Kad ,i ako uspemo, da se bar na čas udaljimo, sklonimo od agresivne  dnevno-političke propagande prorežimskih medija o neviđenim privrednim uspesima ostvarenim u Srbiji u  nekoliko zadnjih godina i suočimo se sa  realnošću kroz samo jedan segment kao što su to računi za  komunalne usluge i energente koje trošimo  videćemo da tu ,u našoj ekonomiji, nešto “debelo ne štima”.

Od,relativno tačnih, priča o stopama rasta našeg  BDP-a, povećanoj zaposlenosti i sličnim, jednostranim, interpretacijama nekih ekonomskih pokazatelja se ne živi .

Građani, od koji je više od petine  već prešlo prag siromaštva , sa trendom da taj procenat, pod uticajem globalnih političkih i ekonomskih kretanja, ali pre svega pod uticajem voluntarističkog upravljanja  ekonomskim tokovima od strane državnih organa na svim nivoima, bude još veći , dodatno su izloženi raznoraznim neobjašnjivo visokim nametima od strane te iste države.

Takvim nametima ,u koje ,recimo, spadaju naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije, naknada za unapređenje energetske efikasnosti  i akciza za isporučenu električnu energiju, itekao se negativno  utiče na materijalno stanje sve siromašnije populacije.

Za uzvrat građani nemaju gotovo nikakvu korist od  toga što bi te naknade trebalo da obezbede kao svoj konačni ishod.

Primera radi najveću cenu za električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora dobijaju vlasnici mini hidro elektrana koje su, gotovo bez izuzetka, značajno devastirale životnu sredinu gde god su sagrađene, a njihov doprinos ukupnoj proizvodnji električne energije u Srbiji je oko 1 procenta.

Posmatrano na pojedinačnom ,mesečnom, računu za utrošenih 396kWh u jednom mesecu naknada za podsticaj za električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora iznosi 317,20 dinara što je ekvalent za plaćenih 45,9kWh električne energije u višoj tarifi po ceni od 6,896 dinara za  kWh, ili čak za 183,99 kWh električne energije u nižoj  tarifi  zelene zone po ceni od 1.724 dinara za  kWh.

Kako zdrav razum treba da prihvati činjenicu da je ,u konkretnom slučaju ,u predmetnom mesecu, izmeren utrošak  od 120 kWh  u nižoj  tarifi  zelene zone a da je ,preko toga, plaćeno “još  183,99 kWh električne energije” u toj istoj tarifi?

Ili se treba  “utešiti “ činjenicom da je tako, sa tih 317,20 dinara, sufinansirana proizvodnja od “čak” 25,83 kWh električne energije proizvedenih  u nekoj mini hidro elektrani snage raspona od 0,5 do 1 megavata, po ceni od 12,28 dinara za kWh.

A tih 25,83 kWh,u računu koga analiziramo, su 15,3 procenata ukupno utrošene energije (396 kWh) u tom mesecu za šta  je  inače  plaćeno  677,76 dinara (sa obračunatim pdv-om i tv taksom na koju otpada 299 dinara)

Prema nekim podacima iz 2021 godine , na distributivnom području Kralјeva bilo je  oko 163.670 bojila u domaćinstvima, pa ako je “ primenjena  matematika naknade za za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije ” znači da se , na toj teritoriji mesečno  “ubere “ između 400 i 500 hiljada evra za električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora energije.

A tek od akcize po stopi od 7,5 odsto ,kao vidu indirektnog oporezivanja, koja ulazi  u osnovicu za obračun pdv-a  što je ,valjda, očigledan primer dvostrukog oporezivanja i koja troškovno potrošenih skromnih 396 kWh uvećava za 235,8 dinara što je ekvivalent za 34,31 kWh električne energije plaćene  po ceni od 6,896 dinara za  kWh ( u višoj tarifi zelene zone) ili kao,čak 136,53kWh električne energije plaćene  po ceni od od 1.724 dinara za  kWh (u nižoj  tarifi  zelene zone)…

Ovakva i slična poređenja, mogli bi smo praviti u nedogled ali sva ona bi nas vodila ka jednom, neminovnom, zaključku a on glasi da država , uz brojna jednokratna ,linerana, “davanja građanima”  teret krize prebacuje na pleća najsiromašnijih i “restlove” srednje,ekonomske klase ako ta ,uopšte više i postoji u Srbiji.

A ono što je još opasnije je   ekstremno  mali prostor za  dijalog  zasnovan na činjenicama ,o ovoj i sličnim, egzistencijalnim temama,  u javnom prostoru, koga , pored malobrojni medija, valjda  čine  i parlamenti  lokalnih  samouprava kao i onaj,najvažniji, zakonodavni na nacionalnom nivou.

I zato metafora iz naslova  ličnog stava našeg stručnjaka za energetiku prof.dr. Miluna J. Babića objavljena nedavno u dnevnom listu Danas,  „Ljudske lajdenske boce“ u Srbiji su pred naglim pražnjenjem! ”,postaje sve aktuelnija.

Za one koji, naravno,razumeju i šta je metafora i šta je “lajdenska boca”.

Nek  je Bog upomoć i jednim i drugima!