal  nalazi “zarobljen” u vrzinom kolu (ne)nadležnosti dela lokalnih, komunalnih javnih preduzeća , gradske uprave, JP Skloništa Srbije… a ishod je ,na žalost ,više nego vidljiv i u  petodecenijskom trajanju njegove (iz) gradnje.

I za kraj ovog Izveštaja i nešto lepo – optimistično: Za razliku od prošle godine,kada je obeležavano osam decenija  od krvavog kraljevačkog oktobra1941.godine pred gotovo potpuno praznim amfiteatrom na Groblju streljanih  u Kraljevu ,situacija se ,bar što se tiče broja učesnika na komemoraciji, popravila čime je prvenstveno doprinelo prisustvo učenika kraljevačkih osnovnih i srednjih škola u većem broju .

Hvala onom (onima) koji su se setili toga da su memorijalna mesta i prigode poput današnje Komemoracije i pravo mesto i prava prilika za jačanje pamćenja koje je ,kako to već reče profesor Kuljić  ,smišljeni odnos prema prošlosti.