Otklon od fosilnih goriva kao ključnog oslonca industrijske revolucije još od  XVIII veka  ubrzava se i sve je veći iz dana u dan.

Na to,na jednoj strani, utiču ograničeni izvori fosilnih goriva, rast ljudske populacije koji utiče na rast tražnje za energentima ,sve veće negativne posledice klimatskih promena uzrokovanih,pre svega, sagorevanjem baš tih fosilnih goriva, dok na drugoj strani svoj uticaj na taj otklon daje i razvoj čistih energetskih tehnologija.

Suočivši se sa spoznajom nestašice fosilnih goriva tokom naftne krize 70-ti godina prošlog veka  počelo se  sa intezivnijim traganjima za alternativnim izvorima energije pa i za načinima efikasnijeg korišćenja energije sunca iako  počeci njenog korišćenja datiraju još mnogo,mnogo ranije.

Predanja kazuju da je još Arhimed,212 godine pre nove ere, braneći rodnu Sirakuzu od brodova Rimskog carstva,koristio sunčevu (solarnu) energiju kako bi fokusiranjem svetlosti palio njihove brodove.

Od tada do današnjih dana u kojima se oko 37 procenata ukupne svetske tražnje za energentima zadovoljava proizvodnjom električne energije pređen je veliki put  tokom koga se konstantno, zahvaljujući razvoju čistih energetskih tehnologija,uvećava udeo elektirčne energije proizveden iz obnovljivih izvora, posebno iz nepresušnog izvora sunčeve energije.

Bezbroj je podatka o snazi i veličini tog izvora energije ali ovoga puta evo samo onog da je količina sunčeve energije koja dospe na našu planet, tokom samo jednog sata, jednaka količini energije koje ljudi na planeti Zemlji potroše tokom jedne godine.

Kraj prošlog XX veka,dakle pre samo 22 godine,dočekan je, prema nekim podacima, sa 1000 megavata električne energije proizvedene na godišnjem nivou , u svim solarnim elektranamu na svetu, uključujući i onu prvu, instaliranu  1982.godine u Kaliforniji, snage od 1 MW.

Stiglo se, ove 2022.godine, do količina od više hiljada  teravata (TWh) električne energije proizvedenih  iz energije sunca ,na godišnjem nivou sa tendencijom stalnog rasta.

U drugoj deceniji XXI veka,,od 2010 do 2020.godine, globalni nivelisani troškovi proizvodnje električne energije iz fotonaponskih elektrana veće snage smanjili su se skoro sedam puta i sada iznose 57  dolara po MWh.

To je dovelo do toga da udeo električne energije  proizveden u solarnim elektranama u ukupnoj proizvodnje te vrste energije rapidno raste ,posebno u  Americi,,Kini i zemljama Evropske unije.

Čak sedam zemalja Eu je već preskočilo prag od 10 odsto  električne energije proizveden u solarnim elektranama u ukupnoj proizvodnjia neke među njima,poput Estonije i Poljske su sa nula udela stigle do deset odnosno pet odsto.

I Srbija ,koja ima čak za 30 procenata veći energetski potencijal sunčeve energije od zemalja centralne Evrope, je krenula, još 2009.godine, sa kreiranjem komponenti institucionalnog i pravnog okvira neophodnog  za veće korišćenje solarne energije u proizvodnji električne energije.

Na žalost,prema nekim podacima u Srbiji je, u 2020.godini proizvedeno samo  0,01 TWh energije iz solarnih sistema,što je skromno u odnosu na mogućnosti.Posebno ako se zna da je  godišnja potrošnja električne energije u Srbiji  oko 35 TWh.

Jer, broj časova sunčevog zračenja na teritoriji Srbije iznosi između 1.500 i 2.200 časova godišnje,dok je prosečan intenzitet sunčevog zračenja je od 1,1 kWh/m2/dan na severu do 1,7 kWh/m2/dan na jugu – tokom januara, a od 5,9 do 6,6 kWh/m2/dan – tokom jula.

Prema dostupnim podacima Srbija je, u proteklih godinu dana potrošila gotovo milijardu evra na uvoz električne energije što je ekvivalent  gradnje  oko 1.000 MW obnovljivih izvora električne energije.

Kažu da su krizna vremena i vremena izazova, u kojima organizovanija društva –  države, koje raspolažu sa više reusrsa, oslanjajući se na dostignuća sopstvene i naučne zajednice uopšte, tragaju za rešenjima kojima će umanjiti efekte  i posledice krize.Takva društva svoji strategijama razvoja, a i drugim javnim politikama, potstiču i u predkriznim vremenima, razvoj nauke i tehnologije.

Na onim manjim i manje razvijenim državama,kao što je naša, je da iskoriste prednosti savremenih komunikacionih sredstava za ubrzani transfer znanja i tuđih iskustava,posebno u sektoru energetike I energetske efikasnosti, kako bi ubrzali i podstakli proizvodnju energije iz obnovljivih izvora,posebno iz energije sunca.

Republika Srbija je postavila glavne  komponente institucionalnog i pravnog okvira neophodnog  za jačanje energetske efikasnosti i snažniju borbu protiv klimatskih promena,samim tim i ka većem korišćenju lokalno dostupnih obnovljivih izvora energije.

Tim komponenatama (javnim politikama) definsani su mesto i uloga lokalnih samouprava, a KV Novosti on-line će,u narednom period, kroz aktivnosti medijskog  projekta „Kako država i lokalne samouprave podstiču korišćenje solarne energije?“ pokazati , kroz priče o dobrim i lošim primerima  iz prakse, kako  pet lokalnih samouprava na teritoriji Raškog upravnog okruga (Vrnjačka Banja, Kraljevo, Raška, Novi Pazar i Tutin) podstiču korišćenje solarne energije i koliko su građani na njihovim teritorijama  upoznati sa  merama podrške države i lokalnih samouprava za korišćenje tog svima dostupnog,obnovljivog izvora energije.