Sve češće se,u javnosti,možemo sresti sa terminom geotermalna energije i velikim ,doduše, još uvek slabo iskorišćenim potencijalima te energije u Srbiji. Radi se , u osnovi, o obnovljivom vidu energije generisanom u zemlji  čiji prenosnik-mediji mogu biti vode različite temperature, zatim stene, posebno granitoidne i užareni deo zemljine kore ili  magma. U odnosu na izvor energije-mediji koji je prenosi ,geolozi klasifikuju te izvore energije na hidrotermalne ,petrogeotermalne i magnogeotermalne. Ubrzani razvoj tehnologija u svetu učinio je da su mogućnosti korišćenja geotermalne enrgije  ,posebno hidrotermalne,  postale sve veće i ekonomski isplative.Kao i u mnogim drugim oblastima ,nažalost, Srbija dosta zaostaje u korišćenju ovog vida energije. Zaostajanje je ,u odnosu na dostupne izvore hidrotermalne  energije ,još veće. Srbija se , prema sprovedenim istraživanjima, nalazi u zoni dobrih hidrotermalnih resursa i potencijala .Hidrotermalna energija je sadržana u vodama  čija je temperatura veća od 10 stepeni celzijusovih.Po tim potencijalima spadamo u grupu bogatijih zemalja. Na najvećem delu naše teritorije gustina takozvanog  toplotnog toka je znatno iznad proseka u Evropi i kreće se , u prosečnim vrednostima od 60 mw/m2, a negde i između 80mw/m2 i 120mw/m2.Ove najveće vrednosti se  ,najčešće, nalaze u Panonskom basenu i Srpsko-makedonskom masivu i sa njim graničnom delu Dinarida. U Srbiji se ,van Panonskog basena, nalazi  160 izvora termalnih voda sa temperaturama većim od 15 stepeni celzijusovih. Sa svojih 78 stepeni celzijusovih vode Jošaničke Banje spadaju u red najtopliji u Srbiji posle Vranjske Banje sa 96 stepeni celzijusovih.Nažalost , osim, skromnog i sporadičnog korišćenja u medicinske svrhe i , u odnosu na potencijale ,još skromnijeg korišćenja u poljoprivredi i  kao izvora toplote za zagrevanje objekata, vode Jošaničke Banje ostaju ,i dalje, bogatstvo koje se ne koristi.Zašto je to tako i ima li i kakvih planova da se taj nepresušni izvor energije više koristi pokušaćemo da odgonetnemo u narednim tekstovima.No ,ono što je odmah uočljivo jeste da je takozvani normativni okvir , iliti zakoni i drugi propisi,  koji regulišu oblasti upravljanja prirodnim bogatstvima u našoj zemlji ozbiljna prepreka i obeshrabrenje  kako potencijalnim investitorima tako i  lokalnoj samoupravi ,opštini Raška, na čijoj teritoriji se ovo  bogatstvo koje se ne koristi nalazi. Tako ustrojen normativni okvir sa obiljem zakona i još više podzakonskih akata koji regulišu prava na ekspoataciju pojedinih prirodnih resursa ,u ovom slučaju, izvora geotermalne energije , u potpunoj je suprotnosti sa potrebom države da se ekonomski razvija i jača. Takav normaitivni galamatijas  je ,na neki način, direktna posledica kako bespotrebno visokocentralizovane države tako i ne nalaženja prave mere zakonodavca da ,na jednoj strani ,zaštiti prirodna dobra i životnu sredinu a na drugoj strani ,pak, omogući  ravnomerni, održivi, ekonomski razvoj pojedinim svojim delovima.Po postojećim zakonskim rešenjima sva prirodna bogatstva su državna imovina a radi se,zapravo, isprepletanim grupama prava  unutar vlasničkog prava(pravo upravljanja,pravo isključenja,pravo otuđenja)Onaj ko upražnjava ova prava određuje pravo pristupa i pravo korišćenja prirodnog bogatstva.Zbog toga  i imamo,na različitim nivoima vlasti,raspodeljena prava pa tako,recimo, država centralizovano ,do kraja, ubire neporeske prihode u vidu naknada za eksplaotaciju prirodnih resursa a brojne posledice nastale njihovom eksplaoatacijom ostavlja da rešava lokalni nivo vlasti ( primer oštećenja na  nekategorisanim i putevima III i IV reda).Problem je još očiglediniji u, eventualnom ,postupku obezbeđivanja prava na eksplaotaciju pojedinih prirodnih bogatstava gde se,tek,prepliću nadležnosti različitih nivoa vlasti.Ovakve zakonske zavrzlame dobro dođu ,kao izgovor, neagilnim upravama na svim nivoima vlasti  i  lokalnim  administracijama sa manjim  kapacitetima  kompetencije za pojedine oblasti da malo toga čine u pravcu većeg nivoa korišćenja dostupnih ,obnovljivih, izvora energije u neposrednom okruženju.

Ovaj tekst objavljen je uz podršku opštine Raška , u okviru projekta „Bogatstvo koje se ne koristi“. Stavovi  izneti u tekstu isključiva su odgovornost  KV NOVOSTI  i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja opštine Raška.

Pogledajte dokumentaciju u PDF-u