Jutros,iznenad,preminuo je prof. dr Milomir Gašić. Od 1981. godine do odlaska u penziju, bio je u stalnom radnom odnosu na Mašinskom fakultetu u Kraljevu. Biran je za nastavnika na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu.

Rođen je 1950. godine u Rataju, opština Aleksandrovac. Mašinski fakultet u Beogradu je završio 1974. godine, na njemu je magistrirao 1983. i doktorirao 1989. godine.

Na sebe je skrenuo pažnju još u studentskim danima dobijanjem Oktobarske nagrade grada Beograda, 1974. godine za najbolje diplomske i naučne radove studenata.

Odmah nakon diplomiranja, radni vek je započeo u Industriji “14. oktobar”, iz Kruševca, gde je vrlo brzo napredovao i postao vodeći projektant, da bi 1979. prešao u Vazduhoplovni zavod “Moma Stanojlović”, radeći na poslovima glavnog tehnologa.

Boravio je na specijalizacijama u Engleskoj i u SAD, kao i na stručnim usavršavanjima u brojnim evropskim državama.

Autor je nekoliko univerzitetskih uxbenika, brojnih naučnih i stručnih radova objavljivanih na domaćim i stranim naučnim skupovima, u vrhunskim domaćim i stranim časopisima. Urednik i član uređivačkog odbora uglednog naučnog časopisa IMK “14. oktobar“, postao je pre nego što je od 2012. godine časopis prešao s izdavanjem na Fakultet za mašinstvo i građevinarstvo.

Rukovodio je brojnim naučno-istrživačkim i projektima rađenim za potrebe privrede.

Bio je mnogo puta mentor na izradi studentskih diplomskih i magistarskih radova, a naravno i doktorskih disertacija. Učestvovao je u velikom broju komisija za odbranu navedenih radova na matičnom i na svim fakultetima iz oblasti tehnike u zemlji kao i i na mnogim fakultetima u inostranstvu. Bio je član velikog broja komisija za izbor u nastavnička zvanja na svim našim univerzitetima. Rado je biran u uređivačke i organizacione odbore mnogih naučnih skupova, u zemlji i inostranstvu.

Obavljao je brojne dužnosti u visokoškolskom sistemu obrazovanja i nauke. Dekan Mašinskog fakulteta u Kraljevu bio je u tri mandata. Dužnosti šefa Centra za građevinsku i transportnu mehanizaciju i šefa Katedre za konstrukcije i projektovanje u mašinogradnji, obavljao je u dugom nizu godina. Biran je za člana Nacionalnog prosvetnog saveta i Matičnog naučnog odbora za mašinstvo Ministarstva nauke Republike Srbije, za člana Stručnog veća za tehničko‐tehnološke nauke Univerziteta u Kragujevcu, vršioca dužnosti predsednika Akademije strukovnih studija Šumadija sa sedištem u Kragujevcu i u članstvo brojnih drugih komisija i tela na svim nivoima društvene organizacije.

Bio je akademik u Akademiji Ruske federacije, odsek za kvalitet, što je jedno od najvećih priznanja koje se može dobiti, kao i dobitnik Svetosavske povelje Univerziteta u Kragujevcu.

Na Fakultetu će najviše da bude pamćen i dugo će se prepričavati njegove izvanredne osobine i sposobnosti da svojim kolegama ulije snagu i sigurnost, da svakome ukaže na dobra ali i problematična dela, da o svemu vodi računa i da skoro sve sadržaje života i rada zapaža i uvek ispravno tumači. Mnogima je njegova podrška bila presudna u donošenju neretko sudbonosnih odluka. Voleo je da se druži, ali je imao i meru u tome. Naročito je podržavao svoje studente u svakom pogledu.

Čini se da mu je, ipak, najdraža obaveza bila u vreme angažovanja u KK “Mašinac”, kada je sa ogromnom ljubavlju i s puno energije obavljao dužnost predsednika kluba. Sigurno će ga se s radošću, ali i s velikom tugom, setiti neki od naših košarkaških reprezentativaca i vrhunskih igrača poniklih u ovom klubu. A voleo je i dobro je igrao fudbal, šah, stoni tenis.

Svako ko ga je poznavao ili bar upoznao, sigurno će da se zapita kada je uspeo da ostvari sve svoje poslove, koliko mu je bio dug dan i kako je nalazio snagu i volju za sve što je uradio.

Zato će mnogi s velikom tugom i poštovanjem iskazati svoj žal zbog njegovog odlaska i iz srca i dubine duše iskazati zahvalnost što je postojao.

Profesor u penziji .dr.Miomir Vukićević-Šujo